Bog, Promisao, Stvaranje

Naslov originala 

GOD, PROVIDENCE, CREATION 

Emanuel Swedenborg 

THE SWEDENBORG SOCIETY 

20 BLOOMSBURY WAY, London 

1976 

Bog, Promisao, 

Stvaranje 

na latinskom 

od 

EMANUELA SVEDENBORGA 

Prevod s engleskog 

Risto Rundo 

Beograd 

2009

BOG, PROMISAO, 

STVARANJE 

Sadràj 

Predgovor 

Prvo poglavlje 

Atanazijsko verovanje 

Atanazijsko verovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 

Prostiranje misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 

Kako se ~oveku otvara nebo . . . . . . . . . . . . . .21 

Misao o Bogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 

Ljubav i delo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 

Trojstvo prema Atanaziju . . . . . . . . . . . . . . . .26 

Boànsko i ljudsko u Gospodu . . . . . . . . . . . .30 

Devi~ansko ro|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 

Istiniti nauk o Trojstvu . . . . . . . . . . . . . . . . .34 

Atanazijsko verovanje i Istinski nauk . . . . . . . .36 

Trojnost u Gospodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 

Drugo poglavlje 

Bog 

Hri{}anske ideje o Bogu . . . . . . . . . . . . . . . .41 

Bogo-~ovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 

ôvek prijemnik ìvota . . . . . . . . . . . . . . . . .49 

Stupnjevi ìvota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 

Sve {to pripada samom ìvotu jeste Bog . . . . . .55 

Boànski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 

Bog kao ve~an i beskrajan . . . . . . . . . . . . . . .59 

Bog kao svemo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 

Uticaj (influx) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 

Tre}e poglavlje 

Boànsko Provi|enje 

Spasenje kao cilj Boànskog Provi|enja . . . . . . .64 

Zakoni Boànskog Provi|enja . . . . . . . . . . . . .65 

5

êtvrto poglavlje 


Duhovno sunce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 

@ivot ìvotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131 

@ivotinje u nebu i paklu . . . . . . . . . . . . . . . .134 

Du{a kod ìvotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 

Razlika izme|u ~oveka i ìvotinja . . . . . . . . . .137 

Du{a kod biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139 

Nema ~ina (efekta) bez uzroka . . . . . . . . . . . .140 

Priroda i ìvotni nagon . . . . . . . . . . . . . . . . .142 

Sve teì ljudskom obliku . . . . . . . . . . . . . . .143 

Tri sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 

Biljke u nebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146 

Sile teè k poslednjim izraàjima . . . . . . . . . .147 

Duhovne i prirodne biljke . . . . . . . . . . . . . . .149 

Svrha biljne du{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150 

Svi ljudi mogu da vide 

(razumeju) boànske stvari . . . . . . . . . . . . . .151 

Peto poglavlje 

Svemo} i Sveznanje 

Stvarnost Duhovnog Sveta . . . . . . . . . . . . . . .154 

Prostor i vreme u Duhovnom Svetu . . . . . . . .155 

Naturalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 

Nebo kao jedan (ôvek) pred Gospodom . . . . .159 

Gospod je ìvot svega . . . . . . . . . . . . . . . . .161 

Sveprisutnost Gospodova i u paklu . . . . . . . . .162 

An|eosko okruènje . . . . . . . . . . . . . . . . . .164 

Sve {to je stvoreno ima svrhu . . . . . . . . . . . .166 

Svrha je zajedni~ko dobro . . . . . . . . . . . . . .167 

Ljubav i Mudrost u Gospodu su jedno . . . . . .168 

6 

Predgovor 

Od svoje {esnaeste godine ~vrsto verujem u u~enja koja 

su preko Emanuela Svedenborga data svetu. Njegova je 

misija bila u tome da u~i ljude da slu{aju svoj unutra{nji 

glas radije nego li mi{ljenja i rasprave. Posle godina usrdnog 

prou~avanja Biblije, pitam se da li za moju veru koja 

je obratila moju tamu u svetlost dugujem vi{e Svedenborgu 

nego {to sam to do sada mislila. Odajem duboko priznanje 

Emanuelu Svedenborgu za bogatije tuma~enje Biblije, 

za dublje razumevanje zna~enja Hri{}anstva, i za dragoceno 

ose}anje Boànskog Prisustva u svetu. êsto poku{avam da 

se setim ose}anja koja su me navela da prihvatim Svedenborgovo 

tuma~enje Hri{}anstva ra|e nego li ono koje 

mi je nudio moj otac; no bez uspeha. To je bilo isto ono {to 

je navelo Jozefa Konrada da ide da vidi more. Kao i on, i 

ja sam tako re}i isko~ila iz svoga dru{tva i tradicije – ostalo 

je ono {to sam postala. 

Svedenborgova teolo{ka u~enja sadràna su u dugim 

tomovima. Zbir svega, sveop{ta teologija, nalazi se u njegovom 

magnum opusu, Istinskoj Hri{}anskoj Religiji. No 

njegovo sredi{nje u~enje je jednostavno. Sastoji se od tri 

glavne ideje: 

Bog je Boànska Ljubav 

Bog je Boànska Mudrost 

Bog je Mo} u primeni (usus, sluènje, korist) 

Ove ideje su kao talasi okeana koji zapljuskuju svaki 

zaliv i luku uvek novom snagom volje, vere, i energije. 

Svedenborg daje novu stvarnost na{im pojmovima o Bogu 

i o zagrobnom ìvotu, pojmovima koje smo primili od 

7

Emanuel Svedenborg 

vekova nedokazane vere. Ta nova stvarnost je zapanjuju- 

}a i uzbudljiva kao an|eoski glasovi koji su najavili Gospodovo 

ro|enje. Svedenborg nam donosi sveè svedo~anstvo 

koje podràva na{u nadu da }e veo biti skinut sa o~iju koje 

ne vide, da }e tvrde u{i da ìvnu i da }e neme usne da 

progovore. A to je potrebno jer ìvimo u dobu tu`ne ravnodu{nosti 

prema svemu {to se odnosi na veru, i u dobu koje 

nema strpljenja za napore da se zakoni ìvota objasne 

duhovnim terminima. 

Jedino su zaista slepe one o~i koje ne}e da vide istinu 

– oni ljudi koji zatvaraju o~i pred duhovnom vizijom. 

Samo za njih tama je neopoziva. 

Oni koji ispituju tamu s ljubavlju i poverenjem kao 

bakljom nalaze da je ona dobra. Slepi ljudi koji imaju o~i 

(unutra{nje, prim prev) znaju da oni ìve u duhovnom svetu 

koji je neshvatljivo divniji nego li materijalni svet pred kojim 

za njih stoji veo. Krajolici koje oni posmatraju nikad ne 

blede. Cve}e koje gledaju je besmrtno cve}e koje raste u 

Boìjem vrtu. Svedenborghova poruka je kao stena koju je 

Mojsije otvorio, iz koje je potekla slatka ìvodarna voda, 

obilje istina za one koji su gladni i èdni na njihovom hodo- 

~asni~kom putu kroz doba materijalizma i sebi~nosti. 

U~enja koja je izloìo Svedenborg vode ljude divnim 

putem u Boìji grad svetlosti. Hodam njegovim suncem obasjanim 

putevima istine, pijem ~istu vodu znanja, a o~i moga 

duha su se otvorile te upoznah radost vida koji pobe|uje 

tamu i kruì nebom. U jedno sam sigurna; ne treba àliti 

bilo koji napor da se donese uteha ograni~enim i stradaju- 

}im ljudskim bi}ima u ovom tamnom i prema sebi okrenutom 

dobu; a Svedenborgova poruka zna~i mi mnogo! 

Ona je obojila, u~inila stvarnom i objedinila moju misao 

o budu}em ìvotu; ona je uzvisila moje ideje o ljubavi, 

istini i korisnom radu; i bila mi je najja~i podstrek da 

prevazi|em moja ograni~enja. Atmosfera koju Svedenborg 

stvara potpuno me obuhvata. Svaka njegova i najmanja 

fraza mi ne{to zna~i. Ima neka izuzetno umiruju}a i bla- 

8 

Bog, Promisao, Stvaranje 

gotvorna mo} u Svedenborgovim mislima za osobe moga 

temperamenta. Kad bih samo mogla da oda{iljem iz sebe 

ono duhovno rasvetljenje koje sam primala kada sam svojim 

prstima ~itala Nebo i Pakao. 

Od tada svakoga dana istraùjem „Nauk“, i nalazim 

da je istinit. 

Kad bi ljudi po~eli s malo strpljenja ~itati Svedenborgove 

knjige, ubrzo bi ih ~itali iz ~iste radosti. Na{li bi 

toliko toga o nebu {to bi im bilo drago i dovoljno toga {to 

bi im pokazalo da je du{a svuda, i dovoljno dokaza da su 

Ljubav i Bog tako povezani da ne moèmo da znamo bilo 

{ta o jednom a da ne znamo ne{to o drugom. Njegova knjiga 

Boànska Ljubav i Mudrost je izvor ìvota u ~ijoj blizini 

sam uvek sre}na. U njoj nalazim odmor od bu~nog ludila 

spolja{njeg sveta s puno re~i a malo zna~enja i s delima 

male vrednosti. Uma~em prste u ovu veliku reku svetlosti 

koja je vi{a od svih zvezda , dublja od ti{ine u koju sam 

utonula. Samo je ona velika dok je sve ostalo malo, delimi~no. 

Kad bih samo bila u stanju da na druge prenesem 

polovinu misli i plemeninih ose}anja koja su pohranjena 

u Svedenborgovim spisima, pomogla bih ljudima mnogo 

vi{e nego {to sam to mogla do sada na bilo koji drugi na- 

~in. Kakva bi to bila radost meni kada bih postala oru|em 

kojim se Svedenborgova poruka daje svetu koji je duhovno 

gluv i slep. 

Svakome ko je ~itao njegova dela otvorenog uma name}e 

se zaklju~ak da je Svedenborg opisivao svet koji je 

njemu bio jasno stvaran kao {to je nama ovaj svet u kome 

mi ìvimo. A ~injenica je da je to (taj svet) sistem savr{enog 

reda, i da se u njemu svaki deo slaè sa svakim drugim delom. 

Vidi se da se isti zakoni odnose kako na sastav duhovnih 

oblasti tako i na tuma~enje Biblije i na ljudski um. Ako 

~italac veruje u otkrivenja, na}i }e u samoj Bibliji uverljive 

dokaze za Svedenborgova u~enja. 

Potpunost, homogenost, i univerzalna prilagodljivost 

na~ela jesu tri karakteristike njegove filosofije. Kao {to 

9


list raste iz gran~ice, ili kao {to telo zavisi od uma, tako je 

i svaki deo njegovog sistema povezan sa svim drugim delovima. 

Kroz sve svoje spise, Svedenborg nau~ava da se 

svaka istinska religija odnosi na ìvot, i da je ìvot religije 

~initi dobro. 

Pored toga, on nam kaè da Re~ – Zakon @ivota – ima 

puno}u, svetost, i silu u doslovnom smislu kao i u na{im 

delima. Svaka parabola, svako saglasje (korespondencija) u 

Re~i zahtevaju od nas da ih primenimo u ìvot u svemu 

{to je su{tinsko za zdravlje, prosvetljenje, i oslobo|enje 

~ove~anstva. To zna~i da treba da teìmo da Duh prevedemo 

i dela. Ako mislimo da je ovo nemogu}e, kako mo- 

èmo da se nazivamo u~enicima Onoga koji je umro na 

krstu da bismo mi imali ìvot, i to ìvot u obilju? 

Teolozi se oduvek trude da sa`mu u stalan oblik ~ovekove 

trenutne utiske o Bogu oslanjaju}i se pri tome na 

uvek izmi~u}e i promenljive aspekte Njegove Re~i. Mnoge 

protivre~nosti su se ispoljile u doslovnom tuma~enju Biblije, 

a prema tome i pogre{na shvatanja o Boìjoj prirodi 

i o Njegovoj svrsi. 

Svedenborgov genije je tuma~io sakralni simbolizam 

Biblije onako kao {to je Josif tuma~io Faraonove snove u 

zemlji u kojoj je bio sluga. 

Teolozi njegovog vremena zatamnili su svoja razmi- 

{ljanja sa mnogo re~i a malo pravog znanja. Dok su oni 

stajali bespomo}ni pred zavesama Svetinje, Svedenborg ih 

je razmaknuo svojim dubokim pogledom, i otkrio Svetinju 

nad Svetinjama u njenoj punoj slavi. Divne istine o Boànskom 

ôve{tvu bile su izvrnute, razdvojene i iseckane da se 

vi{e nisu mogle prepoznati, a Gospod se izgubio u mrtvim 

nare~jima. Svedenborg je povezao razbacane i polomljene 

delove, dao im prirodan oblik i zna~enje te tako uspostavio 

jednu „novu zajednicu sa Bogom u Hristu“. Svedenborg nije 

bio onaj koji razara nego onaj koji boànski nadahnuto 

tuma~i. Bio je prorok poslan od Boga. Njegova prva i poslednja 

misao koja se provla~i kroz njegove spise je u tome 

10 


da pokaè da se u Bibliji, kada se pravo ~ita i tuma~i, nalazi 

najistinitiji i najplemenitiji mogu}i pojam o Bogu. 

Ve}ina ljudskoh umova je tako sazdana da u njima 

postoji jedna Tajna Odaja gde se ~uvaju teolo{ki pojmovi, 

a njihovo sredi{te je ideja o Bogu. Ako je ta ideja 

neistinita i okrutna, sve ono {to iz nje sledi logi~no prima 

ne{to od takve ideje. Jer ono {to je najvi{e je isto tako i 

najdublje, i to je sama su{tina svakog verovanja i misli i 

ustanove koja iz toga proisti~e. Ova su{tina, kao du{a, oblikuje 

se u sliku same sebe u svemu u {to ulazi; i kako se 

spu{ta u planove svakodnevnog ìvota, zarobljava istine 

u ~ovekovom umu unose}i okrutnost i zabludu. Verovanja 

~iji su plod uobraène ekselencije*, ona podsti~u nabo`na 

ose}anja i ceremonije ~ija svrha nije dobro ~ove~anstva, a 

koja postaju zamena za pravedan i koristan ìvot, ovakva 

verovanja zatamnjuju moralnost i od nje ~ine oru|e nekog 

vrhovnog bi}a kome se ljudi klanjaju s divljenjem, ali 

koje je u istini odvratno dobrim i mudrim ljudima. 

Lutaju}a ideja o jednom nevidljivom Bogu, izjavljuje 

Svedenborg, 

„nije ni~im odre|ena; stoga se ona gubi i nestaje. 

Ideja o Bogu kao duhu, kad se veruje da je duh eter ili 

vetar, je prazna ideja; ali ideja o Bogu kao ôveku je 

prava ideja; jer Bog je Boànska Ljubav i Boànska Mudrost, 

sa svim osobinama koje idu uz to, a subjekat svih 

tih osobina je ~ovek, a ne eter ili vetar.“ 

Vo|en svetlo{}u boànske Re~i, Svedenborg je video 

Jedinstvo Boga u Osobi i u Su{tini, a Isusa Hrista kao 

Boga u ~ove{tvu koje je na sebe uzeo u svetu, a Svetoga 

Duha (je video) kao Beskrajnu Mo} koja ~ini dobro i usre- 

}uje. Jehova je izveo najve}i ~in u zemaljskoj istoriji blago 

i neprimetno, kada je izlio Svoje svetlo na ljudski um 

i na prirodu. Naime, nepogre{ivi dokaz Boànstva je njegova 

tihost i nesebi~nost. 

* Misli se na na~ine kako se oslovljavaju sve{tena lica, (prim. prev.) 

11


Kada se Gospod u~inio „kona~nim“, i postao malo 

dete, nije bilo slavlja osim svetlosti na breùljcima gde su 

pastiri ~uli kako an|eli pevaju, i zvezde na Istoku. Nije bilo 

ni traga svetske veli~ine ili pompe. Nije bilo ~ak ni ~oveka 

savr{enog oblika i stasa. Samo odoj~e u jaslama. Izgledao 

je kao svako drugo dete. Njegov rast, umni i telesni, bio je 

obi~an, i kada sledimo istoriju Njegovog ìvota, nalazimo 

Ga kao ~oveka u dru{tvu drugih ljudi, zasluùju}i dnevni 

hljeb kao i oni, hodaju}i obalom kao i oni putevima po bregovima. 

I pored toga bio je Emanuel, Bog s nama. Ova istina 

je sredi{te celog Hri{}anskog nauka, i ako se ona ne sagleda 

jasno, Sveto se Pismo ne moè razumski pojmiti. Samo 

tako moè se s rado{}u klanjati Jednom Bogu. 

Kada je radost nadahnuta ovakvim shvatanjem Gospoda, 

to je onda kao sunce s trostrukom glavom topline, svetlosti 

i delovanja. To je kao zadovoljstvo s kojim posmatramo 

sre}nu ravnoteù du{e, uma i tela u lepom ljudskom stvoru, 

ili kao savr{eni rad semena koje se razvija u cvet i cveta 

koji daje so~an plod. Kako je ovaj pojam zdrav i lagan 

i sposoban da s sloì sa prirodom svih stvari! 

