Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
član interakcije. Drugim rečima, razvoj deteta<br />
napred “vuče” zajednička aktivnost sa<br />
kompetentnijom osobom, kroz koju dete<br />
izgrađuje novi način razumevanja problema i<br />
dobija različite vrste dobro dozirane pomoći.<br />
Ta podrška naslanja se na ono što dete može<br />
samostalno (razvojne mogućnosti), a usmerena<br />
je ka onome što može uz adekvatno vođenje<br />
(razvojne potrebe). Ona se može sastojati u<br />
pokazivanju (modelovanje), postavljanju<br />
pitanja (u cilju procenjivanja, ali i podrške ili<br />
usmeravanja), pojašnjavanju, pružanju povratne<br />
informacije, izvršavanju dela zadatka,<br />
strukturiranju sadržaja (selekcija, povezivanje i<br />
organizacija informacija), strukturiranju<br />
kognitivnih aktivnosti (izdvajanje koraka,<br />
bitnih momenata i prekretnica), ukazivanju na<br />
efikasne strategije i ekspliciranju koristi koja se<br />
od njih dobija, itd.<br />
2) Pristup u procenjivanju sposobnosti.<br />
Koncept zone narednog razvoja ima značajne<br />
implikacije i u domenu procenjivanja ili<br />
merenja kognitivnih sposobnosti dece. Vigotski<br />
nije bio zadovoljan tradicionalnim pristupom,<br />
koji se zasniva na postignuću deteta na<br />
testovima inteligencije. Pomoću zadataka koje<br />
dete rešava samostalno, a pod uslovima<br />
testiranja koji su isti<br />
za sve, može se proceniti<br />
samo nivo aktuelnog razvoja, koji se odnosi na<br />
već razvijene i uobličene funkcije. To,<br />
međutim, nije validna mera detetove<br />
sposobnosti da uči i profitira od podučavanja,<br />
što je najrelevantnije za školski kontekst<br />
(podsetimo se da je Bine-Simonova skala i<br />
razvijena da bi se idenifikovala deca koja nisu<br />
sposobna za školsko učenje i koja ne mogu da<br />
profitiraju od školske obuke). Upravo na<br />
konceptu zone narednog razvoja zasnovana je<br />
nova dijagnostička paradigma, koja u<br />
procenjivanju sposobnosti deteta uvažava i<br />
njegove potencijale, njegovu sposobnost da uči<br />
i napreduje zahvaljujući podučavanju.<br />
Kapacitet za učenje je pragmatički važan<br />
kriterijum u određenju inteligencije, naročito u<br />
kontekstu školovanja (i posebno kod dece sa<br />
problemima u učenju i ponašanju).<br />
Dijagnostička paradigma zasnovana na<br />
konceptu zone narednog razvoja polazi od toga<br />
da u saradnji sa kompetentnijom osobom dete<br />
može da uradi mnogo toga što ne može samo.<br />
Smisao novog metodskog postupka u<br />
procenjivanju sposobnosti je utvrđivanje nivoa<br />
(postignuća) koji dete dostiže rešavajući<br />
zadatke uz podršku odraslog ili kompetentnijeg<br />
vršnjaka (npr. bodrenje, postavljanje<br />
relevantnih pitanja, navođenje ili usmeravanje,<br />
započinjanje rešavanja i sl.).<br />
To postignuće, odnosno razlika između<br />
samostalnog postignuća deteta i njegovog<br />
postignuća ostvarenog u saradnji sa drugim,<br />
određuje zonu njegovog “narednog razvoja” i<br />
predstavlja validniju meru sposobnosti, jer<br />
uključuje i kapacitet za učenje.<br />
3) Socijalna priroda deteta. Pojam zone<br />
narednog razvoja ima važne teorijske<br />
implikacije za razumevanje bazične prirode<br />
deteta i ljudskog razvoja. Razvoj deteta ne<br />
može se posmatrati izvan sociokulturne sredine<br />
(“dete kao Robinzon Kruso”).<br />
U individualističkim paradigmama razvoja<br />
(kakve su npr. Frojdova psihoanaliza<br />
i Pijažeovo<br />
shvatanje) postoji „rascep” između<br />
ličnog i<br />
socijalnog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, biološkog i<br />
društvenog. Delovanje sociokulturnih činilaca<br />
shvata se kao „spoljašnja, tuđinska sila koja<br />
pritiskuje i potiskuje“ autentičnu prirodu deteta, a<br />
koja se u oba gledišta vidi kao asocijalna,<br />
biološka i egocentrična (Vigotski, 1983, str. 82).<br />
Vigotski je doveo u pitanje samu suštinu<br />
individualističke paradigme razvoja: shvatanje<br />
bazične prirode deteta (asocijalna ili primarno<br />
socijalna) i uloge sociokulturnih činilaca (spolja<br />
nametnuti uticaji koji postepeno potiskuju<br />
autentičnu prirodu deteta ili konstitutivni činioci<br />
razvoja).<br />
Dete je primarno socijalno biće, a veze sa<br />
d rugima čine sastavni (konstitutivni) deo<br />
ljudske<br />
prirode. Sve što se smatra<br />
individualnim,<br />
čak i duboko ličnim, primarno je<br />
socijalno.<br />
To, naravno, ne znači da se<br />
individualni procesi i osobine shvataju kao<br />
mehanički<br />
odraz socijalnih činilaca - reč je o<br />
prožimanju individualnog i socijalnog. Kao što<br />
139
Change language