Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
procesi, za koje veruju da razlikuju određene<br />
stadijume, povezani sa ponašanjem<br />
karakterističnim za svaki stadijum. Flavel<br />
ističe da su 4 kriterijuma ključna za određenje<br />
pojma razvojnog stadijuma (Flavell, 1971):<br />
1. Razlike između stadijuma su<br />
kvalitativne, a ne kvantitativne: opšte<br />
karakteristike ponašanja razlikuju se u<br />
pogledu prirode, a ne samo u stepenu<br />
izraženosti tih karakteristika. Na primer,<br />
adolescent ne pamti samo veći broj reči<br />
od osmogodišnjaka, već pamti<br />
drugačije, grupišući reči prema<br />
prihvaćenim kategorijama i<br />
primenjujući<br />
pamćenja.<br />
istančane strategije<br />
2. Prelazak na novi stadijum obeležen je<br />
promenama u većini, ako ne i u svim<br />
aspektima ponašanja deteta<br />
3.<br />
(istovremenost). Na primer, na uzrastu<br />
oko druge godine (kada se razvija<br />
simbolička funkcija), deca ne samo da<br />
počinju da prave gramatički ispravne<br />
rečenice, već počinju i da pričaju o sebi<br />
kao o zasebnoj osobi, da koriste objekte<br />
kao reprezente drugih objekata u svojoj<br />
igri, i sl.<br />
Promena iz jednog stadijuma u drugi je<br />
nagla i odvija se u relativno kratkom<br />
vremenskom periodu (diskontinuitet).<br />
Na primer, fizički razvoj u detinjstvu<br />
karakteriše se relativno sporim rastom,<br />
praćenim naglim povećanjem visine<br />
početkom puberteta.<br />
4. Postoji koherentan obrazac u brojnim<br />
psihičkim i ponašajnim promenama<br />
koje označavaju pojavu jednog<br />
stadijuma (homogenost). Na primer,<br />
egocentrizam koji odlikuje mišljenje<br />
predškolskog deteta blisko je povezan<br />
sa karakteristikama njegovih socijalnih<br />
odnosa i interakcija: deca se teško<br />
stavljaju u položaj drugoga, a njihova<br />
„kolektivna igra“ odvija se po<br />
individualnim pravilima.<br />
U meri u kojoj je razvoj obeležen<br />
diskontinuiranim kvalitativnim promenama,<br />
način na koji dete doživljava svet i način na<br />
koji svet utiče na njega, menja se tokom<br />
detetovog razvoja, od jednog stadijuma do<br />
drugog. Na primer, novorođenčad su posebno<br />
osetljiva na zvuke jezika, ali ne razumeju šta<br />
se govori. Kada počnu da razumeju i sama<br />
produkuju govor, iz temelja se menja način na<br />
koji saznaju svet oko sebe, kao i način na koji<br />
se drugi odnose prema njima. Diskontinuitet<br />
koji prati pojavu detetovog aktivnog<br />
učestvovanja u razgovoru označava granicu<br />
između perioda odojčeta i ranog detinjstva<br />
(Flavell, 1985).<br />
Neki autori veruju da je diskontinuitet<br />
između susednih stadijuma razvoja toliko<br />
istaknut da neke stare karakteristike i obrasci<br />
funkcionisanja (specifični za raniji stadijum)<br />
„bivaju inhibirani ili odbačeni“ (Kagan, 1984,<br />
str. 91). Ovo strogo stanovište o razvojnom<br />
diskontinuitetu podrazumava i to da rani<br />
razvojni problemi ne vode do kasnijih<br />
problema – svaki novi stadijum pruža nove<br />
mogućnosti.<br />
S druge strane, neki psiholozi negiraju<br />
značaj razvojnih stadijuma za razumevanje<br />
procesa razvoja. Bandura, na primer, smatra<br />
da je mehanizam kojim se uče nova<br />
ponašanja isti na svim uzrastima, zbog čega<br />
postoji kontinuitet u procesu razvojnih<br />
promena. Prema ovom stanovištu,<br />
diskontinuitet u razvoju je relativno retka<br />
pojava, koja prati nagle izmene u „socijalnom<br />
učenju i drugim biološkim ili sredinskim<br />
varijablama“ (Bandura & Walters, 1963, str.<br />
25). Sigler, koji se bavi proučavanjem<br />
razvoja dečjeg mišljenja, iznosi sličnu<br />
tvrdnju: „Dečje mišljenje menja se<br />
kontinuirano i većina promena su, izgleda,<br />
pre postepene nego iznenadne“ (R. Siegler,<br />
1991, str. 8).<br />
Tokom većeg dela dvadesetog veka,<br />
teoretičari stadijuma bili su brojniji i<br />
uticajniji od teoretičara kontinuiteta. Ipak,<br />
teoretičari stadijuma suočeni su sa<br />
raznovrsnim činjenicama koje krše jedno ili<br />
više Flavelovih kriterijuma razvojnih<br />
stadijuma.<br />
Jedan od najvećih problema za moderne<br />
teoretičare stadijuma jeste činjenica da<br />
manifestovanje karakteristika i obrazaca<br />
ponašanja koji se smatraju specifičnim za<br />
određeni stadijum nekada varira u zavisnosti<br />
17
Change language