Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
EKOLOŠKI PRISTUP RAZVOJU:<br />
BRONFENBRENEROVA<br />
TEORIJA<br />
Ekološki pristup34 je u novije vreme postao<br />
veoma<br />
uticajan u razvojnoj psihologiji,<br />
dovodeći<br />
u fokus osoben način razmišljanja o<br />
ljudskom<br />
razvoju i drugačiji pristup u<br />
proučavanju<br />
činilaca koji na njega utiču.<br />
Naime,<br />
naučna istraživanja razvoja<br />
tradicionalno<br />
su se odvijala u laboratorijskim<br />
uslovima. Najvažniji razlog za to jeste<br />
mogućnost pažljive kontrole uslova u kojima<br />
se<br />
odvija<br />
ispitivana pojava, kao i sistematskog<br />
manipulisanja tim uslovima u cilju izdvajanja<br />
faktora koji na nju utiču.<br />
Ekološki orijentisani autori doveli su u pitanje<br />
ovakvu naučnu praksu, ukazujući na očiglednu<br />
činjenicu da se razvoj deteta (pojedinca) ne<br />
odvija u laboratoriji, već u prirodnom<br />
okruženju: u kući, sa ostalim članovima<br />
porodice; u školi, sa nastavnicima i ostalim<br />
učenicima; u naselju (u parku, na igralištu) sa<br />
vršnjacima i susedima... Deo tog okruženja čini<br />
i šira socijalna i kulturna sredina, kao opšti<br />
kontekst razvoja.<br />
Zastupnici ekološkog pristupa naglašavaju da<br />
se razvoj uvek odvija u određenom sredinskom<br />
kontekstu, koji utiče na tok, prirodu i ishode<br />
razvojnih promena. Da bi se dobila prava,<br />
ekološki validna slika razvoja, decu treba<br />
proučavati u okruženjima u kojima se njihov<br />
razvoj prirodno odvija, a takođe treba ispitivati<br />
i kako dati kontekst utiče na dečje ponašanje,<br />
kao i kako dete utiče na njega.<br />
Ideja o istraživanju<br />
razvoja u kontekstu -<br />
nazvana ekološki pristup – nije nova. Još je<br />
Darvin tvrdio da ako želimo razumeti adaptivnu<br />
(evolucionu) vrednost nekog ponašanja,<br />
moramo da ga posmatramo u ekološkoj sredini<br />
u kojoj se razvilo.<br />
I autori koji se bave proučavanjem dečjeg<br />
razvoja relativno dugo su svesni vrednosti<br />
34 Prikaz ekološkog pristupa zasnovan je na: Vasta, R.<br />
Haith, M. i Miller, S. (1997). Dječja psihologija.<br />
Jastrebarsko: Naklada Slap.<br />
ekološke perspektive. Prvi značajniji radovi<br />
ekološke orijentacije datiraju iz četrdesetih i<br />
pedesetih godina dvadesetog veka. U ovim<br />
istraživanjima, timovi obučenih posmatrača<br />
proučavali su dečje ponašanje u različitim<br />
prirodnim okruženjima, beležeći sistematski<br />
kako odlike dečjeg ponašanja, tako i bitne<br />
karakteristike okruženja.<br />
Međutim, ova metoda<br />
istraživanja (i ekološki pristup) tada nisu<br />
izazvali značajnije interesovanje.<br />
Obnavljanje zanimanja za ekološki pristup<br />
imalo je dva izvora: prvi je razvoj adekvatnijih i<br />
razrađenijih metoda istraživanja ponašanja u<br />
prirodnom okruženju, a drugi je objavljivanje<br />
uticajne knjige Juria Bronfenbrenera (Urie<br />
Bronfenbrenner), pod nazivom Ekologija<br />
ljudskog razvoja, 1979. godine.<br />
istraživanje<br />
35<br />
Bronfenbrener je oživeo interesovanje za<br />
ekološki pristup, ujedno dajući razrađen<br />
konceptualno-teorijski okvir za<br />
razvoja u kontekstu. Njegov model, poznat kao<br />
teorija ekoloških sistema od tada je razvijan i<br />
revidiran, a podstakao je brojne istraživače da<br />
razvoj posmatraju i istražuju iz ekološke<br />
perspektive.<br />
Teorija ekoloških sistema<br />
Bronfenbrenerova teorija ekoloških sistema<br />
zasnovana je na pretpostavci da ako želimo<br />
razumeti razvoj, moramo razumeti interakciju<br />
– međusobni uticaj ličnih odlika deteta i<br />
karakteristika njegovog okruženja (sredinskog<br />
konteksta).<br />
Dete poseduje<br />
niz ličnih karakteristika, od<br />
kojih<br />
su najvažnije one koje Bronfenbrener<br />
opisuje kao razvojno podsticajne,<br />
u smislu da<br />
mogu<br />
uticati na druge ljude na načine koji su<br />
važni za razvoj deteta. Primeri razvojno<br />
podsticajnih osobina su: fizički izgled,<br />
intelektualne i jezičke sposobnosti,<br />
temperament i karakterne crte, socijalne veštine<br />
i sl.<br />
35 Ova knjiga kod nas je prevedena, u izdanju Zavoda za<br />
udžbenike i nastavna sredstva, <strong>Beograd</strong> (1997).<br />
143
Change language