Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
kojima nije imao toliko znanja. Takođe,<br />
istraživači su, na osnovu prethodnog ispitivanja,<br />
izabrali 20 vrsta dinosaurusa koje je dete najbolje<br />
poznavalo (prva lista) i 20 koje je slabije<br />
poznavalo (druga lista). Zanimalo ih je da li će<br />
količina znanja o dinosaursima uticati na ono što<br />
dečak o njima može zapamtiti. Na testu pamćenja<br />
pokazalo se da je dečak značajno bolje pamtio<br />
podatke o dinosaurusima koje je bolje poznavao.<br />
Na primer, u proseku se mogao setiti 9 imena sa<br />
prve liste i samo 4 imena sa druge. Većina<br />
četvorogodišnjaka nesumnjivo bi se prisetila<br />
mnogo manje dinosaurusa od ovog<br />
četvorogodišnjeg „eksperta“.<br />
Istraživači su zaključili da posedovanje veće<br />
količine znanja o određenoj temi, olakšava<br />
pamćenje i prisećanje informacija vezanih za tu<br />
temu. Pošto je veliki deo znanja uskladišten u<br />
obliku pojmova, a bogatstvo i razvijenost<br />
pojmova se uvećavaju sa porastom znanja,<br />
iskustva koje dete stiče verovatno su bar delom<br />
odgovorna za povećanje sposobnosti pamćenja.<br />
I druga istraživanja jasno su pokazala uticaj<br />
postojećeg znanja u kognitivnom<br />
funkcionisanju, kao i to da pod određenim<br />
okolonostima uzrasne razlike u pogledu znanja<br />
mogu biti uticajnije od drugih razvojnih razlika.<br />
Nekim autorima to je bio povod da zaključe<br />
kako upravo razvoj baze znanja predstavlja<br />
suštinski aspekt kognitivnog razvoja, kao i da<br />
se uočene razlike u kognitivnom funkcionisanju<br />
mogu pripisati pre svega razlikama u strukturi<br />
znanja. Sigler smatra da uravnotežen stav u<br />
pogledu ovog pitanja svakako podrazumeva<br />
uvažavanje razvoja strukture znanja kao bitnog<br />
aspekta kognitivnog razvoja. Međutim, to što<br />
superiornija struktura znanja iz specifične<br />
oblasti nekada može da nadjača ulogu drugih<br />
faktora, ne znači da se to može smatrati opštim<br />
pravilom.<br />
Kada se razmatra značaj baze znanja, posebnu<br />
važnost ima pitanje kako je znanje<br />
reprezentovano i organizovano u dugoročnoj<br />
memoriji i pomoću kojih procesa mi operišemo<br />
tim znanjem. Iako mentalne reprezentacije<br />
imaju važnu ulogu u kognitivnom<br />
funkcionisanju, nema mnogo empirijskih nalaza<br />
o njihovom razvoju, a još manje o prirodi i<br />
mehanizmu razvojnih promena. Jedna od<br />
dobrih strana kognitivno-informacionog<br />
pristupa jeste to što se proučavanju ovog<br />
problema posvećuje više pažnje nego u okviru<br />
drugih pristupa.<br />
Nelsonova je sa saradnicima ispitivala razvoj<br />
skripta (script) ili scenarija: mentalne<br />
reprezentacije koja uključuje uobičajeni<br />
(stabilizovani, rutinizirani) redosled događaja i<br />
aktivnosti učesnika, vezanih za određeni<br />
kontekst (npr. ručak u restoranu). Istraživanje je<br />
pokazalo da već kod male dece (4-5 god.)<br />
postoje takve reprezentacije znanja. Deca<br />
poseduju opšte znanje o vrsti i sledu događaja<br />
koji su vezani za neke uobičajene situacije.<br />
Promena uobičajenih sekvenci na mlađu decu<br />
deluje zbunjujuće i disorijentišuće, jer su ona<br />
rigidnija u primeni skripta u odnosu na stariju<br />
decu i odrasle. Istraživanja su takođe pokazala<br />
postojanje jasnog redosleda u razvoju skripta:<br />
on na početku uključuje samo centralne<br />
događaje i operacije, i postepeno se obogaćuje<br />
onima koji su manje važni.<br />
U jednom broju istraživanja ispitivana je<br />
shema priče (story schema), mentalna struktura<br />
koja vodi i usmerava proces razumevanja i<br />
produkcije priča. Zastupnici tzv. gramatike<br />
priče smatraju da se svaka priča sastoji iz<br />
strukturnih jedinica koje se povezuju u celinu<br />
prema određenim pravilima (to su: seting -<br />
uvođenje likova i opis prostornog i vremenskog<br />
konteksta, tema, zaplet i rasplet ili razrešenje).<br />
Sa razvojnog stanovišta važno je utvrditi da li<br />
su deca različitih uzrasta osetljiva na postojanje<br />
ovih strukturnih jedinica priče, u kojoj meri<br />
razlikuju bitne i manje bitne jedinice (odnosno<br />
delove teksta), i da li i kako shema priče vodi<br />
proces njenog razumevanja i prepričavanja.<br />
Rezultati istraživanja pokazuju da i mlađa<br />
deca, trogodišnjaci, poseduju jednostavne<br />
sheme priča: poznaju neka pravila na kojima<br />
počiva struktura priče (kao što je npr. početak<br />
„Bilo jednom davno...“), a mogu i ispričati<br />
priče koje se uklapaju u pomenuti strukturni<br />
okvir. Naravno, sa uzrastom se menja ne samo<br />
126
Change language