A kakvog je to napora ko{talo Svedenborga da posadi 

ovaj pojam tako da bi mogao rasti i doneti cvet! Nove 

misli o Jedinstvu Boga koje je Svedenborg ponudio da bi 

zamenio stari pojam su neocenjive jer one pomaù da napravimo 

razliku izme|u stvarnog Boànstva i odbojnih privida 

kojima je ~ovekov um vo|en strastima, antropomorfnim 

idejama i pogre{nim ~itanjem Re~i, zastro Njegov pravi lik. 

Njegova knjiga Istinska hri{}anska Religija pokazuje kako 

je Svedenborg i{ao za tim da nehri{}anske pojmove oplemeni. 

ûjte {ta kaè: „Bog je Svemogu} jer svu mo} ima 

od Samoga Sebe dok drugi imaju mo} od Njega. Njegova 

mo} i Njegova volja su jedno, a zato {to On ho}e samo 

ono {to je dobro, dakle On moè da ~ini samo dobro. U 

duhovnom svetu niko ne moè da radi ni{ta {to je protivno 

Njegovoj volji; ovo oni (duhovi) dobijaju od Boga ~ija 

su mo} i volja jedno. Bog je samo dobro; stoga, kada On 

12 


~ini dobro, On je u Sebi, i ne moè da deluje izvan Sebe. 

Iz ovoga je o~igledno da Njegova svemo} proisti~e i deluje 

unutar sfere u kojoj se prostire dobro, a to (dobro ili 

sfera dobra) je beskona~no.“ 

I dalje: „U na{e vreme preovla|uje mi{ljenje da je Bo- 

ìja svemo} kao neograni~ena (apsolutna) mo} kralja koji 

moè da radi {ta god ho}e, da proglasi krivoga nevinim, 

da proglasi bezvernika vernikom, da uzdigne bezvrednog 

i bez zasluga iznad vrednog i zaslu`nog; i jo{, da moè 

da pod bilo kojim izgovorm li{i Svoje podanike njihovih 

dobara, da ih osudi na smrt i sli~no. Zbog ove besmislice 

uvukle su se u crkvu obmane, neistine, podele, u odnosu 

na Boànsku Svemo}, i jo{ im nije kraj tako da mogu 

da se broje kao kante vode izva|ene iz okeana, ili kao otrovne 

zmije koje se sun~aju i mnoè u pustinjama Arabije. 

[ta treba vi{e nego dve re~i, svemo} i vera, da bi se po 

svetu prosulo onoliko pri~a i sitni~arenja i naga|anja koliko 

je opaànja u ~ulima ~ovekovog tela? A to je stoga 

{to je u svemu ovome razum izagnan, pa onda neka se ka- 

è u ~emu je ~ovekova misao savr{enija od misli ptice koja 

leti iznad njegove glave?“ 

Zaista, Svedenborgova u~enja kao da nas uzdiù na 

vrh planine gde u vazduhu nema mr`nje, i sa koje moè 

da se vidi da je priroda Boànskog Bi}a Ljubav, Mudrost 

i Korisno Delovanje, i da se Njegov odnos nikada ne manja 

ni prema kome. Iz svih Svedenborgovih knjiga sija, 

blista slika Ve~ne Ljubavi koja grli svako ljudsko bi}e, i 

spasava ga da ne padne dublje u greh. 

Religija se odre|uje kao nauk o na{im odnosima prema 

Bogu i na{oj ljuskoj sabra}i kao i o onome {to mi 

dugujemo sami sebi; dok se Hri{}anstvo, ako se ispravno 

shvati, odre|uje kao nauk ljubavi. Kad je Gospod boravio 

na zemlji vidljiv smrtnicima, On je izjavio da od dve zapovesti, 

od kojih je prva ljubav prema Bogu i druga ljubav 

prema bli`njemu, zavise i Zakon i Proroci. I pored toga, 

za dve hiljade godina, takozvani vernici ponavljaju Bog 

13


je ljubav a da pri tome ne opaàju svet (univerzum) istina 

koje su sadràne u ove dve mo}ne re~i niti su svesni njihove 

pokreta~ke snage. Ljubav kao nauka je ponovo zasijala 

kao sredi{te i ìvot, kao lepota i ~uvar svega tek onda 

kada se Svedenborg oslobodio logi~arskog cepidla~enja koji 

se naziva osamnaestim vekom* On je protuma~io ceo 

svet ljudskih iskustava kao ljubav – stanja ljubavi – delovanja, 

sile, i funkcije ljubavi – kao konstruktivne, i ohrabruju}e 

diktate ljubavi. Pored toga, vidilac je otkrio da 

je ljubav isto {to i samo Boànsko, da se Gospod uliva u 

duhove an|ela i ljudi; da je materijalni svet Boìja ljubav 

svedena na oblike koji sluè ìvotu, i da Re~ Boìja, ako 

se pravo razume, otkriva puno}u i divote Njegove Ljubavi 

prema svoj ljudskoj deci. Tako je kona~no slaba{ni zrak, 

putuju}i kroz beskona~nost po~ev od Boànske Du{e, dotakao 

gluvi i slepi ljuski um, i gle! Drugi Dolazak Gospodov 

bio je svr{en ~in. 

Svedenborgov um {irio se u vi{u svetlost polako, i 

uz doboku patnju. Teolo{ki sistemi njegovog vremena su bile 

uglavnom rasprave (kontroverzije), duga cepidla~enja 

koja su izgledala kao pe}ine u kojima se }ovek mogao 

lako izgubiti da nikada ne na|e izlaza. Svedenborg je morao 

da dâ nove odrednice, da defini{e, zna~ajnim re~ima 

kao {to su istina, du{a, volja, stanje, vera, i da da nova zna- 

~enja mnogim re~ima kako bi preveo vi{u duhovnu misao 

u obi~an jezik. Za ljubav je morao da na|e novi vokabular, 

a to je bilo kao da je u~io drugi jezik. Iz svoga srca 

i iz srca neba napisao je u Istinskoj Hri{}anskoj Religiji, 

Ljubav koja je u su{tini dobro je sli~na toplini sunca 

koje oplo|ava i deluje na plodnom tlu, na vo}ke i ìtna 

polja, i tamo gde deluje, tamo kao da stvara raj, Jehovin 

vrt, i zemlju Kanansku; a ~ar njegove istine je kao svetlost 

sunca u prole}e i kao svetlost koja se uliva u kristalnu po- 

* Vek koji se zbog spisa deista i ateista kao {to su bili Locke, Voltaire, 

Holbach i Rousseau naziva vekom prosvetiteljstva, (prim. prev.). 

14 


sudu u kojoj je lepo cve}e iz kojega se, kada se cvetovi 

otvore, {iri miomiris. 

Mo`da niko nije nikad kao on podnosio du{evni pritisak 

gvozdenih re{etaka ljudske puti bez ute{nog prisustva 

jedne njemu sli~ne inteligencije koja bi otak{ala taj 

teret. Dao je ìvot za to da nau~i ne{to i da ne{to uradi s 

tom ogromnom riznicom znanja! Prirodno je da mu je bilo 

drago kada je vi{e svetlosti i vi{e mogu}nosti ulazilo u njegove 

te{ke dane; no pitam se da li se on ikad ose}ao kao 

kod svoje ku}e na zemlji posle njegovog prosvetljenja. Samo 

jedno ovakvo licem u lice saznanje daje stvarnost svemu, 

jer ono izvire iz ìvota, a Svedenborgovo ìvo svedo~enja 

}e bacati laganu ali stalnu svetlost na tamnu „pozadinu“ 

iskustva na{e du{e, nadahnjuju}i uvek novom svetlo{}u na- 

{e besmrtne nakane (ciljeve). 

Svedenborgove knjige su neiscrpan izvor zadovoljstva 

svima onima koji ìve ìvotom uma. Uranjam svoje ruke u 

{iroke brajove (braille volumes) tomove koji sadrè njegova 

u~enja, pa ih onda vadim punih tajni duhovnog sveta. 

Helen Keler 

15

PRVO POGLAVLJE 

Atanazijsko* verovanje 

1. Atanazijsko verovanje jeste: 

„Ko god èli da bude spasen, nu`no je da se drì 

katoli~ke vere. Ako se ne drì ove vere u potpunosti 

i bez ikakve sumnje, propa{}e zauvek. Katoli~ka 

vera je: Da se klanjamo jednom Bogu u Trojstvu, i 

Trojstvu u Jedinstvu; da ne me{amo osobe niti da 

razdvajamo su{tinu, po{to su Otac jedna osoba, Sin 

druga osoba, a Sveti Duh tre}a osoba, ali je Bo- 

ànstvenost Oca, i Sina, i Svetoga Duha jedno te isto, 

slava jednaka i veli~anstvo ve~no. Kakav je Otac, 

takav je Sin i takav je Duh Sveti. Otac je nestvoren, 

Sin je nestvoren i Sveti Duh je nestvoren. Otac 

je beskona~an, Sin je beskona~an i Sveti Duh je 

beskona~an. Otac je ve~an, Sin je ve~an i Sveti Duh 

je ve~an; pa ipak nisu tri ve~na, nego jedan ve~ni; 

i nisu tri beskona~na ni tri nestvorena, nego jedan 

nestvoreni i jedan beskona~ni. Isto kao {to je Otac 

svemogu}, i Sin je svemogu}, i Sveti Duh je svemogu}; 

ipak nisu tri svemogu}a, nego jedan svemogu- 

}i. Kao {to je Otac Bog, tako je i Sin Bog, a tako 

je i Sveti Duh Bog; pa ipak nisu tri boga, nego jedan 

Bog. Iako je Otac Gospod, Sin je Gospod i Sveti 

Duh je Gospod, ipak nisu tri gospoda, nego jedan Go- 

* Atanazije (oko 300-373) hri{}anski teolog i sve{tenik. Na Prvom vaseljenskom 

saboru u Nikeji 325. god. pobedila je njegova doktrina nad 

arijanstvom. Na carigradskom saboru 381. definitivna pobeda njegovog 

u~enja. Atanazijsko vjeruju ne poti~e od Atanazija ve} mu je pripisano u 

7. veku (prim. urednika). 

17


spod. Jer kao {to smo vezani Hri{}anskom istinom 

da priznamo svaku osobu zasebno da je Bog i Gospod, 

tako nam je zabranjeno katoli~kom religijom da ka- 

èmo da su tri boga ili tri gospoda. Otac je ni iz 

~ega, nestvoren i nero|en. Sin je samo od Oca, ni sa- 

~injen ni stvoren, nego ro|en. Sveti Duh je od Oca 

i od Sina, ni sa~injen ni stvoren ni ro|en, nego je 

proiza{ao. Tako je jedan Otac, ne tri Oca, jedan Sin, 

ne tri Sina, jedan Sveti Duh, a ne tri sveta duha. I 

u ovom Trojstvu nijedan nije pre drugoga, nijedan nije 

ve}i od drugoga, nego su sve tri osobe zajedno 

ve~ne i potpuno jednake. Tako da se mora klanjati, 

kao {to je re~eno, Jedinstvu u Trojstvu i Trojstvu u 

Jedinstvu. Svaki onaj koji èli da bude spasen, mora 

tako da misli o Trojstvu. Isto tako potrebno je radi 

spasenja misliti ispravno o utelovljenju na{ega Gospoda 

Isusa Hrista. Po{to je istinita vera u tome da verujemo 

i ispovedamo da je na{ Gospod Isus Hristos Sin 

Bo`ji, Bog i ôvek; Bog po su{tini od Oca, ro|en pre 

sveta, i ôvek po su{tini, ro|en od majke u svetu, s 

razumnom du{om i ljudskim telom, jednak Ocu po 

Boànstvu, a niì od Oca po Ljudskom. Koji, iako Bog 

i ôvek, nije dva nego jedan Hristos. Koji je stradao 

radi na{ega spasenja, si{ao u pakao i ustao tre- 

}ega dana posle smrti, i uzdigao se u nebo, i sedi desno 

od Oca Boga Svemogu}eg, odakle }e do}i da sudi 

ìvima i mrtvima. Kod ~ijeg dolaska }e svi ljudi ustati 

telom; i oni koji su }inili dobro, u}i }e u ve~ni ìvot, 

a oni koji su ~inili zlo, u ve~ni oganj. To je katoli~ka 

vera i ôvek, ako u nju ne veruje ~vrsto, ne}e mo}i da 

bude spasen. Slava Bogu Ocu i Sinu i Svetome Duhu. 

Kao {to je bilo u po~etku, kao {to je sad i kao {to }e 

biti zauvek. Svet bez kraja. Amin. (Otkr. Obj. 1091) 

2. Ovo u~enje o Bogu prihvata ceo hri{}anski svet 

jer ono dolazi od Sveop{tega (Ekumenskoga) koncila. Ali 

18 


pre nego {to ispitamo to u~enje, kaza}emo ne{to {to nije 

poznato o ~ovekovoj veri i ljubavi u ovom svetu, kao i 

u onome u koji ~ovek ulazi posle smrti. Ina~e bi se moglo 

pretpostaviti da svaki ~ovek bez razlike, nezavisno od 

svoje vere, odlazi u nebo i da je spasen po Boànskoj milosti. 

Iz toga poti~e pogre{no verovanje kod rimokatolika 

da se nebo daje ~oveku po dobroj volji pape i njegovih 

sve{tenika. Ne zna se da se sve misli ~ovekove prostiru 

u duhovnom svetu u svim pravcima, kao varnice iz vatre. 

Duhovni svet se sastoji od neba i pakla, a nebo i pakao 

sastoje se od bezbroj dru{tava. Stoga se ~ovekove misli 

{ire u ta dru{tva, i to duhovne misli, a to su one koje se 

odnose na Gospoda te na ljubav i veru u Njega, u nebeska 

dru{tva, dok se misli koje su ~isto prirodne i koje se 

odnose na samoga sebe i svet, to jest na ljubav prema sebi 

i svetu, a koje nisu povezane s Gospodom, {ire u paklena 

dru{tva. Do sada je bilo nepoznato da se ~ovekove 

misli prostiru na takav na~in, jer se ni{ta ne zna o prirodi 

neba i pakla, a to je da se oni sastoje od dru{tava, i da 

se ~ovekove misli {ire (prostiru) dalje od prirodnog sveta 

u kojem ìvi. On vidi ovaj prirodni svet svojim prirodnim 

vidom. Po{to se njegove misli {ire po duhovnom svetu, 

a njegov prirodni vid {iri se samo po prirodnom svetu, 

iz toga se moè zaklju~iti da su misli duhovne, a da je 

o~ni vid prirodan. Mogu sa sigurno{}u da tvrdim, na osnovu 

iskustva od toliko godina, da postoji prostiranje misli 

u dru{tva u duhovnom svetu, i da nema nijedne misli koja 

se tako ne {iri. Drugim re~ima, ~ovek je glavom u duhovnom 

svetu, a telom u prirodnom svetu. Pod glavom 

mislim na njegov um koji se sastoji od razuma, misli, 

volje i ljubavi, dok pod telom mislim na njegova ~ula: 

vid, sluh, miris, ukus i dodir. Po{to je ~ovek glavom, to 

jest umom, u duhovnom svetu, on je ili u nebu ili u paklu. 

I tamo gde je njegov um, ~ovek }e oti}i glavom i 

telom kada postane duh. ôvek je upravo onakav kakva 

je njegova povezanost s dru{tvima u duhovnom svetu, ta- 

19


ko da je ili an|eo u nastajanju prema njegovoj vezi s nebeskim 

dru{tvima, ili |avo u nastajanju saglasno njegovoj 

vezi s dru{tvima u paklu. (Otkr. Obj. 1092) 

3. O~ito je da se misli pruàju ili u nebeska ili u paklena 

dru{tva i da bez toga ne bi mogle postojati. ôvekova 

misao je sli~na o~nom vidu, pa kada oko ne bi videlo van 

sebe, bilo bi kao da nema ni vida ni slepila. Me|utim, treba 

znati da je upravo ljubav ta koja odre|uje u koja }e 

se dru{tva misli prostirati: dobra ljubav u nebeska, a zla 

ljubav u paklena dru{tva. Jer ~itavo nebo raspore|eno je 

u dru{tva prema razlikama ose}anja koja pripadaju ljubavi 

uop{te, posebno i pojedina~no. S druge strane, pakao je 

raspore|en u dru{tva prema poùdama nastalim od zlih 

ljubavi, koje su suprotne ose}anju ljubavi prema dobru. 

ôvekova ljubav je kao vatra, a njegove misli su kao zraci 

svetlosti. Ako je ta ljubav dobra, tada su to zraci istine. 

Ako je ta ljubav zla, tada su to zraci obmane. Misli 

koje poti~u od dobre ljubavi idu prema nebu, a misli od 

lo{e ljubavi idu prema paklu i spajaju se s paklom, tako 

da se prosto nakaleme na sli~na dru{tva koja su u sli~noj 

ljubavi, postaju}i tako jedno s njima. 

