Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kao kontekst razvoja, mikrosistem<br />
ima određene fizičke karakteristike, poput veličine detetove kuće, broja<br />
igrališta u naselju ili opremljnosti<br />
vrtića objektima i igračkama. Njega,<br />
naravno, čine i ljudi: roditelji i ostali<br />
članovi porodice, vršnjaci s kojima se<br />
dete druži, nastavnici koji mu predaju<br />
u školi, itd.<br />
Ljudi koji čine mikrosistem imaju<br />
određene karakteristike, koje mogu<br />
biti relevantne za razvoj deteta<br />
(razvojno podsticajne). To su, na<br />
primer, obrazovanje ili osobine<br />
ličnosti roditelja, pedagoški, pa i<br />
ideološki stavovi nastavnika,<br />
vaspitanje vršnjaka s kojima se dete<br />
druži i socio-ekonomski status<br />
porodica iz kojih oni dolaze, itd.<br />
Jasno je da mikrosistem čine i odnosi<br />
koje<br />
dete stvara sa drugima, unutar pomenutih<br />
okruženja. Kao što je već istaknuto, dete<br />
nije<br />
pasivni „primalac“ spoljašnjih uticaja, već se<br />
radi o složenoj interakciji i uzajamnom<br />
uslovljavanju. Na primer, čak i pre nego<br />
što<br />
upotrebe svoje prvo definitivno „ne“ kao<br />
o dgovor na roditeljske naloge ili zahteve, deca<br />
oblikuju<br />
ponašanje svojih roditelja. Mnogo<br />
detinjih odlika ima svoju ulogu u tom procesu:<br />
njihov temperament i sa temperamentom<br />
povezana povredljivost (vunerabilnost), za<br />
svako dete specifična emocionalna<br />
responzivnost (intenzitet i način emocionalnog<br />
reagovanja na različite podsticaje), jedinstvene<br />
sposobnosti deteta (pogotovo rani razvoj<br />
govora i motorike), čak i fizički izgled.<br />
Osobenosti temperamenta deteta u periodu<br />
odojaštva često su bile predmet ovako usmerenih<br />
istraživanja. Utvrđeno je da se neka deca mogu<br />
okarakterisati kao „teška“. Ona ispoljavaju burne<br />
emocionalne reakcije, česta negativna<br />
raspoloženja i negativne reakcije na nove<br />
situacije i ljude, kao i neredovnost bioloških<br />
funkcija (npr. u vezi spavanja ili jela). U jednom<br />
Slika 1.Bronfenbrenerov<br />
ekološki model<br />
istraživanju utvrđeno je da deca okarakterisana<br />
kao „teška“ češće imaju psihološke probleme kao<br />
odrasli, ali samo ako su postojali problemi i<br />
sukobi u odnosu između roditelja ili ako su<br />
poodicu “pritiskali” drugi životni problemi<br />
(Graham i sar. 1973). Istraživači su nalaz<br />
objasnili time što „teška“ deca izazivaju “mnogo<br />
varnica” u svojim porodicama, što je dodatno<br />
otežavalo inače problematičnu situaciju u njima.<br />
Roditelji koji nisu imali međusobne sukobe ili<br />
koji nisu morali da se nose sa drugim životnim<br />
problemima, imali su više snage i strpljenja<br />
u<br />
gajenju svoje “teške dece”.<br />
Drugo moguće objašnjenje je da se „laka“ deca<br />
ne uzbuđuju zbog stresnih iskustava, kao što su<br />
npr. porodične svađe, dok su „teška“ deca, zbog<br />
svojih osobenosti, mnogo više pogođena takvim<br />
iskustvima.<br />
Kao najvažniji deo mikrosistema, porodica<br />
predstavlja neposrednu “ekološku nišu” razvoja<br />
deteta i osnovni sistem podrške. Roditelji utiču<br />
na<br />
razvoj svoje dece na dva komplementarna<br />
načina.<br />
Kao prvo, oni oblikuju ličnost svoje<br />
dece načinom reagovanja na određena<br />
ponašanja deteta i prirodom socio-afektivne<br />
145
Change language