Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
azvoja, ostavljajući druge aspekte razvoja<br />
neobjašnjenim ili manje jasnim. Svaki pristup,<br />
takođe, pridaje poseban značaj određenim<br />
faktorima razvoja, dok je uloga drugih<br />
marginalizovana. Logika razvoja ljudskog<br />
znanja je takva da svaki novi pristup i nastaje<br />
kao pokušaj da se osvetle i oni aspekti razvoja<br />
koji su prethodno bili zanemareni, i da se<br />
naglasi značaj drugih činilaca u tumačenju<br />
prirode i pokretača razvojnih promena.<br />
Biološko-maturacionistički pristup<br />
Ključna teza biološko-maturacionističkog<br />
pristupa jeste da je osnovni sled razvojnih<br />
promena endogen, tj. da promene dolaze „iz<br />
unutrašnjosti“ organizma, kao posledica<br />
njegovog biološkog nasleđa i sazrevanja.<br />
Osnovni uzrok razvoja je maturacija ili<br />
sazrevanje – fiziološki proces razvijanja<br />
naslednih osnova. Mnogi oblici ponašanja i<br />
psihičkih funkcija koji počivaju na nasleđu,<br />
ne javljaju se odmah po rođenju, već dolaze<br />
do izražaja tek posle određenog perioda<br />
sazrevanja organizma. Psiholozi koji su<br />
usvojili biološko-maturacionistički referentni<br />
okvir veruju da je psihološki razvoj<br />
napredovanje kroz stadijume uzrokovane<br />
promenama u biološkoj strukturi organizma.<br />
Sekundarnu ulogu sredine u oblikovanju<br />
osnovnog toka razvojnih promena vrlo jasno<br />
je izrazio Arnol Gezel (Gesell, 1880-1961),<br />
jedan od najuticajnijih razvojnih psihologa s<br />
početka dvadesetog veka:<br />
„Sredina određuje priliku, intenzitet i<br />
povezanost mnogih aspekata ponašanja, ali ne<br />
podstiče osnovne napretke razvoja ponašanja.<br />
Oni su određeni nasleđenim mehanizmima<br />
sazrevanja“ (Gesell,1949, str. 13).<br />
Psihodinamski pristup razvoju. Drugi<br />
značajni maturacionista bio je Sigmund Frojd<br />
(Freud, 1856-1939). Njegova teorija o<br />
formiranju ličnosti (i nastanku mentalnih<br />
poremećaja), imala je ogroman uticaj na<br />
savremene ideje o ljudskoj prirodi.<br />
Frojdovo naglašavanje<br />
centralne uloge<br />
nagonskog u psihičkom<br />
životu čoveka, kao i<br />
njegova teza da je<br />
psihički razvoj deteta<br />
neraskidivo povezan sa<br />
razvojem seksualnog<br />
instinkta, svrstavaju ga u<br />
teoretičare biološkomaturacionističkog<br />
pristupa.<br />
Međutim, govoreći o psihološkom razvoju<br />
pojedinca, Frojd je i sredinskim uticajima<br />
pripisao važnu ulogu (posebno odnosu<br />
roditelja prema deci). Nagoni jesu biološki<br />
determinisani, ali socijalna sredina usmerava<br />
načine na koje će oni biti zadovoljeni,<br />
oblikujući individualne ličnosti.<br />
„Konstitucionalni faktor“, pisao je Frojd,<br />
„mora čekati na određeno iskustvo pre nego<br />
što može da se ispolji“ (Freud, 1905, str. 239).<br />
Polazeći od ovakvog shvatanja psihičke<br />
dinamike, Frojd je formulisao teoriju<br />
psihoseksualnog razvoja, koja je utemeljila<br />
psihodinamski pristup razvoju. Frojdovi<br />
sledbenici razrađivali su i modifikovali<br />
njegovo shvatanje razvoja, ali su Frojdove<br />
ideje ostale temelj psihodinamskog pristupa<br />
razvoju.<br />
Teoretičari biološko-maturacionističkog<br />
pristupa nisu bili posebno popularni sredinom<br />
XX veka, ali su njihove ideje poslednjih<br />
decenija ponovo predmet značajne pažnje.<br />
Savremene studije usvajanja jezika pokazale<br />
su da sredina ima samo „okidačku“ ulogu u<br />
ostvarivanju lingvističkog potencijala.<br />
Sposobnost upotrebe jezika nasleđuju sva<br />
ljudska bića, a ona sazreva određenom<br />
brzinom (Piattelli-Palmarini, 1980). Pored<br />
toga, pokazano je da i neki aspekti ličnosti i<br />
inteligencije imaju značajnu naslednu<br />
komponentu (Plomin i sar., 1990).<br />
26
Change language