Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
interakcije. Za pristalice sociokulturnog<br />
pristupa proces saznavanja, kao i proces<br />
kognitivnog<br />
razvoja, jeste proces kokonstrukcije,<br />
a asimetrična socijalna<br />
interakcija je ključni formativni faktor ili<br />
„graditelj“ razvoja. Sve više mentalne funkcije<br />
specifične za čoveka socijalnog su porekla i ne<br />
bi se mogle razviti bez konstruktivne uloge<br />
socijalne interakcije<br />
Mnogi autori koji se bave psihološkim i<br />
socijalnim fenomenima, složiće se sa tvrdnjom<br />
da su oni povezani, tj. da sociokulturni kontekst<br />
utiče na psihološke funkcije, pogotovo kada je<br />
reč o složenijim funkcijama kao što su na<br />
primer mišljenje, učenje ili formiranje<br />
identiteta. Međutim, polazna pretpostavka<br />
sociokulturnog pristupa<br />
razvoju podrazumeva<br />
mnogo<br />
više od toga – uverenje da je ljudska<br />
aktivnost sociokulturna po svojoj prirodi tj. da<br />
su kulturni uticaji do te mere ugrađeni u<br />
individualni razvoj da se može govoriti o<br />
kulturnoj autogenezi čoveka.<br />
Drugim rečima, dok većina teorija u kojima se<br />
pominju sociokulturni faktori njima pripisuje<br />
samo motivacionu (dinamogenu) ulogu, teorija<br />
Vigotskog im pridaje formativnu<br />
(konstruktivnu) ulogu. Zastupnici<br />
sociokulturnog pristupa smatraju da glavni<br />
činilac u procesu razvoja nije individualna<br />
aktivnost deteta, već zajednička<br />
aktivnost deteta<br />
i odraslog, tj. socijalna interakcija.<br />
Prema genetičkom zakonu, u kome<br />
vigotskijanski orijentisani autori vide opštu<br />
pravilnost kulturnog razvoja čoveka, „svaka<br />
funkcija se pojavljuje na sceni dva puta, na dva<br />
plana, prvo – na socijalnom planu, zatim, na<br />
psihološkom, prvo među ljudima kao<br />
interpsihička kategorija, zatim unutar deteta kao<br />
intrapsihička kategorija“ (Vigotski,<br />
1996, str.<br />
114).<br />
Važno je naglasiti da proces internalizacije<br />
nije prosto prenošenje spoljašnje aktivnosti na<br />
neki prethodno postojeći unutrašnji plan svesti:<br />
reč je o procesu kojim se taj unutrašnji plan<br />
formira.<br />
Genetički zakon Vigotskog govori o tome da<br />
se mentalni<br />
(intrapersonalni) plan formira kroz<br />
odnose sa drugima, uz posredovanje kulturno<br />
stvorenih sredstava, a pre svega semiotičkih<br />
sistema (jezika). Reč je o transformaciji<br />
psihičkih procesa, kroz koju se, zapravo, taj<br />
unutrašnji<br />
plan gradi i oblikuje. Suština<br />
vigotskijanske<br />
ideje je u tome da se razvoj ne<br />
dešava<br />
samo unutar jednog ljudskog bića, u<br />
okviru njegovih granica kao pojedinca. Glavni<br />
proces dešava se u međuprostoru između<br />
spoljašnjeg i unutrašnjeg (Plut, 2003, str. 39).<br />
U svakodnevnom životu možemo naći veliki broj<br />
ilustracija za ovu vigotskijansku ideju. Na primer,<br />
oduvek se znalo da način na koji roditelji<br />
„preokvire” određene situacije presudno utiče na<br />
to kako će ih dete razumeti i doživeti. Na<br />
principima tog kognitivnog i emocionalnog<br />
prorađivanja događaja koji kod deteta mogu<br />
izazvati strah i neprijatnost, (objašnjenja,<br />
emocionalno bodrenje i sl.), počiva i postepeni<br />
razvoj detetove sposobnosti za nošenje sa kriznim<br />
situacijama, izgradnja određenih strategija, ali i<br />
kapaciteta za podnošenje frustracija. Lepu<br />
ilustraciju predstavlja pitanje jednog mališana<br />
prilikom prve posete zubaru – kada ga je doktor<br />
pitao da li ga je bolelo, ono se okrenulo ka majci i<br />
pitalo – jel’ me bolelo?<br />
Genetički zakon Vigotskog ne govori samo o<br />
socijalnoj<br />
prirodi kognitivnih funkcija čoveka,<br />
v eć i svesti i psihe u celini. Budući da govor<br />
posreduje<br />
sve više psihičke funkcije čoveka,<br />
ovaj<br />
pretpostavljeni prelazak od spoljašnjeg ka<br />
unutrašnjem<br />
odlikuje i svest u celini. Mišljenje,<br />
emocije,<br />
čak i duboko privatni doživljaji i<br />
odnos<br />
prema sebi, oblikuju se kroz odnos sa<br />
d rugima (pogotovo sa važnim osobama), jer<br />
„mi postajemo mi posredstvom drugih”.<br />
Drugi su prisutni u svakom aspektu<br />
mentalnog funkcionisanja, jer čovek uvek ima u<br />
vidu mogući odgovor i reakciju nekog<br />
konkretnog ili zamišljenog sagovornika:<br />
njegovo pitanje, ocenu, zamerku, vrednosni<br />
komentar, postupak. Sve više psihičke funkcije<br />
predstavljaju „interiorizovane odnose<br />
socijalnog reda” (...) čak i kada se pretvaraju u<br />
psihičke procese, one ostaju kvazisocijalne.<br />
I<br />
136
Change language