Univerzitet Singidunum, Beograd

- Razvoj ne počiva na pasivnoj realizaciji
naslednog biološkog programa, niti na
prostoj akumulaciji sredinskih uticaja. On je
rezultat aktivnosti jedinke, odnosno
uspostavljanja ravnoteže između asimilacije
i akomodacije (uravnotežavanja).
Interakcionizam:
- Proces saznavanja rezultat je interakcije
jedinke i sredine. Saznanje se gradi kroz
interakciju subjekta i objekta saznavanja.
- Kognitivni razvoj je takođe ishod interakcije
jedinke i sredine (ravnoteža asimilacije i
akomodacije).
- Za razvoj jesu važni nasleđe i sazrevanje
naslednih osnova, ali se on ne može svesti na
puko odvijanje biološkog programa (kao što
tvrde nativisti). Razvoj ne bi bio moguć bez
interakcije jedinke i sredine, ali se ni ne
može svesti na zbir sredinskih uticaja (kao
što tvrde empiristi). Razvoj je rezultat
interakcije bioloških i sredinskih faktora,
posredovane aktivnošću jedinke.
Konstruktivizam:
- Saznanje se gradi (konstruiše) kroz
interakciju asimilacije i akomodacije.
- Kognitive strukture (sistemi saznajnih
shema) nisu date nasleđem, ne razvijaju se
samim sazrevanjem, niti se mogu usvojiti
spolja, uticajima iz sredine. One se
postepeno grade kroz kognitivno
uravnotežavanje (adaptaciju, tj. ravnotežu
asimilacije i akomodacije). Svaka prethodna
kognitivna struktura osnova je i preduslov
za razvoj sledeće, bolje uravnotežene.
Kognitivni razvoj je neprekidni proces
građenja sve stabilnije ravnoteže
kognitivnog sistema.
Primetili ste, verovatno, da svaka naredna
karakteristika podrazumeva prethodnu, zbog
čega ih uvek posmatramo zajedno.
*
Rezimirajmo sada Pijažeovu teoriju po
ključnim pitanjima razvojne psihologije (videti
str. 14-15).
1) Priroda razvojnih promena Po Pijažeu,
razvoj podrazumeva diskontinuitet, tj. niz
kvalitativnih transformacija. Opšte
karakteristike kognitivne strukture na različitim
stadijumima razvoja uslovljavaju kvalitativne
razlike u ponašanju i načinu mišljenja.
2) Faktori razvoja. Pijaže je interakcionista:
razvoj je rezultat interakcije bioloških i
sredinskih faktora, posredovane aktivnošću
jedinke. Uravnotežavanje (kognitivna
adaptacija, ravnoteža asimilacije i akomodacije)
je jedini formativni faktor razvoja. Ostali
faktori imaju samo podsticajnu ulogu.
3) Individualne razlike. Pijažeova teorija
opisuje opšte zakonitosti kognitivnog
funkcionisanja i razvoja, zanemarujući
individualne razlike. Pijažea i njegove
sledbenike ne zanimaju individualne razlike
među decom, već tipično ponašanje dece
određenog uzrasta - karakterističan način
mišljenja uslovljen osobenostima kognitivne
strukture na datom stadijumu razvoja.
111