Univerzitet Singidunum, Beograd

životinja možemo doći do bitnih saznanja o
čoveku i njegovom razvoju. Pošto se čovek
posmatra kao produkt evolucije, izučavanje
životinja na raznim stupnjevima filogenetskog
razvoja, a posebno antropoidnih majmuna,
omogućava da se bolje razumeju čovekove
psihičke funkcije i ponašanje, da se utvrdi
kako je čovek postao to što jeste, kao i da se
razume nastanak i priroda nekih psihičkih
funkcija karakterističnih samo za čoveka (npr.
govora).
Razvoj čoveka dešava se u svim domenima
psihičkog života, pa se razvojna psihologija
bavi različitim aspektima psihičkog razvoja.
Obično se govori o kognitivnom razvoju
(razvoju saznajnih procesa) i socioemocionalnom
razvoju.
U okviru izučavanja kognitivnog razvoja
najviše pažnje poklanja se razvoju mišljenja i
sa njim usko povezanim razvojem govora.
Kada je reč o socio-afektivnom razvoju,
psiholozi se posebno bave razvojem
socijalnog ponašanja i socijalnih motiva,
procesom socijalizacije, razvojem emocija i
emocionalne vezanosti, moralnim razvojem,
kao i razvojem identiteta i svesti o sebi.
Naravno, svi pomenuti aspekti razvoja
međusobno su usko povezani, pa i podele
treba shvatiti kao uslovne.
Ciljevi razvojne psihologije
Kao naučnu disciplinu, razvojnu
psihologiju odlikuje sistematsko proučavanje
psihičkog razvoja: primena naučnih metoda i
tehnika, kao i povezivanje novih saznanja sa
već stečenim znanjima.
Od kada su psiholozi počeli da se bave
sistematskim izučavanjem ljudskog razvoja,
prikupili su veliku količinu podataka o
promenama psihičkih funkcija i ponašnja
čoveka na različitim uzrasnim nivoima,
počevši od perioda pre rođenja. Razvijen je
veliki broj raznovrsnih istraživačkih metoda.
Učinjeni su i značajni napori da se teorijski
objasni proces razvoja, koji leži u osnovi
utvrđenih uzrasnih promena.
Ova baza znanja povezuje se sa saznanjima
o razvoju stečenim u okviru srodnih
disciplina, kao što su biologija, antropologija,
lingvistika i sociologija.
Razvojna psihologija je fundamentalna
psihološka disciplina. Njena saznanja koriste
se u različitim primenjenim psihološkim
disciplinama: u pedagoškoj psihologiji,
kliničkoj psihologiji, mentalnoj higijeni i
psihologiji rada.
Razvojna psihologija nekada se
neopravdano izjednačava sa dečjom
psihologijom. Ciljeve razvojne psihologije
najbolje ćemo upoznati ako razmotrimo zbog
čega je ovakvo izjednačavanje neopravdano.
(1) Opseg uzrasta. Razvojna psihologija
proučava razvoj tokom celokupnog životnog
ciklusa (life-span development), što pored
detinjstva uključuje i mladalačko doba, zrelo
doba ili odraslost i staračko doba ili starenje.
Videli smo da je u periodu nastanka, razvojna
psihologija zaista bila dečja psihologija,
budući da je izučavano ponašanje dece na
različitim uzrastima. Moderna razvojna
psihologija nastaje onda kada se počelo sa
izučavanjem razvojnih promena ne samo u
detinjstvu, već i u ostalim životnim dobima.
(2) Ciljevi i pristup. Razvojna psihologija
se od dečje psihologije razlikuje i u pogledu
ciljeva i pristupa proučavanju razvoja.
Klasična dečja psihologija bila je
normativno-deskriptivna nauka, što znači da
je njen prvenstveni cilj bio opisivanje
ponašanja dece na različitim uzrastima i
utvrđivanje razvojnih normi, tj. prosečnog,
očekivanog postignuća deteta u različitim
oblastima razvoja (motornom, govornom,
emocionalnom, itd.). Mogli bismo reći da je
njen cilj bio izučavanje deteta a ne razvoja.
S druge strane, razvojna psihologija ispituje
sam razvoj, pa su i njeni ciljevi drugačiji i
brojniji, a metodologija istraživanja i
zaključivanja je složenija. Ona ide dalje od
opisa, ka objašnjenju razvoja. To
podrazumeva proučavanje:
1. Mehanizama i zakonitosti razvoja - kako
se dešavaju razvojne promene i prelazak
sa jednog stadijuma razvoja na drugi.
10