Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
opšte pravilnosti ili opšte zakonitosti<br />
kognitivnog funkcionisanja, zanemarujući<br />
individualne razlike.<br />
Kvalitativne razvojne promene<br />
Na osnovu rezultata svojih istraživanja Pijaže<br />
je utvrdio da se tokom razvoja menja priroda<br />
akcionih shema. Drugim rečima, menjaju se<br />
saznajna sredstva koja dete koristi u saznavanju<br />
sveta, pa samim tim i način njegovog<br />
saznavanja.<br />
U početku razvoja, kada dete saznaje svet<br />
opažanjem i motornim radnjama, akcione<br />
sheme su senzo-motorne ili praktične akcione<br />
sheme - prakseme (npr. akciona shema sisanja<br />
ili hvatanja). Sa pojavom simboličke funkcije<br />
(sposobnost stvaranja i korišćenja simbola)<br />
akcione sheme postaju interiorizovane akcije,<br />
koje se izvode na mentalnom planu. Sa daljim<br />
razvojem ove saznajne sheme postaju sve<br />
zrelije i dobijaju nove karakteristike<br />
(reverzibilnost i povezanost u sistem) zbog<br />
kojih se nazivaju – intelektualne (logičke)<br />
operacije.<br />
Već smo rekli da kognitivnu strukturu čini<br />
sistem svih saznajnih shema koje jedinka<br />
poseduje na određenom uzrastu, kao i znanja i<br />
informacija do kojih je došla primenom datih<br />
akcionih shema. Kognitivna struktura čini<br />
najopštiju kongnitivnu organizaciju, koja<br />
određuje način mišljenja i saznavanja sveta. Po<br />
Pijažeu, za svaki stadijum razvoja<br />
karakteristična je određena vrsta akcionih<br />
(saznajnih) shema, odnosno osobena kognitivna<br />
struktura, kao sistem ovih “saznajnih alatki” i<br />
stečenih znanja i informacija. Zato se tokom<br />
razvoja kvalitativno menja način na koji dete<br />
misli, saznaje i shvata svet oko sebe. Drugim<br />
rečima, razlike između stadijuma razvoja nisu<br />
kvantitativne, već kvalitativne. Ne radi se o<br />
tome da dete tokom razvoja “ume više i bolje”,<br />
ono drugačije misli, pamti, rešava probleme,<br />
shvata odnose.<br />
Dete nije “čovek u malom”<br />
Veliki doprinos Pijažea u razumevanju ljudskog<br />
razvoja i prirode deteta leži upravo u raskidu sa<br />
tradicijom svođenja deteta na “čoveka u malom”.<br />
Opisujući istorijski put razvojne psihologije,<br />
naglasili smo da se na dete dugo gledalo iz<br />
“odraslocentrične” perspektive: dete je opisivano u<br />
kategorijama odsustva odlika i sposobnosti<br />
odraslog, tj. isključivo sa aspekta onoga što nema ili<br />
ne ume (u odnosu na odrasle). Pijaže je uverljivo<br />
pokazao neadekvatnost takvog pristupa. Način<br />
mišljenja deteta zasnovan je na osobenoj “logici”,<br />
koja je različita od ustrojstva mišljenja odraslog.<br />
Funkcionisanje dečje misli takođe podrazumeva<br />
koherentan sistem, ali sistem koji je kvalitativno<br />
drugačiji od principa na kojima počiva mišljenje<br />
odraslog. Na primer, kada dete kaže da je vetar živ,<br />
ono dolazi do tog suda osobenom “logikom”: vetar<br />
je stvorilo lišće (jer dete vidi povezanost između<br />
vetra i pomeranja lišća), a pošto je lišće živo – i<br />
vetar je živ.<br />
Način mišljenja deteta jeste razvojno niži, ali u<br />
smislu da razvojno prethodi načinu mišljenja<br />
odraslog. Osnovna premisa konstruktivističkog<br />
gledišta ne dozvoljava da se “razvojno niže” tumači<br />
kao vrednosno niže, jer je svaka prethodna<br />
kognitivna struktura osnova na kojoj se gradi nova,<br />
efikasnija i bolje uravnotežena. Sposobnost<br />
logičkog i apstraktnog mišljenja razvija se na<br />
temelju one kognitivna strukture koja uslovljava<br />
pomenuto shvatanje vetra kao živog.<br />
Stadijumi razvoja<br />
Pojam stadijuma, koji se zasniva na ideji o<br />
postojanju kvalitativnih razvojnih promena, ima<br />
ključno mesto u Pijažeovom pristupu razvoju.<br />
Tvrdnju o postojanju razvojnih stadijuma<br />
Pijaže zasniva na empirijski utvrđenoj činjenici<br />
da se deca na različitim uzrastima razlikuju po<br />
opštim karakteristikama mišljenja i ponašanja.<br />
Razlike među njima ne odnose se samo na<br />
stepen izraženosti nekih karakteristika<br />
(kvantitativne razlike), već se razlikuje i sama<br />
priroda mišljenja i ponašanja. Jednostavnije<br />
rečeno, za decu različitog uzrasta (tj. na<br />
104
Change language