ôvek postaje slika Gospodova kroz ljubav koju ose- 

}a prema Njemu. Gospod je Boànska Ljubav i On se pokazuje 

kao Sunce koje vide an|eli u nebu. Iz toga Sunca 

proizlaze svetlost i toplota, gde je svetlost Boànska Istina 

a toplota Boànsko Dobro. îtavo nebo i sva dru{tva u 

njemu poti~u iz njega. Ljubav prema Gospodu u ~oveku, 

koji je slika Gospodova, sli~na je tome Suncu, iz ~ije vatre 

poti~u svetlost i toplota. Svetlost je istina vere, dok je 

toplota dobro ljubavi. Obe proisti~u od Gospoda, i obe se 

usa|uju u dru{tva s kojima ~ovekova ljubav postoji kao 

celina. Iz Knjige postanja (1:26) vidi se da je ~ovek slika 

i prilika Bo`ja, i da je on slika i prilika zbog ljubavi, jer 

kroz ljubav ~ovek je u Gospodu i Gospod je u njemu (Jovan, 

14:20, 21). Re~ju, svaka i najmanja misao prima se 

20 

u nekom dru{tvu, samo nju ne primaju pojedini duh ili 

an|eo toga dru{tva, nego je prima ose}anje ljubavi iz kojega 

poti~e i u kojemu je to dru{tvo. Stoga an|eli nisu svesni 

toga uticaja niti pak taj uticaj remeti to dru{tvo na bilo 

koji na~in. Iz toga je jasno da je ~ovek povezan s nebom 

dok ìvi na svetu, i da je isto tako u dru{tvu s an|elima 

iako ni jedni ni drugi nisu toga svesni. Oni to ne znaju, jer 

je ~ovekova misao materijalna, dok je an|eoska misao duhovna, 

a obe su povezane samo kroz saobraznost (korespondenciju). 

Po{to je ~ovek kroz svoje misli uveden ili 

u nebeska ili u paklena dru{tva, to se njegov karakter vidi 

kada u|e u duhovni svet, to jest u nebo ili pakao, a to 

se doga|a posle smrti. Na taj na~in ~ovek se popravlja 

kroz svoje misaono prisustvo u nebeskim dru{tvima, a osu- 

|uje ili kvari kroz svoje misaono prisustvo u paklenim 

dru{tvima. (Otkr. Obj. 1093) 

4. Jo{ dok je na svetu, on sebi otvara nebo ili pakao 

i postaje stanovnik nebesa ili pakla; jer kad se rodi, on 

nije ni u nebu ni u paklu, jer nema misli*. Razlog {to 

~ovek postaje stanovnik neba ili pakla jeste to {to je njegovo 

stvarno mesto boravka i njegova domovina duhovni 

svet. Jer posle nekoliko godina boravka u prirodnom svetu 

on }e ìveti tamo zauvek. Iz toga se moè zaklju~iti 

koliko je va`no ~oveku da zna {ta otvara nebo ili pakao 

i uvodi ga u nebeska ili paklena dru{tva. To }emo pokazati 

jasnije u odeljcima koji slede. Ovde }emo re}i samo 

toliko da ~ovek sebe uvodi sve dublje u unutarnja dru{tva 

u nebu na taj na~in {to postaje mudriji i {to raste njegova 

ljubav da ~ini dobro. A to ujedno zna~i: onoliko koliko mu 

se otvara nebo, toliko mu se zatvara pakao. Me|utim, treba 

dodati i to da ~ovek sam sebi otvara pakao, dok mu 

Gospod otvara nebo. (Otkr. Obj. 1094) 

* Koje ga uvode u nebo ili pakao, (prim. prev.) 


21


5. Prva i primarna misao koja otvara ~oveku nebo 

jeste misao o Bogu; razlog je to {to je Bog Sve neba, tako 

da je isto da li govorimo o nebu ili o Bogu. Sve bo- 

ànske stvari uzete skupa, koje ~ine da su an|eli {to ~ine 

nebo an|eli – jesu Bog. To je razlog {to je misao o Bogu 

prva i primarna me|u svim mislima koje otvaraju ~oveku 

nebo; to je zapravo glava i zbir svih istina i ljubavi, kako 

nebeskih tako i duhovnih. Me|utim, postoje misao (koja poti~e) 

od svetlosti i misao od ljubavi. Misao od svetlosti 

same jeste znanje da Bog jeste; to izgleda kao priznavanje 

(da Bog jeste), ali nije priznanje (istinsko). Kroz misao 

od svetlosti ~ovek je samo prisutan u nebu, ali ne i 

povezan s nebom. Naime, sama misao od svetlosti ne povezuje 

nego samo ~ini da je ~ovek prisutan pred Gospodom 

i andelima; ta svetlost je nalik zimskoj svetlosti kada 

~ovek vidi jasno kao da je leto, ali se ta svetlost ne povezuje 

sa zemljom ili drve}em, cve}em ili travom. Pomo- 

}u svetlosti neba u svakom ~oveku usa|ena je sposobnost 

da moè da misi o Bogu, kao i da razume ono {to se odnosi 

na Boga, ali samo misao od svetlosti, koja je intelektualna, 

~ini da je ~ovek prisutan pred Gospodom i an|elima, 

kao {to je ve} re~eno. Kada ~ovek ima samo intelektualnu 

misao o Bogu i o onom {to se odnosi na Boga, on se 

tada pojavljuje pred an|elima izdaleka kao slika od slonova~e 

ili od mramora, koja moè da hoda i da izgovara 

glasove, ali ~ije lice i glasovi nemaju ìvota. Pore|enja radi, 

on an|elima izgleda kao drvo zimi, kada su grane gole, 

bez li{}a, ali }e jednog dana olistati i doneti plod, kada 

se toplota poveè sa svetlo{}u, kao {to je to u prole}e. Kao 

{to misao o Bogu otvara nebo, tako isto misao protivu 

Boga zatvara nebo. (Otkr. Obj. 1096) 

6. Samo misao o jednom Bogu otvara ~oveku nebo, 

dok misao o vi{e bogova zatvara nebo, zato {to misao o 

nekoliko bogova razara misao o jednom Bogu. Misao o 

istinitom Bogu otvara nebo, jer nebo, sa svim {to je u nje- 

22 


mu, poti~e od istinitog Boga, dok misao o la`nom bogu 

zatvara nebo, jer nebo i sve {to mu pripada proizlaze od 

istinitog Boga. Misao o Bogu kao Tvorcu, Otkupitelju i Prosvetitelju 

otvara nebo, jer je to Trojstvo jednog i istinitog 

Boga, a to isto ~ini i misao o svemogu}em, sveprisutnom 

i sveznaju}em Bogu, jer su to atributi koji se odnose na 

su{tinu jednog istinitog Boga; s druge strane, misao o ìvom 

~oveku kao bogu, ili o mrtvom ~oveku kao bogu ili 

o idolu kao bogu zatvara nebo, zato {to ovi nisu sveznaju}i, 

sveprisutni, svemogu}i, nestvoreni, ve~ni i beskrajni, 

niti od njih poti~u stvaranje i otkupljenje, niti su izvor 

prosvetljenja. Jedino misao o Bogu kao ôveku u kojem 

su Otac, Sin i Duh Sveti otvara nebo; dok misao o bogu 

koji nije ~ovek, ve} se zami{lja kao mali oblak ili kao priroda 

u najsitnijim delovima, zatvara nebo. Jer Bog je ôvek, 

kao {to je i celokupno nebo ôvek, i kao {to su svaki 

an|eo i svaki duh ôvek. Stoga samo misao o Gospodu 

kao o Bogu univerzuma otvara nebo, jer Gospod kaè: 

Otac je dao sve Sinu u ruke. (Jovan, 3:35) 

Otac mi je dao vlast nad svakim telom. (Jovan, 17:2) 

Otac je meni dao sve. (Mateja, 11:27) 

Sva vlast mi je data i na nebu i na zemlji. (Mateja, 

28:18) 

Iz ovoga je o~ito da ~ovek koji ne misli tako o Bogu 

nije spasen. Misao o Bogu u nebu jeste Gospod, jer 

su nebeski an|eli u Gospodu, i Gospod je u njima, i stoga 

je za njih nemogu}e misliti o Bogu osim kao o Gospodu 

(Jovan, 14:20, 21). Neka mi je dopu{teno kazati da je 

misao o Bogu kao ôveku usa|ena iz neba u svakom narodu 

po celom svetu, ali je naàlost kod hri{}ana razru- 

{ena. Razlozi za to bi}e navedeni niè. (Otkr. Obj. 1097) 

7. Samo misao da Bog jeste i da je Gospod Bog neba 

otvara nebesa zaista, i pokazuje ~oveka prisutnim (u 

nebu), ali tako slabo da se jedva prime}uje, kao izdaleka 

23


i kao u senci. Me|utim, kako ta misao postaje istinitija, 

ispravnija i potpunija, tako se on pokazuje u ve}oj svetlosti. 

Misao je sve potpunija {to (~ovek) vi{e poznaje 

istine koje poti~u od vere i dobro koje poti~e od ljubavi, 

a iz Re~i; jer je sve u Re~i Boànsko, a Boànske stvari 

uzete zajedno jesu Bog. ôvek koji samo misli da Bog 

postoji, ali nema nikakvu ideju o Njegovoj prirodi, nalik 

je ~oveku koji zna da postoji Re~ (Bo`ja) i da je Ona sveta, 

ali ne zna {ta Ona sadrì, ili ~oveku koji zna da postoji 

zakon, ali ne zna {ta on propisuje. Ali misao o tome 

{ta je Bo`ja priroda jeste tako {iroka da ispunjava nebo 

i sa~injava svu mudrost u kojoj su an|eli, a ona je neizreciva; 

naime, ona je beskrajna, jer je i Bog beskrajan. Misao 

da On jeste, koja poti~e iz Njegove prirode, to je ono 

{to se naziva imenom Bo`jim. (Otkr. Obj. 1098) 

8. Kao {to smo rekli, ~ovekova misao moè da poti~e 

od svetla ili od ljubavi; dokle misao od svetla ~ini 

da je prisutan u nebu, dotle ga misao od ljubavi vezuje 

za nebo; a to je stoga {to je ljubav duhovna veza. Posledica 

toga je da se ~ovek uvodi u nebo kao u brak onda 

kada njegova misao (o Bogu) vi{e ne dolazi od svetla nego 

od ljubavi. Jer u Re~i se Gospod naziva mladoènjom 

i muèm, a nebo i crkva nevestom i ènom. Biti u braku 

(u nebu) zna~i biti povezan s nebom u jednom od njegovih 

dru{tava, a ~ovek je povezan onoliko koliko je na svetu 

stekao pameti i mudrosti od Gospoda kroz Re~, a to 

zna~i onoliko koliko je kroz Boànske Istine nau~io da misli 

da Bog jeste, i da je Gospod taj Bog. Me|utim, ~ovek 

~ija je misao zasnovana na malom broju istina i koji je stekao 

manje pameti, povezan je s nebom u manjoj meri. 

Pod ljubavlju se misli na ljubav prema Gospodu. Voleti 

Gospoda ne zna~i voleti Gospoda kao osobu. Ta ljubav 

sama ne povezuje ga s nebom, nego ljubav prema Boànskom 

Dobru i Boànskoj Istini, koje su Gospod u nebu i 

u crkvi. Ljubav prema ovima nije u tome da se one poznaju 

24 


i razumeju, niti u tome da se o njima misli ili o njima govori, 

nego u tome da se one èle i da se pretvaraju u dela, 

jer je tako Gospod odredio i jer je to korisno. Ni{ta nije 

zavr{eno dok nije u~injeno, jer je to cilj, a cilj je ono zbog 

~ega je ljubav cenjena. Dakle, ljubav prema znanju, razumevanju 

i razmi{ljanju poti~e od volje da se ne{to u~ini. 

Reci mi za{to èli{ da ne{to razume{ ako to nije radi 

cilja koji èli{ da postigne{? Cilj koji se voli, to je delo. Ako 

kaè{ da je radi vere, tada treba da shvati{ da sama vera, 

ili vera koja je samo u mislima, bez delotvorne vere koja 

je delo, nije ni{ta. Vrlo se vara{ ako zami{lja{ da veruje{ 

u Boga ako ne ~ini{ dela koja su od Boga. Jer Gospod 

u~i kod Jovana: 

Koji ima zapovesti moje i drì ih, to je onaj koji me 

ljubi, toga }e ljubiti Otac moj; a koji mene ljubi, njega 

}e ljubiti Otac moj, i ja }u ga ljubiti, i javi}u mu se sam. 

(Jovan, 14:21-23) 

Re~ju, voleti i ~initi je jedno te isto; stoga kada se 

u Govoru govori o ljubavi, misli se na dela; jer ono {to 

volim, to i ~inim. (Otkr. Obj. 1099) 

9. Misao o Bogu i Boànskim stvarima, koja poti~e 

iz svetlosti, u nebu se naziva nebeskom i duhovnom, a u 

svetu – crkvenom i teolo{kom; ali postoji i misao (o Bogu 

i Boànskim stvarima) koja nema to poreklo. Takvu 

misao koja ne poti~e od svetlosti (neba) imaju oni koji 

je znaju ali je ne shvataju. Takvi su u dana{nje vreme oni 

koji svoj razum pot~injavaju veri i koji drè da ono {to 

ne moè da se razume – treba verovati, i da inteligentna 

vera nije istinska vera. Ali oni nemaju pravo ose}anje za 

unutarnju istinu, pa stoga nisu prosvetljeni; me|utim, oni 

su ponosni na svoju inteligenciju i èle da gospodare ljudskim 

du{ama pomo}u svetih stvari u crkvi. Oni ne shvataju 

da istina èli da bude u svetlosti, jer je svetlost neba 

Boànska Istina, i da ta svetlost deluje na istinski ljudski 

25


razum i da oni vide iz te svetlosti. Kada razum ne bi video, 

to bi bilo samo se}anje, a ne ~ovek koji ima veru; 

a vera do koje ne dopire nijedna ideja iz svetlosti istine 

jeste slepa, jer razum je ~ovek, dok je se}anje samo uvod 

(u razumevanje). 

Kada bi trebalo verovati ono {to se ne shvata, tada 

bi ~ovek bio kao papagaj koji govori i koji se se}a; to 

bi bilo kao kada bi ~ovek verovao da je svetlost u kostima 

mrtvih i u grobovima, da mrtve kosti prave ~uda, da 

}e ~ovek biti mu~en u ~istili{tu ako ne posveti svoje bogatstvo 

idolima ili manastirima, da su ljudi bogovi jer su 

pakao i nebo u njihovoj mo}i, i da ne pominjemo ostale 

sli~ne ta~ke vere u koje ~ovek mora da veruje slepo i zatvorenog 

uma, dakle, iz uga{ene svetlosti i vere i uma. Stoga 

neka se zna da se sve istine Re~i, a to su nebeske i 

crkvene istine, mogu videti razumom, u nebu duhovno a 

na svetu razumski. Jer istinski ~ovekov razum je samo svetlo, 

po{to je on odvojen od onoga {to je materijalno; i kada 

je odvojen, tada razum vidi istine isto onako jasno kao {to 

vidi predmete; zapravo, on vidi istine prema tome kakva 

je njegova ljubav prema njima, jer od nje dolazi prosvetljenje. 

An|eli imaju mudrost zato {to vide istine; pa tako, 

kada se an|elu kaè da se ne{to mora verovati iako se ne 

razume, on odgovara: Mislite li da sam bezuman ili da ste 

vi bog, kada treba da verujem ~ak i kad ne vidim? To 

mora da je neka obmana iz pakla. (Otkr. Obj. 1100) 

10. Sada razmatramo u~enje o Trojstvu koje je napisao 

Atanazije, a koje je potvrdio Nikejski sabor. Kada se 

~ita ovo u~enje, dobija se jasna ideja o tome da postoje 

tri osobe i prema tome tri Boga koji sara|uju, a vrlo nejasna 

ideja o tome da postoji jedan Bog; me|utim, kao {to 

je ve} re~eno, ~oveku se nebo otvara onda kada misli o 

jednom Bogu, jer misao o tri Boga zatvara nebo. 

Neka svak za sebe razmisli o tome da li Atanazijevo 

u~enje ostavlja utisak da postoje tri Boga ili ostavlja uti- 

26 


sak da postoji jedan Bog. Naime, u Atanazijskom verovanju 

doslovno se kaè: 

Postoje kao osoba Otac, Sin i Duh Sveti. Otac je nesatvoren, 

beskona~an, ve~an, svemogu}, Bog i Gospod; 

isto tako Sin, a isto tako i Duh Sveti. 

Isto tako: 

Otac je sa~injen i stvoren ni iz ~ega, Sin je ro|en 

od Oca, a Duh Sveti proizlazi iz obojice. Tako postoje 

jedan Otac, jedan Sin i jedan Duh Sveti. U ovome 

Trojstvu sve tri osobe zajedno su ve~ne i u svemu 

jednake. 

Iz toga se ne moè misliti druga~ije nego da postoje 

tri Boga. A ni Atanazije ni Nikejski sabor nisu mogli 

misliti druga~ije, {to se vidi iz slede}ih re~i koje su uba- 

~ene u taj nauk: 

Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamo 

svaku osobu za sebe kao Boga i Gospoda, isto tako 

nam je zabranjeno po hri{}anskoj religiji da kaèmo 

kako postoje tri Boga ili tri Gospoda. 

