Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
„starog“<br />
pitanja o tome u kojoj meri su razlike<br />
na testovima inteligencije determinisane<br />
genetskim, odnosno sredinskim faktorima,<br />
kao i njihovom interakcijom. Ovaj pristup<br />
značajno je doprineo i razumevanju<br />
stabilnosti individualnih razlika tokom<br />
razvoja. Radi se o važnom pitanju – da li se<br />
na osnovu postignuća na ranijim uzrastima<br />
može<br />
predviđati postignuće na kasnijim<br />
uzrastima.<br />
Kognitivno-informacioni pristup razvoju<br />
pojavio se jer su, po njegovim zastupnicima,<br />
mnogi važni psihološki problemi bili<br />
zanemareni u okviru postojećih pristupa<br />
(posebno su referirali na pijažetanski i<br />
psihometrijski pristup). Stoga su zastupnici<br />
kognitivno-informacionog pristupa počeli da<br />
istražuju „kako deca različitog uzrasta<br />
rešavaju specifične zadatke, koja je priroda<br />
kognitivnih procesa koji leže u osnovi<br />
saznajnog ponašanja, kako su oni<br />
organizovani, kako se formiraju, menjaju i<br />
prilagođavaju prirodi zadatka, na koji način je<br />
mišljenje deteta na različitim uzrastima<br />
ograničeno i kako se ta ograničenja menjaju<br />
sa ontogenetskim razvojem“ (Baucal, 1998,<br />
str. 50).<br />
U okviru ovog pristupa uloga nasleđa i<br />
sazrevanja se ne negira, ali se posebno i ne<br />
razmatra.<br />
Autori koji veruju da je promena<br />
bazičnih kapaciteta kognitivnog sistema<br />
osnovna razvojna promena u saznajnom<br />
funkcionisanju deteta, pripisuju neurofiziološkim<br />
uticajima formativnu ulogu.<br />
Međutim, u okviru kognitivno-informacionog<br />
pristupa dominira shvatanje po kome su<br />
osnovne razvojne promene vezane za<br />
korišćenje kognitivnih strategija, kao i za<br />
razvoj metakognicije. To praktično znači da<br />
su razvojne promene određene<br />
konstruktivnom prirodom kognitivne<br />
aktivnosti deteta (slično kao kod Pijažea).<br />
Od sredinskih faktora, u okviru ovog<br />
pristupa razmatra se samo uticaj fizičke<br />
sredine, i to uglavnom kada je u pitanju rani<br />
razvoj percepcije<br />
i motorike. Moglo bi se reći<br />
da je uloga sredinskih faktora zanemarena, jer<br />
se kognitivni razvoj posmatra pretežno kao<br />
razvoj „izolovanog deteta“. To je, verovatno,<br />
posledica nastojanja da se utvrde relativno<br />
opšte i bazične karakteristike kognitivnog<br />
razvoja (Baucal, 1998). Ipak, neki zastupnici<br />
ovog pristupa pokušavaju da „razvijajući<br />
kognitivni sistem“ sagledaju u kontekstu<br />
sociokulturne sredine (Siegler, 1991).<br />
Iz sažetog prikaza opisanih teorijskih<br />
pristupa videli smo da danas preovlađuje<br />
shvatanje po kome razvoj proizilazi iz<br />
interakcije nasleđa i sredine. Takođe<br />
dominira<br />
i stanovište da je aktivnost jedinke<br />
formativni faktor razvoja. Neslaganja<br />
zastupnika različitih pristupa postoje u vezi<br />
relativne težine koju treba pripisati ovim<br />
faktorima razvoja, kao i u vezi prirode<br />
njihove interakcije. Razlike postoje i u<br />
shvatanju prirode aktivnosti jedinke koja se<br />
vidi kao formativni činilac razvoja. U<br />
poređenju različitih pristupa, kao pomoćno<br />
sredstvo, može se koristiti sledeća tabela<br />
(videti Tabelu 1).<br />
*<br />
30
Change language