Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd Univerzitet Singidunum, Beograd
Asimilacija i akomodacija “na delu” U jednom eksperimentu zadatak dece bio je da objasne zbog čega se sveća ugasi, ako se preko nje stavi tegla (nestaje kiseonika, bez koga sveća ne može da gori). Dete kod koga dominira asimilacija ovako je odgovaralo na postavjeni problem. Pošto dete zna (na osnovu postojećeg iskustva) da voda može da ugasi plamen, ono primenjuje postojeću saznajnu shemu i na pitanje zašto se sveća ugasila odgovara – zato što je tegla mokra. Ekperimentator na očigled detata obriše teglu i ponovi pitanje, a dete odgovara da je tegla i dalje mokra, jer je na njoj ostalo još malo vode. Kada eksperimentator ponovi postupak brisanja, ne bi li dete doveo u kognitivni konflikt, ono se uporno drži svog objašnjenja i tvrdi da je tegla i dalje mokra... Dete kod koga dominira akomodacija na početku primenjuje istu shemu i odgovara da se sveća ugasila jer je tegla mokra. Na prvu intervenciju eksperimentatora (brisanje tegle) dete u potpunosti menja “logiku” svog objašnjenja i odgovara da se sveća ugasila zato što je tegla suva Dominacija akomodacije ogleda se i u neosetljivosti deteta na to što je novo objašnjenje protivrečno starom, tj. u odustvu kontinuiteta između novog iskustva (novog objašnjenja) i stare asimilacione sheme (starog objašnjenja). Iz razmatranih određenja asimilacije i akomodacije jasno je da su ovi procesi komplementarni. Oni se uvek javljaju zajedno, pri čemu nekada može dominirati jedan, a nekada drugi proces. Asimilacija i akomodacija su u realnom kognitivnom funkcionisanju povezani, neodvojivi, međuzavisni procesi. Oni su sastavni delovi svakog saznajnog čina, zapravo, njihova interakcija je osnova saznavanja, kao i saznajnog razvoja. “Procesi asimilacije jamče da inteligencija neće biti ograničena samo na pasivno preslikavanje stvarnosti, dok procesi akomodacije obezbeđuju da inteligencija neće stvarati slike koje ne odgovaraju stvarnom svetu” (Elkind, 1976, str. 307). Ravnotežu između asimilacije i akomodacije Pijaže naziva ADAPTACIJOM. Postojeća kognitivna struktura, odnosno saznajne sheme, menjaju se samo onoliko koliko je neophodno da bi se mogle uklopiti nove informacije. Adaptacijom se postiže ravnoteža između asimilacije sredine u kognitivnu strukturu jedinke i njene akomodacije prema stvarnosti. Drugim rečima, ako asimilaciju shvatimo kao pol jedinke (usličnjavanje spoljašnjeg prema unutrašnjem), a akomodaciju kao pol sredine (menjanje unutrašnjeg pod pritiskom spoljašnjeg), onda je adaptacija postizanje ravnoteže između pola jedinke i pola sredine. Opet se može povući analogija sa biološkim: organizam teži biološkoj ravnoteži i menja se kako bi se prilagodio spoljašnjim uslovima; slično tome, u procesu saznavanja i saznajnog razvoja teži se kognitivnoj ravnoteži. URAVNOTEŽAVANJE (autoregulacija) je za Pijažea samoregulativni mehanizam koji stoji u osnovi našeg kognitivnog funkcionisanja, kao i kognitivnog razvoja. Uravnotežavanje počiva na adaptaciji - ravnoteži asimilacije i akomodacije. Uravnotežavanjem se kompenzuje svaki spoljašnji ili unutrašnji poremećaj ravnoteže (kognitivna adaptacija). Pošto je osobenost kognitivnog sistema upravo dinamičnost i otvorenost, svaki novi nivo ravnoteže samo je priprema za novu neravnotežu. Kognitivna ravnoteža se stalno ruši i ponovo izgrađuje. Stanje neravnoteže doživljava se kao kognitivni konflikt. On pokreće saznajnu aktivnost, čiji je cilj pravazilaženje postojećeg nesklada i ponovno uspostavljanje ravnoteže. Na taj način, uravnotežavanje predstavlja osnovni princip kognitivnog funkcionisanja, kao i glavni, formativni faktor razvoja (faktor konstrukcije). Mogli bismo reći da su saznajni procesi i saznajni razvoj u celini jedan neprekidni proces konstrukcije sve stabilnije ravnoteže. 100
