Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
2. Kod deteta će se ispoljiti efekti oba alela i<br />
razviće se osobina koja je između<br />
karakteristika dece koja su homozigotna po<br />
jednom alelu i dece koja su homozigotna po<br />
drugom alelu.<br />
3. Kod deteta će se ispoljiti osobina kojoj su<br />
doprinela oba alela, ali umesto da bude<br />
između, ova osobina će biti različita od<br />
karaktersitika određenih datim alelima. Ovaj<br />
ishod se naziva kodominacija.<br />
Razlika između genetskog koda određene<br />
osobine i njenog stvarnog ispoljavanja javlja se<br />
kod mnogih karaktersitika. Zbog toga genetičari<br />
moraju da ispituju organizme na dva nivoa, da bi<br />
otkrili efekte gena. Jedan nivo je genotip –<br />
genetska struktura osobe, posebni aleli koje je<br />
nasledila. Genotip je konstantan tokom životnog<br />
ciklusa osobe. Drugi nivo predstavlja fenotip –<br />
opažajne karaktersitike osobe koje se razvijaju<br />
kroz interakciju genotipa i sredine.<br />
Proučavanje genotipa usmereno je na<br />
karakteristike gena i genskih kombinacija, dok je<br />
proučavanje fenotipa usmereno na stvarne<br />
organizme koji se razvijaju. Diskusija o genetskim<br />
uticajima na razvoj u mnogome počiva na<br />
zaključcima o genotipu zasnovanim na<br />
posmatranju fenotipova. Donošenje takvih<br />
zaključaka je rizičan i često kontroverzan zadatak,<br />
jer je obično nemoguće izolovati genetske i<br />
sredinske varijable.<br />
Određivanje genetskog uticaja dalje je otežano<br />
činjenicom da su ljudske osobine većinom<br />
poligene – nisu određene samo jednim genom,<br />
već interakcijom nekoliko gena. Štaviše, većina<br />
fenotipskih karakteristika, određenih interakcijom<br />
brojnih gena, pod značajnim je uticajem i sredine<br />
(Futuyuma, 1990).<br />
Geni, organizam i sredina<br />
Znanje o zakonima genetskog nasleđivanja<br />
neophodno je ako želimo da razdvojimo uticaj<br />
prirode i odgoja na razvoj. Međutim, ono nije<br />
dovoljno za razumevanje genetskih doprinosa<br />
razvoju, jer izostavlja važan element – sredinu,<br />
ukupnost uslova u kojima se jedinka razvija.<br />
Razvoj uvek podrazumeva interakciju gena<br />
(genotipa) i sredine. Ovaj odnos je složen i<br />
višeslojan, a često se shvata uprošćeno.<br />
Pretpostavka o razvojnom programu. Analogija<br />
koja se često sreće je poređenje genetičkog koda<br />
sa kompjuterskim programom. Genetski kod<br />
shvata se kao program određen pri začeću, koji od<br />
tada determiniše ishod, tj. razvoj organizma.<br />
Međutim, interakcija gena i sredine mnogo je<br />
komplikovanija, pa ova analogija ima samo<br />
ograničenu vrednost. U slučaju kompjutera,<br />
program + podaci = ishod.<br />
Osobine živog organizma, međutim, nisu<br />
određene mehaničkim odvijanjem unapred<br />
zadatog „programa“. One u velikoj meri zavise od<br />
neizvesnih ishoda interakcije gena i sredine koja<br />
se odvija tokom vremena.<br />
Pretpostavka da genotip determiniše fenotip.<br />
Iako neuverljiva u svetlu važnosti interakcije gena<br />
i sredine, i dalje se često sreće ideja da kada je<br />
jednom dat genotip, i fenotip je „gotov“. Kod<br />
nekih osobina postoji jedan-prema-jedan odnos<br />
između genotipa i fenotipa: krvna grupa je jedna<br />
takva karaktersitika. Međutim, fenotip u principu<br />
nije fiksiran genotipom. Razmotrimo primer<br />
alkoholizma. Podaci koje su prikupili<br />
bihejvioralni genetičari sugerišu da postoje neki<br />
genetički uticaji na alkoholizam, ali niko ne<br />
postaje alkoholičar samim tim što postoji bilo koja<br />
genetička predispozicija za to.<br />
Prenošenje stečenih karakteristika<br />
U odsustvu znanja iz genetike, mnogi istaknuti<br />
biolozi tokom XIX i početkom XX veka<br />
pretpostavljali su da se karakteristike stečene<br />
tokom života biološki prenose na sledeću<br />
generaciju. Ovakvo gledište nazvano je<br />
Lamarkizmom, po francuskom biologu Žan-<br />
Batist Lamarku (Lamarck, 1744-1829).<br />
Iako je nasleđivanje stečenih osobina osporeno<br />
kao mehanizam biološke evolucije, ideja u<br />
njegovoj osnovi nije nevažna za proučavanje<br />
razvoja. Kulturna evolucija čoveka funkcioniše<br />
„po Lamarkovom principu“. Uzmimo za primer<br />
kako se običaj obeležavanja objekata postepeno<br />
razvio u simboličke sisteme za pisanje i<br />
numeričko računanje. Danas deca širom sveta u<br />
školi uče da čitaju i računaju. Ona vladaju<br />
simboličkim sistemima koji su mnogo složeniji od<br />
onih kojima su se koristili ljudi u prošlosti.<br />
Povećanje ljudskih sposobnosti nije posledica<br />
biološke evolucije, već kulturne evolucije:<br />
stvaranja i prenošenja materijalnih i simboličkih<br />
oruđa, koja posreduju čovekove fizičke i psihičke<br />
funkcije. Izumi ranijih generacija – znanja o tome<br />
kada loviti jelene ili saditi biljke, znanja o azbuci<br />
ili geometrijskim teoremama – prenose se na<br />
sledeće generacije posredstvom jezika i drugih<br />
simboličkih sistema (videti više u okviru<br />
sociokulturnog pristupa razvoju).<br />
24
Change language