Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd Univerzitet Singidunum, Beograd
sipala nazad u originalnu posudu (reverzibilnost). Tipična obrazloženja starije dece pokazuju razumevanje logičkih odnosa, tj. ukazuju na to da su saznajna sredstva kojima operiše njihovo mišljenje – logičke operacije. Iz ovog primera vidimo zašto pojam stadijuma ima ključno mesto u Pijažeovoj teoriji razvoja i kako je on povezan sa pojmom kognitivne strukture, tj. akcionih saznajnih shema. Razvoj se, u okviru pijažetanskog pristupa, objašnjava preko promena u kognitivnoj strukturi, tj. u prirodi akcionih shema. Osobene karakteristike akcionih shema (kognitivne strukture) na različitim uzrastima (stadijumima razvoja) uslovljavaju razlike u ponašanju i načinu mišljenja dece. Još jedan dokaz u prilog ovakvog shvatanja razvojnih stadijuma Pijaže je video u tome što osobenost date kognitivne strukture dolazi do izražaja u rešavanju velikog broja različitih zadataka. Ispitivanje dece predškolskog uzrasta pokazalo je da su utvrđene karakteristike (fiksiranost za percept i jednu dimenziju problema, odsustvo reverzibilnosti) opšte karakteristike mišljenja dece ovog uzrasta. Isti način mišljenja, isti tip grešaka i istu vrstu obrazloženja deca ovog uzrasta pokazuju i kada, na primer, rešavaju zadatak vezan za razumevanje brojeva. U ovoj vrsti zadataka detetu se pokažu dva niza objekata, jednaka po broju objekata i dužini, a od dece se traži da to potvrde. Zatim se jedan niz raširi (objekti se razmaknu), tako da on postane duži, iako se broj elemenata ne menja. Detetu se postavlja pitanje da li je broj objekata u dva niza i dalje jednak. Mlađa deca, za razliku od starije, ne shvataju da je broj elemenata ostao isti. Kao i u zadatku konzervacije količine tečnosti, njihovo Tabela 1. Postupak građenja teorije mišljenje je fiksirano za percept i oni svoj sud (da u tom nizu ima više elemenata) donose na osnovu opažanja razlike u dužini nizova. Sposobnost uviđanja korespondencije jedanprema-jedan između dva niza objekata, bez obzira na veličinu objekata ili njihov prostorni raspored, Pijaže je nazvao konzervacijom broja. Odgovori mlađe dece u opisanom zadatku, kao i u zadatku sa konzervacijom količine tečnosti, objašnjeni su karakteristikama njihovih akcionih (saznajnih) shema. One nemaju svojstvo reverzibilnosti i još uvek nisu logičke operacije. Jedna dimenzija koju opažaju (dužina niza ili visina čaše) nadmoćnija je od sposobnosti korišćenja logike. Pijaže je pretpostavio da u osnovi opisanih karakteristika kognitivnog funkcionisanja, koje dolaze do izražaja na velikom broju različitih zadataka, leži zajednička, jedinstvena kognitivna struktura. Pošto nju čine saznajne sheme koje još uvek nemaju svojstva logičkih operacija, Pijaže je ovaj stadijum razvoja nazvao preoperacionalnim stadijumom. Pijaže je, dakle, u građenju svoje teorije stadijuma, polazio od empirijski utvrđenih karakteristika ponašanja dece na kognitivnim zadacima. Ove karakteristike objašnjavao je određenim teorijskim pojmovima, a zatim i postojanjem osobene kognitivne strukture na datom stadijumu razvoja. Kognitivnu strukturu na svakom stadijumu Pijaže je opisao i formalnim matematičkim jezikom (videti Tabelu 1). I Uočeno ponašanje dece na kognitivnim zadacima Rezultat na zadacima, tipična obrazloženja II Objašnjenje ponašanja teorijskim pojmovima Ima konzervaciju, ima korespondenciju 1:1 III Kognitivna struktura u osnovi ponašanja Konkretno-operacionalna IV Formalni model Model grupisanja 106
