Univerzitet Singidunum, Beograd

POJAM RAZVOJA I KLJUČNA
PITANJA RAZVOJNE PSIHOLOGIJE
Pojam razvoja
Razvojnu psihologiju definisali smo kao
psihološku disciplinu koja proučava razvoj ili
razvojne promene psihičkog života. Ovakvo
određenje nije dovoljno precizno, jer se
odmah otvara sledeće pitanje – šta je razvoj.
Pojam razvoja koristi se u različitim
naučnim disciplinama, kao i u svakodnevnom
životu. Za ovaj pojam vezuju se donekle
različita značenja, a u svakodnevnom životu
koristimo ga spontano - bez potrebe da se
njegovo značenje eksplicira i jasno odredi.
Nauka, a posebno razvojna psihologija, mora
definisati pojam razvoja, jer se tako precizira
šta je predmet izučavanja ove naučne
discipline. Videćemo da od određenja pojma
razvoja delom zavisi i pristup ovim
problemima, kao i samo razumevanje procesa
razvoja.
Promene vezane za protok vremena
Nesporno je da razvoj uvek označava
promene koje su vezane za protok vremena.
Formalno iskazana, bazična formula razvoja
glasi:
R = f (V)
što znači da je razvoj (R) funkcija protoka
vremena (V). Razvojne promene uvek su
sistematski povezane sa protokom vremena.
Statistički posmatrano, o razvoju govorimo
kada postoji povezanost ili korelacija
(zajedničko variranje) između protoka
vremena i pokazatelja promena u ponašanju i
psihičkim funkcijama (pamćenja, mišljenja,
inteligencije, emocija, itd.).
U razvojnoj psihologiji vreme obično
predstavlja uzrast, pa se može reći da ona
proučava promene psihičkog života vezane za
uzrast (razvoj je funkcija uzrasta).
R = f (U)
Neki autori zbog toga tvrde da se
povezanost koju istražuje razvojna psihologija
može prikazati formulom po kojoj je
ponašanje (P) funkcija uzrasta (U).
P= f (U)
Ovakvo određenje razvoja je tačno, ali
nepotpuno. Zbog čega? Razvojna psihologija,
kao što smo videli, ne proučava samo
promene u funkciji uzrasta, tj. kalendarskog
vremena (ontogenetski razvoj), već i promene
u funkciji evolucionog vremena (filogenetski
razvoj) i istorijskog vremena (kulturni
razvoj).
Dakle, potpunije određenje razvoja odnosi se
na promene u funkciji vremena, promene
koje su sistematski povezane sa protokom
vremena.
! Greška koju treba izbeći
Razvojna psihologija proučava promene u
funkciji uzrasta, ali ne možemo govoriti o
uzrastu kao uzroku promena u ponašanju.
Razlike u ponašanju i psihičkim funkcijama
tokom vremena, tj. na različitim uzrastima,
posledica su delovanja različitih faktora razvoja
- sazrevanja, sredinskih uticaja, učenja i iskustva
(aktivnosti jedinke).
Razvojne i nerazvojne promene
Da li svaka promena ponašanja ili psihičkih
funkcija predstavlja razvoj? Da li postoje
promene koje nisu razvojne?
Pred polaganje ispita ili usled drugih stresnih
okolnosti, psihički život i ponašanje mogu
odlikovati burne i velike promene. Nakon
ispitnog roka, akumulirani umor i
(ne)ostvareni planovi takođe mogu izavati niz
promena. Ove promene ne mogu se smatrati
razvojnim, jer su privremene, prolazne,
povratne (reverzibilne). Nakon promena
okolnosti koje su ih izazvale, dolazi do
„vraćanja na staro“.
Razvojne promene, dakle, možemo odrediti
kao nepovratne (ireverzibilne), relativno
trajne. To je drugi način da kažemo da su
razvojne promene u sistematskoj vezi sa
protokom vremena.
Privremene, reverzibilne promene koje su
izazvane određenim okolnostima ili pak
unutrašnjim stanjem organizma (npr. bolešću)
ne mogu se smatrati razvojnim promenama.
Takve su i ciklične promene, kao npr.
12