Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
U prilog tvrdnji o evolucionom<br />
kontinuitetu govori nalaz da čovek deli čak<br />
98% genetičkog materijala sa šimpanzama<br />
(Gribbin & Cherfas, 1982). Međutim, takođe<br />
je jasno i da postoji nešto bitno drugačije u<br />
karakteristikama i načinu funkcionisanja<br />
ljudske vrste. Teško pitanje glasi - šta je to<br />
nešto?<br />
Jedna karakteristika čoveka, po kojoj je on<br />
očigledno drugačiji od svih ostalih živih bića,<br />
jeste činjenica da se razvija u sredini koja je<br />
oblikovana od strane brojnih ranijih<br />
generacija ljudi (Geertz, 1973). Ova<br />
specifično ljudska sredina sastoji se od<br />
materijalnih proizvoda (kao što su, npr. razne<br />
vrste oruđa), znanja kako da stvorimo i<br />
koristimo te proizvode, ali i verovanja o svetu<br />
i vrednosti koje nas vode. Sva ta materijalna i<br />
simbolička oruđa oblikuju interakciju ljudi sa<br />
fizičkom sredinom, ali i njihove međusobne<br />
interakcije. Antropolozi nazivaju ovu<br />
akumulaciju proizvoda, znanja, verovanja i<br />
vrednosti kulturom. To je sredina stvorena<br />
„ljudskom rukom“, koja nas dočeka već na<br />
rođenju (Herskovitz, 1948); način života koji<br />
usvajamo kao članovi određene zajednice.<br />
Ključna osobenost kulture jeste njeno<br />
prenošenje s generacije na generaciju, putem<br />
jezika. Jezik, kao simbolički sistem,<br />
posreduje sve više psihičke funkcije čoveka.<br />
Zato se upravo sposobnost usvajanja i<br />
korišćenja jezika vidi kao distinktivna odlika<br />
čoveka – ono nešto po čemu smo kvalitativno<br />
različiti od svojih filogenetskih predaka<br />
(čovek kao anymal symbolicum).<br />
Mnogi veliki mislioci su, još od davnina,<br />
prepoznavali jezik kao distinktivnu<br />
karakteristiku ljudske vrste. U XVII veku,<br />
Dekart je rekao:<br />
„Jezik je u stvari jedini siguran znak skrivenih<br />
misli u telu. Svi ljudi ga koriste, čak i oni<br />
glupi ili poremećeni, oni kojima nedostaje<br />
jezik ili glasovni organi, ali nijedna životinja<br />
ga ne koristi. Zbog toga je prihvatljivo uzeti<br />
jezik kao stvarnu razliku između čoveka i<br />
zveri (citirano u Lane, 1976, str. 23)<br />
Čak i Darvin, koji je čvrsto verovao u<br />
kontinuitet vrsta, slaže se da naša različitost<br />
(u meri u kojoj je ljudska vrsta različita),<br />
jeste rezultat naše sposobnosti da<br />
komuniciramo putem jezika. U skorije vreme<br />
naučnici su pokazali da se izvesni začeci<br />
kulture i ponašanja sličnog korišćenju jezika<br />
mogu naći kod šimpanza i drugih primata<br />
(Parker & Gibson, 1990). Ipak, ljudska<br />
kultura, sposobnosti koje se oslanjaju na jezik<br />
i sve psihičke funkcije koje su posredovane<br />
jezikom, posmatrane zajedno, čine nas<br />
kvalitativno drugačijim, uprkos tome što<br />
začeci ovih karakteristika postoje i kod<br />
drugih vrsta.<br />
Da li je individualni razvoj kontinuiran?<br />
Drugo veliko pitanje o kontinuitetu odnosi<br />
se na ontogenezu - razvoj individue tokom<br />
života. Po pravilu, psiholozi koji veruju da je<br />
razvoj prvenstveno kontinuiran proces i<br />
postepena akumulacija malih promena,<br />
naglašavaju kvantitativne promene. Oni koji<br />
posmatraju razvoj kao proces obeležen<br />
naglim, diskontinuiranim promenama,<br />
naglašavaju javljanje kvalitativno novih<br />
obrazaca u razvoju.<br />
O ovim kvalitativno novim obrascima<br />
obično se govori kao o stadijumima<br />
razvoja. U svakodnevnoj upotrebi, ovaj<br />
pojam nekada se pogrešno koristi da bi se<br />
objasnilo ponašanje. Kaže se, npr. da se Ana<br />
„ponaša neobuzdano jer je adolescent“. Ne<br />
bismo bili zadovoljni objašnjenjem da leptir<br />
leti zato što je u stadijumu leptira, a ne<br />
gusenice. Želeli bismo da znamo šta je to kod<br />
leptira što mu omogućava da leti i koji<br />
mehanizmi dovode do promene od gusenice<br />
do leptira.<br />
Isto tako, nastojimo da otkrijemo šta je to u<br />
adolescenciji što dovodi do Aninog<br />
„neobuzdanog“ ponašanja. Da li je to sloboda<br />
koja dolazi sa pravom da vozi kola? Da li su<br />
to hormonalne promene koje idu sa<br />
pubertetom? Ili ona, možda, reaguje na<br />
pritisak od strane vršnjaka? Bez opisa<br />
procesa (mehanizma) koji dovode do<br />
promena u ponašanju, objašnjenje kojim se<br />
samo imenuje stadijum na kome se osoba<br />
nalazi, ne doprinosi razumevanju.<br />
Osetljivi na ovaj problem, psiholozi koji<br />
koriste pojam stadijuma nastoje da odrede šta<br />
pod njim podrazumevaju i kako su psihološki<br />
16
Change language