Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
utvrđeno je da su obe grupe dece imale jednaka<br />
postignuća.<br />
Ovi nalazi jedan su od primera za opštu<br />
razvojnu tendenciju - starija deca (i odrasli)<br />
brže nego mlađa deca izvode kognitivne<br />
operacije različitih vrsta i tako pokazuju veću<br />
intelektualnu efikasnost.<br />
Razvoj i korišćenje strategija<br />
Drugi faktor koji dovodi do poboljšanja u<br />
pamćenju jeste povećana sposobnost starije<br />
dece da koriste strategije. Pod strategijom se<br />
podrazumeva namerno izabrana akcija izvedena<br />
u svrhu postizanja određenog cilja. Kada se<br />
kaže da deca koriste strategije pamćenja, time<br />
se misli da su sposobna da izvedu namerne<br />
akcije da bi postigla cilj zapamćivanja nečega.<br />
Izgleda da neke osnovne strategije<br />
zapamćivanja deca poseduju čak pre svog<br />
drugog rođendana.<br />
Na primer, Delouč, Kesidi i Braun (DeLoach,<br />
Cassidy & Brown, 1985) tražili su od dece<br />
uzrasta 1 ½ i 2 godine da zapamte mesto gde je<br />
sakrivena privlačna plišana igračka. Zatim je deci<br />
dato da se igraju sa različitim zanimljivim<br />
igračkama. Nakon 4 minuta, oglašavalo se zvono<br />
i od dece je traženo da donesu plišanu igračku.<br />
Tokom igranja sa drugim igračkama, deca su<br />
često prekidala igru, gledajući u pravcu mesta<br />
gde je bila sakrivena plišana igračka, pokazujući<br />
na njega ili „pričajući“ o sakrivenoj igrački.<br />
Takvo ponašanje nisu pokazivala kada nije bilo<br />
zadatka sakrivanja, što ukazuje na to da je<br />
pomenuto ponašanje specifično za situacije kada<br />
je zaboravljanje mogući problem. Delouč i<br />
saradnici istakli su da je takvo ponašanje slično<br />
dobro poznatim strategijama uočenim kod starije<br />
dece, kao što je npr. startegija ponavljanja.<br />
Mala deca, međutim, nemaju puno uspeha u<br />
korišćenju strategija zapamćivanja. U mnogim<br />
slučajevima (čak i kada se radi o jednostavnim<br />
stategijama) deca ne koriste strategije pamćenja<br />
sve do (oko) 7-8 godine.<br />
Ponavljanje je strategija koja, kao što njen<br />
naziv govori, podrazumeva ponavljanje<br />
materijala koji treba zapamtiti (npr. lista reči,<br />
pesma ili broj telefona). Da bi proučavali razvoj<br />
ove strategije kod dece, Flavel i saradnici su<br />
deci od 5 i 10 godina pokazali sedam slika<br />
objekata koje je trebalo zapamtiti.<br />
Deci su date ”svemirske kacige” sa vizirom koji<br />
je bio spušten u periodu između pokazivanja slika<br />
i testa prisećanja (15 sekundi). Vizir je sprečavao<br />
da deca gledaju slike, omogućavajući<br />
eksperimentatorima da prate dečje usne, kako bi<br />
videli da li sama sebi ponavljaju ono što su<br />
videla. Samo nekoliko dece na uzrastu od 5<br />
godina koristilo je ponavljanje, kao strategiju<br />
zapamćivanja, dok su na uzrastu od 10 godina to<br />
radila sva deca.<br />
U okviru svake uzrasne grupe, deca koja su<br />
primenjivala strategiju ponavljanja, prisetila su<br />
se većeg broja slika nego deca koja je nisu<br />
primenjivala. Kada su ona deca koja nisu<br />
primenjivala ovu jednostavnu strategiju kasnije<br />
naučena da to rade, postigla su podjednako<br />
dobre rezultate.<br />
Druga strategija pamćenja, čiji je razvoj<br />
intenzivno proučavan, jeste strategija<br />
semantičke organizacije. Ova strategija<br />
podrazumeva grupisanje i organizovanje<br />
informacija u formu koja ih čini smislenijim i<br />
stoga lakšim za pamćenje ili korišćenje u<br />
rešavanju problema. Jedan od načina je da se<br />
postojeće informacije grupišu u klase koje<br />
uključuju objekte slične po nekom opštem<br />
svojstvu (identifikovanje kategorija). Drugi<br />
način može biti povezivanje informacija u neku<br />
smislenu, koherentnu celinu (semantička<br />
integracija).<br />
Deca koja su koristila ovu strategiju, mentalno su<br />
grupisala sadržaje koje je trebalo zapamtiti u<br />
smislene kategorije. Tako je bilo dovoljno da<br />
zapamte jedan deo grupe, da bi mogli da se sete i<br />
ostalih, sa njima povezanih elemenata.<br />
Istraživanja su pokazala da sedmogodišnjaci i<br />
osmogodišnajci češće od mlađe dece primenjuju<br />
ovu strategiju, grupišući elemente u lako<br />
zapamtljive kategorije.<br />
Veliki broj istraživanja pokazuje da mlađa<br />
deca spontano ne koriste ovakve strategije.<br />
Ona grupišu informacije po principu<br />
124
Change language