Pojasnimo opisane pojmove i „logiku“ razvoja na primeru prve akcione (saznajne) sheme koju dete poseduje, a to je akciona shema sisanja. Bebe se rađaju sa određenim brojem refleksa, u koje spada i refleks sisanja. Po svojoj prirodi, refleksi su „primitivne“, biološki programirane reakcije na određene stimuluse (tačnije, biološki pripremljena osteljivost na određene draži i biološki programirana reakcija na njih). Tokom prvih meseci života, refleksi ili „refleksne sheme“, pružaju detetu neku vrstu skeleta za akcije, koji se postepeno ispunjava iskustvom. Postepeno, ove početne refleksne sheme bivaju ojačane i transformisane u nove sheme, kroz adaptaciju, odnosno ravnotežu asimilacije i akomodacije. Refleks sisanja je jedan od refleksa koje poseduju tek rođene bebe. Sisanje je biološki povezano sa malim brojem stimulusa, kao što su bradavica u ustima ili dodirivanje obraza. Refleks sisanja se najpre samo uvežbava i to na biološki programiranim objektima (dojka ili cucla), u okviru biološke funkcije hranjenja. Ovaj proces upražnjavanja akcionih shema, kroz primenu na istim objektima, Pijaže je nazvao reproduktivnom asimilacijom. Kroz proces reproduktivne asimilacije, refleksna shema se na neki način uvežbava, ili kako kaže Pijaže, „dorađuje“ – dete sve efikasnije sisa, što ima biološku, adaptivnu vrednost. Postepeno se iz refleksa sisanja izdvajaju opšta i zajednička svojstva akcije koja se mogu prenositi i na druge objekte - akciona shema sisanja. Tada „na scenu“ stupa generalizujuća asimilacija. Beba počinje da primenjuje akcionu shemu sisanja i na druge, nove objekte. U početku, to je obično bebin palac. Pošto je palac sličan bradavici, bebe usklađuju način na koji drže palac, tako da mogu da ga sisaju na sličan način kao i bradavicu. Drugim rečima, one asimiliraju palac, novi objekat, u postojeću akcionu shemu sisanja. Na sličan način, beba uskoro počinje da uklapa i razne druge objekte u postojeću akcionu shemu sisanja: različite predmete, delove svog tela, delove majčinog tela... Kroz ovaj proces generalizujuće asimilacije razvija se navika sisanja (navike su fleksibilnije i „slobodnije“ sheme od refleksa). Beba upražnjava akcionu shemu sisanja na različitim objektima iz sredine, jer je to njen glavni kanal „saznavanja sveta“. Od refleksa do navike sisanja: generalizujuća asimilacija Objekti iz detetovog okruženja imaju različita svojstva, a neki se ne mogu sasvim asimilirati u postojeću akcionu shemu. Na primer, kada se prvi put sretnu sa ćebetom, bebe će probati da ga sisaju (kao i palac). Međutim, svojstva ćebeta su prilično različita od bradavice ili palca. Zbog toga će doći do akomodacije, što znači da će se izmeniti način na koji bebe sisaju - biće to ne potpuno ista shema koju su koristile prilikom sisanja bradavice ili palca. U svom izmenjenom obliku, shema sisanja se dalje primenjuje na nove objekte i dalje modifikuje. Jedna posledica opisanog načina funkcionisanja jeste da beba upoznaje sve veći broj objekata i njihovih svojstava (tvrdo-meko, elastično-neelastično, toplo-hladno, velikomalo...). Druga posledica je da se kroz novostečena iskustva i interakciju asimilacije i akomodacije (adaptaciju), dalje menja i diferencira sama akciona (saznajna) shema. 101
