Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
tome što ističu da isti biološki ili sredinski<br />
faktori mogu imati različito delovanje,<br />
zavisno od specifičnog kulturno-istorijskog<br />
konteksta.<br />
Začetnik sociokulturnog shvatanja razvoja<br />
bio je ruski psiholog Lav Semionovič<br />
Vigotski (1896 - 1934). On je naglasio da su<br />
sve specifične odlike čoveka (po kojima se on<br />
razlikuje od drugih vrsta), rezultat kulturnoistorijskog<br />
razvoja i tekovina iskustva ranijih<br />
generacija, koje se kristalizuje<br />
i prenosi kao<br />
kultura date zajednice.<br />
Termin kultura, na<br />
način na koji se on<br />
koristi u diskusijama<br />
o razvoju, ne treba<br />
mešati sa „kulturom“<br />
koja se obično<br />
pripisuje ljudima koji<br />
imaju prefinjene<br />
manire ili se<br />
interesuju za<br />
umetnost.<br />
Kultura se sastoji od raznorodnih tvorevina<br />
akumuliranog iskustva ljudi, koje je kodirano<br />
u jeziku i otelotvoreno u fizičkim,<br />
materijalnim tvorevinama, ali i simboličkim<br />
(duhovnim) tvorevinama, kao što su<br />
verovanja, vrednosti, običaji, norme, obrasci<br />
ponašanja. Kulturne tvorevine prenose se sa<br />
jedne generacije na drugu i čine najopštiji<br />
kontekst<br />
razvoja.<br />
Sve „više mentalne funkcije“, koje su<br />
osobene za čoveka, oblikuju se kroz socijalnu<br />
interakciju unutar različitih grupa kojima<br />
pojedinac pripada. Posredovane su različitim<br />
kulturnim tvorevinama, od kojih je<br />
najznačajni jezik. Kultura, po pristalicama<br />
sociokulturnog pristupa, ima važnu ulogu u<br />
razvoju i zato što ona posreduje uticaj svih<br />
sredinskih<br />
činilaca (porodice, škole, društva).<br />
Sociokulturni (socio-konstruktivistički) i<br />
univerzalno-konstruktivistički pristup slični<br />
su u pogledu nekih ključnih pitanja razvoja.<br />
Zastupnici oba pristupa smatraju da razvoj<br />
prolazi kroz određene stadijume, tj. da su<br />
razvojne promene kvalitativne, a ne samo<br />
kvantitativne. Oni takođe naglašavaju da<br />
razvoj počiva na aktivnosti jedinke i da<br />
podrazumeva interakciju bioloških i<br />
sredinskih faktora. Međutim, između ova dva<br />
pristupa postoje i bitne razlike.<br />
Kao prvo, sociokulturna perspektiva<br />
pretpostavlja da je „motor“ razvoja ne<br />
individualna aktivnost deteta, već zajednička,<br />
po prirodi asimetrična aktivnost deteta i<br />
odraslog (socijalna interakcija). Za pristalice<br />
sociokulturnog psristupa razvoj je proces kokonstrukcije,<br />
a asimetrična socijalna<br />
interakcija je ključni formativni faktor<br />
razvoja.<br />
Kao drugo, sociokulturna perspektiva je<br />
otvorenija za razlike u shvatanju sleda<br />
razvojnih promena. Pristalice ovog pristupa<br />
smatraju da sled razvojnih promena, pa čak i<br />
postojanje ili nepostojanje određenog<br />
stadijuma razvoja, zavisi od kulturnoistorijskih<br />
uslova u kojima se razvoj odvija.<br />
Sociokulturna i univerzalnokonstruktivistička<br />
perspektiva su, ipak,<br />
suštinski slične, pa je nekada teško odrediti da<br />
li jedan teoretičar pripada jednom ili drugom<br />
pristupu. Shvatanje pojedinačnih autora nije<br />
uvek lako jednoznačno svrstati u postojeće<br />
teorijske pristupe. Na primer, Erik Erikson<br />
jedan je od Frojdovih učenika koji su dalje<br />
razvili psihodinamski pristup razvoju. On se<br />
nekada svrstava i u teoretičare univerzalnokonstruktivističkog<br />
pristupa, zato što smatra<br />
da nasleđe (sazrevanje) određuje osnovni sled<br />
razvojnih stadijuma, dok sredina oblikuje<br />
razvojne procese u okviru tih stadijuma.<br />
Međutim, Erikson je, na osnovu podataka o<br />
deci iz različitih kultura, naglašavao da<br />
sociokulturne osobenosti društva u kome su<br />
deca rođena, igraju značajnu ulogu u<br />
njihovom razvoju. Po ovim idejama,<br />
Eriksonovo shvatanje razvoja blisko je<br />
teoretičarima sociokulturnog pristupa.<br />
Pristup teorija učenja<br />
Prema perspektivi teorija učenja, biološki<br />
faktori pružaju osnovu za razvoj, ali glavni<br />
izvori razvojnih promena su egzogeni -<br />
dolaze iz sredine, posebno socijalne sredine.<br />
Zastupnici ovog pristupa posebno naglašaju<br />
ulogu odraslih, koji nagrađuju i kažnjavaju<br />
detetovo ponašanje i predstavljaju njihov<br />
model ili uzor.<br />
28
Change language