Pijaže je smatrao da postoje četiri velika razvojna stadijuma od rođenja do zrelog doba, koji odgovaraju odojaštvu, ranom detinjstvu, srednjem detinjstvu i adolescenciji. U Tabeli 2 dat je sažeti prikaz ova četiri stadijuma kognitivnog razvoja. Tabela 2. PIJAŽEOVI STADIJUMI KOGNITIVNOG RAZVOJA UZRAST STADIJUM OPIS od rođenja do 2.god. od 2. do 6. godine Senzomotorni - Dete se rađa sa jednim brojem refleksa i malim, ali značajnim skupom perceptivnih i motornih sposobnosti, koje omogućavaju interakciju sa sredinom. - Akcione (saznajne) sheme su senzo-motorne prirode: opažaji i motorne radnje. - Dete je u početku centrirano na sopstveno telo, na sopstvene akcije. Objekti nemaju postojanost (postoje samo kao produžeci akcija), dete ne razlikuje sebe od okoline. - Kroz interakciju sa sredinom i proces uravnotežavanja progresivno se konstruišu sve složenije sposobnosti (koordinacija opažaja i jednostavnih motornih ponašanja). - Oko 8. meseca razvija se senzomotorna inteligencija, koja operiše sistemom praksema u rešavanju praktičnih problema (npr. privući podlogu na kojoj je željeni objekat). - Tokom prolaska kroz 6 faza ovog perioda, dete otkriva postojanje sveta van sebe i stupa u interakciju sa njim na svrsishodan način. Objekti su postojani (nezavisni od akcije), razvijaju se osnovne saznajne kategorije (prostor, vreme, uzročnost) Preoperacionalni - Oko 2. godine razvija se simbolička funkcija: dete može da predstavi realnost korišćenjem simbola - mentalnih slika (ikoničkih simbola) i jezika, govora (verbalnih simbola). - Dolazi do interiorizacije akcija - akcione (saznajne) sheme postaju mentalne, interiorizovane akcije - Ove mentalne akcije su fiksirane za opažaj, nemaju svojstvo reverzibilnosti; dete rasuđuje intuitivno, a ne logički, biva lako zavedeno spoljašnjim izgledom i često je zbunjeno uzročnim odnosima. - Dete je centrirano na sopstvenu tačku gledišta, često ne uspeva da je razlikuje od tuđe. Manifestacija egocentrizma u tumačenju sveta jeste mešanje subjektivnog i objektivnog u oba smera: animizam i realizam. 107
- Page 55 and 56: „Nama se čini da je u inteligenc
- Page 57 and 58: Prema nativističkoj hipotezi, neki
- Page 59 and 60: koji imaju zajedničkog samo jednog
- Page 61 and 62: TEORIJE UČENJA I RAZVOJ Psiholozi
- Page 63 and 64: Ogled sa malim Albertom Godine 1920
- Page 65 and 66: Skinerova kutija Pogledajmo kako se
- Page 67 and 68: genetski je zasnovana. Međutim, i
- Page 69 and 70: Postoji obilje podataka o tome da r
- Page 71 and 72: ponašanja, upozorava na to koliko
- Page 73 and 74: PSIHODINAMSKI PRISTUP RAZVOJU . Svo
- Page 75 and 76: veliki uticaj na savremena shvatanj
- Page 77 and 78: kao o tri mehanički odvojena segme
- Page 79 and 80: sazrevanjem deteta, njegovim narast
- Page 81 and 82: jedne faze u drugu (sa „ostrvcima
- Page 83 and 84: No, u jednom je psihoanliza nedvosm
- Page 85 and 86: prohodavanju, motoričkom i saznajn
- Page 87 and 88: Prilog 1: Frojdovi stadijumi psihos
- Page 89 and 90: eksperimentalnim proverama. Ovakav
- Page 91 and 92: Uprkos tome, smatra se da je naučn
- Page 93 and 94: Harlov je smatrao da udobnost dodir
- Page 95 and 96: Brajanova majka je ponovo izašla i
- Page 97 and 98: UNIVERZALNO - KONSTRUKTIVISTIČKI P
- Page 99 and 100: saznajne (kognitivne) sheme naziva
- Page 101 and 102: Pojasnimo opisane pojmove i „logi
- Page 103 and 104: „(Naše) viđenje asimilacije pre
- Page 105: Uzmimo kao primer Pijažeov zadatak
- Page 109 and 110: U Pijažeovom određenju pojma razv
- Page 111 and 112: - Razvoj ne počiva na pasivnoj rea
- Page 113 and 114: nižeg uzrasta svoje moralne sudove
- Page 115 and 116: Poslednju, četvrtu fazu moralnog r
- Page 117 and 118: Drugi nivo - KONVENCIONALNI Treća
- Page 119 and 120: moralnosti („dobrog i lošeg“).
