Sva ispitna pitanja

Ispitna pitanja
Uvod u filozofiju I kriticko misljenje 2010/2011
1. Sta je cilj filozofije po Wesmann-u?
2. Sta je cilj filozofije po Popper-u?
3. Sta su ciljevi filozofije po Dekartu?
4. Da li je Dekart skeptik?
5. Opisite stupnjeve sumnje kroz koje Dekart prolazi u prvoj Meditaciji.
6. Zasto Dekart sumnja u znanje dobijeno preko cula?
7. Objasnite Dekartov ‘argument iz sna’ i sta je njegova svrha?
8. Zasto Dekart uvodi mogucnost postojanja zlog demona?
9. Da li su za Dekarta matematicke i logicke istine prve neosporne istine u koje se ne moze
sumnjati? Objasnite zasto.
10. ‘Mislim, dakle postojim.’ Zasto Dekart ne moze u ovo da sumnja? Zar zli demon ne bi mogao da
ga vara i u pogledu ove istine?
11. Da li je ‘Mislim dakle postojim’ silogisticki zakljucak?
12. Dekart zakljucuje ‘Ja sam misleca stvar’. Da li je takav zakljucak opravdano izveden iz jedine
pouzdane istine ‘Mislim dakle postojim’?
13. Zasto Dekart smatra da mora da dokaze Bozije postojanje pre nego sto dokaze da postoji
spoljasnji svet.
14. Po Dekartu da li postoji i jedna ideja u njegovom umu koju on sam nije mogao da stvori?
15. Koji su dokazi za Bozije postojanje koje Dekart iznosi u Meditacijama?
16. Zasto je Dekart uveo princip da mora da postoji barem isto onoliko realnosti u posledici kao i u
uzroku?
17. Da li je princip da mora da postoji barem isto onoliko realnosti u posledici kao i u uzroku izveden
iz principa ‘Mislim dakle postojim’. Da li je taj princip jedna od nesumnjivih istina kod Dekarta?
18. Po Dekartu, Bog ne moze da bude varalica. Ukratko objasnite zasto.
19. Kako Dekart dokazuje postojanje spoljasnjeg sveta?
20. Po Dekartu, koja je priroda spoljasnjeg sveta?
21. Kako Dekart dokazuje da su misleca i materijalna supstancija razlicite?
22. Po Kantu sta bi bilo a priori a sta a posteriori saznanje?
23. Po Kantu sta je priroda sudova a priori?
24. Po Kantu koji bi bio primer cistog suda a priori, a koji bi bio primer suda a priori koji nije cist
(koji ima neceg empirijskog u sebi)?
25. Po Kantu koja je razlika izmedju analitickih i sintetickih sudova? Navedite primere.
26. Po Kantu u koju kategoriju (analitickih ili sintetickih) sudova spadaju empirijski sudovi?
Objasnite zasto.
27. Po Kantu da li su moguci sinteticki sudovi a priori? Navedite primere.
28. Po Kantu da li je metafizika kao nauka moguca i ako jeste sta bi trebalo uraditi da se zasnuje kao
nauka?
29. Po Kantu sta je cilj, a sta predmet kritike cistog uma?
30. Zbog cega su analiticki filozofi (filozofi lingvistickog preokreta) imali za cilj da matematiku
zasnuju u logici?
31. Zasto su rani analiticki filozofi imali za cilj da iskljuce nase intuicije (i nase psiholoske
mehanizme zakljucivanja) iz osnova logike?
32. Koji je bio stav ranih analitickih filozofa prema sintetickim sudovima a priori?
33. Sta bi Vitgenstajn u Tractatus-u rekao za sud ‘Svaka promena ima uzrok’?
34. Kako je Vitegenstajn u Tractatus-u definisao analiticke i sinteticke sudove?
35. Sta su analiticki sudovi po Karnapu? Da li se njegova definicija analitickih sudova razlikuje od
Vitgenstajnove definicije?