Ovo se moè razumeti samo tako da je dopu{teno 

priznavati, ali ne i imenovati, tri Boga i tri Gospoda; ili 

misliti na tri Boga i tri Gospoda. (Otkr. Obj. 1102) 

11. Kada se ~ita ovo u~enje o Trojstvu, nazvano Atanazijsko 

verovanje, sti~e se zamra~ena ideja o Bogu kao 

Jednom, toliko zamra~ena da ne otklanja ideju o tri Boga, 

a to je jasno po{to je to u~enje napravilo od jednog Boga 

tri kroz jedinstvo su{tine, rekav{i: 

Ovo je katoli~ka (univerzalna) vera da se treba klanjati 

jednom Bogu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu, 

gde se osobe ne me{aju niti se su{tina odvaja. 

I posle toga: 

27


Tako se treba klanjati Jedinstvu u Trojstvu, i Trojstvu 

u Jedinstvu. 

To se kaè ne bi li se misao o tri Boga otklonila, ali 

se samo uspeva u tome da se kaè kako postoje tri osobe, 

iako je Boànska su{tina jedna. Pod Boànskom su{tinom 

misli se na Boga, gde su su{tina, boànstvo, veli~anstvo i 

slava atributi, dok je Bog kao osoba subjekat. Stoga kazati 

da je su{tina Bog isto je kao kada se kaè da je atribut 

u stvari subjekat. Me|utim, su{tina nije Bog, ve} je od Boga 

(pripada Bogu); isto tako, veli~anstvo i slava nisu Bog, 

ve} su od Boga, kao {to ni atribut nije subjekat, ve} je 

od subjekta (pripada subjektu). Stoga je o~ito da se misao 

o tri Boga ne otklanja na taj na~in. 

Ovo se moè ilustrovati pore|enjem. Pretpostavimo da 

postoje tri vladara koja imaju istu mo} u jednom kraljevstvu, 

i da svaki ima titulu kralja; u tom slu~aju, ako se 

vlast i veli~anstvo podrazumevaju pod kraljem, ljudi mogu 

da ih po nare|enju nazivaju kraljem, ali ne jednim kraljem; 

naziv kralj podrazumeva li~nost, pa je stoga nemogu}e, 

~ak ni po nare|enju, misliti o tri kralja kao o jednom. Stoga 

ako bi oni (kraljevi) vama rekli: „Govori s nama slobodno, 

onako kako misli{“, vi biste bez sumnje odgovorili: 

„Vi ste zaista kraljevi, vi ste veli~anstva“. Ako biste odgovorili: 

„Ja mislim kao {to govorim iz poslu{nosti prema 

nare|enju“, vi biste samo priznali da se pretvarate ili prisiljavate; 

ako se prisiljavate, tada va{a misao nije slobodna, 

ve} se samo oslanja na va{ govor. 

Atanazije je to primetio, pa je ovako objasnio: 

Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamo 

da je svaka osoba za sebe Bog i Gospod, tako isto 

nam je zabranjeno hri{}anskom verom da kaèmo 

da postoje tri Boga ili tri Gospoda. 

Ovi se navodi ne mogu razumeti nikako druga~ije 

nego da je dopu{teno priznati, ali ne i imenovati, tri Boga 

28 


i Gospoda, po{to je to protivno hri{}anskoj veri. Isto tako, 

da je dopu{teno priznavati i misliti o tri beskona~na, 

ve~na, nestvorena i svemogu}a (Boga), ali nije dopu{teno 

i imenovati tri beskrajna, ve~na, nestvorena i svemogu}a 

(Boga), ve} samo jednog. Ovaj iskaz Atanazije je dodao 

zato {to nikome nije mogu}e da misli druga~ije, kao {to 

nije bilo mogu}e ni njemu. I zaista, svako treba da govori 

druga~ije*, jer je to u~enje hri{}anske religije, to jest 

u~enje iz Re~i, da ne postoje tri Boga nego samo jedan. 

Osim toga, delovanje koje se pripisuje svakoj osobi kao 

njen poseban atribut, to jest stvaranje Ocu, otkupljenje 

Sinu, a prosvetljenje Duhu Svetom, nije stoga jedno te isto 

u sve tri osobe, iako ova delovanja ~ine deo Boànske su- 

{tine; jer stvaranje je Boànsko, otkupljenje je Boànsko 

i prosvetljenje je Boànsko. 

Pored toga, koji je to ~ovek koji èli da povezuje 

misao o tri Boga s mi{lju o jednom Bogu, koji prihvata 

da se mora klanjati Trojstvu u Jedinstvu i Jedinstvu u 

Trojstvu, a koji ne me{a osobe niti odvaja su{tinu? Ko 

moè to da izvede uza svu pomo} metafizike, koja prevazilazi 

ljudsko razumevanje? Prosti to ne mogu; a u~eni 

poùre preko predmeta govore}i sebi: to su moje u~enje 

i vera o Bogu, a pri tome sa~uvaju samo zatamnjenu ideju 

ili samo se}anje da postoje tri osobe a jedan Bog. I 

svak na svoj na~in pravi jedno od tri, i to samo onda kada 

govori ili pi{e; jer kada misli, tada ne moè da misli 

o tri kao o jednom, dok mnogi ne mogu da misle da ima 

bilo {ta zajedni~ko me|u njima. Ali, ~itao~e, nemoj sebi 

re}i da je to {to je re~eno grubo i preterano o svuda prihva- 

}enoj veri u trojedinog Boga, jer }e se u daljem izlaganju 

videti da je svaka pojedinost u Atanazijskom verovanju 

saglasna istini, pod uslovom da se umesto na tri osobe misli 

na jednu osobu u kojoj je trojstvo. (Otkr. Obj. 1103) 

* Nego {to je to napisano u tom verovanju, (prim prev.) 

29


12. Atanazijsko verovanje u~i i to da su u Gospodu 

dve su{tine, Boànska i Ljudska. Tako se pokazuje da je 

Gospod i Bog i ôvek. Me|utim, nije jasno izraèna misao 

da je Boànsko u Ljudskom kao {to je du{a u telu. 

Jasna misao da Gospod ima i Boànsko i Ljudsko vidi se 

iz ovih re~i: 

Prava vera jeste da verujemo i ispovedamo da je 

Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ôvek, Bog od 

Boànske su{tine Oca, nastao pre sveta, a ôvek od 

su{tine po majci ro|en u svetu, savr{en Bog i savr- 

{en ôvek, s razumnom du{om i ljudskim telom, jednak 

Ocu po Boànskom, a niì od Oca po Ljudskom. 

To daje jasnu ideju, ali ono {to sledi, zatamnjuje tu 

ideju. A ono {to nije jasno, to se ne pamti jasno jer ne 

dolazi od umne svetlosti. ôvek ne moè da se seti onoga 

{to nije u umnoj ili intelektualnoj svetlosti. 

A evo mesta iz kojega se ne vidi jasno da je Gospodovo 

Boànsko u Njegovom Ljudskom: 

Koji, iako Bog i ôvek, nisu dva nego jedan Hristos, 

jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su razumna 

du{a i telo jedan ôvek, tako su Bog i ôvek 

jedan Hristos. 

Ova ideja je jasna, ali je slede}i navod ~ini nejasnom: 

Jedan ne po pretvaranju Boànske su{tine u Ljudsku, 

nego po tome {to je Ljudska su{tina postala Boànska, 

jedan ne me{aju}i su{tinu, nego kroz jedinstvo osobe. 

Kako prosti, tako i u~eni ljudi misle o Gospodu kao 

o obi~nom ~oveku, kao {to su i oni sami, a ne o Njemu 

kao Boànskom, a ako i misle o Boànskom, oni Ga odvajaju 

od ideje o Ljudskom, pa na taj na~in ru{e ideju o 

jedinstvo osobe. Ako ih neko upita gde je Njegovo Boànsko, 

oni odgovaraju slede}i svoju ideju, da je u Nebu s 

Ocem. Razlog {to tako odgovaraju je u tome {to im je 

30 


odbojno da misle kako Ljudsko moè da bude Boànsko, 

te da je zajedno s Boànskim u Nebu. Oni ne vide, kada 

odvajaju u mislima Gospodovo Boànsko od Njegovog 

Ljudskog, da tada ne samo {to misle suprotno svom vlastitom 

nauku po kojem je Boànsko Gospodovo u Njegovom 

Ljudskom kao du{a u telu i da postoji jedinstvo 

osobe, to jest da je to jedna osoba, nego i dodaju tome nauku 

protivre~nost ili obmanu da je Ljudsko Gospodovo 

zajedno s razumnom du{om samo od majke, dok u stvari 

razum dolazi od du{e koja je od oca. Ovakav na~in razmi{ljanja 

i ovakvo deljenje proizlaze iz ideje o tri Boga. 

I to ~ini da ljudi misle da Njegovo Boànsko u Ljudskom 

dolazi od O~evog Boànskog. Me|utim, istina je da je 

Njegovo Boànsko si{lo s neba i uzelo Ljudsko. Ako se 

to ne shvati ispravno, moè se pretpostaviti da Njegov Otac, 

od kojega je proiza{ao, nije bio jedinstveno Boànski nego 

trostruko, {to je nemogu}e verovati. Oni koji odvajaju Bo- 

ànsko od Ljudskog i ne misle o Boànskom u Ljudskom 

kao o du{i u telu, da su to jedna osoba, mogu da do|u 

do ~udovi{ne ideje o Gospodu, ~ak i da je on ~ovek u kome 

je du{a odvojena od tela. Stoga pazite da ne mislite 

o Gospodu kao da je ~ovek kao {to ste vi, nego mislite 

o Gospodu kao o ôveku koji je Bog* 

Pazi, ~itao~e! Kada prelistava{ ove stranice, mo`da 

misli{ da nikada nisi u misli odvajao Gospodovo Boànsko 

od Njegovog Ljudskog ni Ljudsko od Boànskog. 

Ispitaj svoju misao, preklinjem te, da li si ikada smatrao 

da je Gospodovo Boànsko u Njegovom Ljudskom kao 

du{a u telu, ili si, ako ho}e{ da prizna{, mislio o Njegovom 

Ljudskom kao odvojenom od Njegovog Boànskog? 

I kada misli{ o Njegovom Ljudskom, zar ne misli{ kao 

o ljudskom svakog drugog ~oveka, i zar ne misli{ o Bo- 

ànskom Gospodovom kao o Boànskom kod Oca? Pitao 

sam mnoge, ~ak i stare{ine u Crkvi, i svi su se sloìli sa 

* Boànsko i Ljudsko u Gospodu odnose se kao bit i bitisanje, ili kao 

esse i existere, kao sadràj i oblik, (prim. prev). 

31


mnom. A kada sam im rekao da Atanazijsko verovanje, 

koje je istinski nauk njihove Crkve o Bogu i o Gospodu, 

da je Boànsko Gospodovo u Njegovom Ljudskom kao 

{to je du{a u telu, odgovarali su da toga nisu bili svesni. 

A kada sam ponovio slede}i iskaz toga nauka: 

Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ôvek, 

nije dva nego jedan Hristos; potpuno jedan po jedinstvu 

osobe; i kao {to su razumna du{a i telo jedan 

~ovek, tako su Bog i ôvek jedan Hristos, 

}utali su, a kasnije priznali da nisu prime}ivali te 

re~i, pa su bili ljuti na sebe zato {to su tako nepa`ljivo 

ispitivali svoje vlastito verovanje. Neki od njih tada su 

prestali da misle o misti~nom jedinstvu O~evog 

Boànskog s Gospodovim Ljudskim. 

Da je Boànsko u Ljudskom Gospodovom kao du{a 

u telu, dokazuje se kod Mateje i Luke. 

A ro|enje Isusa Hrista ovako bi: Kada je mati njegova 

Marija bila obru~ena Josifu, a pre nego {to se 

behu sastali, na|e se da je zatrudnela po Duhu 

Svetom. I an|eo re~e Josifu u snu: Ne boj se uzeti 

Mariju za ènu svoju, jer ono {to je u njoj, za~eto 

je od Duha Svetoga. I Josif je ne znade dok nije 

rodila svog prvoro|enog sina. I dade mu ime Isus. 

(Mateja, 18:20, 25) 

I an|eo re~e Mariji: Evo, za~e}e{ u utrobi i roditi 

sina, i zva}e se Isus. Marija re~e an|elu: Kako }e 

to biti kad ne znam za muà? An|eo odgovori: Duh 

Sveti si}i }e na tebe, i Sila Vi{njega oseni}e te, 

stoga ono {to }e se roditi bi}e sveto, i naziva}e se 

Sin Bo`ji. (Luka, 1:31, 34, 35) 

Iz ovoga se vidi da je Boànsko bilo u Gospodu od 

Za~e}a, i da je Njegov ìvot bio od Oca, a taj ìvot je du{a. 

32 

Za sada su dovoljne ove primedbe; u onome {to sledi 

bi}e pokazano da se slaè sa istinom i ono {to se kaè 

u Atanazijevom nauku, kada se misli i veruje da se Trojstvo 

Oca, Sina i Duha Svetoga sadrè u Gospodu kao u 

jednoj osobi. Ina~e, ako se ovako ne misli i ne veruje, moglo 

bi se re}i da se hri{}ani, za razliku od svih drugih razumnih 

ljudi i naroda, klanjaju trima bogovima; iako bi, 

kako ovi narodi izjavljuju, hri{}ani, koji prevazilaze sve 

ostale po u~enosti i po verovanjima, trebalo da veruju da 

je Bog jedan i po su{ini i po osobi. (Otkr. Obj. 1104) 

13. Pokazano je da nauk vere koji je dobio ime po 

Atanaziju, kada se ~ita, stvara jasnu ideju da postoje tri osobe, 

pa prema tome da postoje tri Boga koja stoje u izvesnom 

redu, a nejasnu ideju da je Bog jedan, toliko nejasnu 

da ona ne otklanja ideju o tri Boga. Isto tako bilo je pokazano 

da Gospod ima jedno Boànsko i jedno Ljudsko 

odnosno da je Gospod i Bog i ôvek; me|utim, ostaje jo{ 

uvek nejasna ideja da li su Njegovo Boànsko i Njegovo 

Ljudsko jedna osoba, i da li je Njegovo Boànsko u Njegovom 

Ljudskom kao du{a u telu. Isto tako je bilo re~eno 

da se, uprkos tome, sve {to je u ovome nauku slaè 

sa istinom od po~etka do kraja, i ono {to je jasno i {to nije 

jasno, ako se, umesto da se kaè da je Bog jedan po su- 

{tini u tri osobe, kaè da je Bog jedan i po su{tini i u osobi, 

jer je to ~injenica. Postoji trojstvo u Bogu, a postoji i jedinstvo. 

Da postoji trojstvo, vidi se iz onih odlomaka u 

Re~i gde se pominju Otac, Sin i Duh Sveti, a da postoji 

jedinstvo vidi se iz onih odlomaka u Re~i gde se kaè 

da je Bog jedan. Jedinstvo u kojemu je trojstvo, ili jedan 

Bog u kome je trojstvo, ne postoji u Boànskom koje se 

zove Ocem niti u Boànskom koje se zove Sinom, niti 

pak u Boànskom koje se zove Duhom Svetim, nego samo 

u Gospodu, jer Gospod je trojstvo*, to jest Boànsko 

* Trojedinstvo, (prim. prev.) 


33


koje se zove Otac, Boànsko Ljudsko koje se zove Sin 

i proizlaze}e Boànsko koje je Duh Sveti; i ovo trojstvo 

je jedan, jer pripada jednoj osobi i moè da se zove trojedinim.* 

U ovome {to sledi bi}e potvr|eno ono {to je re~eno 

o Atanazijevom nauku: (1) o Trojstvu; (2) o Jedinstvu osobe 

u Gospodu; (3) bi}e pokazano da je to po Boànskom 

Provi|enju tako uobli~eno da se, iako izgleda da se ne 

slaè sa istinom, ipak slaè s njom; prvo }e biti pokazano 

da postoji trojstvo u Gospodu, a onda }e biti pokazano 

da Boànsko koje se naziva Ocem jeste On, da Boànsko 

koje se naziva Sinom jeste On i da Boànsko koje se naziva 

Duhom Svetim jeste On. (Otkr. Obj. 1106) 

14. Sada }emo razmotriti pitanje slaganja svega ovoga 

u Atanazijskom verovanju sa istinom da je Bog, u kome 

je trojstvo, jedan po su{tini i po osobi; a da bi se ustanovilo 

i dokazalo ovo slaganje, postupi}u na ovaj na~in: 

Atanazije prvo nau~ava slede}e: 

Katoli~ka (tj. sveop{ta ili univerzalna) vera je to da se 

mi klanjamo Bogu u trojstvu, i trojstvu u jedinstvu, bez 

me{anja osoba ili razdvajanja su{tine. 

Kada se razume da umesto tri postoji jedna osoba, 

ove re~i jasno se mogu shvatiti ovako: 

34 

Katoli~ka vera je u tome da se klanjamo jednom Bogu 

u trojstvu, trojstvu u jednom Bogu, i da je Bog, u kome 

je trojedinstvo, jedna osoba; i da je trojstvo u Bogu 

jedna su{tina, tako je jedan Bog u trojstvu i trojstvo 

u jedinstvu. Niti su osobe pome{ane niti je su{tina podeljena. 

* ôvek je i u tome stvoren na sliku Bo`ju {to i u njemu postoji trojstvo, 

gde je ljubav otac, mudrost sin, a delovanje je duh sveti, (prim. 

prev.) 


