Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
slabe tačke („Ahilove pete“), odnosno od te<br />
„prinudne uzdržanosti i samoograničenja”<br />
psihologija je htela da “napravi svoju vrlinu“<br />
Vigotski, 1996, str. 12). e,<br />
28 (<br />
Nasuprot tom<br />
Vigotski je kao ključno mesto svog naučnog<br />
programa istakao istraživanje viših mentalnih<br />
funkcija, kao što su voljna pažnja, logičko<br />
pamćenje, mišljenje, složene emocije, itd.<br />
Smatrao je da se „treba uhvatiti ukoštac upravo<br />
sa onim psihološkim problemima koji su<br />
specifični za čoveka, treba tražiti teorijska<br />
objašnjenja baš tih viših mentalnih funkcija i<br />
razraditi metode za njihovo objektivno<br />
proučavanje“ (Ivić, 1983, str. 15). 29<br />
Jedna od kritika Vigotskog na račun<br />
tradicionalne psihologije odnosila se i na<br />
odsustvo razvojnog pristupa. Pojavljivanje<br />
neke više psihičke funkcije mehanički je<br />
pripisivano određenom uzrastu, bez objašnjenja<br />
zašto se ona baš tada javlja i kako nastaje.<br />
Razvojne promene svođene su na sazrevanje<br />
elementarnih funkcija i na čisto kvantitativni<br />
rast, bez uvida u složene i za razumevanje<br />
razvoja ključne kvalitativne promene. Naravno,<br />
ovakvim pristupom nije bilo moguće objasniti<br />
poreklo i razvoj viših mentalnih funkcija – one<br />
su shvatane prosto kao novi nivo psihičkog<br />
funkcionisanja, kao „sprat“ koji se mehanički<br />
nadgradio na postojeću psihičku strukturu.<br />
Traganje za novim teorijskim pristupom<br />
Vigotski je zasnovao na Marksovom<br />
antropološkom učenju o čoveku kao<br />
socijalnom i istorijskom biću i biću prakse, i<br />
(samo)razvoju čoveka zasnovanom na upotrebi<br />
oruđa. Marksističke ideje pružile su<br />
neuporedivo plodnije okvire za rešavanje<br />
problema razvoja viših mentalnih funkcija.<br />
Jedna od osnovnih ideja sociokulturnog<br />
pristupa je ta da su mentalne funkcije pre<br />
socijalno, kulturno i istorijski konstruisane,<br />
nego što su genetički determinisane. Time se,<br />
28 Vigotski, L.S. (1996). Problemi razvoja psihe. Zavod<br />
za udžbenike i nastavna sredstva <strong>Beograd</strong>.<br />
29 Ivić, I. (1983). Predgovor, U: Mišljenje i govor, L.S.<br />
Vigotskog, <strong>Beograd</strong>, Nolit.<br />
naravno, ne poriče uloga bioloških osnova<br />
psihičkog života i značaj genetskih<br />
predispozicija u procesu razvoja. Još je<br />
Vigotski isticao da razvoj viših formi ponašanja<br />
zahteva izvestan stepen biološke zrelosti, kao i<br />
da postoji povezanost biološkog i kulturnog<br />
razvoja (što se najbolje vidi kroz njihovo<br />
prožimanje u ontogenezi). Međutim, iako se ne<br />
mogu oštro odvojiti, ova dva procesa se moraju<br />
razlikovati, jer „proces psihičkog razvoja je sui<br />
generis, proces posebne vrste“ (Vigotski, 1996,<br />
str. 22).<br />
Ponašanje savremenog čoveka rezultat je dva<br />
različita procesa razvoja. Prvi je biološka<br />
evolucija koja je dovela do pojave Homo<br />
sapiensa, a drugi je proces istorijskog ili<br />
kulturnog razvoja kojim se prvobitni čovek<br />
pretvorio u savremenog – kulturnog. Ova druga<br />
linija razvoja počinje tamo gde se završava<br />
biološka evolucija čoveka. Ogromne razlike<br />
koje postoje između primitivnog i kulturnog<br />
čoveka (kao i između ljudi različitih kultura i<br />
epoha) u pogledu intelektualne efikasnosti,<br />
načina mišljenja i drugih psihičkih funkcija, ne<br />
mogu se objasniti biologijom - promenom<br />
anatomsko-fiziološkog ustrojstva, niti<br />
mehanizmima<br />
biološke evolucije.<br />
Istorijski razvoj, razvoj posredovan<br />
kulturom, odgovoran je za pomenute razlike,<br />
kao i za razlike među ljudima različitih<br />
istorijskih epoha. Pojmom kultura označavaju<br />
se različite tvorevine akumuliranog ljudskog<br />
iskustva, koje je otelotvoreno u fizičkim,<br />
materijalnim produktima, ali i simboličkim<br />
(duhovnim) tvorevinama, kao što su verovanja,<br />
vrednosti, običaji, norme, obrasci ponašanja.<br />
Kulturne tvorevine prenose se sa jedne<br />
generacije na drugu i čine najopštiji kontekst<br />
razvoja.<br />
Kultura je jedna od osobenih (distinktivnih)<br />
karakteristika ljudske vrste. Ljudima je<br />
svojstveno da žive u okruženju koje<br />
su sami<br />
stvorili (po tome se razlikuju od svojih<br />
životinjskih srodnika), kao i da nasleđuju sredinu<br />
tansformisanu od strane prethodnih generacija.<br />
Kultura je sredina sačinjena od artefakata, pod<br />
čime možemo podrazumevati sve što je nastalo<br />
132
Change language