Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd Univerzitet Singidunum, Beograd
slabe tačke („Ahilove pete“), odnosno od te „prinudne uzdržanosti i samoograničenja” psihologija je htela da “napravi svoju vrlinu“ Vigotski, 1996, str. 12). e, 28 ( Nasuprot tom Vigotski je kao ključno mesto svog naučnog programa istakao istraživanje viših mentalnih funkcija, kao što su voljna pažnja, logičko pamćenje, mišljenje, složene emocije, itd. Smatrao je da se „treba uhvatiti ukoštac upravo sa onim psihološkim problemima koji su specifični za čoveka, treba tražiti teorijska objašnjenja baš tih viših mentalnih funkcija i razraditi metode za njihovo objektivno proučavanje“ (Ivić, 1983, str. 15). 29 Jedna od kritika Vigotskog na račun tradicionalne psihologije odnosila se i na odsustvo razvojnog pristupa. Pojavljivanje neke više psihičke funkcije mehanički je pripisivano određenom uzrastu, bez objašnjenja zašto se ona baš tada javlja i kako nastaje. Razvojne promene svođene su na sazrevanje elementarnih funkcija i na čisto kvantitativni rast, bez uvida u složene i za razumevanje razvoja ključne kvalitativne promene. Naravno, ovakvim pristupom nije bilo moguće objasniti poreklo i razvoj viših mentalnih funkcija – one su shvatane prosto kao novi nivo psihičkog funkcionisanja, kao „sprat“ koji se mehanički nadgradio na postojeću psihičku strukturu. Traganje za novim teorijskim pristupom Vigotski je zasnovao na Marksovom antropološkom učenju o čoveku kao socijalnom i istorijskom biću i biću prakse, i (samo)razvoju čoveka zasnovanom na upotrebi oruđa. Marksističke ideje pružile su neuporedivo plodnije okvire za rešavanje problema razvoja viših mentalnih funkcija. Jedna od osnovnih ideja sociokulturnog pristupa je ta da su mentalne funkcije pre socijalno, kulturno i istorijski konstruisane, nego što su genetički determinisane. Time se, 28 Vigotski, L.S. (1996). Problemi razvoja psihe. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. 29 Ivić, I. (1983). Predgovor, U: Mišljenje i govor, L.S. Vigotskog, Beograd, Nolit. naravno, ne poriče uloga bioloških osnova psihičkog života i značaj genetskih predispozicija u procesu razvoja. Još je Vigotski isticao da razvoj viših formi ponašanja zahteva izvestan stepen biološke zrelosti, kao i da postoji povezanost biološkog i kulturnog razvoja (što se najbolje vidi kroz njihovo prožimanje u ontogenezi). Međutim, iako se ne mogu oštro odvojiti, ova dva procesa se moraju razlikovati, jer „proces psihičkog razvoja je sui generis, proces posebne vrste“ (Vigotski, 1996, str. 22). Ponašanje savremenog čoveka rezultat je dva različita procesa razvoja. Prvi je biološka evolucija koja je dovela do pojave Homo sapiensa, a drugi je proces istorijskog ili kulturnog razvoja kojim se prvobitni čovek pretvorio u savremenog – kulturnog. Ova druga linija razvoja počinje tamo gde se završava biološka evolucija čoveka. Ogromne razlike koje postoje između primitivnog i kulturnog čoveka (kao i između ljudi različitih kultura i epoha) u pogledu intelektualne efikasnosti, načina mišljenja i drugih psihičkih funkcija, ne mogu se objasniti biologijom - promenom anatomsko-fiziološkog ustrojstva, niti mehanizmima biološke