Da osobe nisu pome{ane niti da je su{tina podeljena, 

vide}e se jasno iz ovoga {to sledi. Atanazijevo u~enje 

dalje nau~ava: 

Jer jedna je osoba Otac, druga je Sin, a tre}a je Sveti 

Duh, ali je Boànstvo Oca, Sina i Svetoga Duha 

jedno i isto, i stoga ~ast jednaka. 

Tako|e, i u ovom slu~aju, kada se umesto tri osobe 

razume jedna osoba u kojoj je trojstvo, ove re~i su po sebi 

istinite i mogu se shvatiti kao jasna ideja na ovaj na~in: 

Trojedinstvo u Gospodu kao u jednoj osobi jeste Bo- 

ànsko koje se zove Ocem, Boànsko Ljudsko koje se zove 

Sinom i Proizlaze}e Boànsko koje se zove Duhom Svetim; 

ali Boànstvo ili Boànska su{tina od svih triju je jedna, 

a slava jednaka. Dalje: 

Kakav je Otac, takav je Sin, a takav je i Duh Sveti. 

U ovom slu~aju iskaz treba ovako razumeti: Kakvo je 

Boànsko nazvano Otac, takvo je Boànsko nazvano Sin, 

a takvo je Boànsko nazvano Svetim Duhom. I dalje: 

Otac je nesatvoren, Sin je nesatvoren, Sveti Duh je nesatvoren; 

Otac je beskrajan, Sin je beskrajan, Sveti 

Duh je beskrajan;Otac je Ve~an, Sin je Ve~an i Sveti 

Duh je Ve~an. Pa ipak, nisu tri ve~na, nego je jedan 

ve~ni; niti su tri nesatvorena, nego je jedan nesatvoreni. 

Kao {to je Otac svemogu}, tako je i Sin svemogu}, 

a tako je i Sveti Duh svemogu}, pa ipak nisu tri 

svemogu}a, nego jedan svemogu}i. 

Kada se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj 

je trojedinstvo, tada su ovi navodi u sebi istiniti i oni 

sadrè jasnu ideju, kao {to sledi: 

Kao {to je Boànsko u Gospodu koje se naziva Ocem 

nesatvoreno, beskrajno i svemogu}e, tako je i Boànsko 

Ljudsko nazvano Sinom nesatvoreno, beskrajno 

35


i svemogu}e; a tako isto Boànsko nazvano Sveti Duh 

jeste nesatvoreno, beskrajno i svemogu}e; ali ova tri 

jesu jedno, jer Gospod, u kome je trojedinstvo, jeste 

jedan Bog kako u su{tini, tako i u osobi. 

U Atanazijskom verovanju i ovako se govori: 

Kao {to je Otac Bog, tako je Sin Bog i Sveti Duh je 

Bog; pa ipak nisu tri Boga nego jedan Bog. Iako je 

Otac Gospod, Sin je Gospod i Sveti Duh je Gospod; 

ipak nisu tri Gospoda nego je jedan Gospod. 

I u ovom slu~aju, ako se umesto tri osobe razume jedna 

osoba u kojoj je trojedinstvo, ove se re~i vide kao jasna 

ideja, kao {to sledi: 

Da je Gospod, po Svom Boànskom nazvan Ocem, po 

Svom Boànskom Ljudskom nazvan Sinom i po Svom 

Proizlaze}em Boànskom nazvan Svetim Duhom, jeste 

jedan Bog i jedan Gospod, po{to tri Boànska, nazvana 

imenima Oca, Sina i Svetoga Duha, u Gospodu 

jesu jedno, u su{tini i u osobi. 

Dalje: 

Kao {to smo prinu|eni da po Hri{}anskoj istini priznamo 

svaku osobu po sebi da je Bog i Gospod, ipak 

nam je zabranjeno, po katoli~koj religiji, da kaèmo 

da su tri Boga ili tri Gospoda. 

U drugom primeru ovako se kaè: 

Kao {to smo vezani Hri{}anskom istinom da priznamo 

svaku osobu da je Bog i Gospod, tako ne smemo, 

po hri{}anskoj veri, pomenuti da su tri Boga ili 

tri Gospoda. 

Ove re~i ne mogu se nikako druga~ije razumeti nego 

da po hri{}anskoj veri moramo priznati i misliti da postoje 

tri Boga i tri Gospoda, ali da ne smemo, po hri{}anskoj 

36 


veri i religiji, imenovati tri Boga ili tri Gospoda, ili govoriti 

o njima. Me|utim, to se ~ini jer ve}ina ljudi misli o 

tri Boga koja su u koordinaciji i odatle se nazivaju koordinaciono 

trojedinstvo, ali ipak moraju da govore o jednom 

Bogu. Ali po{to ne postoje tri osobe nego jedna osoba, tada 

bi, umesto navedenih re~i koje treba ukloniti iz Atanazijevog 

u~enja, trebalo koristiti slede}e: 

Kada priznamo da je trojedinstvo u Gospodu, tada 

je od istine, a tako i od hri{}anske vere i religije, da priznajemo 

jednog Boga i jednog Gospoda i usnama i srcem. Jer 

kada bi nam se dozvolilo da priznamo i mislimo o tri, 

tada bi bilo dozvoljeno i verovati u tri, jer verovanje ili vera 

pripadaju misli i priznanju, pa stoga i govoru, a ne govoru 

odvojeno od misli i priznanja. 

Posle ovoga sledi: 

Otac je sa~injen ni iz ~ega, niti je stvoren niti ro- 

|en; Sin je samo od Oca, niti je stvoren niti sa~injen, 

nego ro|en; Sveti Duh je od Oca i od Sina, 

niti je stvoren niti sa~injen niti ro|en, nego proizlazi. 

Prema tome, Otac je jedan, ne tri Oca; jedan 

Sin, ne tri Sina; jedan Sveti Duh, ne tri Sveta Duha. 

Ove tvrdnje se potpuno slaù sa istinom, pod uslovom 

da se umesto Oca razume Boànsko Gospodovo koje 

se naziva Otac, umesto Sina – njegovo Boànsko Ljudsko, 

a umesto Svetog Duha – njegovo Proisti~u}e Boànsko. 

Jer je Boànsko Ljudsko, koje se naziva Sinom, ro|eno 

od Oca, a od oboje Boànsko, nazvano Sveti Duh, koje 

proizlazi. Ali posebno }emo govoriti o Boànskom Ljudskom, 

ro|enom od Oca, u onome {to sledi. 

O~igledno je iz ovih razmatranja da se Atanazijsko 

verovanje slaè sa gornjom istinom da je Bog jedan kako 

u su{tini, tako i u osobi, pod uslovom da se umesto tri 

osobe razume jedna, u kojoj je trojedinstvo nazvano Ocem, 

Sinom i Duhom Svetim. U onome {to sledi bi}e dokazano 

37


sli~no slaganje u odnosu na jedinstvo osobe u Gospodu. 

(Otkr. Obj. 1107) 

15. Sada pristupamo pitanju slaganja Atanazijskog 

verovanja sa ovom istinom: da je Ljudsko Gospodovo Bo- 

ànsko od Boànskog, koje je u njemu bilo pre za~e}a. 

A to da je Ljudsko Gospodovo Boànsko ne izgleda da se 

nau~ava u Atanazijevom u~enju; me|utim, slu~aj je takav 

(da se ono nau~ava) kao {to je o~igledno iz ovih iskaza 

u u~enju: 

Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, jeste Bog i ôvek; 

koji, iako Bog i ôvek, nije dva, nego jedan Hristos; 

jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su razumna 

du{a i telo jedna osoba. 

Sada, po{to su du{a i telo jedan ~ovek i prema tome 

jedna osoba, i po{to je du{a onakva kao i telo, to sledi da, 

po{to je Njegova du{a od Oca Boànska, tako i telo (corpus), 

koje je Njegovo Ljudsko, jeste Boànsko. Istina, On 

je dobio telo, ili ljudsko (corpus sed humanum) od majke, 

ali to je On odstranio u svetu i preuzeo Ljudsko od 

Oca, i to je Boànsko Ljudsko.* 

U u~enju se kaè: 

Jednak Ocu po Boànskom, pot~injen Ocu po Ljudskom. 

I ovo se slaè sa istinom ako se misli na ljudsko od 

majke. U u~enju se kaè i ovo: 

Bog i ôvek su jedan Hristos, ne jedan po pretvaranju 

Boànske su{tine u Ljudsku nego po uvo|enju 

Ljudske su{tine u Boànsku; jedan potpuno, ne po me- 

{anju supstancije nego po jedinstvu osobe. 

* Postoje ~etiri teorije o tome kako je Gospod odstranio materinsko ili 

materijalno ljudsko, da li se ono oduhovilo ili se raspalo i raspr{ilo u atome 

itd, (prim. prev.) 

38 


I ove se re~i slaù sa istinom, po{to du{a sebe ne 

menja u telo niti se me{a s telom da bi postala telo, nego 

preuzima telo u sebe. Tako su du{a i telo potpuno dve 

odvojene stvari, ali su ipak jedan ~ovek. A u odnosu na 

Gospoda one su jedan Hristos, to jest jedan ôvek, koji 

je Bog. O Boànskom Ljudskom Gospodovom bi}e vi{e 

re~eno u onome {to sledi. (Otkr. Obj. 1108) 

16. Atanazijevo u~enje je istinito u svim svojim pojedinostima 

u odnosu na trojstvo i Gospoda, pod uslovom 

da se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj je 

trojstvo, i da se veruje da je Gospod jedna osoba. Ovo se 

dogodilo po Gospodovom Boànskom Provi|enju; jer da 

su prihvatili trojstvo osoba u to vreme, oni bi postali arijevci 

ili socinijanci, i tako bi Gospod bio priznat samo kao 

ôvek, a ne kao Bog, a posledica toga bi bila da Hri{- 

}anska crkva nestane, a da se nebo zatvori ~oveku Crkve. 

Jer niko nije pripojen nebu niti je prihva}en posle smrti 

u nebu ako u ideji svoje misli vidi Boga samo kao ~oveka, 

i ako u isto vreme ne veruje da je Bog jedan u su{tini 

i osobi, po ~emu se i neznabo{ci mogu spasti, odnosno (nije 

pripojen nebu) ako ne priznaje Gospoda, Njegovo Bo- 

ànsko i Njegovo Ljudsko, kroz koje se ljudi Hri{}anske 

crkve spasavaju, pod uslovom da u isto vreme ìve hri{- 

}anskim ìvotom. To je bilo po Boànskom dopu{tenju 

da je Atanazije oblikovao u~enje o Bogu i Gospodu na taj 

na~in, a to je najva`nije u~enje. Jer Gospod je predvideo 

da rimokatolici ne}e priznati Boànsko Gospodovo ni na 

jedan drugi na~in; ~ak i danas oni odvajaju Njegovo Boànsko 

od Njegovog Ljudskog; i da reformisani (protestanti) 

ne}e prepoznati Boànsko u Ljudskom Gospodovom, jer 

oni koji odvajaju veru od ljubavi prema bli`njemu, to ne 

vide; ipak i jedni i drugi priznaju Boànsko Gospodovo u 

trojstvu osoba. Stoga je u~enje koje se naziva Atanazijskim 

verovanjem bilo napisano po Gospodovom Boànskom 

Provi|enju na takav na~in da je sve u njemu istinito, pod 

39


uslovom da se umesto u tri osobe veruje da je Gospod jedna 

osoba. Tako isto je po Provi|enju da su oni ozna~eni 

kao osobe, jer osoba je ôvek, a Boànska osoba je Bog, 

koji je ôvek. Ta ~injenica je otkrivena ovoga dana radi 

Nove crkve, koja se zove Sveti Jerusalim. (Otkr. Obj. 

1109).* 

* Autorov cilj i misija bili su da najavi dolazak Novog Jerusalima, kao 

nove duhovne dispenzacije sa Novom Objavom, koja je sadràna u autorovim 

teolo{kim spisima, (prim. prev.) 

40 

DRUGO POGLAVLJE 

Bog 

17. Da u Bogu postoji trojedinstvo (trinum) – Samo 

Boànsko koje se zove Otac, Boànsko koje se zove Sin 

i proizlaze}e Boànsko koje se zove Sveti Duh, o~igledno 

je kako iz Re~i (Bo`je), tako i iz Boànske Su{tine, a 

i iz neba*. 

(1) Iz Re~i. Sam Gospod nau~ava (u Re~i) da su Otac 

i On jedno, i da Sveti Duh proizlazi od Njega i od Oca; 

isto tako tamo gde nau~ava da su Otac u Njemu i On u 

Ocu, i da Duh Istine, koji je Sveti Duh, ne govori od sebe 

nego od Gospoda. To se vidi i iz Starog zaveta, gde se 

Gospod naziva Jehovom, Sinom Bo`jim i Svecem Izrailjevim. 

(2) Iz Boànske Su{tine. Jedno Boànsko po Sebi nije 

mogu}e, nego mora da bude u trojstvu; ovo trojstvo se 

sastoji od Bi}a (Esse), Postojanja (Manifestacije ili Existere) 

i Proizlaze}eg, jer se Bi}e mora nu`no manifestovati, 

a po{to se manifestuje, to mora i da deluje**, a to 

trojstvo je jedno u su{tini i u osobi, i ono je Bog. Ovo se 

moè rasvetliti pore|enjem. An|eo u nebu je trojstvo, stoga 

je jedno. Esse (su{tina) an|ela naziva se njegovom du- 

{om, njegovo postojanje (manifestacija) naziva se njegovim 

telom, a ono {to proizlazi iz oba naziva se sferom njegovog 

ìvota bez koje on ne postoji. I po ovome trojstvu 

an|eo je slika Bo`ja i naziva se sinom Bo`jim, a tako i 

naslednikom, a i bogom; pa ipak an|eo nije ìvot od sebe, 

* iz autorovih iskustava u nebu, (prim. prev.) 

** stvara ili daje plodove, (prim. prev.) 

41


nego je prijemnik (sasud) ìvota, dok je samo Bog ìvot 

od Sebe. 

(3) Iz neba. Boànsko trojstvo, koje je jedno u su- 

{tini i u osobi, takvo je i u nebu. Jer Boànsko koje se 

naziva Ocem i Boànsko koje se naziva Sinom pokazuju 

se (u nebu) pred an|elima kao Sunce, dok se Boànsko 

proizlaze}e pokazuje kao svetlost i toplota zajedno, pri ~emu 

su svetlost Boànska Istina a toplota Boànsko Dobro. 

Tako Boànsko koje se naziva Ocem jeste Boànsko Esse. 

Boànsko Ljudsko koje se naziva Sinom jeste Boànsko 

Existere od Esse, dok je Boànsko koje se naziva Sveti Duh 

– Boànsko Proizlaze}e od Boànskog Existere i Boànskog 

Esse. Ovo trojstvo jeste Gospod u nebu; ono je Njegova 

Boànska Ljubav koja se pokazuje (u nebu) kao Sunce. 

(Otkr. Obj. 1111) 

18. Re~eno je da jedno Boànsko od sebe nije mogu}e, 

nego da mora nu`no da bude trojstvo, i da je to trojstvo 

jedan Bog u su{tini i u osobi. Sada se postavlja pitanje: 

Kakvo je bilo trojstvo u Bogu pre nego {to se Gospod 

obukao u Ljudsko* i pre nego Ga je u~inio Boànskim u 

svetu. I tada je Bog bio ôvek; imao je jedno Boànsko, 

jedno Boànsko Ljudsko i jedno Proizlaze}e Boànsko, ili (je 

imao) Boànsko Esse, Boànsko Existere, i Boànsko Proizlaze}e; 

jer, kao {to je re~eno, bez trojstva nema Boga. 

Odgovor glasi: Kako tada** Boànsko Ljudsko nije bilo 

u poslednjem (ultimum) koje se naziva meso i kosti – koje 

je tako isto u~inio Boànskim kada je bio na svetu; ono 

(poslednje) je bilo dodato; sada je ono Bo`je Boànsko 

Ljudsko.*** 

* ili uzeo na sebe ljudsko, (prim. prev.) 

** pre ro|enja na svetu, (prim. prev.) 

*** Prema autoru, postojalo je jedno Boànsko Ljudsko koje je u 

su{tini Boànsko Istinito ili Boànska Mudrost od ve~nosti ili ab aeterno. 

Ovo je Gospod proslavio odnosno u~inio Boànskim uzev{i na Sebe 

~isto ljudsko telo i kost preko majke; ovo zemaljsko ljudsko je pri- 

42 


Ovo moè da se razjasni slede}im pore|enjem: Svaki 

an|eo je ~ovek koji poseduje du{u, telo i ono {to iz toga 

proisti~e, pa ipak on nije potpuno ~ovek jer nema meso 

i kosti kao ~ovek na svetu.* 

Da je Gospod u~inio boànskim Svoje Boànsko Ljudsko 

i u poslednjem, a to je meso i kost, to je On dokazao 

u~enicima – koji su videv{i Ga pomislili da vide duha – 

rekav{i: 

Dodirnite me i vidite, jer duh nema tela i kostiju kao 

{to vidite da ja imam. (Luka, 24:39) 

Iz toga se vidi da je Gospod sada vi{e ôvek nego 

{to su to an|eli. 