36. Po Bealeru kakav je odnos izmedju nuznih, analitickih i a priori sudova, sa jedne strane, i
kontigentnih, sintetickih i a posteriori sudova sa druge strane. Da li postoji jednakost imedju
ovih kategorija? Navedite primere.
37. Po Bealeru da li se intuicije koriste u filozofskim dokazima?
38. Po Bealeru da li je opravdano koristiti intuicije kao dokaze i zasto?
39. Po Raselu koje vrste intuitivnog saznanja postoje, a koje su od njih u potpunosti izvesne?
40. Sta je determinizam?
41. Ukratko objasnite zasto izgleda da su determinizam i sloboda volje u sukobu?
42. Da li Sesardic smatra da je determinizam metafizicka doktrina? Ukratko objasnite njegovu
poziciju.
43. Objasnite Poperov argument protiv determinizma? Da li postoje problemi sa tim argumentum?
44. Da li determinizam vodi u fatalizam? Koji je Sesardicev odgovor na ovo pitanje?
45. Ukoliko na kvantnom nivou vladaju slucajnosti umesto deterministickih zakona da li to moze da
spasi slobodu volje?
46. Sta je kompatibilizam?
47. Sta je libertarijanizam?
48. Sta je inkompatibilizam?
49. Kakav je odnos izmedju filozofije i nauke po P. Franku?
50. Sta je racionalni model naucne promene?
51. Sta su ne-racionalisticka objasnjenja naucnih promena?
52. Sta je nesamerljivost teorija?
53. Koji su argumenti Comskog za urodjenost Univerzalne Gramatike?
54. Kako Pinker objasnjava sta tacno znaci u biolosko/fizioloskom smislu tvrdnja da su izvesna
jezicka pravila ili Univerzalna Gramatika urodjeni?
55. Sta je modularnost uma?
56. Kako po Ryle-u nastaju paradoksi i kako se mogu zaobici? Ukratko objasnite i navedite primere.
57. Ukratko opisite Russell-ov paradoks.
58. Kakav je odnos izmedju eksperimentalne protivrecnosti i logicke protivrecnosti (reductio ad
absurdum) po Dijemu?
59. Sta je Searl imao za cilj da pokaze svojim misaonim eksperimentom Kineske sobe?
60. Sta su formalne greske u argumentacije? Navedite primere.
61. Sta su semilogicke ili verbalne greske? Navedite nekoliko primera.
62. Sta je greska kompozicije? Navedite primere.
63. Sta je greska deobe? Navedite primere.
64. Sta je greska akcidencije? Navedite primere.
65. Sta je obrnuta greska akcidencije? Navedite primere.
66. Sta su materijalne greske u zakljucivanju?
67. Sta je dokazivanja u krug? Navedite primere.
68. Sta je greska laznog pitanja? Navedite primere.
69. Sta je greska argument ad hominem? Navedite primere.
70. Sta je zamena teze? Navedite primere.
71. Sta je greska redukcije?
72. Sta je greska uproscavanja ili lazne jednostavnosti? Navedite primere.
73. Sta je brikanje nuznih i dovoljnih uslova? Navedite primere.
74. Sta je geneticka greska? Navedite primere.
75. Kako je Russell-u resio problem iskaza koji se sastoje od reci koje nista ne denotiraju (primer:
Kralj Srbije je celav.)

Problemska pitanja
Uvod u filozofiju I kriticko misljenje 2010/2011
1. Pitanje kako se ziva materija razlikuje od nezive je bilo od velikog znacaja u 18. veku.
Mehanicisti su smatrali da se ziva i neziva bica razlikuju samo po stepenu slozenosti dok su
vitalisti smatrali da u zivim bicima postoji dodatna zivotna supstanca koja ih cini zivim. Na
osnovu onoga sto su Weismann i Popper izneli o ciljevima filozofije objasnite kako bi Wesmann
i Popper prisli resavanju ovog pitanja. Koju biste vi stranu zauzeli? Ukratko objasnite svoje
razloge?