evolucije. Istorijski razvoj, razvoj posredovan kulturom, odgovoran je za pomenute razlike, kao i za razlike među ljudima različitih istorijskih epoha. Pojmom kultura označavaju se različite tvorevine akumuliranog ljudskog iskustva, koje je otelotvoreno u fizičkim, materijalnim produktima, ali i simboličkim (duhovnim) tvorevinama, kao što su verovanja, vrednosti, običaji, norme, obrasci ponašanja. Kulturne tvorevine prenose se sa jedne generacije na drugu i čine najopštiji kontekst razvoja. Kultura je jedna od osobenih (distinktivnih) karakteristika ljudske vrste. Ljudima je svojstveno da žive u okruženju koje su sami stvorili (po tome se razlikuju od svojih životinjskih srodnika), kao i da nasleđuju sredinu tansformisanu od strane prethodnih generacija. Kultura je sredina sačinjena od artefakata, pod čime možemo podrazumevati sve što je nastalo 132
kao plod individualnog ili kolektivnog rada ljudi. Kulturni artefakti prošli su neku vrstu istorijske selekcije i istorijske akulmulacije i predstavaljaju zajedničko dobro cele zajednice. Pojam kultura sintetizuje totalitet tih artefakakta, koji su dostupni svim članovima kulturne zajednice i koji posreduju njihove psihičke funkcije i ponašanje (Plut, 2003). 30 Istorijski ili kulturni razvoj čoveka može se posmatrati i kao novi tip prilagođavanja, zasnovan ne na izmeni organa i građe tela, već na razvoju kulturnih oruđa ili instrumenata – čovekovih “veštačkih organa”. Zbog važnosti koje različiti kulturni instrumenti imaju u psihičkom razvoju čoveka, ovo gledište nekada se naziva i instrumentalističko. Psihološka aktivnost čoveka je, kao i njegova r adna delatnost, posredovana oruđima - sredstvima koja su invencija ljudskog društva. Čoveku je stavljen na raspolaganje veliki broj spoljašnjih, materijalnih oruđa – aparata, instrumenata, tehnologija... Ova oruđa služe kao „produžeci“ i „amplifikatori“ (pojačivači) njegovih fizičkih i mentalnih funkcija, jer nesagledivo povećavaju njihovu moć (fizičke moći, ali i moć pamćenja, percepcije, pažnje...). Dakle, prva funkcija kulturnih oruđa jeste funkcija pojačavanja ili amplifikacije – zahvaljujući njima čovek je neograničeno proširio svoju aktivnost i uvećao svoje moći. Još je značajnija uloga koju kulturna oruđa imaju na planu kvalitativnog preobražaja čovekovih funkcija. Prema sociokulturnom gledištu, priroda psihičkih funkcija zavisi od kulturnih sredstava ili instrumenata koji ih posreduju, odnosno pomoću kojih se izvode. Reč je o psihološkim (kognitivnim) instrumentima, čijim se ovladavanjem ili internalizacijom menja priroda i organizacija psihičkih funkcija čoveka. 30 Plut, D. (2003). Udžbenik kao kulturno-potporni sistem. Beograd: ZUNS Kompjuter je novi, moćan kulturni posrednik razvoja Ključno pitanje za zastupnike sociokulturnog pristupa jeste koje kulturne tvorevine imaju ulogu psiholoških instrumenata i kako se ostvaruje njihova formativna uloga u razvoju. Najvažniju ulogu u posredovanju razvoja imaju semiotički sistemi - pre svega jezik (usmeni i pisani govor), sistem pojmova, numerički sistem, drugi semiotički sistemi, kao i razne intelektualne tehnike i strategije koje pomažu pamćenje, mišljenje itd. (Ivić, 1987). 