Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Šesta faza<br />
Univerzalna moralna<br />
pravila<br />
(„Moralnost je stvar lične<br />
savesti“)<br />
„društveni ugovor“ nije univerzalna<br />
datost, već rezultat dogovora među<br />
ljudima, čiji je krajnji cilj zaštita<br />
prava svakog čoveka (pre svega prava<br />
na život).<br />
Ovaj dogovor se može i menjati, ako<br />
se pokaže da ne štiti prava svih na<br />
najbolji način. Dakle, svet se i dalje<br />
posmatra iz socijalne perspektive, ali<br />
sa osetljivošću na poziciju (prava)<br />
pojedinaca koji društvo i čine.<br />
Ljudski život i sloboda su univerzalne<br />
vrednosti koje se kontrastiraju<br />
relativnim pravilima „društvenog<br />
ugovora“ (zakoni i norme).<br />
Već u prethodnoj fazi kognitivni<br />
razvoj omogućio je relativizovanje<br />
društvene perspektive, otvorenost za<br />
proces promene i stalno istraživanje<br />
mogućnosti za unapređenje<br />
postojećeg „društvenog ugovora“.<br />
Prelaz iz pete u šestu fazu može se<br />
smatrati prelaskom sa društvene na<br />
unutrašnju (ličnu) perspektivu.<br />
Naravno, ova perspektiva zasnovana<br />
je na univerzalnim ljudskim<br />
vrednostima - na uvažavanju ljudskog<br />
života kao najviše vrednosti, ali i na<br />
uvažavanju jednakosti, slobode i<br />
dostojanstva svih ljudi.<br />
Kao i Pijažeov, i Kolbergov model<br />
pretpostavlja da svaka faza moralnog razvoja<br />
predstavlja celinu - deca koja su u istoj fazi<br />
jednako rasuđuju u različitim situacijama i u<br />
vezi različitih moralnih dilema. Opisane faze<br />
slede jedna za drugom – sva deca (i kasnije<br />
odrasli) kroz njih prolaze istim redosledom, bez<br />
vraćanja na prethodne faze. Konačno, utvrđeni<br />
tok moralnog razvoja važi za pojedince u svim<br />
kulturama.<br />
Kognitivni razvoj omogućava<br />
stvaranje apstraktnih hipoteza o<br />
tome šta je moralno, kao i<br />
prevazlaženje granica socijalnih<br />
konvencija, u pravcu apstraktnijih<br />
principa moralnosti.<br />
Počinje da, iz tog ugla, razmatra<br />
razna moralna i pravna pitanja,<br />
uviđajući da se moralno i pravno<br />
gledište ne poklapaju uvek, kao i da<br />
mogu biti sukobljeni. Iako ima<br />
teškoće da integriše ove dve<br />
perspektive, smatra da su postupci<br />
koji nanose štetu društvu ili<br />
drugome - pogrešni, čak i ako su u<br />
skladu sa zakonom. Ako se pokaže<br />
potreba zakone treba menjati.<br />
Moralnost se zasniva na poštovanju<br />
univerzalnih moralnih principa.<br />
Ljudski život i pravda cene se više<br />
od svega.<br />
Smatra se da su ovi etički principi<br />
iznad zakona i normi konkretnog<br />
društva. Zakoni i socijalne norme<br />
obično i počivaju na ovakvim<br />
principima, pa su često prihvatljivi.<br />
Međutim, ukoliko dođu u suprotnost<br />
sa univerzalnim etičkim principima,<br />
treba se ponašati u skladu sa<br />
prihvaćenim principima.<br />
Moralni sudovi i odluke donose se iz<br />
osećanja lične posvećenosti etičkim<br />
principima – moralno postupanje je<br />
stvar ličnog izbora, lične savesti.<br />
Kada su zakoni i norme u<br />
suprotnosti sa tim principima, čovek<br />
postaje onaj koji „stvara zakon“.<br />
Mogli bi smo reći da je, po Kolbergovom<br />
shvatanju, moralni razvoj pojedinca proces<br />
postepene internalizacije (pounutrenja)<br />
principa moralnog mišljenja i ponašanja. Prvi<br />
preokret odnosi se na decentriranje u odnosu na<br />
vlastitu tačku gledišta i sopstvene interese, i<br />
sastoji se u usvajanju socijalnih principa i<br />
normi moralnog funkcionisanja. Drugi preokret<br />
podrazumeva prevazlaženje granica socijalnih<br />
konvencija, ka apstraktnijim principima<br />
118
Change language