Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
3) Individualne razlike. Po čemu se ljudi<br />
međusobno razlikuju i koliko su te<br />
karakteristike stabilne tokom vremena?<br />
Među psiholozima postoje velike razlike u<br />
vezi sa odgovorima na ova pitanja. Posledica<br />
različitih pretpostavki o kontinuitetu i prirodi<br />
razvojnih promena, kao i o izvorima razvoja,<br />
jeste postojanje suprotstavljenih teorijskih<br />
pristupa razvoju.<br />
1. Pitanja o kontinuitetu<br />
Pitanje o tome da li su razvojne promene<br />
kontinuirane ili diskontinuirane (skokovite)<br />
pojavljuje se u nekoliko značenja:<br />
1) Koliko su psihičke funkcije čoveka i<br />
njegovi mentalni kapaciteti slični onima<br />
drugih vrsta (filogenetski kontinuitet)?<br />
2) Da li je proces individualnog razvoja<br />
postepena akumulacija malih<br />
kvantitativnih promena ili tokom<br />
odrastanja prolazimo kroz niz<br />
kvalitativnih transformacija<br />
(ontogenetski kontinuitet)?<br />
3) Da li postoje periodi u razvoju kada se<br />
moraju javiti određeni sredinski ili<br />
biološki uslovi, da bi se razvoj normalno<br />
odvijao (postojanje kritičnih perioda)?<br />
Da li su ljudska bića drugačija?<br />
Vekovima naučnici raspavljaju o tome u<br />
kojoj meri se ljudska vrsta razlikuje od drugih<br />
vrsta, kao i da li smo podložni istim prirodnim<br />
zakonima kao i drugi oblici života. Ova<br />
pitanja odnose se na filogenezu, evolucioni<br />
razvoj vrsta.<br />
Pitanje (dis)kontinuiteta između ljudi i<br />
drugih vrsta važno je jer oblikuje zaključke o<br />
zakonima koji upravljaju ljudskim razvojem,<br />
kao i istraživanja razvoja. U onoj meri u kojoj<br />
postoji kontinuitet Homo sapiensa i drugih<br />
vrsta, izučavanje životinja može dati podatke<br />
o ljudskom razvoju. U meri u kojoj su ljudska<br />
bića kvalitativno drugačija, nalazi istraživanja<br />
o razvoju drugih vrsta mogu biti pogrešni<br />
kada se primene na ljude.<br />
Sa objavljivanjem Darvinove knjige<br />
Poreklo vrsta, ideja evolucije postaje široko<br />
rasprostranjena. Darvin je ubedio veći deo<br />
zapadnog naučnog sveta, a kasnije i druge, da<br />
„nebrojene vrste, rodovi i porodice koje<br />
nastanjuju svet, potiču od zajedničkih<br />
predaka, i da su modifikovane tokom razvoja“<br />
(Darwin, 1859/1958, str. 425).<br />
Darvin je čvrsto verovao u kontinuitet<br />
između vrsta. On je evoluciju video kao spor,<br />
stabilan proces akumuliranih promena. Kao<br />
što je to i formulisao, razlika između ljudi i<br />
čovekovih najbližih životinjskih srodnika<br />
jeste razlika „u stepenu, a ne u vrsti“ (Darwin,<br />
nav. delo, str. 107).<br />
Slikovni prikaz filogeneze sugeriše kontinuitet<br />
Većina teoretičara evolucije prihvata<br />
Darvinovu tvrdnju da je nastanak novih vrsta<br />
rezultat dugog i postepenog procesa razvoja,<br />
dok neki odbacuju tumačenje evolucije kao<br />
postepenog i kontinuiranog procesa. Oni tvrde<br />
da su, u relativno izolovanim uslovima, nove<br />
vrste nastajale naglo, bivajući sposobne da<br />
prežive nagle sredinske promene koje su<br />
uništile vrste od kojih su nastale. Stiven Gold<br />
(S. Gould, 1980), predvodnik teorije<br />
diskontinuirane evolucije, poredi evolucione<br />
promene sa ključanjem vode:<br />
„Promene se javljaju u velikim skokovima,<br />
nakon spore akumulacije pritisaka kojima se<br />
sistem odupire, dok ne dostigne tačku pucanja.<br />
Zagrejte vodu i ona će na kraju proključati“<br />
(Gould, 1980, str. 184-185).<br />
Da bi proverili Darvinovu tezu po kojoj su<br />
nove vrste nastale postepeno i kontinuirano,<br />
naučnici su tragali za dokazima o<br />
evolucionim vezama – prelaznim oblicima<br />
koji nas povezuju sa našim razvojnim<br />
prethodnicima. Poredili su naš genetski zapis i<br />
ponašanje sa drugim organizmima.<br />
15
Change language