Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
društvo u celini), određeni kulturom (npr.<br />
partrijarhalna ili individualistička).<br />
Faktor koji posreduje u delovanju kako<br />
bioloških tako i sredinskih činilaca jeste<br />
aktivnost jedinke. Sredina ne deluje sama po<br />
sebi – ključno je iskustvo, aktivnost jedinke u<br />
datoj sredini. Takođe, nasleđem date<br />
dispozicije aktualizuju se kroz iskustvo i<br />
aktivnost jedinke u određenoj sredini.<br />
Podela aktivnosti (videti u shemi), takođe je<br />
uslovna, a nastala je pod uticajem Pijažeove<br />
teorije razvoja. Ideja je sledeća: kroz aktivnost<br />
sa objektima iz fizičke sredine, dete upražnjava<br />
akcione sheme, koje čine strukturne<br />
komponente kognitivnog sistema. Kroz to<br />
iskustvo, dete upoznaje svojstva objekata, a na<br />
osnovu neravnoteže koja nastaje između<br />
postojećih akcionih shema i svojstava objekata<br />
(npr. primenjujući prvu akcionu shemu sisanje<br />
dete postepeno shvata da su neki objekti<br />
mekani, a neki tvrdi - ne mogu da se sisaju).<br />
Pravi mehanizam razvoja lociran je unutar<br />
samog kognitivnog sistema, kada je<br />
neravnoteža izazvana osobenostima samih<br />
akcionih shema (npr. perceptivna fiksiranost<br />
misaonih shema u suđenju o broju elemenata<br />
niza). O ovoj razlici, Pijaže je govorio kao o<br />
razlici fizičkog i logičko-matematičkog<br />
iskustva.<br />
Zbog svega što je rečeno, na razvoj je<br />
naispravnije gledati kao na rezultat<br />
interakcije svih pomenutih faktora:<br />
bioloških, sredinskih i aktivnosti jedinke. Ova<br />
ideja iskazana je formulom R = f (F1 * F2 *<br />
F3).<br />
Nativizam i empirizam<br />
Tokom većeg dela XX veka, kao i u<br />
davnašnjim filozofskim raspravama, problem<br />
faktora razvoja postavljan je u obliku dileme<br />
da li je u razvoju pojedinca ključna uloga<br />
nasleđa ili sredine. „Nasleđe“ se odnosi na<br />
urođene biološke kapacitete individue, a<br />
„sredina“ na uticaje socijalne sredine i odgoja.<br />
Zato se o sporu nativizma i empirizma govori<br />
i kao o dilemi priroda naspram odgoja<br />
(nature Vs nurture).<br />
Nativisti smatraju da nasleđe i sazrevanje<br />
imaju presudnu ulogu u razvoju pojedinca.<br />
Oni ističu da je razvoj blisko povezan sa<br />
biološkim promenama i često uzrokovan<br />
njima. Uticaj sredine je po njima mnogo<br />
manji, a svakako nije formativan. Sredinski<br />
uticaji i iskustvo jedinke mogu podstaći i<br />
ubrzati ili usporiti razvoj, ali osnovna<br />
„pogonska“ snaga razvoja jeste nasleđe, tj.<br />
sazrevanje.<br />
Nasuprot nativistima, neki autori veruju da<br />
su upravo uticaji sredine i iskustvo koje<br />
jedinka stiče ključni formativni faktor<br />
razvoja. Teoretičari koji zastupaju ovakvo<br />
shvatanje nazivaju se empiristi ili sredinisti<br />
(enviromentalisti).<br />
Spor između nativista i empirista obeležio je<br />
ne samo filozofske rasprave (Platon–<br />
Aristotel, Dekart–Lok), već i naučna<br />
istraživanja i objašnjenja razvoja. I<br />
nativističke i empirističke teze imale su svoje<br />
radikalne verzije (osporavanje važnosti<br />
drugog faktora), kao i pomirljivije verzije,<br />
kojima je ipak prihvatan značaj drugog<br />
faktora (mada kao sekundaran i samo<br />
podsticajan, a ne i formativan). Rasprava o<br />
Viktoru, „Divljem dečaku iz Avejrona“,<br />
velikim delom se odnosila upravo na pitanje<br />
uloge nasleđa i sredine (priroda naspram<br />
odgoja). Da li je Viktor bio nesposoban za<br />
govor i druga ponašanja tipična za decu svog<br />
uzrasta zbog defektne biološke osnove<br />
(nasleđa) ili zbog izolacije i neadekvatnog<br />
odgoja?<br />
Danas više niko ne zastupa ekstremno<br />
nativističko ili empirističko stanovište.<br />
Nativisti ne spore značaj sredine, iako njenu<br />
ulogu vide kao sporednu, i obrnuto. Brojni<br />
dokazi pokazuju da izvor razvoja čini složena<br />
interakcija nasleđa i sredine, posredovana<br />
aktivnošću jedinke. Za razvoj svake psihičke<br />
funkcije, odnosno za aktualizaciju naslednih<br />
potencijala, neohodni su iskustvo i minimalno<br />
podsticajni sredinski uslovi. Ovo pravilo važi<br />
čak i za najjednostavnije funkcije, kao što su<br />
opažanje i motorika, dok je uticaj sredine i<br />
iskustva kod složenijih funkcija još veći. S<br />
druge strane, nema nijedne psihičke funkcije<br />
čiji je razvoj nezavistan od nasleđa i<br />
sazrevanja. Od nasleđenih predispozicija i<br />
kapaciteta zavisi i koliko će jedinka iskoristiti<br />
stimulaciju iz sredine.<br />
20
Change language