Napravili smo pore|enje izme|u an|ela i ~oveka, ali 

treba razumeti da Bog ima ìvot u Sebi, dok an|eo nema 

ìvot u sebi, jer je samo prijemnik ìvota. Da je Gospod 

ìvot u Sebi, kako u pogledu Boànskog (Samog) tako i 

Boànskog Ljudskog, to On u~i kod Jovana: 

Kao {to Otac ima ìvot u sebi, tako je dao i Sinu 

da ima ìvot u sebi. (Jovan, 5:26) 

vuklo sve demone i satane da poku{aju da Ga uni{te kroz isku{enja 

kojima je On odoleo; tako je zemaljsko ljudsko bilo popri{te borbi s 

demonima, koji Mu ne bi mogli pri}i da nije uzeo na sebe zemaljsko 

ljudsko, preko kojega je nasledio sklonost ka zlu; naime, demoni i satane 

ne mogu da napadnu onoga koji nema sklonost k tome {to oni vole 

i {to je njihov ìvot u paklu; kroz duhovno ro|enje ~ovek dobija snagu 

da se odupre moralnom i duhovnom zlu jer mu Gospod daje silu koja dolazi 

od Njegovog proslavljenog Ljudskog, kako onoga od ve~nosti tako 

i onoga koje je dobio preko majke Marije; sva boànska mo} je ujedinjena 

u Boànskom Ljudskom koje nazivamo Gospodom. To je deo onoga 

{to se moè re}i o autorovom poimanju Svetog Trojstva. Na{ eminentni 

teolog blaènopo~iv{i Justin Popovi} u svojoj Dogmatici napisao 

je da je Svedenborgovo u~enje o trojstvu – monarhisti~ko, {to mislim 

da zna~i da je po Svedenborgu Bog Sin ili Boànsko Ljudsko centralna 

figura Trojstva, (prim. prev.) 

* Prema autoru, an|eo ima telo kao i ~ovek, samo {to je od duhovne a 

ne od zemaljske supstancije, to jest ono je na vi{oj elektro-magnetskoj 

vibraciji ili slede}oj dimenziji, (prim. prev.) 

43


Gospod ho}e da kaè da je Otac (samo) Boànsko 

u Njemu; On kaè i na drugome mestu da je: Otac u njemu, 

i da su on i Otac jedno. (Otkr. Obj. 1112) 

19. Neki u hri{}anskom svetu misle da je Bog univerzalna 

sila; neki da je On priroda u onome {to je u 

njoj najdublje; neki da je On kao oblak koji lebdi u etru; 

neki da je svetlosni zrak; a neki o Njemu i ne misle; malo 

ko pomi{lja kako je Bog ôvek, a On upravo jeste ôvek. 

Ima nekoliko razloga zbog kojih hri{}ani ovako misle. 

Prvi je to {to po njihovom u~enju postoje tri Boànske 

osobe me|usobno odvojene – pri ~emu je Otac nevidljivi 

Bog i u isto vreme Gospod, ali po svom ljudskom nije Bog. 

Drugi razlog je to {to veruju da je On duh; a neki jo{ 

veruju i misle da je duh ne{to kao vetar, da{ak ili etar, 

a u stvari svaki duh je ~ovek. Tre}i razlog je to {to su hri{- 

}ani postali svetovni zato {to veruju da je vera bez ìvota 

dovoljna (za spasenje), a zbog ljubavi prema sebi postali 

su i telesni (puteni); a svetovni i telesni ~ovek vidi Boga 

samo u prostoru, i na taj na~in Ga vidi kao ne{to duboko 

u prirodi ili svemiru; dakle, kao ne{to {to se prostire. Me- 

|utim, ideja prostora smeta da se vidi Bog, jer u duhovnom 

svetu prostor ne postoji, ve} samo privid prostora. 

Svaki ~ulni ~ovek misli o Bogu na isti na~in, jer njegova 

se misao izdiè malo iznad njegovoga govora. A njegova 

misao kao da kaè sama sebi: „Ono {to oko vidi i {to 

ruka dodiruje, to je ono {to znam da postoji“, a sve ostalo 

on smatra naga|anjem. Ovo su razlozi zbog kojih hri{}anski 

svet ne misli o Bogu kao o ôveku. Da u hri{}anskom 

svetu postoji i odbojnost prema toj ideji (da je Bog ôvek), 

zna}ete ako ispitate sami sebe i mislite o Boànskom Ljudskom; 

a u stvari Ljudsko Gospodovo je Boànsko*. Me- 

|utim, tako ne misle prosti duhom nego upravo oni koji su 

u~eni; mnogi me|u ovima su slepi jer su duhovno zaslepljeni 

* Boànske prirode, (prim. prev.) 

44 


svojom umi{ljenom pameti, kao {to to kaè Gospod kod 

Mateje (11:25 i 13:13-15). Ali neka ovi znaju da svima koji 

vide Boga kao ôveka, to dolazi od Gospoda*, a onima 

koji Ga ne vide kao ôveka, to dolazi otuda {to Ga 

gledaju iz samih sebe. (Otkr. Obj. 1113) 

20. A sada }u izneti ne{to zaista vredno pa`nje. Svaki 

~ovek, kada misli kao duh**, vidi Boga kao ôveka, ~ak 

i onaj koji je kao ~ovek u zemaljskom telu mislio da je 

Bog oblak, ili magla, ili vazduh, ili etar, ili Ga je poricao. 

ôvek misli kao duh onda kada misli apstraktno***, a misli 

telesno kada ne misli apstraktno. Da svaki ~ovek kao 

duh misli o Bogu da je ôvek, bilo mi je pokazano dok 

sam posmatrao ljude posle smrti (zemaljske), kada misle 

kao duhovi. Jer ljudi posle smrti postaju duhovi, a tada mogu 

o Bogu da misle samo kao o ôveku. Izveden je opit 

da bi se videlo kako ne mogu misliti druga~ije. Radi toga 

su bili dovedeni u stanje u kojem su bili na svetu, i tada 

su zaista mislili da je Bog oblak, svetlosni zrak, etar ili 

prosto ni{ta. Ali ~im su se vratili u stanje u kojem su bili 

kao duhovi, opet su mislili o Bogu kao o ôveku. Tome su 

se i sami ~udili i govorili da je to tako usa|eno u svakoga 

duha. Ali zli duhovi, koji su osporavali Boga dok su bili 

na svetu, osporavaju Ga i posle smrti, ali zato (umesto Boga) 

oboàvaju nekog zlog duha koji nad njima vlada pomo- 

}u |avolskih ve{tina. Rekli smo da je usa|eno u svakoga 

duha da misli o Bogu kao o ôveku, a da se to ostvaruje 

na takav na~in {to Gospod uliva takvu misao u unutarnje 

delove ~ovekove misli; to se vidi po tome {to an|eli svih 

nebesa priznaju samo Gospoda; priznaju Njegovo Boànsko 

koje se zove Otac, vide Njegovo Ljudsko, a oni sami 

su u Boànskom koje proizlazi. An|eli nisu an|eli od sebe, 

nego od Boànskoga koje primaju od Gospoda; na taj 

* to jest Gospod ih vodi da Ga tako vide, (prim. prev.) 

** posle zemaljske smrti, (prim. prev.) 

*** odvojeno od zemaljskog tela, (prim. prev.) 

45


na~in oni su u Gospodu, pa prema tome, kada misle o Bogu, 

mogu samo da misle o Gospodu u Kome su i od Koga 

dolazi njihova misao. Osim toga, nebo u celini je kao 

jedan ôvek, koji se zove i Ogromni ôvek (Homo Maximus), 

pa su prema tome an|eli u ovome ôveku, koji 

je (u stvari) Boànsko {to proizlazi od Gospoda, kao {to je 

ve} re~eno. A po{to se njihove misli prostiru prema obliku 

neba, o Bogu mogu da misle samo kao o ôveku. Re~ju, 

an|eli sva tri neba misle o Bogu kao o ôveku, i ne mogu 

druga~ije da misle; kada bi poèleli da misle druga- 

~ije, prestali bi da budu an|eli i pali bi iz neba. Iz toga je 

o~ito da je usa|eno u svakoga ~oveka da misli o Bogu kao 

o ôveku kada misli kao duh. (Otkr. Obj. 1115) 

21. Upravo zbog ove uro|ene sposobnosti drevni ljudi 

su se vi{e nego njihovo potomstvo klanjali vidljivom Bogu 

u ljudskom obliku. Re~ svedo~i da su oni videli Boga 

kao ôveka, na primer, kada je Adam ~uo glas Jehovin dok 

je ovaj hodao po vrtu; da je Mojsije govorio s Jehovom lice 

u lice; da je Abraham video Jehovu kao tri an|ela; da 

je Lot govorio s dva an|ela. Jehovu su kao ôveka videli i 

Hagara, Gideon i Jo{ua; Danilo Ga je video kao Starca i kao 

Sina ôve~jeg; a tako isto video Ga je i Jovan kao Sina ôve~jeg 

usred sedam sve}njaka; a tako su Ga videli i proroci. 

Da je to bio Gospod Kojega su oni videli, to On sam 

nau~ava tamo gde kaè da se Avram radovao Njegovom danu, 

i da je video (taj dan), i da se radovao (Jovan, 8:56); tako 

isto, da je On bio pre Avrama (stih 58), i da je bio pre 

nego {to je svet postao (Jovan, 17:5, 24). Nisu videli Oca nego 

Sina, jer se Boànsko Bi}e (Divinum Esse) ne moè videti 

osim kroz Boànsko Postoje}e (Divinum Existere), koje je 

Boànsko Ljudsko (Divinum Humanum). Da nije vi|eno Bo- 

ànsko Bi}e nazvano Ocem, Gospod nau~ava kod Jovana: 

Ne da je iko video Oca, osim onoga koji je kod Oca, 

on je video Oca. (Jovan, 6:46) 

46 


I opet: 

Niko nikada nije video Oca osim jedinorodni Sin, 

koji je u grudima Oca, koji ga je pokazao (1:18). 

Iz svih ovih odlomaka jasno je da drevni ljudi nisu 

videli Boànsko Bi}e koje je Otac, niti su ga mogli videti, 

nego su ga videli kao Boànsko Postoje}e koje je Sin. 

Po{to je bi}e u onome {to postoji kao {to je du{a u 

telu, iz toga proizlazi da onaj koji vidi Boànsko Postoje}e 

ili Sina, vidi i Boànsko Bi}e ili Oca, a to Gospod 

dokazuje ovim re~ima: 

Filip re~e: Gospode, pokaì nam Oca; a Isus mu re- 

~e: Zar sam toliko dugo s vama, a ti me ne poznaje{, 

Filipe? Onaj koji vidi mene, vidi Oca, pa kako onda 

kaè{: Pokaì nam Oca? (Jovan, 14:8, 9) 

Iz ovoga je o~ito da je Gospod Boànsko Postoje}e u 

kojem je Boànsko Bi}e; tako je on Bogo-ôvek koga su 

videli drevni (ljudi). Iz toga sledi da se Re~ mora razumeti 

doslovno, to jest da Bog ima lice, o~i i u{i, a tako isto 

i ruke i stopala. (Otkr. Obj. 1116)* 

22. Po{to je ideja o Bogu kao o ôveku usa|ena u 

svakoga, mnogi narodi su oboàvali ljude kao bogove, na 

primer, u Gr~koj i Italiji, kao i u kraljevstvima koja su bila 

pod njihovom vla{}u; tako su njihovi bogovi bili Saturn, 

Jupiter, Neptun, Pluton, Apolon, Merkur, Junona, Minerva, 

Dijana, Venera i njen sin, kao i drugi; verovalo se da 

vlast nad ~itavim svetom pripada njima. Razlog {to su videli 

* Ovo zvu~i ~udno, to jest da se Re~ Bo`ja mora razumeti doslovno, jer 

se to ne slaè s autorovim u~enjem da Re~ ima unutarnji smisao. U 

stvari, ovde se misli da Bog ima organe kao ôvek kada èli da ga ljudi 

vide, jer se On prilago|ava njima. U Drevnoj crkvi, to jest u Rajskom 

vrtu, drevni ljudi su ga videli kao ôveka kao {to su i sami bili, 

ali Ga nisu videli kada su pali duhovno; ponovo su Ga videli kao ôveka 

kada se spustio ili prilagodio, to jest kada se rodio kao Sin Bo`ji 

kroz majku Mariju, a i posle Uskrsnu}a, (prim. prev.) 

47


boànske osobine u toliko mnogo ljudi jeste to {to je taj 

oblik usa|en, pa su tako sve osobine Boga, kao {to su 

vrline, ose}anja, naklonosti i znanja, videli kao osobe. Isto 

tako su stanovnici u Kanaanu i oko njega oboàvali Vaale, 

Astarote, Velzevuve, Kemo{e, Milkolme, Molohe i druge, 

od kojih su neki i ìveli nekada kao ljudi. Iz istog razloga 

danas u paganskom hri{}anskom svetu sveci se oboàvaju 

kao da su bogovi; ljudi pred njihovim statuama kle~e 

i ljube ih, a na raskr{}ima pred njima skidaju kape i klanjaju 

se njihovim grobovima; u slu~aju pape, ljube njegovu 

papu~u, a neki bi i da ljube otiske njegovih stopala, 

i kad bi to njihova religija dozvolila, klanjali bi im se kao 

bogovima. 

Sve se to radi zbog usa|ene osobine (da se Bog vidi 

kao ôvek); na primer, ljudi su skloni da se klanjaju bogu 

koga vide, a ne ne~emu vazdu{astom ili nekom isparenju, 

jer je to njima samo dim. Me|utim, ideja o Bogu 

kao o ôveku, koja dolazi iz neba, toliko je izokrenuta kod 

mnogih, da se ponekad i obi~an ~ovek oboàva umesto Boga, 

kao {to se blistava svetlost Sunca pretvara u neugledne 

boje a letnja toplota u neprijatne zadahe, zavisno od 

prirode predmeta na koji ta svetlost pada. Stoga mnogi misle 

o Bogu kao o malom oblaku ili magli, ili kao o ne~emu 

najdubljem u prirodi; to je ~esto slu~aj me|u hri{}anima, 

dok je retko kod naroda kod kojih jo{ vlada svetlost razuma, 

kao {to su to Afrikanci i mnogi drugi. (Otkr. Obj. 1118) 

23. Da je Bog ôvek i da je Gospod taj Bog, to je jasno 

iz svega {to je u nebesima i ispod njih. Naime, u nebesima 

sve {to proizlazi od Gospoda, kako u velikim tako 

i u malim stvarima, ima ljudski oblik ili se odnosi na ljudski 

oblik. Sveukupna nebesa imaju ljudski oblik, svako dru- 

{tvo u nebesima jeste u ljudskom obliku, svaki an|eo i svaki 

duh ispod nebesa jesu ljudski oblici. 

Bilo mi je otkriveno da sve proizlazi od Gospoda, kako 

veliko tako i malo, upravo u tome obliku, jer ono {to 

48 

proisti~e od Gospoda, sli~no je Njemu; stoga je i re~eno 

o Adamu i Evi da su bili sazdani na sliku i priliku Bo`ju 

(Postanje 1:26, 27). 

Iz tog razloga su an|eli, zato {to primaju Boànsko 

od Gospoda, za~u|uju}e lepote, dok su duhovi u paklu, 

zato {to ne primaju Boànsko od Gospoda, |avoli koji u 

svetlosti nebesa izgledaju kao ~udovi{ta. Stoga je svak u 

nebesima poznat po ljudskom obliku u onom stepenu u 

kojem prima taj oblik od Gospoda. Iz svega ovoga o~igledno 

je da je Gospod jedini ôvek*, i da je svako onoliko 

~ovek koliko prima Boànsko Dobro i Boànsku Istinu 

od Njega. Jednom re~ju, onaj koji vidi Boga kao ôveka, 

vidi Gospoda. A to Gospod i kaè: 

Onaj koji vidi Sina i veruje u Njega, taj ima ìvot 

ve~ni. (Jovan, 6:40) 

Videti Sina jeste videti Ga u duhu, jer se to kaè 

onima koji Ga nisu videli u svetu. (Otkr. Obj. 1119) 

24. Rekli smo da je jedino Gospod ôvek**, da 

smo mi svi ostali onoliko ljudi koliko primamo Boànsko 

Dobro i Boànsku Istinu od Njega. Razlog {to je Gospod 

jedini ôvek je u tome {to je On sam ìvot; dok su svi 

ljudi samo prijemnici ìvota. Razlika izme|u ôveka koji 

je sami ìvot i ~oveka koji je samo prijemnik ìvota jeste 

kao (razlika) izme|u nestvorenog i stvorenog, i izme|u beskona~nog 

i kona~nog, a ta je razlika takva da ne dopu{ta 

pore|enje, tako da nema pore|enja izme|u Boga kao ôveka 

i bilo kog drugog bi}a, bilo da je to an|eo ili duh bilo 

~ovek na svetu. Da je Gospod ìvot, On Sam nau~ava: 

Re~ be{e u Boga, i Re~ be{e Bog, i ìvot be{e svetlo 

ljudima; i Re~ posta telo. (Jovan, 1:1,4,14) 

* u najpotpunijem smislu, (prim, prev.) 

** u punom smislu, (prim. prev.) 


49


Tako|e: 

Kao {to Otac ima ìvot u sebi, tako dade Sinu da ima 

ìvot u sebi. (Jovan, 5:26) 

I opet: 

Kao {to mene posla ìvi Otac, tako ja ìvim po Ocu. 

