Univerzitet Singidunum, Beograd

Pojasnimo opisane pojmove i „logiku“
razvoja na primeru prve akcione (saznajne)
sheme koju dete poseduje, a to je akciona
shema sisanja.
Bebe se rađaju sa određenim brojem refleksa,
u koje spada i refleks sisanja. Po svojoj prirodi,
refleksi su „primitivne“, biološki programirane
reakcije na određene stimuluse (tačnije,
biološki pripremljena osteljivost na određene
draži i biološki programirana reakcija na njih).
Tokom prvih meseci života, refleksi ili
„refleksne sheme“, pružaju detetu neku vrstu
skeleta za akcije, koji se postepeno ispunjava
iskustvom. Postepeno, ove početne refleksne
sheme bivaju ojačane i transformisane u nove
sheme, kroz adaptaciju, odnosno ravnotežu
asimilacije i akomodacije.
Refleks sisanja je jedan od refleksa koje
poseduju tek rođene bebe. Sisanje je biološki
povezano sa malim brojem stimulusa, kao što
su bradavica u ustima ili dodirivanje obraza.
Refleks sisanja se najpre samo uvežbava i to na
biološki programiranim objektima (dojka ili
cucla), u okviru biološke funkcije hranjenja.
Ovaj proces upražnjavanja akcionih shema,
kroz primenu na istim objektima, Pijaže je
nazvao reproduktivnom asimilacijom. Kroz
proces reproduktivne asimilacije, refleksna
shema se na neki način uvežbava, ili kako kaže
Pijaže, „dorađuje“ – dete sve efikasnije sisa, što
ima biološku, adaptivnu vrednost.
Postepeno se iz refleksa sisanja izdvajaju
opšta i zajednička svojstva akcije koja se mogu
prenositi i na druge objekte - akciona shema
sisanja. Tada „na scenu“ stupa generalizujuća
asimilacija. Beba počinje da primenjuje
akcionu shemu sisanja i na druge, nove objekte.
U početku, to je obično bebin palac. Pošto je
palac sličan bradavici, bebe usklađuju način na
koji drže palac, tako da mogu da ga sisaju na
sličan način kao i bradavicu. Drugim rečima,
one asimiliraju palac, novi objekat, u postojeću
akcionu shemu sisanja.
Na sličan način, beba uskoro počinje da
uklapa i razne druge objekte u postojeću
akcionu shemu sisanja: različite predmete,
delove svog tela, delove majčinog tela... Kroz
ovaj proces generalizujuće asimilacije razvija
se navika sisanja (navike su fleksibilnije i
„slobodnije“ sheme od refleksa). Beba
upražnjava akcionu shemu sisanja na različitim
objektima iz sredine, jer je to njen glavni kanal
„saznavanja sveta“.
Od refleksa do navike sisanja: generalizujuća asimilacija
Objekti iz detetovog okruženja imaju različita
svojstva, a neki se ne mogu sasvim asimilirati u
postojeću akcionu shemu. Na primer, kada se
prvi put sretnu sa ćebetom, bebe će probati da
ga sisaju (kao i palac). Međutim, svojstva
ćebeta su prilično različita od bradavice ili
palca. Zbog toga će doći do akomodacije, što
znači da će se izmeniti način na koji bebe sisaju
- biće to ne potpuno ista shema koju su koristile
prilikom sisanja bradavice ili palca. U svom
izmenjenom obliku, shema sisanja se dalje
primenjuje na nove objekte i dalje modifikuje.
Jedna posledica opisanog načina
funkcionisanja jeste da beba upoznaje sve veći
broj objekata i njihovih svojstava (tvrdo-meko,
elastično-neelastično, toplo-hladno, velikomalo...).
Druga posledica je da se kroz
novostečena iskustva i interakciju asimilacije i
akomodacije (adaptaciju), dalje menja i
diferencira sama akciona (saznajna) shema.
101