- Page 49 and 50: TABELA 1 Stadijumi razvoja prema č
- Page 51 and 52: PSIHOMETRIJSKI PRISTUP RAZVOJU Opš
- Page 53 and 54: odgovoru na pitanje u kojoj meri su
- Page 55 and 56: „Nama se čini da je u inteligenc
- Page 57 and 58: Prema nativističkoj hipotezi, neki
- Page 59 and 60: koji imaju zajedničkog samo jednog
- Page 61 and 62: TEORIJE UČENJA I RAZVOJ Psiholozi
- Page 63 and 64: Ogled sa malim Albertom Godine 1920
- Page 65 and 66: Skinerova kutija Pogledajmo kako se
- Page 67 and 68: genetski je zasnovana. Međutim, i
- Page 69 and 70: Postoji obilje podataka o tome da r
- Page 71 and 72: ponašanja, upozorava na to koliko
- Page 73 and 74: PSIHODINAMSKI PRISTUP RAZVOJU . Svo
- Page 75 and 76: veliki uticaj na savremena shvatanj
- Page 77 and 78: kao o tri mehanički odvojena segme
- Page 79 and 80: sazrevanjem deteta, njegovim narast
- Page 81 and 82: jedne faze u drugu (sa „ostrvcima
- Page 83 and 84: No, u jednom je psihoanliza nedvosm
- Page 85 and 86: prohodavanju, motoričkom i saznajn
- Page 87 and 88: Prilog 1: Frojdovi stadijumi psihos
- Page 89 and 90: eksperimentalnim proverama. Ovakav
- Page 91 and 92: Uprkos tome, smatra se da je naučn
- Page 93 and 94: Harlov je smatrao da udobnost dodir
- Page 95 and 96: Brajanova majka je ponovo izašla i
- Page 97 and 98: UNIVERZALNO - KONSTRUKTIVISTIČKI P
- Page 99: saznajne (kognitivne) sheme naziva
- Page 103 and 104: „(Naše) viđenje asimilacije pre
- Page 105 and 106: Uzmimo kao primer Pijažeov zadatak
- Page 107 and 108: Pijaže je smatrao da postoje četi
- Page 109 and 110: U Pijažeovom određenju pojma razv
- Page 111 and 112: - Razvoj ne počiva na pasivnoj rea
- Page 113 and 114: nižeg uzrasta svoje moralne sudove
- Page 115 and 116: Poslednju, četvrtu fazu moralnog r
- Page 117 and 118: Drugi nivo - KONVENCIONALNI Treća
- Page 119 and 120: moralnosti („dobrog i lošeg“).
- Page 121 and 122: KOGNITIVNO-INFORMACIONI PRISTUP RAZ
- Page 123 and 124: koji rade na polju, čuvanje useva
- Page 125 and 126: slučajnosti, rukovodeći se asocij
- Page 127 and 128: opseg dečjih shema, već i njihova
- Page 129 and 130: veća težina bila bliža težištu
- Page 131 and 132: SOCIOKULTURNI PRISTUP RAZVOJU: TEOR
- Page 133 and 134: kao plod individualnog ili kolektiv
- Page 135 and 136: Razvoj deteta ne može se razumeti
- Page 137 and 138: kada je sam sa sobom, čovek zadrž
- Page 139 and 140: član interakcije. Drugim rečima,
- Page 141 and 142: socijalne interakcije, u kojoj se p
- Page 143 and 144: EKOLOŠKI PRISTUP RAZVOJU: BRONFENB
- Page 145 and 146: Kao kontekst razvoja, mikrosistem i
- Page 147 and 148: Škola kao“eko-niša”: učionic
- Page 149: karakteristike koje se smatraju “
Asimilacija i akomodacija “na delu”<br />
U jednom eksperimentu zadatak dece bio je da<br />
objasne zbog čega se sveća ugasi, ako se preko nje<br />
stavi tegla (nestaje kiseonika, bez koga sveća ne<br />
može da gori).<br />
Dete kod koga dominira asimilacija ovako je<br />
odgovaralo na postavjeni problem. Pošto dete zna<br />
(na osnovu postojećeg iskustva) da voda može da<br />
ugasi plamen, ono primenjuje postojeću saznajnu<br />
shemu i na pitanje zašto se sveća ugasila odgovara –<br />
zato što je tegla mokra. Ekperimentator na očigled<br />
detata obriše teglu i ponovi pitanje, a dete odgovara<br />
da je tegla i dalje mokra, jer je na njoj ostalo još<br />
malo vode. Kada eksperimentator ponovi postupak<br />
brisanja, ne bi li dete doveo u kognitivni konflikt,<br />