- Page 121 and 122: KOGNITIVNO-INFORMACIONI PRISTUP RAZ
- Page 123 and 124: koji rade na polju, čuvanje useva
- Page 125 and 126: slučajnosti, rukovodeći se asocij
- Page 127 and 128: opseg dečjih shema, već i njihova
- Page 129 and 130: veća težina bila bliža težištu
- Page 131 and 132: SOCIOKULTURNI PRISTUP RAZVOJU: TEOR
- Page 133 and 134: kao plod individualnog ili kolektiv
- Page 135 and 136: Razvoj deteta ne može se razumeti
- Page 137 and 138: kada je sam sa sobom, čovek zadrž
- Page 139 and 140: član interakcije. Drugim rečima,
- Page 141 and 142: socijalne interakcije, u kojoj se p
- Page 143 and 144: EKOLOŠKI PRISTUP RAZVOJU: BRONFENB
- Page 145 and 146: Kao kontekst razvoja, mikrosistem i
- Page 147 and 148: Škola kao“eko-niša”: učionic
- Page 149: karakteristike koje se smatraju “
Pijaže je smatrao da postoje četiri velika<br />
razvojna stadijuma od rođenja do zrelog doba,<br />
koji odgovaraju odojaštvu, ranom<br />
detinjstvu, srednjem detinjstvu i adolescenciji.<br />
U Tabeli 2 dat je sažeti prikaz ova četiri<br />
stadijuma kognitivnog razvoja.<br />
Tabela 2. PIJAŽEOVI STADIJUMI KOGNITIVNOG RAZVOJA<br />
UZRAST STADIJUM OPIS<br />
od<br />
rođenja<br />
do 2.god.<br />
od 2. do<br />
6. godine<br />
Senzomotorni - Dete se rađa sa jednim brojem refleksa i malim, ali značajnim<br />
skupom perceptivnih i motornih sposobnosti, koje omogućavaju<br />
interakciju sa sredinom.<br />
- Akcione (saznajne) sheme su senzo-motorne prirode: opažaji i<br />
motorne radnje.<br />
- Dete je u početku centrirano na sopstveno telo, na sopstvene akcije.<br />
Objekti nemaju postojanost (postoje samo kao produžeci akcija), dete<br />
ne razlikuje sebe od okoline.<br />
- Kroz interakciju sa sredinom i proces uravnotežavanja progresivno se<br />
konstruišu sve složenije sposobnosti (koordinacija opažaja i<br />
jednostavnih motornih ponašanja).<br />
- Oko 8. meseca razvija se senzomotorna inteligencija, koja operiše<br />
sistemom praksema u rešavanju praktičnih problema (npr. privući<br />
podlogu na kojoj je željeni objekat).<br />
- Tokom prolaska kroz 6 faza ovog perioda, dete otkriva postojanje<br />
sveta van sebe i stupa u interakciju sa njim na svrsishodan način.<br />
Objekti su postojani (nezavisni od akcije), razvijaju se osnovne<br />
saznajne kategorije (prostor, vreme, uzročnost)<br />
Preoperacionalni - Oko 2. godine razvija se simbolička funkcija: dete može da predstavi<br />
realnost korišćenjem simbola - mentalnih slika (ikoničkih simbola) i<br />
jezika, govora (verbalnih simbola).<br />
- Dolazi do interiorizacije akcija - akcione (saznajne) sheme postaju<br />
mentalne, interiorizovane akcije<br />
- Ove mentalne akcije su fiksirane za opažaj, nemaju svojstvo<br />
reverzibilnosti; dete rasuđuje intuitivno, a ne logički, biva lako<br />
zavedeno spoljašnjim izgledom i često je zbunjeno uzročnim odnosima.<br />
- Dete je centrirano na sopstvenu tačku gledišta, često ne uspeva da je<br />
razlikuje od tuđe. Manifestacija egocentrizma u tumačenju sveta jeste<br />
mešanje subjektivnog i objektivnog u oba smera: animizam i realizam.<br />
107
Change language