2. ‘Mora da postoji vise ili barem isto realnosti u uzroku kao i u posledici’ je princip koji je Dekart
uveo u trecoj meditaciji. Kako bi Kant okarakterisao ovaj princip? Da li bi on bio analiticki a
priori, sinteticki a priori, ili sinteticki a posterioiri? Kako bi filozofi lingvistickog preokreta
okarakterisali ovaj princip (kao analiticki a priori, sinteticki a priori, sinteticki a posteriori). Sta bi
po njima prebalo da se uradi sa takvim principom? Koji je vas stav prema prirodi ovog principa?
Ukratko objasnite vasu poziciju.
3. Hintika izvodi izvesnost Dekartovog principa ‘Mislim dakle postojim’ iz logike upotrebe reci
‘ja’. Objasnite Hintikinu interpretaciju i ukazite na probleme takve interpretacije (ukoliko
smatrate da ih ima). Ukoliko mislite da je Hitikina interpretacija dobra objasnite zasto.
4. Kvajn je kritikovao Karnapovu razliku izmedju sintetickih i analitickih sudova. Sumirajte njegov
glavni razlog za kritiku. Da li se slazete sa kritikom? Obrazlozite razloge za svoj stav.
5. Jovan je zarobljen u ratu i prilikom ispitivanja je izdao polozaj svoje jedinice. Da li je Jovan bio
slobodan u svom delovanju? Da li je odgovaran za svoj cin? Sta bi rekli kompatibilisti, sta
libertarijanci, a sta inkompatibilisti? Sta je vasa pozicija? Navedite razloge za vas stav.
6. P. Frank kaze da, sa jedne strane, imamo svet opazanja koji naucni principi treba da objasne
(mendelovi zakoni nasledja, Njutnovi zakoni o kretanju nebeskih tela, elektromagnetni zakon
itd.). Sa druge strane, on smatra da postoji psiholoska potreba da nekada nama nerazumljive
naucne principe (kao sto su principi kvantne mehanike) izvedemo iz nekih opstih i nama
razumljivih opstih principa sveta (a to bi bio posao filozofa). Sta bi Dekart rekao o ovome? Sta bi
rekao Kant? Sta bi rekli logicki pozitivisti? Iznesite i obrazlozite vas stav?
7. Kako se prelazak sa teorije o flogistonu (supstanciji koja treba da objasni toplotu predmeta) na
teoriju o brzini kretanja molekula objasnjava unutar racionalistickog modela naucne promene?
Kako ga objasnjavaju zastupnici neracionalistickog modela naucne promene? Iznesite i
obrazlozite vas stav.
8. Cinjenica je da ako dozivimo npr. mozdani udar u odredjenom delu mozga (Brocca’s area)
izgubicemo ili moc govora ili moc razumevanja ali da li ovo stvarno ‘dokazuje’ da postoji
evolutivno izabrani modul za jezik? Sta Karmilof-Smit misli o tome? Iznesite i obrazlozite vas
stav.
9. Karmilof-Smit je za cilj imala da otkrije da li deca sa Vlijamsovim Sindromom resavaju jezicke
probleme (uce jezik) i da li obradjuju podatke za lica putem istih kognitivnih mehanizama kao i
deca koja se normalno razvijaju. Sta su bili rezultati njenih istrazivanja i zasto su oni vazni? Da li
je evidencija koju ona navodi protiv modularnosti uma ubedljiva? Iznesite i obrazlozite vas stav.
10. Po Russell-u, jednom od najuticajnijih filozofa tzv. lingvistickog preokreta u filozofiji, nase
razotkrivanje logicke structure jezika ce dovesti do znacajnih ontoloskih zakljucaka o prirodi
stvarnosti. Objasnite Raselovu poziciju. Iznesite i obrazlozite vas stav.