ono se uporno drži svog objašnjenja i tvrdi da je<br />
tegla i dalje mokra...<br />
Dete kod koga dominira akomodacija na početku<br />
primenjuje istu shemu i odgovara da se sveća<br />
ugasila jer je tegla mokra. Na prvu intervenciju<br />
eksperimentatora (brisanje tegle) dete u potpunosti<br />
menja “logiku” svog objašnjenja i odgovara da se<br />
sveća ugasila zato što je tegla suva Dominacija<br />
akomodacije ogleda se i u neosetljivosti deteta na to<br />
što je novo objašnjenje protivrečno starom, tj. u<br />
odustvu kontinuiteta između novog iskustva (novog<br />
objašnjenja) i stare asimilacione sheme (starog<br />
objašnjenja).<br />
Iz razmatranih određenja asimilacije i<br />
akomodacije jasno je da su ovi procesi<br />
komplementarni. Oni se uvek javljaju zajedno,<br />
pri čemu nekada može dominirati jedan, a<br />
nekada drugi proces. Asimilacija i akomodacija<br />
su u realnom kognitivnom funkcionisanju<br />
povezani, neodvojivi, međuzavisni procesi. Oni<br />
su sastavni delovi svakog saznajnog čina,<br />
zapravo, njihova interakcija je osnova<br />
saznavanja, kao i saznajnog razvoja. “Procesi<br />
asimilacije jamče da inteligencija neće biti<br />
ograničena samo na pasivno preslikavanje<br />
stvarnosti, dok procesi akomodacije obezbeđuju<br />
da inteligencija neće stvarati slike koje ne<br />
odgovaraju stvarnom svetu” (Elkind, 1976, str.<br />
307).<br />
Ravnotežu između asimilacije i akomodacije<br />
Pijaže naziva ADAPTACIJOM. Postojeća<br />
kognitivna struktura, odnosno saznajne sheme,<br />
menjaju se samo onoliko koliko je neophodno<br />
da bi se mogle uklopiti nove informacije.<br />
Adaptacijom se postiže ravnoteža između<br />
asimilacije sredine u kognitivnu strukturu<br />
jedinke i njene akomodacije prema stvarnosti.<br />
Drugim rečima, ako asimilaciju shvatimo kao<br />
pol jedinke (usličnjavanje spoljašnjeg prema<br />
unutrašnjem), a akomodaciju kao pol sredine<br />
(menjanje unutrašnjeg pod pritiskom<br />
spoljašnjeg), onda je adaptacija postizanje<br />
ravnoteže između pola jedinke i pola sredine.<br />
Opet se može povući analogija sa biološkim:<br />
organizam teži biološkoj ravnoteži i menja se<br />
kako bi se prilagodio spoljašnjim uslovima;<br />
slično tome, u procesu saznavanja i saznajnog<br />
razvoja teži se kognitivnoj ravnoteži.<br />
URAVNOTEŽAVANJE (autoregulacija) je<br />
za Pijažea samoregulativni mehanizam koji<br />
stoji u osnovi našeg kognitivnog<br />
funkcionisanja, kao i kognitivnog razvoja.<br />
Uravnotežavanje počiva na adaptaciji -<br />
ravnoteži asimilacije i akomodacije.<br />
Uravnotežavanjem se kompenzuje svaki<br />
spoljašnji ili unutrašnji poremećaj ravnoteže<br />
(kognitivna adaptacija). Pošto je osobenost<br />
kognitivnog sistema upravo dinamičnost i<br />
otvorenost, svaki novi nivo ravnoteže samo je<br />
priprema za novu neravnotežu. Kognitivna<br />
ravnoteža se stalno ruši i ponovo izgrađuje.<br />
Stanje neravnoteže doživljava se kao<br />
kognitivni konflikt. On pokreće saznajnu<br />
aktivnost, čiji je cilj pravazilaženje postojećeg<br />
nesklada i ponovno uspostavljanje ravnoteže.<br />
Na taj način, uravnotežavanje predstavlja<br />
osnovni princip kognitivnog funkcionisanja,<br />
kao i glavni, formativni faktor razvoja (faktor<br />
konstrukcije). Mogli bismo reći da su saznajni<br />
procesi i saznajni razvoj u celini jedan<br />
neprekidni proces konstrukcije sve stabilnije<br />
ravnoteže.<br />
100
Change language