Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
KOLBERGOVA TEORIJA MORALNOG<br />
RAZVOJA<br />
Razvoj moralnog mišljenja (suđenja) i<br />
ponašanja predstavlja važan aspekt u razvoju<br />
pojedinca. Jedan od najvećih izazova detinjstva<br />
jeste shvatiti kako svet zapravo funkcioniše,<br />
razumeti i naučiti „pravila igre“, među koja<br />
spadaju i moralna pravila i norme ponašanja.<br />
Tokom razvoja, deca uče da razlikuju „dobro“<br />
od „lošeg“ ponašanja, da razumeju smisao i<br />
ulogu moralnih pravila, kao i da to znanje<br />
primenjuju u vlastitom ponašanju.<br />
I savremena istraživanja moralnog razvoja<br />
mogu se grubo podeliti na izučavanje moralnog<br />
ponašanja i moralnog mišljenja. Naravno, ova<br />
dva aspekta moralnog razvoja usko su povezana<br />
i samo se uslovno mogu odvojiti (pitanje<br />
naglaska).<br />
Istraživači usmereni prevashodno na moralno<br />
ponašanje nastoje da objasne dečje postupke<br />
(npr. zašto neka deca kradu ili započinju tuču),<br />
kao i činioce koji povoljno utiču na razvoj<br />
nesebičnosti i saradnje.<br />
Istraživači koje prvenstveno zanima moralno<br />
mišljenje, proučavaju dečje rasuđivanje o<br />
vlastitim i tuđim postupcima. Oni ispituju na<br />
koji način deca razumeju moralna pitanja i<br />
moralna pravila, kako analiziraju različite<br />
moralne situacije, kako donose sud o tome da li<br />
je dati postupak dobar (pravedan) ili da li<br />
počinioca treba kazniti i koja kazna je<br />
primerena postupku, i sl.<br />
Početak istraživanja moralnog mišljenja<br />
obično se vezuje za delo Žana Pijažea<br />
„Moralno suđenje deteta“ iz 1932. godine.<br />
Pijaže je utemeljio kognitivistički pristup<br />
moralnom razvoju, koji je usmeren na<br />
proučavanje razvoja moralnog mišljenja. On je<br />
ponudio i prvu teoriju moralnog razvoja.<br />
Lorenc Kolberg (L. Kohlberg) razradio je i<br />
modifikovao Pijažeove ideje, dajući potpuniju<br />
teoriju razvoja moralnog mišljenja, takođe<br />
zasnovanu na kognitivnom razvoju deteta.<br />
U nastavku teksta, razmotrićemo najpre opšte<br />
karakteristike kognitivističkog pristupa<br />
moralnom razvoju, zatim najvažnije teze<br />
Pijažeovog gledišta (na kome je i Kolberg<br />
zasnovao svoje shvatanje moralnog razvoja), a<br />
potom i Kolbergovu teoriju razvoja moralnog<br />
mišljenja.<br />
Kognitivistički pristup moralnom razvoju<br />
Teoretičari ovog pristupa smatraju da se<br />
moralni razvoj deteta zasniva na kognitivnom<br />
razvoju. Moralno mišljenje (suđenje) i<br />
ponašanje deteta mogu se objasniti<br />
osobenostima kognitivne strukture na datom<br />
uzrastu – načinom na koji dete misli,<br />
kognitivnim mogućnostima i ograničenjima na<br />
datom stadijumu razvoja.<br />
Pošto osobenosti kognitivne strukture<br />
uslovljajvaju i karakteristike moralnog<br />
mišljenja i ponašanja, njihove manifestacije su<br />
jedinstvene i dosledne od jedne situacije do<br />
druge. Drugim rečima, na određenom uzrastu<br />
postoje neke opšte karakteristike moralnog<br />
mišljenja i ponašanja, koje su zajedničke,<br />
nezavisne od prirode situacije i koje obrazuju<br />
koherenatan obrazac funkcionisanja.<br />
To znači da se, kao i kognitivni razvoj, i<br />
moralni razvoj odvija kroz nekoliko stadijuma<br />
ili faza, koje podrazumevaju kvalitativne<br />
razlike u načinu moralnog mišljenja i koje se<br />
odvijaju univerzalnim i nepromenljivim<br />
redosledom. Ovi stadijumi moralnog razvoja<br />
zasnivaju se na stadijumima kognitivnog<br />
razvoja i prate „logiku“ razvoja kognitivne<br />
strukture.<br />
Moralna pitanja često su veoma složena (npr.<br />
pitanje opravdanosti smrtne kazne ili abortusa) i<br />
zahtevaju procenjivanje brojnih razloga „za i<br />
protiv“, kao i sposobnost da se problem sagleda<br />
iz različitih perspektiva ili uglova gledanja. Mala<br />
deca su, kao što je pokazao Pijaže, egocentrična u<br />
svom načinu tumačenja sveta. Ona ne mogu da se<br />
decentriraju od jedne (vlastite) tačke gledišta, ne<br />
mogu da problem sagledaju iz drugog (tuđeg)<br />
ugla. Njihovo mišljenje još ne operiše logičkim<br />
operacijama i nije se uzdiglo do sfere aptraktnog,<br />
sposobnosti za sistematsko razmatranje problema<br />
i poređenje stvarnog i mogućeg. Zbog toga deca<br />
112
Change language