Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Poslednju, četvrtu fazu moralnog razvoja<br />
Pijaže je vrlo šturo opisao. Kod adolescenata je<br />
razvijena sposobnost za formalnooperacionalno<br />
mišljenje. Oni mogu da misle i<br />
o sasvim apstraktnim stvarima, da pravilno<br />
izvode zaključke iz datih tvrđenja, da dedukuju<br />
posledice iz svojih pretpostavki i da ih<br />
proveravaju, da otkrivaju pravila i formulišu ih<br />
u vidu opštih principa, da misle o onome što je<br />
moguće i stvaraju „teorije“ o različitim<br />
segmentima stvarnosti, itd. Ove sposobnosti<br />
omogućavaju adolescentima da zamišljaju<br />
različite hipotetske situacije i da sami formulišu<br />
pravila koja u njima važe.<br />
U ovoj fazi, moralno rasuđivanje širi se na<br />
društveni i politički plan – tada počinje<br />
zanimanje za opšta moralna i društvena pitanja<br />
(kao što su npr. ekološki problemi ili rešavanje<br />
problema siromašnih i beskućnika).<br />
Zahvaljujući razvijenim kognitivnim<br />
sposobnostima i snažnoj težnji ka<br />
samostalnosti, adolescenti kritički analiziraju<br />
zatečeni moralni i društveni poredak,<br />
izgrađujući sopstvena shvatanja o tome šta je<br />
moralno i pravedno.<br />
Kolbergov model<br />
Pijažeov model razvoja moralnog mišljenja<br />
razradio je i modifikovao Kolberg na osnovu<br />
rezultata svojih istraživanja. On je zaključio da<br />
pojedinac u svom moralnom razvoju prolazi<br />
kroz šest faza, koje se mogu grupisati u tri<br />
nivoa moralnog mišljenja (po dve faze na<br />
svakom nivou). Ovi nivoi odgovaraju<br />
Pijažeovim stadijumima kognitivnog razvoja,<br />
počev od treće godine života do zrelog doba.<br />
Na PREKONVENCIONALNOM nivou<br />
(koji odgovara periodu preoperacionalnog<br />
mišljenja), moralno suđenje nije zasnovano na<br />
socijalnim konvencijama (otuda i njegov<br />
naziv), već na moći i autoritetu. Dete se<br />
ponaša u skladu sa pravilima koje postavlja<br />
autoritet, kako bi izbeglo kaznu (i dobilo<br />
nagradu). Poštovanje pravila je instrument za<br />
zadovoljenje vlastitih interesa. Na ovom nivou<br />
moralnog mišljenja deca se rukovode direktnim<br />
fizičkim posledicama koje ima određeni<br />
postupak.<br />
Na KONVENCIONALNOM nivou (koji<br />
odgovara periodu konkretnih operacija),<br />
moralno suđenje se zasniva na socijalnim<br />
konvencijama i standardima. Dela koja su u<br />
skladu sa socijalnim standardima i koja<br />
uvažavaju socijalne konvencije su dobra<br />
(„moralna“), a dela kojima se oni narušavaju su<br />
loša. U prvoj fazi pravila se poštuju zbog<br />
socijalnog odbravanja i naklonosti drugih, a u<br />
drugoj fazi moralnost se temelji na strogom<br />
pridržavanju zakona i društvenih normi.<br />
Na POSTKONVENCIONALNOM nivou<br />
(koji odgovara periodu formalnih operacija),<br />
moralno suđenje zasnovano je na apstraktnim<br />
moralnim principima, čiji je smisao zaštita i<br />
očuvanje dostojanstva i prava svakog pojedinca<br />
(u drugoj fazi, univerzalna moralna pravila su<br />
iznad zakona).<br />
Vidimo da, po Kolbergovom modelu, svaki<br />
nivo moralnog razvoja uključuje po dve faze.<br />
Svaka faza objedinjava dve komponente –<br />
socijalnu (društvenu) i moralnu.<br />
Socijalna komponenta odnosi se na tačku<br />
gledišta prema kojoj se donose moralni sud i<br />
moralna odluka. Dete je u početku usmereno<br />
samo na vlastitu tačku gledišta i sve situacije<br />
procenjuje iz te (egocentrične) perspektive.<br />
Kako se dete razvija, ono sve više može da<br />
razmatra moralna pitanja i sa pozicija drugih,<br />
kao i sa pozicije društva u celini (šta je najbolje<br />
za društvo). Ovaj napredak se, naravno, temelji<br />
na kognitivnom razvoju.<br />
Za razvoj moralnog mišljenja ova socijalna<br />
komponenta nije dovoljna, već mora biti<br />
praćena razvojem moralne komponente. Ona<br />
podrazumeva rasuđivanje o tome šta je „dobro“<br />
(a šta „loše“) i iz kojih razloga treba postupati<br />
„ispravno“. Kolberg je pretpostavio da na<br />
razvoj moralne komponente najviše utiču<br />
detetova iskustva u različitim moralnim<br />
situacijama, odnosno iskustva vezana za pitanja<br />
morala.<br />
115
Change language