Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U Pijažeovom određenju pojma razvojnog<br />
stadijuma sadržana su sva četiri Flavelova<br />
kriterijuma: (1) razlike između stadijuma su<br />
kvalitativne; (2) postoji homogenost<br />
ponašanja na određenom stadijumu: sva (ili<br />
većina) ponašanja deteta imaju zajedničke,<br />
opšte karakteristike, koje ih povezuju u<br />
koherenatan obrazac kognitivnog<br />
funkcionisanja; (3) prelazak na novi stadijum<br />
obeležen je relativno istovremenim<br />
promenama u većini, ako ne i u svim<br />
aspektima ponašanja deteta, i (4) promena iz<br />
jednog stadijuma u drugi relativno je nagla,<br />
odvija se u relativno kratkom vremenskom<br />
periodu – diskontinuitet (videti više na str. 17).<br />
Pijaže je, kao još jedan dokaz u prilog teze o<br />
postojanju kognitivnih struktura, opisao pojavu<br />
koju je nazvao zatvaranje kognitivne<br />
strukture. U prelaznim periodima između dva<br />
stadijuma ili „kriznim periodima“ (kao što je<br />
npr. uzrast oko 7. godine, kada se javljaju<br />
logičke operacije) tačni odgovori i obrazloženja<br />
koja ukazuju na postojanje razvojno više<br />
kognitivne strukture (npr. pozivanje na<br />
reverzibilnost, identitet ili kompenzaciju u<br />
rešavanju zadatka konzervacije) postaju sve<br />
češći i verovatniji, dok konačno ne postanu<br />
nužni. Po Pijažeu, to pokazuje da se (nova)<br />
kognitivna struktura ne stvara odjednom, 22 već<br />
se stabilizuje, uravnotežava ili, kako kaže<br />
Pijaže, zatvara se.<br />
Pijažeov pojam pomeranja (decalage) u<br />
neposrednoj je vezi sa opisanim zatvaranjem ili<br />
stabilizovanjem nastajuće kognitivne strukture.<br />
Pijaže je utvrdio da se uravnotežavanje<br />
strukture najpre dešava u jednom kontekstu ili<br />
situaciji (u uslovima koji su pogodniji za<br />
uočavanje neravnoteže), bez istovremene<br />
generalizacije na druge situacije. Na primer,<br />
prilikom rešavanja zadatka konzervacije, dete<br />
najpre daje tačan odgovor (uočava logički<br />
princip) kada se u zadatku koristi diskretni<br />
materijal (npr. perlice), ali taj uvid ne<br />
22 Zato se i kaže da je reč o relativno nagloj promeni, tj. o<br />
relativno kratkom periodu.<br />
generalizuje na zadatak sa kontinuiranim<br />
materijalom (npr. tečnost). Diskretni materijal<br />
(perlice) je pogodniji za uočavanje<br />
neravnoteže, odnosno za postizanje<br />
uravnotežavanja. Kontinuirani materijal, poput<br />
tečnosti, „pruža veći otpor“. Upravo ovo<br />
odustvo tranzitivnosti i postepeno pomeranje<br />
uvida (na drugu vrstu materijala, do uvida na<br />
svakoj vrsti materijala), po Pijažeu ukazuje na<br />
postojanje kognitivne strukture koja se, sa<br />
svakim novim iskustvom, zatvara ili<br />
uravnotežava.<br />
Kada se govori o procesu uravnotežavanja<br />
kognitivne strukture, treba pomenuti i pojmove<br />
centracije i decentracije. Na početku svakog<br />
stadijuma, kognitivna struktura nije<br />
uravnotežena, a u kognitivnom funkcionisanju<br />
dominira asimilacija. To vodi ka centraciji na<br />
jednu tačku gledišta i nemogućnosti odvajanja<br />
od nje.<br />
Na senzomotornom stadijumu postoji<br />
centracija na sopstveno telo i vlastite akcije,<br />
zbog čega objekti nemaju postojanost, a dete ne<br />
razlikuje sebe od okoline (ja od ne-ja). Na<br />
preoperacionalnom stadijumu kognitivno<br />
funkcionisanje deteta karakteriše egocentrizam<br />
– ono je centrirano na vlastitu tačku gledišta;<br />
svet tumači prema sebi, brkajući subjektivno i<br />
objektivno (animizam i realizam); ne uzima u<br />
obzir tuđe gledište (što se vidi u tumačenju<br />
pojava, kao i u socijalnim odnosima). Pojmovi<br />
egocentrizma i centracije su praktično sinonimi,<br />
s tim što se centracija obično vezuje za<br />
senzomotorni, a egocentrizam za<br />
preoperacionalni stadijum.<br />
Decentracija je postepeno oslobađanje od<br />
centracije i znači mogućnost postavljanja na<br />
poziciju objekta, odnosno na tačku gledišta<br />
druge osobe. Ona se ostvaruje ravnotežom<br />
asimilacije i akomodacije.<br />
109
Change language