Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
od situacije (zadatka ili aktivnosti u koju je<br />
dete uključeno). Na primer, egocentričnost je<br />
osobenost mišljenja dece pre 7. godine, a ona<br />
se izražava i u njihovim socijalnim<br />
interakcijama. Zbog toga četvorogodišnjaci<br />
imaju problem u zauzimanju tuđe<br />
perspektive, ali kada razgovaraju sa<br />
dvogodišnjacima, oni znaju da na<br />
odgovarajući način pojednostave svoj govor.<br />
Na uzrastu od 4 godine, deca obično<br />
previđaju potrebe svoje braće ili sestara, ali<br />
ipak često postaju brižni kada je mlađe dete<br />
uznemireno. Ovakvo istovremeno javljanje<br />
ponašanja koja bi trebalo da se javljaju u<br />
različitim stadijumima čini se nespojivim sa<br />
tvrdnjom da stadijumi reprezentuju opšte<br />
psihološke strukture.<br />
Naše stanovište je da razvoj podrazumeva<br />
složenu isprepletanost postepenih i naglih<br />
promena. Prelaz sa jednog na drugi stadijum<br />
nije mehanički, niti onako oštar kako je<br />
verovao Kegan. Kao što je istakao Sigler, da<br />
li ćemo se usmeriti na postepene ili nagle<br />
promene, delimično zavisi i od vremenske<br />
skale koju prihvatimo. Kada poredimo<br />
trogodišnjaka sa sedmogodišnjakom, teško je<br />
izbeći utisak opšte, kvalitativne razlike. Ali<br />
kada posmatramo trogodišnjaka tokom dužeg<br />
perioda, stari i novi oblici ponašanja su<br />
međusobno isprepletani i zavise, u velikoj<br />
meri, od zadatka ili aktivnosti u koju je dete<br />
uključeno. Promena tada može biti toliko<br />
postepena, da ju je teško primetiti.<br />
Kontinuitet (il)i<br />
diskontinuitet<br />
Da li postoje kritični periodi razvoja?<br />
Poslednje pitanje u vezi sa kontinuitetom<br />
razvoja odnosi se na postojanje kritičnih<br />
perioda razvoja – perioda tokom kojih se<br />
moraju pojaviti određeni sredinski ili biološki<br />
uslovi, da bi se razvoj normalno nastavio.<br />
Postojanje kritičnih perioda sa sigurnošću<br />
je utvrđeno kod nekih životinja, kao i za neke<br />
aspekte fizičkog razvoja ljudi.<br />
Etolog Konrad Lorenc (K. Lorenz) utvrdio<br />
je postojanje kritičnog perioda u razvoju<br />
utiskivanja kod pataka. Ovi pačići ne bi<br />
pratili Lorenca da on nije bio prvi pokretni<br />
objekat koji su videli kada su postali<br />
sposobni za kretanje, tj. u kritičnom ili<br />
senzitivnom periodu za pojavu utiskivanja.<br />
Za „zbunjivanje“ pačića „krivo je“ utiskivanje u<br />
kritičnom periodu razvoja<br />
Drugi primer za postojanje kritičnog<br />
perioda vezan je za fizički razvoj ljudske<br />
jedinke. Ukoliko novoformirane polne žlezde<br />
ljudskog embriona, oko 7. nedelje nakon<br />
začeća, ne proizvedu muške hormone,<br />
razviće se ženski polni organi, čak i kod<br />
embriona sa genima za muškarca (Austin i<br />
Short, 1972).<br />
Najsnažniji dokazi za postojanje kritičnih<br />
perioda u psihološkom razvoju čoveka dolaze<br />
iz oblasti jezičkog razvoja. Deca koja, iz bilo<br />
kog razloga, nisu bila u dovoljnoj meri<br />
izložena jeziku do 6. ili 7. godine, možda<br />
nikada neće moći da usvoje jezik (setimo se<br />
Viktora, „Divljeg dečaka iz Avejrona“).<br />
2. Pitanja o faktorima razvoja<br />
Drugi veliki problem razvojne psihologije<br />
odnosi se na faktore razvoja – šta dovodi do<br />
razvoja, šta uslovljava prelazak sa jednog na<br />
drugi razvojni stadijum, šta može da ubrza ili<br />
uspori razvoj. Jasno je da se radi o ključnom<br />
pitanju razvojne psihologije, od koga manje<br />
ili više zavise odgovori i na ostala „velika<br />
pitanja“ razvoja.<br />
U shemi koja sledi nabrojaćemo, a zatim i<br />
opisati glavne faktore (činioce) razvoja. Treba<br />
18
Change language