Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
je<br />
nemoguće razdvojiti vodu na sastavne<br />
elemente, a zadržati njena osobena svojstva,<br />
ne<br />
mogu se razdvojiti ni individua i socijalni,<br />
kulturni i istorijski kontekst u kome ona<br />
funkcioniše i razvija se.<br />
4) Odnos učenja i razvoja. Koncept zone<br />
narednog razvoja predstavlja srž jedinstvenog<br />
sociokulturnog shvatanja odnosa između učenja<br />
i razvoja. Zato se smatra da je glavni domen<br />
primene ovog koncepta - pegadoški rad. U tom<br />
domenu, koncept zone narednog razvoja<br />
predstavlja “optimističko” teorijsko polazište za<br />
različite pedagoške intervencije u školskoj<br />
praksi i vođenju dečjeg razvoja uopšte.<br />
Pošto problem odnosa<br />
učenja i razvoja<br />
predstavlja jedno od fundamentalnih pitanja<br />
razvojne psihologije, razmotrićemo ga kao<br />
posebnu podtemu.<br />
Odnos učenja i razvoja: uloga obrazovanja<br />
Učenje i razvoj se u psihologiji često<br />
posmatraju odvojeno: razvoj kao unutrašnji<br />
proces koji se odvija po svojim prirodnim<br />
zakonitostima, a učenje kao spoljašnji proces<br />
koga „izazivaju okolnosti – psiholog<br />
eksperimentator ili nastavnik s obzirom na neki<br />
didaktički cilj“ (Pijaže,<br />
1988, str. 27).<br />
Vigotski je u svojoj teoriji opisao jedinstvo i<br />
složenu međuzavisnost učenja i razvoja, bez<br />
čega<br />
se ne mogu adekvatno razumeti ni jedan ni<br />
drugi proces. Prema sociokulturnom shvatanju,<br />
odnos između učenja i razvoja je odnos<br />
dvosmerne povezanosti. Ne radi se samo o tome<br />
da razvoj uslovljava učenje, nego je moguć i<br />
obrnuti uticaj - da učenje dovede do razvoja.<br />
Nema sumnje da se učenje zasniva na<br />
dostignutom stepenu razvoja, tj. da razvojne<br />
mogućnosti deteta određuju šta ono može da<br />
nauči i koliko će učenje ili podučavanje biti<br />
efikasno. Međutim, dvosmerna povezanost<br />
podrazumeva da i učenje, pod određenim<br />
uslovima, može vremenski da prethodi razvoju,<br />
može da „vuče“ razvoj napred.<br />
Jedno od „večitih” pitanja psihologije odnosi<br />
se upravo na uslove pod kojima učenje može da<br />
dovede do razvoja. Vigotskijanski odgovor na<br />
ovo pitanje zasniva se na konceptu zone<br />
narednog razvoja. Učenje je najproduktivnije<br />
kada se odigrava “u zoni narednog razvoja”,<br />
kada uz pomoć odraslih dete savlada ono što<br />
samo nije u stanju da uradi i nauči. Središnji<br />
činilac cele psihologije učenja, kaže Vigotski,<br />
jeste mogućnost da se kroz saradnju<br />
(podučavanje) intelektualne mogućnosti<br />
deteta<br />
podignu na viši stupanj, da “uz pridržavanje”<br />
dete prevaziđe jaz između aktuelnog i narednog<br />
razvoja.<br />
Učenje, dakle, otvara mogućnost za razvoj<br />
kada se kroz zajedničku aktivnost deteta i<br />
odraslog grade (ko-konstruišu) oni uvidi i<br />
sposobnosti koje su u zoni narednog razvoja.<br />
Kao što kaže Vigotski, „samo je ono<br />
obučavanje u dečjem uzrastu dobro koje pretiče<br />
razvitak i vuče ga za sobom” (...) A to učenje se<br />
„ne oslanja toliko na već uobličene funkcije,<br />
koliko na one još nesazrele funkcije, koje se<br />
razvijaju” (Vigotski, 1983, str. 258).<br />
Prema zastupnicima sociokulturnog pristupa<br />
učenje ima važnu ulogu u razvoju deteta,<br />
mnogo veću od one koja mu se pripisuje u<br />
drugim teorijskim pristupima (izuzimajući,<br />
naravno, pristup teorija učenja). Vigotski je<br />
smatrao da su sposobnost učenja i njoj<br />
komplementarna sposobnost podučavanja -<br />
fundamentalne odlike ljudskih bića i osnova za<br />
razvoj specifično ljudskih funkcija i<br />
sposobnosti.<br />
Opisane teorijske postavke omogućavaju<br />
da<br />
se na specifičan način sagleda priroda procesa<br />
obrazovanja i njegova uloga u razvoju.<br />
Neraskidivu vezu između obrazovanja i razvoja<br />
u teoriji Vigotskog najjasnije je formulisao<br />
Bruner, primetivši da je “vigotskijanska<br />
koncepcija razvoja u isto vreme i teorija<br />
obazovanja”.<br />
Vigotski je govorio o sistematskom školskom<br />
obučavanju (učenju), zasnovanom na procesu<br />
usvajanja sistema<br />
znanja, koje se ne sreće u<br />
drugim kontekstima i drugim vrstama<br />
interakcija. Proces obrazovanja u školi<br />
predstavlja specifičan oblik asimetrične<br />
140
Change language