Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
veća težina bila bliža težištu, petogodišnjaci su<br />
imali bolje postignuće (89% tačnih odgovora<br />
prema 51%). U osnovi tačnih odgovora mlađe<br />
dece stajao je pogrešan razlog: pošto su oni i<br />
dalje obraćali pažnju samo na težinu, ispravno su<br />
predviđali da će strana sa većom težinom ići na<br />
dole. Sedamnaestogodišnjaci su uzimali u obzir i<br />
težinu i udaljenost, ali su samo naslućivali pravilo<br />
za rešavanje problema, pogađajući češće nego<br />
slučajno, ali ne dovoljno dobro.<br />
Ovi i slični rezultati, po nekim zastupnicima<br />
kognitivno-informacionog pristupa, dovode u<br />
sumnju pijažetansko objašnjenje o razvoju<br />
novog oblika mišljenja kod adolescenata. Samo<br />
četvrtina sedamnaestogodišnjaka bila je u<br />
stanju da reši problem sa klackalicom u svim<br />
oblicima. Ako je razvoj formalnih operacija<br />
univerzalan, očekivalo da većina njih reši<br />
zadatak u svim varijantama. To praktično znači<br />
da se veće sposobnosti adolescenata u rešavanju<br />
problema ne moraju nužno opisati kao<br />
ispoljavanje globalne, kvalitativne promene u<br />
obliku mišljenja. One se možda bolje mogu<br />
opisati kao postepeno usvajanje sve moćnijih<br />
pravila, koja se primenjuju u određenim<br />
situacijama rešavanja problema.<br />
*<br />
Rezimirajmo sada kognitivno-informacioni<br />
pristup po ključnim pitanjima razvojne<br />
psihologije (videti na str. 14-15).<br />
1) Priroda razvojnih promena. Prema autorima<br />
ovog pristupa, na svim uzrastima postoje<br />
bazični kognitivni procesi koji omogućavaju<br />
interakciju između tri memorijska sistema<br />
(senzorni registar, kratkoročna i dugoročna<br />
memorija), ali se karakteristike ovih procesa<br />
menjaju sa uzrastom, pre svega u pogledu<br />
njihove brzine i tačnosti. Poboljšanje<br />
kognitivnog sistema obuhvata različite vrste<br />
razvojnih promena: dugotrajnih i kratkotrajnih,<br />
kvalitativnih i kvantitativnih. Ipak, u okviru<br />
kognitivno-informacionog pristupa više se<br />
naglašavaju kontinuirane, postepene<br />
kvantitativne promene.<br />
Tačnije, unutar ovog pristupa mogu se<br />
izdvojiti dve grupe shvatanja. Jedna grupa<br />
autora smatra neodrživim shvatanje o<br />
postojanju kvalitativnih stadijuma razvoja,<br />
budući da u istraživanjima nije potvrđena<br />
homogenost i istovremenost razvojnih<br />
promena. Druga grupa autora smatra da se ipak<br />
mogu izdvojiti relativno duži periodi razvoja,<br />
kada je kognitivno funkcionisanje deteta<br />
određeno opštim karakteristikama kognitivnog<br />
sistema. Ovi autori rade na povezivanju<br />
Pijažeovog i kognitivno-informacionog pristupa<br />
(Baucal, 1998).<br />
2) Faktori razvoja. Moglo bi se reći da je staro<br />
pitanje primarnosti nasleđa, tj. sredine na<br />
margini interesovanja kognitivnoinformacionog<br />
pristupa razvoju. Autori ove<br />
orijentacije zainteresovani su prvenstveno za<br />
opis kognitivnog sistema i njegovog<br />
funkcionisanja na različitim uzrastima. Uticaj<br />
nasleđa i genetskih, bioloških faktora razvoja<br />
se ne negira, ali se ni ne razmatra dublje.<br />
Od sredinskih faktora ozbiljnije se razmatra<br />
samo uticaj fizičke sredine, i to uglavnom kada<br />
je u pitanju rani razvoj percepcije i motorike.<br />
Kada se radi o ulozi sociokulturnih faktora,<br />
razvoj se sagledava (slično kao i u<br />
pijažetanskom pristupu) kao „razvoj<br />
usamljenog deteta“. I kada se priznaje uticaj<br />
sredinskih faktora, njima se uglavnom pripisuje<br />
motivaciona uloga, dok glavni generator<br />
promene predstavlja sama kognitivna aktivnost<br />
deteta. Kognitivni sistem i njegov razvoj vide<br />
se kao samo-modifikujući sistem, a<br />
individualna kognitivna aktivnost je formativni<br />
faktor razvoja.<br />
Zanemarivanje sredinskih, posebno<br />
sociokulturnih faktora slabost je ovog pristupa,<br />
koje su izgleda svesni i njegovi zastupnici.<br />
Zbog toga je jedan od trendova u razvoju ovog<br />
pristupa upravo nastojanje da se razvijajući<br />
kognitivni sistem sagleda u kontekstu<br />
sociokulturne sredine u kojoj se razvoj odvija<br />
(Baucal, 1998).<br />
129
Change language