Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
imati u vidu da se radi o didaktičkoj shemi,<br />
koja je zbog toga pojednostavljena. U njoj se<br />
odvajaju elementi koji su u realnosti povezani<br />
i međusobno se prožimaju. Razvoj, dakle,<br />
možemo posmatrati kao funkciju (rezultat<br />
delovanja) tri osnovne grupe faktora:<br />
bioloških, sredinskih i aktivnosti jedinke.<br />
Faktori razvoja<br />
F1: BIOLOŠKI<br />
1.1. Genetički (nasledni):<br />
a. Nasleđe: nasledne osnove, dispozicije<br />
sadržane u genotipu<br />
b. Sazrevanje: fiziološki proces razvijanja<br />
naslednih osnova<br />
1.2. Organski: promene biološke osnove<br />
usled specifičnog iskustva (povrede,<br />
bolesti...)<br />
F2: SREDINSKI<br />
2.1. Fizička sredina: bogatstvo fizičkog<br />
okruženja u pogledu kvantiteta i kvaliteta<br />
2.2. Socijalna sredina: sistem društvenih<br />
odnosa, društvene grupe, socijalna interakcija<br />
2.3. Kulturna sredina: celokupnost<br />
materijalnih i simboličkih tvorevina<br />
F3: AKTIVNOST JEDINKE<br />
3.1. Inter-aktivnost: upražnjavanje akcionih<br />
shema i uspostavljanje ravnoteže u odnosu na<br />
spoljašnju sredinu (objekte)<br />
3.2. Intra-aktivnost: preoblikovanje samih<br />
akcionih shema i uspostavljanje ravnoteže<br />
unutar kognitivnog sistema<br />
R= f (F1*F2*F3)<br />
Biološki faktori razvoja prevashodno se<br />
odnose na urođene osnove, tj. dispozicije date<br />
nasleđem i proces sazrevanja (videti Prilog 1).<br />
Zato se shvatanje koje u ovim faktorima vidi<br />
ključni izvor razvoja naziva nativističko<br />
(značaj urođenih činilaca), odnosno<br />
maturacionističko (značaj sazrevanja ili<br />
maturacije).<br />
Sredinski faktori uslovno se mogu podeliti<br />
na fizičku, socijalnu i kulturnu sredinu, mada<br />
je njihovo delovanje u realnosti isprepletano.<br />
O uslovnosti tog odvajanja najpre govori<br />
činjenica da je teško odrediti fizičku sredinu<br />
nezavisno od socijalne ili kulturne. Čak i<br />
klimatski uslovi ili biljni i životinjski svet<br />
jedne sredine, određeni su uticajima ljudske<br />
aktivnosti. Zato ovaj faktor shvatamo<br />
prevashodno kao bogatstvo fizičkog<br />
okruženja – npr. bogatstvo senzorne<br />
stimulacije ili broja i raznovrsnosti fizičkih<br />
objekata koje je moguće sresti u iskustvu i<br />
manipulisati njima. Jasno je da, u navedenom<br />
smislu, fizička sredina zavisi od: kulture (npr.<br />
afrička, eskimska i zapadnoevropska); stepena<br />
urbanizacije (selo i grad); neposrednog<br />
okruženja u kome dete raste (npr. porodice<br />
različitog socio-ekonomskog statusa ili deca<br />
odrasla u ustanovama za zbrinjavanje), ali i<br />
od karakteristika same dece (npr. zdrava i<br />
hendikepirana deca).<br />
Pojam praga<br />
U vezi sa delovanjem fizičke sredine važan je<br />
pojam praga. Istraživanja pokazuju da<br />
siromašniji, manje podsticajni uslovi fizičke<br />
sredine ne moraju nužno voditi do primetnog<br />
zastoja u razvoju. Na primer, nije potvrđena<br />
pretpostavka da će deca bez udova ili<br />
slepa/gluvonema deca nužno imati usporen<br />
kognitivni razvoj u senzomotornom periodu. S<br />
druge strane, krajnje siromaštvo fizičkog<br />
okruženja, kao kod dece koja su rasla u<br />
ekstremnoj izolaciji ili u azilima za mentalno<br />
zaostale, dovelo je do ozbiljnog zastoja u<br />
razvoju.<br />
Hipotezom praga naglašava se da negativan<br />
uticaj na razvoj imaju uslovi ekstremnog<br />
siromaštva fizičke sredine (stimulacije), ispod<br />
pretpostavljenog donjeg praga. Kada se taj prag<br />
pređe, odnosno kada je zadovoljen neki<br />
minimum stimulacije potreban za razvoj, efekti<br />
nisu drastični i pre se odražavaju na mogućnost<br />
ostvarivanja izuzetnih postignuća i na posebne<br />
sposobnosti (npr. sviranje klavira ili rukovanje<br />
kompjuterima).<br />
Socijalnu i kulturnu sredinu još je teže<br />
odvojiti, tako da se često govori o<br />
sociokulturnim faktorima razvoja.<br />
Nesumnjivo je da su i socijalni odnosi i<br />
osobenosti interakcije u svim grupama kojima<br />
pojedinac pripada (npr. porodica, škola, ali i<br />
19
Change language