Univerzitet Singidunum, Beograd

Generalno, razvoj se u okviru kognitivnoinformacionog
pristupa sagledava kao
poboljšanje kognitivnog sistema za obradu
informacija, u smislu:
- da se operiše većom količinom informacija;
- da postoji veća sistematičnost u procesu
prijema i kodiranja informacija;
- da se povećava broj strategija koje se
primenjuju u rešavanju problema, kao i da
jednostavnije strategije bivaju razrađene ili
zamenjene zrelijim i efikasnijim;
- da znanje o svetu biva sve veće i
kompleksnije;
- da se razvija sposobnost svesne kontrole i
upravljanja vlastitim kognitivnim procesima.
U okviru kognitivno-informacionog pristupa
postoje dva opšta tipa istraživanja i dve
bazične kategorije saznanja o kognitivnom
razvoju. Prvi tip istraživanja bavi se razvojem
samog sistema za obradu informacija (npr.
razvojem bazičnih perceptivnih procesa,
procesa pamćenja ili razvojem strategija
rešavanja problema).
Razvoj sposobnosti čitanja i razumevanja teksta je važna
oblast istraživanja
Drugi tip istraživanja bavi se kognitivnim
funkcionisanjem u specifičnoj oblasti, vezano
za konkretan tip zadatka (npr. istraživanje
razvoja matematičkog rezonovanja ili čitanja i
razumevanja teksta). U nastavku teksta biće
prikazana opšta saznanja o razvoju različitih
aspekata kognitivnog sistema.
Istraživanja o razvoju
kognitivnog sistema
Za uspešno kognitivno funkcionisanje i
rešavanje bilo kog tipa problema neophodno je:
- da se pažnja i intelektualni napor usmere
selektivno prema bitnim aspektima zadatka,
a da se neke nebitne karakteristike zanemare
(selektivnost pažnje);
- da postoji planiranje i sistematičnost u
dolaženju do informacija i izboru bitnih
infomacija (organizacija pažnje);
- da se pažnja voljno održava i da što manje
varira pod uticajem raznih distraktora
(kontrola pažnje), i
- da postoji prilagođavanje nivoa pažnje i
uloženog napora prama zahtevima zadatka i
promenama situacije (adaptibilnost pažnje).
Ove četiri sposobnosti predstavljaju četiri
aspekta po kojima se tokom razvoja dešavaju
krupne promene (Flavell, 1985) 24 . Rezultati
velikog broja istraživanja, realizovanih
različitim metodološkim postupcima i na
materijalima različite prirode (slike, slušane
priče, čitani tekstovi), pokazuju da, po svim
navedenim aspektima, postoji kontinuirano
poboljšanje tokom uzrasta. Uzrasti na kojima
se prelazi iz ranog u srednje detinjstvo (oko 6-7
godine) i iz detinjstva u adolescenciju (oko 11-
12 godina), predstavljaju periode kritičnih
razvojnih promena.
Sve dok su deca u društvu roditelja (odraslih),
njihovo ponašanje može biti vođeno korak po
korak. Međutim, kada počnu da provode vreme
sami, moraju biti sposobni da slede uputstva
bez stalnog podsećanja. Rezultati istraživanja
pokazuju da se kod dece, kada uđu u srednje
detinjstvo, povećava sposobnost za samostalno
izvršavanje zadataka po zadatom nizu
uputstava. I u svakodnevnom životu, deci ovog
uzrasta zadaju se raznovrsne dužnosti –
skupljanje drva, donošenje hrane roditeljima
24 Flavell, J.H. (1985). Cognitive development. NJ:
Prentice-Hall, Englewood Cliffs.
122