Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
sipala nazad u originalnu posudu<br />
(reverzibilnost). Tipična obrazloženja starije<br />
dece pokazuju razumevanje logičkih odnosa, tj.<br />
ukazuju na to da su saznajna sredstva kojima<br />
operiše njihovo mišljenje – logičke operacije.<br />
Iz ovog primera vidimo zašto pojam<br />
stadijuma ima ključno mesto u Pijažeovoj<br />
teoriji razvoja i kako je on povezan sa pojmom<br />
kognitivne strukture, tj. akcionih saznajnih<br />
shema. Razvoj se, u okviru pijažetanskog<br />
pristupa, objašnjava preko promena u<br />
kognitivnoj strukturi, tj. u prirodi akcionih<br />
shema. Osobene karakteristike akcionih shema<br />
(kognitivne strukture) na različitim uzrastima<br />
(stadijumima razvoja) uslovljavaju razlike u<br />
ponašanju i načinu mišljenja dece.<br />
Još jedan dokaz u prilog ovakvog shvatanja<br />
razvojnih stadijuma Pijaže je video u tome što<br />
osobenost date kognitivne strukture dolazi do<br />
izražaja u rešavanju velikog broja različitih<br />
zadataka. Ispitivanje dece predškolskog uzrasta<br />
pokazalo je da su utvrđene karakteristike<br />
(fiksiranost za percept i jednu dimenziju<br />
problema, odsustvo reverzibilnosti) opšte<br />
karakteristike mišljenja dece ovog uzrasta.<br />
Isti način mišljenja, isti tip grešaka i istu vrstu<br />
obrazloženja deca ovog uzrasta pokazuju i<br />
kada, na primer, rešavaju zadatak vezan za<br />
razumevanje brojeva.<br />
U ovoj vrsti zadataka detetu se pokažu dva niza<br />
objekata, jednaka po broju objekata i dužini, a od<br />
dece se traži da to potvrde. Zatim se jedan niz<br />
raširi (objekti se razmaknu), tako da on postane<br />
duži, iako se broj elemenata ne menja. Detetu se<br />
postavlja pitanje da li je broj objekata u dva niza i<br />
dalje jednak. Mlađa deca, za razliku od starije, ne<br />
shvataju da je broj elemenata ostao isti. Kao i u<br />
zadatku konzervacije količine tečnosti, njihovo<br />
Tabela 1. Postupak građenja teorije<br />
mišljenje je fiksirano za percept i oni svoj sud (da<br />
u tom nizu ima više elemenata) donose na osnovu<br />
opažanja razlike u dužini nizova.<br />
Sposobnost uviđanja korespondencije jedanprema-jedan<br />
između dva niza objekata, bez<br />
obzira na veličinu objekata ili njihov prostorni<br />
raspored, Pijaže je nazvao konzervacijom broja.<br />
Odgovori mlađe dece u opisanom zadatku, kao<br />
i u zadatku sa konzervacijom količine tečnosti,<br />
objašnjeni su karakteristikama njihovih<br />
akcionih (saznajnih) shema. One nemaju<br />
svojstvo reverzibilnosti i još uvek nisu logičke<br />
operacije. Jedna dimenzija koju opažaju<br />
(dužina niza ili visina čaše) nadmoćnija je od<br />
sposobnosti korišćenja logike.<br />
Pijaže je pretpostavio da u osnovi opisanih<br />
karakteristika kognitivnog funkcionisanja, koje<br />
dolaze do izražaja na velikom broju različitih<br />
zadataka, leži zajednička, jedinstvena<br />
kognitivna struktura. Pošto nju čine saznajne<br />
sheme koje još uvek nemaju svojstva logičkih<br />
operacija, Pijaže je ovaj stadijum razvoja<br />
nazvao preoperacionalnim stadijumom.<br />
Pijaže je, dakle, u građenju svoje teorije<br />
stadijuma, polazio od empirijski utvrđenih<br />
karakteristika ponašanja dece na kognitivnim<br />
zadacima. Ove karakteristike objašnjavao je<br />
određenim teorijskim pojmovima, a zatim i<br />
postojanjem osobene kognitivne strukture na<br />
datom stadijumu razvoja. Kognitivnu strukturu<br />
na svakom stadijumu Pijaže je opisao i<br />
formalnim matematičkim jezikom (videti<br />
Tabelu 1).<br />
I Uočeno ponašanje dece na kognitivnim zadacima Rezultat na zadacima, tipična obrazloženja<br />
II Objašnjenje ponašanja teorijskim pojmovima Ima konzervaciju, ima korespondenciju 1:1<br />
III Kognitivna struktura u osnovi ponašanja Konkretno-operacionalna<br />
IV Formalni model Model grupisanja<br />
106
Change language