Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Bronfenbrener smatra da dete i sredina<br />
(okruženje u kome ono raste i razvija se)<br />
neprekidno utiču jedno na drugo. Ti uticaji su<br />
dvosmerni ili transakcijski – između deteta i<br />
sredine postoji recipročan odnos i uzajamno<br />
uslovljavanje. Sredinski uslovi utiču na razvoj<br />
određenih karakteristika deteta, ali ti uticaji<br />
zavise od prirode i osobina deteta, a delom su i<br />
sami njima oblikovani. Na primer, roditelji<br />
nesporno imaju moćan uticaj na razvoj deteta,<br />
ali njihov<br />
odnos prema detetu uvek je određen i<br />
karakteristikama samog deteta – ako roditelji<br />
imaju više dece, odnos prema njima nikada nije<br />
sasvim isti.<br />
Svakodnevno iskustvo i rezultati brojnih<br />
istraživanja pokazuju da deca iz siromašnih<br />
slojeva, koja rastu u porodicama nižeg socioekonomskog<br />
statusa i u siromašnijim, “lošijim”<br />
naseljima (krajevima grada), obično postižu niže<br />
obrazovne rezultate, češće napuštaju školu i sl.<br />
Ovo je dobro poznati primer za to kako socijalno<br />
okruženje oblikuje razvojne uslove, utičući na<br />
brojne ishode razvoja (stepen formalnog<br />
obrazovanja, vrsta i kvalitet usvojenog znanja i<br />
veština, samopoudanje i slika o sebi, stavovi i<br />
vrednosti, obrasci<br />
ponašanja itd.).<br />
Pretpostavimo, međutim, da dete koje raste u<br />
pomenutim uslovima ima određene razvojno<br />
podsticajne karakteristike: bistro je i snalažljivo,<br />
razumljivo govori, voli da čita, vredno je i<br />
spremno da uči. Ove osobine mogu uticati na<br />
detetovu sredinu – npr. mogu podstaći roditelje<br />
da se maksimalno potrude oko njegovog<br />
školovanja i pronađu način da ga pošalju u bolju<br />
školu. Pomenute osobine mogu u školi skrenuti<br />
pažnju nastavnika i psihologa, utičući na to da<br />
dete dobije veću podršku, a možda i stipendiju za<br />
nastavak školovanja. Bolja škola ili,<br />
jednostavno,<br />
veći trud oko školovanja ovog deteta, uticaće da<br />
ono poboljša svoje akademske veštine i<br />
obrazovno postignuće, da nastavi školovanje (i<br />
možda dobije stipendiju za neki ugledni fakultet).<br />
To može uticati na drugačije socijalno okruženje<br />
i odnose deteta sa vršnjacima: ono će se družiti sa<br />
vršnjacima koji imaju veće obrazovne aspiracije,<br />
od kojih će neki poticati iz porodica višeg socioekonomskog<br />
statusa. U tom okruženju dete će<br />
usvojiti i neke nove vrednosti, stavove i obrasce<br />
ponašanja (ako dobije stipendiju za prestižnu<br />
školu, njegov socijalni krug još će se više<br />
razlikovati). U promenjenim uslovima razvoja<br />
otvoriće se i drugačije perspektive u pogledu<br />
karijere, socijalnog statusa, načina života, itd.<br />
Naravno, od osobina deteta zavisiće njegov<br />
odnos prema promenjenim uslovima razvoja – i<br />
tako redom, u neprekidnom krugu uzajamnog<br />
delovanja osobina pojedinca i karakteristika<br />
sredinskog konteksta.<br />
Transakcioni model fokusiran je na<br />
utvrđivanje<br />
načina na koje karakteristike deteta<br />
i karakteristike sredine međusobno deluju<br />
tokom<br />
vremena, određujući jedinstvene<br />
razvojne<br />
ishode. Bronfenbrener naglašava da je<br />
interakciju<br />
ili sadejstvo ove vrste teško<br />
istraživati<br />
ako se dete izdvoji iz svog prirodnog<br />
okruženja.<br />
U Bronfenbrenerovom modelu sredina je<br />
p redstavljena kao niz međusobno povezanih<br />
slojeva ili sistema, koje on naziva ekološkim<br />
sistemima. Oni čine ekološko okuženje ili<br />
kontekst u kome se odvija fizički, kognitivni i<br />
emocionalno-socijalni razvoj deteta. Na slici<br />
koja predstavlja grafički prikaz<br />
Bronfenbrenerovog modela,<br />
u središtu. „Slojevi“ okruženja (tj.<br />
36 ovi ekološki<br />
sistemi predstavljeni su u vidu koncentričnih<br />
krugova, od kojih se svaki sadrži u sledećem,<br />
dok je dete<br />
sistemi) koji su najbliži detetu imaju<br />
najneposredniji uticaj na njega, a oni udaljeniji<br />
utiču na dete posrednije (videti sliku 1).<br />
Krug „najbliži“ detetu, koji ga neposredno<br />
„okružuje“, predstavlja prvi ekološki sistem<br />
nazvan MIKROSISTEM. Kao što slika<br />
sugeriše, reč je o neposrednom okruženju<br />
detets, koje na njega najviše i najneposrednije<br />
utiče. Za većinu dece, mikrosistem uključuje<br />
porodicu, vrtić i školu, vršnjake i mesta u<br />
naselju (parkovi, igrališta) na kojima se druži i<br />
igra sa njima, itd. Mikrosistem nije konstantan,<br />
već se menja kako dete raste.<br />
36 Slika je preuzeta iz Vasta i sar. (1997), a originalno je<br />
data u Kopp i Krakow (1982). The Child. Reading, MA:<br />
Addison-Wesley Publishing.<br />
144
Change language