(6:57) 

Ja sam uskrsnu}e i ìvot. (11:25) 

Ja sam put, istina, i ìvot. (16:6) 

Po{to je Gospod ìvot, stoga se On i naziva na 

drugim mestima Kruh ili Hleb ìvota, Svetlo ìvota, Drvo 

ìvota, ìvi Bog i ìvot. Kako je On ìvot a svaki ~ovek 

je prijemnik ìvota od Njega, stoga On i nau~ava da On 

daje ìvot i da oìvljava, kao kod Jovana: 

Kao {to Otac oìvljava (ìvodari), tako i Sin oìvljava 

(ìvodari). (5:21) 

I kod istoga: 

Ja sam kruh ìvota, koji silazi s neba i daje ìvot svetu. 

(6:33) 

I opet: 

Zato {to ja ìvim, i vi }ete ìveti. (14:19) 

Na mnogim mestima (u Re~i) kaè se da On daje 

ìvot onima koji veruju u Njega; stoga je Bog nazvan Izvorom 

ìvota (Psalam 36:9), a tako isto Tvorcem, Uobli~iteljem 

i Grn~arom, dok smo mi nazvani ilova~om i delom 

ruku Njegovih. Po{to je Bog ìvot, iz toga sledi da mi u 

Njemu ìvimo, kre}emo se i postojimo. (Otkr. Obj. 1120) 

25. Posmatran u sebi, @ivot, koji je Bog, ne moè 

stvoriti drugo bi}e koje bi bilo sam ìvot; jer @ivot, to jest 

Bog, jeste nestvoren, trajan i nedeljiv; stoga je Bog jedan. 

50 

Ali @ivot koji je Bog moè stvoriti iz supstancija oblike 

koji nisu ìvoti, ali u kojima On postoji i kojima udeljuje 

oblik ìvota. Ti oblici (ìvota) su ljudi, a po{to su oblici 

samo prijemnici ìvota, kada su stvoreni, nisu mogli 

biti ni{ta drugo do slike i prilike Bo`je – slike jer primaju 

istine, a prilike jer primaju dobro, jer se ìvot i prijemnik 

(ìvota) prilago|avaju jedno drugome kao aktivno 

i pasivno, ali se ne me{aju. Ljudski oblici koji su prijemnici 

ìvota ne ìve, dakle, od sebe, nego od Boga koji 

je jedini @ivot; stoga su sve dobro ìvota i sva istina vere 

od Boga, ni{ta od ~oveka, kao {to je poznato. Jer kada bi 

bilo {ta od ìvota pripadalo ~oveku, on bi mogao hteti i 

~initi dobro od sebe, a tako isto razumeti i verovati istinu 

od sebe, i tako pripisivati zaslugu sebi; me|utim, kada on 

to veruje, tada se prijemni oblik ìvota zatvara odozgo i 

izvr}e, a s tim nestaje i razumevanje (inteligencija). Dobro 

i njegova ljubav* zajedno sa istinom i njenom verom** 

jesu @ivot koji je Bog, jer Bog je Dobro samo i Istina sama; 

u njima On obitava kod ~oveka. Iz ovoga sledi da je 

~ovek sam po sebi ni{ta, a da je onoliko ne{to koliko ne- 

{to prima od Gospoda. I onoliko koliko priznaje da ono 

{to prima nije od njega nego od Gospoda, tek tada Gospod 

~ini (uzrokuje) da je ~ovek ne{to, ne od sebe nego od 

Gospoda. (Otkr. Obj. 1121) 

26. ôveku se ~ini kao da ìvi od sebe, ali to je obmana; 

jer kada to ne bi bila obmana, ~ovek bi mogao voleti 

Boga od sebe i biti mudar od sebe. Razlog {to izgleda 

kao da je ìvot u ~oveku jeste taj {to je to od Gospoda, 

da On s tim (prividom) uti~e u najdublje ~ovekovo (bi}e) 

koje je udaljeno od ~ovekovog pogleda, misli i opaànja; 

i u tome {to po~etni (principijelni) uzrok, koji je ìvot i 

posredni (instrumentalni) uzrok, koji je prijemnik ìvota, 

* Ljubav prema dobru, (prim. prev.) 

** S verom u istinu, (prim. prev.) 


51


deluju kao jedan uzrok, i {to se to ose}a u posrednom uzroku 

kao da je to u samom ~oveku. Ovo se moè uporediti 

sa ose}ajem svetla u oku koje kao da prouzrokuje 

vid; sa zvukom u uhu koji kao da uzrokuje sluh; sa lete}im 

~esticama u vazduhu koje kao da prouzrokuju nozdrve 

i miris, i sa ~esticama hrane koje kao da uzrokuju 

na jeziku ukus; dok u stvari o~i, u{i, nozdrve i jezik jesu 

samo organizovane supstance, dakle, posredni (instrumentalni) 

uzroci; dok u stvari posredni i na~elni uzroci deluju 

kao da su jedan uzrok. Po~etnim ili principijelnim 

uzrokom naziva se ono {to deluje, a posrednim ili instrumentalnim 

naziva se ono {to trpi delovanje. Onaj koji 

duboko ispituje ovaj predmet moè videti da je ~ovek, sa 

svim {to mu pripada, organ ìvota, a da ono {to je uzrok 

ose}aja opaànja ulazi spolja, i da sami @ivot ~ini to da 

~ovek ose}a kao da ìvot dolazi od njega. Ima jo{ jedan 

uzrok tome {to ~ovek ose}a kao da ìvot poti~e od njega, 

a to je {to je Boànska Ljubav takva da èli da saop{ti 

(preda) ~oveku ono {to je Njeno, ali ipak u~i istinu da 

to nije ~ovekovo.* Tako Gospod èli da ~ovek misli i 

ho}e, i da govori i postupa kao od samoga sebe, ali treba 

da priznaje da to nije od njega, jer bez toga ne moè primiti 

novi oblik**. (Otkr. Obj. 1122) 

27. Kaè se i misli da je @ivot sam Bog ili da je Bog 

sam @ivot, a da se pri tome nema ideje (predstave) o tome 

{ta je to ìvot, pa se prema tome iz tih izkaza ne mo- 

è znati ni {ta je Bog. U ~ovekovoj misli postoje dve ideje: 

jedna apstraktna (neograni~ena), koja je duhovna, i druga 

ne-apstraktna (konkretna ili ograni~ena), koja je prirodna. 

Apstraktna duhovna ideja o ìvotu kao o Bogu jeste to da 

* Bog je beskrajno Dobar, ali je u isto vreme i beskrajno Istinit, pa prema 

tome ne moè a da ne kaè istinu; samo je On kaè na takav na~in 

da ni najmanje ne umanji zadovoljstvo i sre}u ~ovekovu, (prim. prev.) 

** Ponovo biti ro|en, prim. prev.) 

52 

je (Bog) sama ljubav i sama mudrost; i da je ljubav od mudrosti 

(proisti~e iz mudrosti), i da je mudrost od ljubavi 

(proist~e iz ljubavi). S druge strane, ne-apstraktna prirodna 

ideja* o @ivotu kao o Bogu (koji je Bog) jeste to da je 

Njegova ljubav kao vatra i Njegova mudrost kao svetlost, 

a zajedno su kao blistavo zra~enje. Ova prirodna ideja 

dolazi iz saobraznosti**, jer je vatra saobrazna ljubavi a 

svetlost mudrosti, pa se stoga u Re~i vatra saobraàva ljubavi 

a svetlost mudrosti. I kada se beseda propoveda iz 

Re~i, moli se da se nebeska vatra zapali u srcima, gde se 

pod vatrom misli na Boànsku Ljubav, i da nebeska svetlost 

obasja umove, a pod time se misli na Boànsku Mudrost. 

O su{tini Boànske Ljubavi, koja je u Boànskoj Mudrosti 

sami @ivot, ne moè se misliti jer je bezgrani~na, 

pa stoga prevazilazi mo} ljudskog shvatanja, ali se o njoj 

moè misliti po tome kako se ona pokazuje***. Tako se 

Gospod pokazuje pred an|elima kao Sunce iz kojeg proisti~u 

toplota i svetlost; Sunce je Boànska Ljubav, toplota 

je proizlaze}a Boànska Ljubav koja se naziva Bo- 

ànskim Dobrom, dok je svetlost proisti~u}a Boànska 

Mudrost koja se naziva Boànskom Istinom. Pa ipak nije 

dozvoljeno misliti o @ivotu koji je Bog kao o vatri, a da se 

pri tome ne misli na ljubav i mudrost; to jest da je Bo- 

ànska Ljubav kao vatra a Boànska Mudrost kao svetlo, 

i da su Boànska Ljubav i Boànska Mudrost zajedno 

blistavo zra~enje. Jer Bog je savr{eni ôvek, u licu kao 

ôvek, u telu kao ôvek, gde nema razlike u obliku nego 

samo u su{tini. A Njegova su{tina je u tome da je On 

sama ljubav, i sama mudrost, pa tako i sami @ivot. (Otkr. 

Obj. 1124) 

* Konkretna prirodna ideja, (prim. prev.) 

** Korespondencije ili metafore, (prim. prev.) 

*** Prema izgledu ili prividu, (prim. prev.) 


53


28. Ne moè se misliti o @ivotu koji je Bog, a da 

se ne misli i o stupnjevima po kojima ìvot silazi iz najdubljih 

u poslednje (stvari).* Postoji najdublji a i poslednji 

(ultimum) stepen ìvota, a me|u njima i posredni stepen 

ìvota. Razlika me|u njima je kao (razlika) izme|u prethodnih 

(apriornih) i potonjih (posteriornih) stvari; ili kao 

izme|u manje i vi{e op{tih stvari, jer ono {to je prvo ili 

prethodno jeste manje op{te, a ono {to je potonjeg stepena 

jeste op{tije**. Ovi stepeni ìvota postoje u svakom 

~oveku od stvaranja i otvaraju se prema tome kako on prima 

ìvot od Gospoda. Kod nekih je otvoren samo poslednji 

stepen, kod nekih srednji ili me|ustepen, a kod nekih 

najdublji. Oni kod kojih je otvoren najvi{i stepen ìvota posle 

smrti postaju an|eli najvi{eg ili tre}eg neba; oni kod 

kojih je otvoren srednji stepen postaju an|eli srednjeg ili 

drugog neba, a oni kod kojih je otvoren potonji ili najniì 

stepen postaju an|eli potonjeg ili najnièg neba. Ovi stepeni 

zovu se stepeni ìvota u ~oveku, ali su to u stvari stepeni 

~ovekove mudrosti i ljubavi, jer se otvaraju onako 

kako on prima mudrost i ljubav, to jest ìvot od Gospoda. 

Ovakvi stepeni ìvota postoje u svakom organu, u svim 

tkivima i udovima, i oni deluju u slozi sa stepenima ìvota 

u mozgu prema uticaju***, a postoje i u koì, hrskavici 

i kostima, koje su u poslednjem (potonjem) stepenu 

ìvota. 

Razlog {to ovi stepeni postoje u ~oveku jeste to {to 

oni proisti~u od Gospoda, s tim {to su oni u Njemu ìvot, 

dok su u ~oveku prijemnici ìvota. Ali treba znati da 

u Gospodu postoje od ovih i vi{i stepeni, i da oni tako|e 

* Ono {to je nadublje, to je u stvari najvi{e, jer ide prema savr- 

{enstvu iznutra ka spolja, to jest od najvi{eg do najnièg neba, kao {to 

se vidi u nastavku teksta, (prim. prev.) 

** Generalno, od re~i gens generis, {to izna~ava vrstu ili rod, (prim. 

prev.) 

*** Influksu iz Neba a od Gospoda, (prim. prev.) 

54 


mogu biti vi{i i niì @ivot.* Jer Gospod nau~ava da je On 

@ivot, a tako isto da ima telo i kosti.** (Otkr. Obj. 1125) 

29. Po{to je Bog @ivot, iz toga sledi da je On nestvoren. 

Razlog {to je nestvoren jeste u tome {to @ivot ne 

moè biti stvoren, nego samo moè da stvara. Jer biti stvoren, 

zna~i poticati iz ne~ega drugoga, i kada bi ìvot poticao 

od ne~ega drugoga, tada bi to drugo bilo ìvot. I taj 

ìvot bi bio ìvot u sebi. A kada ovo Prvo ne bi bio ìvot 

u sebi (ili po sebi), tada bi bio ili od drugoga ili od 

sebe; a ne moète govoriti o ìvotu od sebe, jer od sebe 

podrazumeva poreklo, pa bi ono bilo ni iz ~ega, a iz ni- 

~ega ne postaje ni{ta (Ex nihilo nihil fit). Ovo Prvo, koje 

jeste u sebi, a od kojega je sve stvoreno, jeste Bog, koji 

se po Bi}u (Esse) u Sebi naziva Jehovom. Razum moè 

da vidi da je tako. A naro~ito ako se to pokaè onim {to 

je stvoreno. Sada, po{to ono {to ne poti~e ni iz ~ega postoji 

po sebi (jeste samopostoje}e), iz toga sledi da su 

Bi}e i Manifestacija u Bogu jedno; jer po{to ne poti~e ni 

iz ~ega drugoga, On postoji sam po sebi. Dakle, to je @ivot 

sam koji je Bog, i koji je ôvek. (Otkr. Obj. 1126) 

30. Da je sve od @ivota samog koji je Bog, i koji je 

ôvek, moè se pokazati ako se posmatra ~ovek koji je 

~ovek u onome {to je poslednje, srednje i najdublje. Jer ~ovek 

koji je na svetu bio sasvim telesan, a to zna~i da je 

slabo opaào***, i pored toga se pojavljuje u duhovnom 

svetu kao ~ovek po{to odbaci materijalno telo. Isto tako 

* Postoje stepeni ili pojasevi savr{enstva od Gospoda kao Beskrajne 

Ljubavi i Mudrosti, u kojima nema stvaranja, po{to stvaranje po~inje na 

odstojanju tri stepena od centra, vidi dela Nebo i Pakao, br. 120 i Nebeske 

Tajne, br. 727, (prim. prev.) 

** O ovim neprekidnim stepenima vidi u delu Nebo i Pakao, br. 33, 

34, 38, 39, 208, 209, 211, 435, gde su potpunije opisani. Znanje tih brojeva 

iz toga dela bi}e korisno da bi se razumelo ono {to sledi, prim. prev.) 

*** dublje stvari, (prim. prev.) 

55


~ovek koji je na svetu bio samo ~ulan i prirodan u svome 

ìvotu, a to zna~i da je malo {ta znao o nebu a mnogo o 

svetu, ostaje ~ovek i posle smrti. ôvek koji je na svetu 

bio razuman (racionalan) u svom ìvotu, a to zna~i da je 

dobro mislio iz prirodne svetlosti (lumen), i on je ~ovek 

posle smrti. Isto tako ~ovek koji je na svetu bio duhovan 

u svom ìvotu, kada posle smrti postane an|eo, i on 

je ~ovek i to savr{enog oblika zato {to je primao ìvot 

od Gospoda.* A ~ovek u kome je tre}i stepen ìvota bio 

otvoren, a to je ako je na svetu bio nebeskoga karaktera, 

on postaje an|eo krajnje savr{enosti posle zemaljske smrti. 

Ukratko re~eno, prvi stepen ìvota je otvoren kada ~ovek 

~ini dobro drugima i o~ekuje da i drugi njemu ~ine dobro, 

prema latinskom Do ut des (Dajem da bi se meni dalo), 

{to je tzv. prirodno dobro; drugi stepen ìvota je otvoren 

kada ~ovek ~ini dobro i ne ~ini zlo, ne zato {to o~ekuje da 

i drugi tako prema njemu postupaju, nego stoga {to Gospod 

u~i da treba uvek ~initi dobro uz primenu mudrosti, naravno, 

a to je ~initi dobro ne o~ekuju}i od drugih ljudi nikakvu 

nagradu ili priznanje. To je duhovno dobro. Tre}i 

stepen ìvota je otvoren onda kada ~ovek ~ini dobro, ne 

stoga {to o~ekuje da mu se isto vrati niti zato {to je to volja 

Gospodova, nego zato {to ose}a zadovoljstvo i sre}u 

kada to radi. Ta tri stepena ìvota otvaraju tri Neba ili Carstva: 

Prirodno, Duhovno i Nebesko**. 

Sami ìvot koji pripada ~oveku, to je ôvek – kako 

Prirodni tako i Duhovni i Nebeski, kako se nazivaju ova 

tri stepena ìvota, s time {to je ~ovek u kome postoje ovi 

stepeni samo prijemnik (sasud). I to je tako, bilo da je on 

slika (Boga) u najmanjem bilo u najve}em. Sva Nebesa 

u svom ogromnom prostranstvu jesu ôvek; svako pojedi- 

* Autor tvrdi da ne postoje an|eli stvoreni od Boga, nego da samo 

ljudi koji ìve duhovnim ìvotom postaju an|eli posle zemaljske smrti, 

(prim. prev.) 

** koja su potpuno odvojena, ali potencijano postoje u svakom ~oveku 

od stvaranja, (prim. prev.) 

