Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
slučajnosti, rukovodeći se asocijativnim<br />
vezama u procesu zapamćivanja. Napredak u<br />
korišćenju strategije dešava se od prelaska iz<br />
ranog u srednje detinjstvo. Vrste grupisanja<br />
koje deca primenjuju takođe se menjaju: mlađa<br />
deca češće koriste zvučne karakteristike, poput<br />
rimovanja (tačka–mačka) ili situacione veze<br />
(žitarice–mleko). U srednjem detinjstvu, deca<br />
češće povezuju reči u pojmovne kategorije<br />
kojima pripadaju, npr. životinje (mačka– pas–<br />
konj), biljke (drvo–cvet–trava), ili geometrijske<br />
figure (trougao–kvadrat–krug). Posledica ovih<br />
promena je unapređena sposobnost skladištenja<br />
i izvlačenja informacija iz dugoročne memorije.<br />
Treća strategija je elaboracija - dodatno<br />
osmišljavanje informacija kroz njihovo<br />
povezivanje sa informacijama iz dugoročne<br />
memorije, tj. sa strukturom postojećeg znanja.<br />
Radi se o opštoj strategiji koja omogućava da se<br />
novi sadržaji lakše nauče, zapamte i upotrebe.<br />
Rezultati istraživanja pokazuju da i ova<br />
sposobnost takođe postepeno napreduje sa<br />
uzrastom. Starija deca mnogo češće nego mlađa<br />
spontano upotrebljavaju ovu strategiju i<br />
pokazuju veću samostalnost u tome. Pokazalo<br />
se da deca najviše „profitiraju” upravo od onih<br />
elaboracija do kojih su sami došli.<br />
Baza znanja<br />
Zahvaljujući akumulaciji iskustava, deca u<br />
srednjem detinjstvu znaju više o bilo kojoj temi<br />
od mlađe dece. Radi se o bogatijoj bazi znanja<br />
(knowledge-base) – količini i organizaciji<br />
uskladištenih informacija, koje se mogu<br />
„izvući“ iz dugoročne memorije i upotrebiti u<br />
novim situacijama. Uvećanje i efikasnija<br />
organizacija baze znanja svakako su deo<br />
objašnjenja činjenice da se sa uzrastom<br />
poboljšava sposobnost pamćenja (pored<br />
povećanja bioloških kapaciteta i razvoja<br />
efikasnijih strategija).<br />
Uprkos tome, prema nekim zastupnicima<br />
kognitivno-informacionog pristupa, razvojni<br />
psiholozi dugo nisu posvećivali pažnju<br />
promenama u znanju kao mogućem objašnjenju<br />
razvoja. Umesto da proučavaju efekte<br />
sistematskog napredovanja baze znanja, oni su<br />
implicitno podrazumevali da to predstavlja<br />
sporedne efekte bazičnijih promena u razvoju<br />
kognitivnih kapaciteta i strategija (Siegler,<br />
1983, str. 171). 25<br />
U okviru kognitivno-informacionog pristupa<br />
rađena su istraživanja o ulozi znanja u<br />
različitim oblastima kognitivnog<br />
funkcionisanja, kao što su npr. reprodukcija<br />
prethodno naučenih sadržaja, razumevanje i<br />
smisleno pamćenje pisanih sadržaja,<br />
svakodnevne veštine, itd.<br />
Kao primer važne uloge znanja, često se<br />
navodi istraživanje u kome su deca, šahovski<br />
eksperti, pokazala superiorniju sposobnost<br />
zapamćivanja šahovskih pozicija u odnosu na<br />
odrasle (koji nisu bili eksperti za šah). U<br />
pogledu sadržaja koji nisu bili vezani za šah,<br />
prednost je bila na strani odraslih.<br />
Či (Chi, 1978) 26 je uporedila pamćenje rasporeda<br />
šahovskih figura 10-godišnjih šahovskih<br />
eksperata i studenata, amatera u šahu. Mlađi<br />
ispitanici bolje su pamtili raspored figura nego<br />
studenti, iako su se studenti pokazali daleko bolji<br />
pri pamćenju serija slučajnih brojeva.<br />
Istraživanje na jednom četvorogodišnjem<br />
„ekspertu za dinosauruse“, upečatljivo je<br />
demonstriralo kako baza znanja utiče na dečje<br />
postignuće u pamćenju (Chi & Koeske, 1983).<br />
Ispitanik u ovom istraživanju bio je<br />
četvorogodišnji dečak koji je o dinosaurusima<br />
znao mnogo više od svojih vršnjaka. Osim što je<br />
znao imena preko 40 vrsta dinosaurusa, dečak je<br />
znao i njihova obeležja, kao što su npr. način<br />
ishrane i kretanja. Istraživače je zanimalo da li će<br />
njegovo znanje o dinosaurusima delovati na<br />
sposobnost zapamćivanja informacija. Utvrđeno<br />
je da je dečak imao mnogo bolje pamćenje za<br />
dinosauruse, nego za neke druge sadržaje o<br />
25 Siegler, R.S. (1983). Information processing<br />
approaches to development. In P. Mussen (Ed.), Manual<br />
of child psychology. New York: Wiley.<br />
26 Chi, M.T. (1978). Knowledge structure and memory<br />
development. In R. Siegler (Ed.), Children's thinking:<br />
What develops? Hillsdale, NJ: Erlbaum.<br />
125
Change language