31 Prema opštem zakonu kulturnog razvoja, kojim Vigotski tumači genezu viših mentalnih funkcija, ova simbolička sredstva prvo imaju komunikativnu (socijalnu, interindividualnu) ulogu - prvo se javljaju u funkciji opštenja. Postepenom, sistematskom internalizacijom ona se ugrađuju u mentalni aparat, menjajući prirodu čovekovog psihičkog funkcionisanja. Simbolička sredstva bivaju transformisana u individualna, (intrapsihička) sredstva za organizaciju i kontrolu psihičkih funkcija (Vigotski, 1983). inačnih 32 Nije reč samo o promeni pojed psihičkih funkcija, već o menjanju funkcionalnog ustrojstva svesti. Formiraju se složeni sistemi psiholoških funkcija (povezanih posredstvom znaka). Dolazi do 31 Ivić, I. (1987). Čovek kao animal symbolicum. Beograd, Nolit. 32 Vigotski, L.S. (1983). Mišljenje i govor. Beograd, Nolit. 133
- Page 81 and 82: jedne faze u drugu (sa „ostrvcima
- Page 83 and 84: No, u jednom je psihoanliza nedvosm
- Page 85 and 86: prohodavanju, motoričkom i saznajn
- Page 87 and 88: Prilog 1: Frojdovi stadijumi psihos
- Page 89 and 90: eksperimentalnim proverama. Ovakav
- Page 91 and 92: Uprkos tome, smatra se da je naučn
- Page 93 and 94: Harlov je smatrao da udobnost dodir
- Page 95 and 96: Brajanova majka je ponovo izašla i
- Page 97 and 98: UNIVERZALNO - KONSTRUKTIVISTIČKI P
- Page 99 and 100: saznajne (kognitivne) sheme naziva
- Page 101 and 102: Pojasnimo opisane pojmove i „logi
- Page 103 and 104: „(Naše) viđenje asimilacije pre
- Page 105 and 106: Uzmimo kao primer Pijažeov zadatak
- Page 107 and 108: Pijaže je smatrao da postoje četi
- Page 109 and 110: U Pijažeovom određenju pojma razv
- Page 111 and 112: - Razvoj ne počiva na pasivnoj rea
- Page 113 and 114: nižeg uzrasta svoje moralne sudove
- Page 115 and 116: Poslednju, četvrtu fazu moralnog r
- Page 117 and 118: Drugi nivo - KONVENCIONALNI Treća
- Page 119 and 120: moralnosti („dobrog i lošeg“).
- Page 121 and 122: KOGNITIVNO-INFORMACIONI PRISTUP RAZ
- Page 123 and 124: koji rade na polju, čuvanje useva
- Page 125 and 126: slučajnosti, rukovodeći se asocij
- Page 127 and 128: opseg dečjih shema, već i njihova
- Page 129 and 130: veća težina bila bliža težištu
- Page 131: SOCIOKULTURNI PRISTUP RAZVOJU: TEOR
- Page 135 and 136: Razvoj deteta ne može se razumeti
- Page 137 and 138: kada je sam sa sobom, čovek zadrž
- Page 139 and 140: član interakcije. Drugim rečima,
- Page 141 and 142: socijalne interakcije, u kojoj se p
- Page 143 and 144: EKOLOŠKI PRISTUP RAZVOJU: BRONFENB
- Page 145 and 146: Kao kontekst razvoja, mikrosistem i
- Page 147 and 148: Škola kao“eko-niša”: učionic
- Page 149: karakteristike koje se smatraju “
kao plod individualnog ili kolektivnog rada ljudi.<br />
Kulturni artefakti prošli su neku vrstu istorijske<br />
selekcije i istorijske akulmulacije i predstavaljaju<br />
zajedničko dobro cele zajednice. Pojam kultura<br />
sintetizuje totalitet tih artefakakta, koji su<br />
dostupni svim članovima kulturne zajednice i koji<br />
posreduju njihove psihičke funkcije i ponašanje<br />
(Plut, 2003). 30<br />
Istorijski ili kulturni razvoj čoveka može se<br />
posmatrati<br />
i kao novi tip prilagođavanja,<br />
zasnovan<br />
ne na izmeni organa i građe tela, već<br />
