Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Razvoj kao konstrukcija<br />
Pijaže je smatrao da opisani stadijumi razvoja<br />
slede jedan za drugim konstantnim<br />
(nepromenljivim) redosledom. Drugim<br />
rečima, redosled pojavljivanja stadijuma u<br />
razvoju isti je (univerzalan) za svu decu, bez<br />
obzira na individualne, socijalne i kulturne<br />
razlike među njima. Ma koliko da se deca<br />
razlikuju po individualnim sposobnostima i<br />
sredinskim uslovima u kojima se razvijaju<br />
(uslovi u porodici, školi, društvu i kulturi), sva<br />
moraju proći kroz sve stadijume razvoja,<br />
fiksiranim redosledom. Bez obzira na to koliko<br />
su sredinski uslovi podsticajni, a individualne<br />
sposobnosti deteta velike, nijedan stadijum<br />
razvoja se ne može preskočiti, niti stadijumi<br />
razvoja mogu da promene redosled.<br />
Zašto Pijaže smatra da postoji univerzalan i<br />
nepromenljiv redosled stadijuma? Da li je to<br />
dokaz da je on, ipak, u tumačenju razvoja<br />
pripisivao veći uticaj nasleđu, tj. sazrevanju?<br />
Sazrevanje ima važnu ulogu u Pijažeovoj<br />
teoriji razvoja, ali ono samo ne dovodi do<br />
razvojnih promena i pojave novog stadijuma.<br />
Sazrevanje na neki način otvara mogućnost za<br />
razvoj, ali ključni faktor razvoja jeste aktivnost<br />
deteta, odnosno uravnotežavanje kognitivne<br />
strukture.<br />
Pijaže je smatrao da se razvoj odvija<br />
univerzalnim i nepromenljivim redosledom ne<br />
zato što je unapred programiran nasleđem, već<br />
zato što je razvoj, u svojoj osnovi, proces<br />
konstrukcije kognitivnih struktura sve<br />
stabilnije ravnoteže. U svakoj fazi razvoja,<br />
nova, bolje uravnotežena kognitivna struktura<br />
izgrađuje se na temeljima koji su postavljeni u<br />
prethodnoj fazi.<br />
Iako je redosled razvojnih stadijuma<br />
nepromenljiv, brzina prolaženja kroz ove<br />
stadijume, odnosno tempo razvoja može da<br />
varira u zavisnosti od individualnih, socijalnih i<br />
kulturnih razlika. Individualne razlike među<br />
decom i različita podsticajnost sredinskih<br />
uslova (porodica, škola, selo-grad, kultura)<br />
utiču na to da deca brže ili sporije prolaze kroz<br />
opisane stadijume razvoja. Kada Pijaže navodi<br />
uzraste na kojima se javljaju opisani stadijumi,<br />
radi se o prosečnim uzastima. Odstupanja<br />
postoje, i posledica su individualnih i<br />
sociokulturnih razlika među decom.<br />
To nas vodi ka Pijažeom shvatanju odnosa<br />
između učenja i razvoja. Pijaže je smatrao da<br />
je razvoj spontani proces koji se odvija po<br />
sopstvenim zakonitostima i koji pokreće<br />
urođena sposobnost uravnotežavanja<br />
kognitivnih struktura. Nasuprot tome, učenje je<br />
proces koji je spolja izazvan (od strane<br />
nastavnika, roditelja ili eksperimentatora), a s<br />
obzirom na konkretan didaktički cilj. Centralna<br />
pijažetanska teza, kada je reč o odnosu učenja i<br />
razvoja, glasi: učenje je podređeno<br />
(subordinirano) razvoju. Učenje se zasniva na<br />
postignutom razvoju, tako da mogućnost učenja<br />
i njegova efikasnost zavise od dostignutog<br />
stepena razvoja. S druge strane, učenje ne može<br />
biti pokretačka snaga razvoja - ono ne dovodi<br />
do pojave novih struktura, već ima ograničeno<br />
dejstvo, vezano za konkretan didaktički cilj.<br />
Dakle, po Pijažeovom shvatanju, razvoj vodi<br />
učenju, ali učenje ne može voditi razvoju.<br />
Jedini formativni (konstruktivni) faktor razvoja<br />
jeste progresivno uravnotežavanje kognitivnih<br />
struktura.<br />
Ovakvo usko shvatanje samog procesa učenja,<br />
kao i odnosa jednostrane zavisnosti između<br />
učenja i razvoja, bilo je predmet oštre kritike od<br />
strane zastupnika drugih teorijskih pristupa<br />
razvoju (o čemu će biti reči prilikom<br />
razmatranja sociokulturnog pristupa).<br />
*<br />
Rezimirajući Pijažeovu teoriju kognitivnog<br />
razvoja, možemo izdvojiti sledeće njene ključne<br />
karakteristike:<br />
Aktivizam:<br />
- Proces saznavanja nije pasivno registrovanje<br />
informacija o spoljašnjim objektima, već je<br />
rezultat aktivnog delovanja jedinke i<br />
primene akcionih (saznajnih) shema.<br />
110
Change language