Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
KOGNITIVNO-INFORMACIONI PRISTUP<br />
RAZVOJU<br />
Cilj teorija i modela razvijenih u okviru<br />
kognitivno-informacionog pristupa jeste da<br />
opišu realne kognitivne procese i strategije<br />
pomoću kojih deca rešavaju različite tipove<br />
problema (kognitivnih zadataka). Zastupnici<br />
ovog pristupa nemaju za cilj stvaranje opštih<br />
teorija razvoja (kakva je na primer Pijažeova<br />
teorija), već teže konstrukciji što preciznijih<br />
opisa kognitivnog funkcionisanja u jednom<br />
užem segmentu, primenom preciznih analiza<br />
zadataka i identifikovanjem konkretnih zahteva<br />
koje oni postavljaju pred dete.<br />
Sve razvojne teorije pokušavaju da odgovore<br />
na dva centralna pitanja: šta se razvija (opis<br />
razvojnih promena) i kako dolazi do razvoja<br />
(objašnjenje faktora i mehanizama razvoja).<br />
Jedna od slabosti koja se nekada pripisuje<br />
kognitivno-informacionom pristupu razvoju<br />
odnosi se upravo na mogućnost objašnjenja<br />
razvojnih promena. Postavlja se pitanje da li<br />
ovaj pristup može da ponudi više od specifičnih<br />
opisa kognitivnog funkcionisanja,<br />
karakterističnih za određene uzraste i za<br />
različite tipove zadataka (npr. model čitanja i<br />
razumevanja teksta). Većina autora zastupa<br />
optimistički stav da će dalji razvoj saznanja iz<br />
kognitivno-informacione perspektive dovesti do<br />
formulisanja opštih teorijskih postavki o<br />
kognitivnom razvoju.<br />
Konceptualizacija kognitivnog razvoja<br />
Specifičan pojmovno-metodološki aparat<br />
ovog pristupa odražava upotrebu kompjutera<br />
kao metafore ili modela ljudskog mišljenja.<br />
Kognitivni sistem konceptualizuje se kao<br />
sistem za prikupljanje i obradu informacija.<br />
Jedan od najrazrađenijih i najuticajnijih modela<br />
kognitivnog sistema je Sternbergov “model<br />
komponenti”.<br />
Sternberg određuje komponente kao<br />
„elementarne informacione procese kojima se<br />
operiše mentalnim reprezentacijama objekata ili<br />
simbolima” (Sternberg, 1985, str. 97). 23 On<br />
razlikuje tri tipa komponenti: performans<br />
komponente (performance components);<br />
komponente koje se odnose na usvajanje znanja<br />
(knowledge-acquisition components), i<br />
metakomponente (metacomponents).<br />
(1) Performans komponente obuhvataju<br />
procese obrade informacija u različitim fazama<br />
rešavanja problema: (a) reprezentovanje<br />
problema, pri čemu je važna priroda i količina<br />
informacija kojima se kodira dati problem, (b)<br />
poređenje, povezivanje i kombinovanje<br />
informacija i uočavanje relacija između<br />
objekata tj. njihovih reprezentacija, i (c)<br />
generisanje odgovora ili rešenja za dati<br />
problem, bilo da se on treba preuzeti iz<br />
dugoročne memorije ili konstruisati na osnovu<br />
neke kombinacije informacija.<br />
(2) Komponente koje se odnose na usvajanje<br />
znanja obuhvataju različite procese uključene u<br />
sticanje znanja, kao što su: prepoznavanje<br />
relevantnosti novih informacija, selekcija bitnih<br />
informacija i njihovo povezivanje i integracija<br />
sa postojećim, prethodno uskladištenim<br />
znanjem.<br />
(3) Metakomponente ostvaruju funkciju<br />
kontrole i upravljanja procesima obrade<br />
informacija i obuhvataju procenu prirode i<br />
zahteva problema, izbor odgovarajućih<br />
strategija saglasno mogućnostima i<br />
ograničenjima sistema, kao i kontrolu i<br />
evaluaciju toka rešavanja problema prema<br />
postavljenom cilju. Neki autori smatraju da je<br />
važno napraviti razliku između metakognitivnih<br />
i „upravljačkih“ procesa ("executive controle").<br />
Metakognicija podrazumeva znanje o vlastitim<br />
kognitivnim procesima, dok „upravljački“<br />
procesi mogu funkcionisati i na automatskom<br />
nivou, nedostupni introspekciji i svesnoj<br />
kontroli.<br />
23 Sternberg, R.J. (1985). Beyond IQ: A triarchic theory<br />
of human intelligence. Cambridge: Cambridge University<br />
Press.<br />
121
Change language