na<br />
razvoju kulturnih oruđa ili instrumenata –<br />
čovekovih<br />
“veštačkih organa”. Zbog važnosti<br />
koje<br />
različiti kulturni instrumenti imaju u<br />
psihičkom<br />
razvoju čoveka, ovo gledište nekada<br />
se<br />
naziva i instrumentalističko.<br />
Psihološka aktivnost čoveka je, kao i njegova<br />
r adna delatnost, posredovana oruđima -<br />
sredstvima<br />
koja su invencija ljudskog društva.<br />
Čoveku<br />
je stavljen na raspolaganje veliki broj<br />
spoljašnjih,<br />
materijalnih oruđa – aparata,<br />
instrumenata,<br />
tehnologija... Ova oruđa služe<br />
kao „produžeci“ i „amplifikatori“ (pojačivači)<br />
njegovih fizičkih i mentalnih funkcija, jer<br />
nesagledivo povećavaju njihovu moć (fizičke<br />
moći, ali i moć pamćenja, percepcije, pažnje...).<br />
Dakle, prva funkcija kulturnih oruđa jeste<br />
funkcija pojačavanja ili amplifikacije –<br />
zahvaljujući njima čovek je neograničeno<br />
proširio svoju aktivnost i uvećao svoje moći.<br />
Još je značajnija uloga koju kulturna oruđa<br />
imaju na planu kvalitativnog preobražaja<br />
čovekovih funkcija. Prema sociokulturnom<br />
gledištu, priroda psihičkih funkcija zavisi od<br />
kulturnih sredstava ili instrumenata koji ih<br />
posreduju, odnosno pomoću kojih se izvode.<br />
Reč je o psihološkim (kognitivnim)<br />
instrumentima, čijim se ovladavanjem ili<br />
internalizacijom menja priroda i organizacija<br />
psihičkih funkcija čoveka.<br />
30 Plut, D. (2003). Udžbenik kao kulturno-potporni<br />
sistem. <strong>Beograd</strong>: ZUNS<br />
Kompjuter je novi, moćan kulturni posrednik razvoja<br />
Ključno pitanje za zastupnike sociokulturnog<br />
pristupa jeste koje kulturne tvorevine imaju<br />
ulogu psiholoških instrumenata i kako se<br />
ostvaruje njihova formativna uloga u razvoju.<br />
Najvažniju ulogu u posredovanju razvoja imaju<br />
semiotički sistemi - pre svega jezik (usmeni i<br />
pisani govor), sistem pojmova, numerički<br />
sistem, drugi semiotički sistemi, kao i razne<br />
intelektualne tehnike i strategije koje pomažu<br />
pamćenje, mišljenje itd. (Ivić, 1987). 31<br />
Prema opštem zakonu kulturnog razvoja,<br />
kojim Vigotski tumači genezu viših mentalnih<br />
funkcija,<br />
ova simbolička sredstva prvo imaju<br />
komunikativnu (socijalnu, interindividualnu)<br />
ulogu - prvo se javljaju u funkciji opštenja.<br />
Postepenom, sistematskom internalizacijom<br />
ona se ugrađuju u mentalni aparat, menjajući<br />
prirodu čovekovog psihičkog funkcionisanja.<br />
Simbolička sredstva bivaju transformisana u<br />
individualna, (intrapsihička) sredstva za<br />
organizaciju i kontrolu psihičkih funkcija<br />
(Vigotski, 1983).<br />
inačnih<br />
32<br />
Nije reč samo o promeni pojed<br />
psihičkih funkcija, već o menjanju<br />
funkcionalnog ustrojstva svesti. Formiraju se<br />
složeni sistemi psiholoških funkcija (povezanih<br />
posredstvom znaka). Dolazi do<br />
31<br />
Ivić, I. (1987). Čovek kao animal symbolicum.<br />
<strong>Beograd</strong>, Nolit.<br />
32<br />
Vigotski, L.S. (1983). Mišljenje i govor. <strong>Beograd</strong>,<br />
Nolit.<br />
133
Change language