Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
B.F. Skiner A. Bandura<br />
Osnovni izvor razvoja, prema ovom<br />
pristupu, jeste učenje. Teoretičari učenja<br />
problem razvoja i vide kao pitanje kako se<br />
učenjem menja ponašanje i formira ličnost<br />
jedinke. Većina njih bili su zastupnici<br />
bihejviorizma i bavili su se samo<br />
ponašanjem. Pokušavali su da utvrde<br />
zakonitosti koje objašnjavaju kako se uz<br />
određene draži ili situacije (S) vezuje<br />
određeni odgovor, reakcija ili ponašanje (R).<br />
U spoljašnjoj sredini i iskustvu jedinke leži<br />
„motor razvoja“, a razvoj se u osnovi može svesti na oblikovanje ponašanja kroz<br />
menjanje sredine.<br />
Džon Votson (J. Watson,<br />
1878-1958), jedan<br />
od ranih teoretičara učenja,<br />
poznat je po<br />
ekstremnoj verziji ovakvog stanovišta:<br />
„Dajte mi desetak zdravih beba, dobro<br />
formiranih, i moj zasebni svet da ih odgajim.<br />
Garantujem da će svaka od tih beba, koju<br />
slučajno odaberem i obučim je, postati bilo koja<br />
vrsta stručnjaka – doktor, pravnik, umetnik, šef<br />
prodaje, ili – prosjak i lopov, bez obzira na<br />
njene talente, sklonosti i sposobnosti, i bez<br />
obzira na poziv ili rasu njenih predaka“<br />
(Watson, 1930, str. 104).<br />
Savremeni psiholozi koji su usvojili<br />
perspektivu teorija učenja ne negiraju u<br />
potpunosti biološke razlike među decom.<br />
Međutim, oni veruju da je sredina, koja deluje<br />
kroz mehanizme učenja, neuporedivo<br />
važnija za oblikovanje razvoja. Kao potporu<br />
svom stanovištu, oni navode da kod dece koja<br />
su živela u izolaciji ili koja su odgajana u<br />
sirotištima sa malo intelektualnih podsticaja,<br />
obogaćivanje<br />
sredine dramatično poboljšava<br />
njihov<br />
kasniji socijalni i kognitivni razvoj<br />
( Klarkovi, 1987). Navode se i podaci o tome<br />
d a određeni oblici obrazovanja i vaspitanja<br />
m ogu značajno unaprediti sposobnosti dece<br />
( Baumrind, 1980), kao i da televizija ima<br />
veliki uticaj na agresivno ponašanje dece<br />
( Bandura, 1986).<br />
Usmerenje na sredinu kao osnovni izvor<br />
razvoja navelo je mnoge teoretičare<br />
socijalnog učenja da naglase postepenu i<br />
kontinuiranu prirodu razvojnih promena.<br />
Ovu intuiciju lepo je izrazio Skiner (Skinner),<br />
metaforičnim opisom procesa kojim sredina<br />
razvija nove oblike ponašanja:<br />
„Instrumentalno uslovljavanje (učenje putem<br />
nagrade i kazne) oblikuje ponašanje kao što<br />
vajar oblikuje komad gline. Iako u jednom<br />
trenutku izgleda da je vajar izvajao potpuno<br />
novi objekat, uvek možemo pratiti trag do<br />
neoblikovane gline, a sukcesivne stadijume<br />
kojima smo se vratili na početak možemo<br />
napraviti koliko želimo malim. Ni u jednom<br />
trenutku ne pojavljuje se ništa što je veoma<br />
različito od onoga što mu je prethodilo. Krajnji<br />
proizvod izgleda da<br />
ima posebnu jedinstvenost<br />
ili<br />
integritet oblika, ali ne možemo utvrditi<br />
trenutak u kome se on ’iznenada pojavio’“<br />
(Skinner, 1953, str. 91).<br />
*<br />
Od ostalih pristupa razvoju pomenimo još<br />
dva, koja se odlikuju osobenim istraživačkim<br />
programom: psihometrijski i kognitivnoinformacioni<br />
pristup.<br />
Psihometrijski pristup razvoju počiva na<br />
ideji da je celokupno ljudsko ponašanje<br />
određeno<br />
ograničenim brojem relativno<br />
stabilnih karakteristika (sposobnosti). Kod<br />
različitih<br />
osoba ove karakteristike izražene su<br />
u različitom stepenu, a individualne razlike u<br />
ponašanju posledica su razlika u stepenu<br />
izraženosti<br />
pomenutih karakteristika.<br />
Psihometrijski pristup je jedini pristup koji<br />
za<br />
predmet izučavanja ima individualne<br />
razlike.<br />
Na osnovu podataka o individualnim<br />
razlikama u pogledu<br />
velikog broja<br />
karakteristika, utvrđuju se njihove<br />
interkorelacije<br />
(kovariranje), a složenim<br />
tehnikama statističke analize otkrivaju se<br />
faktori koji leže u osnovi opaženih korelacija<br />
(kovarijansi), kao i njihove relacije.<br />
Psihometrijska istraživanja<br />
razvoja<br />
inteligencije značajno su doprinela rešavanju<br />
29
Change language