56 


na~no nebo je ôvek, kako prvo tako drugo i tre}e; svako 

dru{tvo u Nebesima, manje ili ve}e, jeste ôvek; {tavi{e, 

crkva na svetu u op{tem je ôvek, svaka pastva (kongregacija) 

je stoga ôvek.* Kada se kaè crkva, misli se 

na sve one u kojima crkva postoji u svojoj puno}i. Tako 

crkva na svetu izgleda an|elima u nebu; i sve tako izgleda 

na osnovu toga {to je @ivot koji poti~e od Gospoda 

– ôvek. @ivot od Gospoda jesu ljubav i mudrost, pa prema 

tome onako kako neko prima Gospoda, tako je i ôvek. 

Ovo sve svedo~i o tome da @ivot stvara sve, a @ivot 

je Bog koji je ôvek. (Otkr. Obj. 1127) 

31. Da sve poti~e od samog @ivota, koji je Bog, a 

koji je Mudrost i Ljubav, pokazuje se onim {to je stvoreno 

kada se to posmatra s gledi{ta Reda**. Naime, Red 

se vidi u tome {to an|eoska nebesa, koja se sastoje od 

hiljada i hiljada dru{tava, deluju kao jedno (nebo) koje 

se odràva u jednom Redu kroz Boànske Istine, a one 

su zakoni toga Reda, to jest kroz ljubav prema Gospodu 

i ljubav prema bli`njemu. Isto tako je prema Redu da se 

pakao, koji je ispod neba, odràva u Redu; pakao koji se 

sastoji od hiljada i hiljada dru{tava, a kroz sudove i kazne; 

tako da, iako je zasnovan na mr`nji i bezumlju, pakao 

ni u najmanjoj meri ne moè da na{kodi nebesima. 

Isto tako je po Redu da postoji ravnoteà izme|u nebesa 

i pakla, u kojoj je ~ovek na svetu i pomo}u koje Gospod 

vodi ~oveka prema nebu, dok ~ovek sam od sebe vodi 

sebe prema paklu. Jer je prema zakonu Reda da ~ovek 

uvek postupa slobodno a po razumu. 

Po{to se mirijade i mirijade ljudi od po~etka stvaranja 

slivaju bez prekida u nebo ili pakao, pri ~emu je svako 

pojedina~no bi}e razli~ito od drugoga po tome kakvo 

* Autor ho}e da kaè da, gledano duhovnim o~ima, sve ima oblik ôveka, 

(prim. prev.) 

** ili zakonitosti, prim. prev.) 

57


je i {ta voli, bilo bi nemogu}e da ostanu u nekom jedinstvu 

da Bog nije jedan i da On nije sami @ivot, i da taj 

@ivot nije sama ljubav pa stoga i sami Red. To se kaè 

o nebu. Me|utim, Boànski Red se pokazuje ako se posmatraju 

sunce, mesec i zvezde, kao i godi{nja doba – prole}e, 

leto, jesen i zima; kao i podela dana na jutro, podne, 

ve~e i no}. Ono (Sunce) oìvljava sve na zemlji prema 

tome kako ne{to prima njegovu toplotu i svetlost. Kako ne- 

{to prima (toplotu i svetlost), tako Sunce otvara, raspore- 

|uje i priprema ìva tela i materijalne supstance, koje su 

u zemlji i na njoj, da prime uticaj iz duhovnog sveta. Odatle 

se u prole}e, kroz jedinstvo toplote i svetlosti, ptice nebeske 

i ìvotinje zemaljske mnoè i sti~u znanje o svemu 

{to im je potrebno za ìvot. Tako isto i biljke oìvljavaju 

i listaju, cvetaju i donose plodove, a u ovima i semenje, 

tako da se umnoàvaju i nastavljaju svoje vrste u beskona~nost. 

Isto tako je po Redu da zemlja ra|a biljke, da 

ove sluè kao hrana ìvotinjama, i da su oboje korisni ~oveku 

za njegovu hranu, ode}u i uìvanje; i po{to je ~ovek 

bi}e u kojemu Bog obitava, sve se vra}a Bogu od kojega 

sve i poti~e. Iz ovoga se vidi da sve stvorene stvari slede 

jedna drugu kao da su stvorene jedne radi drugih, da su one 

neprekidna svrha – koja je navika (usus), i da neprekidno 

deluju tako da se mogu vratiti Bogu od kojega poti~u. 

Sve ovo svedo~i da sam @ivot stvara sve, a on je (@ivot) 

sama mudrost, a to dalje svedo~i o tome da je ceo stvoreni 

svemir ispunjen Bogom. (Otkr. Obj. 1129) 

32. Po{to je Bog nestvoren, On je tako isto Ve~an; 

jer sami @ivot, koji je Bog, jeste ìvot u sebi, ne od sebe 

niti od bilo ~ega, prema tome, on je bez porekla; a ono 

{to je bez porekla, to je od ve~nosti i to je ve~no. Medutim, 

prirodni ~ovek ne moè shvatiti ideju da je ne{to 

bez porekla pa ni da je Bog od ve~nosti; ali duhovan ôvek 

to moè shvatiti. Misao prirodnog ~oveka ne moè se 

odvojiti od ideje vremena, jer je ta ideja usa|ena u samog 

58 


prirodnog ~oveka; niti se moè odvojiti od ideje porekla, 

jer podrazumeva poreklo koje se odnosi na po~etak u vremenu. 

Privid da se sunce kre}e stvara ovakvu ideju kod 

prirodnog ~oveka. Me|utim, ideja duhovnog ~oveka, po- 

{to je ona iznad prirode, odvojena je od ideje vremena, a 

umesto vremena on ima ideju stanja ìvota; a umesto trajanja 

u vremenu on ima ideju o misaonom stanju, koje 

dolazi od ose}anja {to ~ine ìvot. Jer sunce u an|eoskom 

nebu niti se diè niti zalazi, pa prema tome ne stvara godine 

i dane kao {to to ~ini sunce na svetu; stoga an|eli neba, 

po{to su u duhovnoj ideji, misle odvojeno od vremena. 

Prema tome, u njihovoj ideji o Bogu nema ni~eg o poreklu 

ili po~etku, nego postoji ideja o stanju, da je On Ve~an 

i da je sve {to poti~e od Boga ve~no, to jest da je to samo 

Boànsko u sebi. Da je tako, bilo mi je dato da opazim kada 

sam iz prirodne ideje bio podignut u duhovnu. Iz svega 

toga je o~ito da je Bog nestvoren i prema tome Ve~an; 

isto tako ne moè se misliti da je priroda od ve~nosti, ili 

da je u vremenu po sebi, ali se moè misliti da je Bog 

od ve~nosti (ab aeterno), a da je priroda zajedno s vremenom 

od Boga. (Otkr. Obj. 1130) 

33. Po{to je Bog Ve~an, tako isto je i beskona~an; ali 

postoji i prirodna i duhovna ideja o tome {ta je beskona- 

~no. Prirodna ideja o ve~nom poti~e od vremena, a duhovna 

ideja o tome ne poti~e od vremena. Prirodna ideja o 

beskona~nom dolazi od prostora, dok duhovna ideja o tome 

ne dolazi od prostora. Jer kako ìvot nije priroda, tako 

ni dve osobine prirode, a to su prostor i vreme, nisu osobine 

ìvota, zato {to ne poti~u od ìvota koji je Bog, i bile 

su stvorene zajedno s prirodom. Prirodna ideja o beskona~nom 

Bogu, koja poti~e od prirode, jeste u tome da On 

ispunjava svemir s kraja na kraj; iz toga sledi ideja da je 

Bog ono {to je najdublje u prirodi, pa je On ne{to {to se 

prostire, dok je svako prostiranje osobina materije. Ali po{to 

se prirodna ideja ne slaè sa idejom ìvota – s mudro{}u 

59


i ljubavlju – koje su Bog, to je ono {to se mora posmatrati 

kao beskona~no iz duhovne ideje, u kojoj nema ni{ta 

od prostora i vremena, jer nema ni~ega od prirode. Od duhovne 

ideje dolazi to da je Boànska Ljubav beskrajna, 

i da je Boànska Mudrost isto tako beskrajna; a po{to su 

Boànska Ljubav i Boànska Mudrost ìvot koji je Bog, 

stoga je Boànski @ivot beskona~an. Da je Boànska Mudrost 

beskona~na, vidi se po mudrosti an|ela tre}eg neba. 

Po{to nadilaze ostale an|ele po mudrosti, oni opaàju da 

nema pore|enja izme|u njihove mudrosti i Gospodove Bo- 

ànske Mudrosti, jer nema pore|enja izme|u beskona~nog 

i kona~nog. Oni kaù da je prvi stepen mudrosti videti i 

priznati da je to tako; sli~no je i u pogledu Boànske Ljubavi. 

[tavi{e, an|eli su kao i ljudi prijemni oblici ìvota, 

to jest prijemnici mudrosti i ljubavi od Gospoda; a ovi oblici 

su sa~injeni od supstancija koje nisu ìve, to jest koje su 

po sebi mrtve, a izme|u ìvog i mrtvog nema pore|enja.* 

A kako ono {to je kona~no prima ono {to je beskona~no, 

moè se pokazati prema odnosu svetlosti i toplote, 

i sunca na svetu. Svetlost i toplota toga sunca nisu materijalni, 

ali ipak uti~u na materijalne supstancije, s tim {to 

svetlost menja njihov izlgled a toplota njihova stanja. Gospodova 

Boànska Mudrost je isto tako svetlost, a Boànska 

Ljubav je toplina – duhovna toplina i svetlost – ali 

duhovna toplina i duhovna svetlost proizlaze od Gospoda 

kao Sunca, koje je Boànska Ljubav, a u isto vreme i Bo- 

ànska Mudrost; s tom razlikom {to su svetlost i toplota 

sunca na svetu prirodni, jer je to sunce vatra a ne ljubav. 

(Otkr. Obj. 1131) 

34. Po{to je beskona~an, Bog je i svemogu}, jer je 

svemo} beskona~na mo}. Svemo} Bo`ja sija iz svemira, 

to jest iz vidljivog neba i nastanjene zemaljske kugle, a sve 

* Kada autor pi{e o mrtvoj prirodi, to ne zna~i da je ona odvojena ili 

da nije pot~injena Bogu, nego da je na niòj vibraciji. (prim. prev.) 

60 


to zajedno sa svim {to je na zemlji jeste veliko delo Svemo}nog 

Stvoritelja. Stvaranje svih ovih stvari i njihovo odr- 

àvanje jesu svedo~anstva Boànske Svemo}i, dok njihov 

uzajamni red i odnosi svedo~e da to poti~e od Boànske 

Mudrosti. Bo`ja Svemo} sija iz neba, to jest iz onoga {to 

je iznad i ispod neba, a to su prostori gde obitavaju an- 

|eli i ljudi. Tamo se nalaze divni dokazi Boànske Svemo- 

}i, za koje mi je bilo dozvoljeno da ih vidim i da o njima 

pi{em. Svi ljudi koji su od postanja sveta umrli, tamo su 

posle smrti, po obliku ljudi a po su{tini duhovi. 

Duhovi su ose}anja koja proisti~u iz ljubavi i iz misli. 

I to duhovi u nebu – iz ose}anja ljubavi prema dobru, 

a duhovi u paklu – iz ose}anja ljubavi prema zlu. Dobra 

ose}anja, koja su an|eli, nastanjuju svet koji se naziva nebom 

(super orbe), dok zla ose}anja, koja su pakleni duhovi, 

nastanjuju duboke predele koji su ispod njih. Svet je 

jedan, ali je podeljen na prostore, jedne ispod drugih. Prostora 

ima {est; u najvi{em obitavaju an|eli tre}eg neba, a 

ispod ovih su an|eli drugog neba, a ispod ovih su an|eli 

prvoga neba. Ispod ovih (nebesa) obitavaju duhovi prvoga 

pakla, ispod ovih duhovi drugoga pakla, a ispod ovih 

duhovi tre}ega pakla. Sve to je tako ure|eno da su zla ose- 

}anja, koja su duhovi pakla, pod kontrolom dobrih ose- 

}anja, koja su an|eli neba – duhovi najnièg pakla (pod 

kontrolom) an|ela najvi{eg neba, a duhovi srednjeg pakla 

(pod kontrolom) srednjeg neba, dok su duhovi prvog pakla 

(pod kontrolom) an|ela prvog neba. Kroz ovaj raspored 

odràva se ravnoteà kao na vagi. Ovih nebesa i prostora 

pakla ima bezbroj, po udruènjima i dru{tvima, prema vrsti 

i osobini svih ose}anja; a ovi su opet povezani po tome 

koliko su bliski i srodni jedni drugima. To je kako u nebesima 

tako i u paklu. Ovaj red i odnosi poznati su samo Gospodu, 

a redovi i odnosi ose}anja su onoliko brojni koliko 

je ljudi ìvelo od postanja sveta i koliko }e tek postojati 

u budu}nosti – sve to dolazi od beskrajne mo}i i beskrajne 

mudrosti (Bo`je). Da je Boànska Mo} beskrajna odnosno 

61


svemo}na, vidi se u drugom svetu po tome {to ni an|eli 

neba niti |avoli pakla nemaju nikakve mo}i sami od sebe; 

jer kada bi imali, nebo bi se raspalo na komadi}e, pakao 

bi postao haos i svi ljudi bi nestali. (Otkr. Obj. 1133) 

35. Razlog {to sva mo} pripada Bogu i {to ljudi i an- 

|eli nemaju nikakve mo}i jeste taj {to je samo Bog @ivot, 

dok su ljudi i an|eli samo prijemnici ìvota, i u tome 

{to je ìvot taj koji deluje, a prijemnik je taj na koji se 

deluje. Svako moè videti kako prijemnik ìvota ne moè 

da deluje od sebe, ve} deluje jer prima delovanje od @ivota 

koji je Bog; pa ipak on (prijemnik) moè da deluje 

kao od sebe, jer mu je to dato; a da mu je to dato, ve} 

je re~eno. Ako ~ovek ne ìvi od sebe, iz toga sledi da on 

ne misli i ne}e od sebe niti pak misli ili deluje od sebe, 

nego od Boga koji je jedini @ivot. Ovo izgleda paradoks, 

jer ~ovek zaista ose}a kao da su te mo}i u njemu i on ih 

ispoljava od sebe; me|utim, kada govori po veri, on priznaje 

da su svako dobro i istina od Boga, a da su svako 

zlo i obmana od |avola; pa ipak, sve {to ~ovek misli, ho- 

}e, govori i deluje, sve se odnosi ili na dobro i istinu ili 

na zlo i obmanu. Stoga ~ovek kaè u sebi, ili mu to sve- 

{tenik kaè, da ga je, kada ~ini dobro, vodio Bog, a kada 

~ini zlo, vodio |avo. Stoga se propovednici i mole (Bogu) 

da bi njihove misli, njihov govor i njihove re~i vodio duh 

Bo`ji, a ponekad posle propovedi kaù da su govorili od 

duha. I drugi (ljudi) tako opaàju. 

Mogu za sebe samoga da posvedo~im pred svetom 

da je sve {to je u mojim mislima i u mojoj volji do{lo kroz 

uticaj (influx) i kroz nebo od Gospoda, a sve zlo i obmane 

iz pakla; meni je dozvoljeno da to opaàm ve} dugo. An|eli 

vi{ih neba opaàju ovaj uticaj vrlo jasno, a najmudriji 

me|u njima i ne èle da misle ili da imaju neku volju od 

sebe. Slu~aj je obrnut s paklenim genijima* i paklenim du- 

* Tako autor naziva zle duhove dubljih delova pakla, vidi delo Nebo 

i Pakao, prim. prev.) 

62 

hovima, jer oni to potpuno odri~u i ljute se kada se o 

tome govori. Me|utim, mnogima takvima (duhovima) bilo 

je pokazano na vidljiv na~in da je upravo tako, na {ta 

su se oni ljutili. Po{to ovo izgleda kao paradoks mnogima, 

va`no je pokazati donekle kako se odigrava ovaj uticaj 

(influx), da bi se to znalo. Ovo su ~injenice: Svetlost 

i toplota proizlaze iz Boànske Ljubavi Gospodove, koja 

se opaà u an|eoskom nebu kao Sunce. Svetlost je ìvot 

Njegove Boànske Mudrosti, a toplina je ìvot Njegove Bo- 

ànske Ljubavi. Ova duhovna toplina koja je ljubav i duhovna 

svetlost koja je mudrost, ulaze preko uticaja (influx) 

u subjekte prijemnike ìvota, isto kao {to prirodna toplota 

i prirodna svetlost od sunca u svetu ulaze u subjekte koji 

nisu prijemnici ìvota. Pa stoga {to svetlost samo menja supstancije 

u koje ulazi, a toplota samo menja stanja, to sledi 

da ti subjekti tako opaàju promene u sebi i misle da 

te promene dolaze od njih samih, dok uistinu te promene 

dolaze i nestaju sa suncem*. Po{to je ìvot Boànske Mudrosti 

Gospodove svetlost, stoga se Gospod na mnogim mestima 

u Re~i naziva svetlom, kao kod Jovana: 

Re~ bi u Boga, i Re~ be{e Bog; u Njemu bi ìvot, i 

ìvot bi svetlo ljudima. (Jovan, 1:1, 2, 3) 

Iz ovoga je o~ito da je u Bogu beskona~na mo} jer 

je On sve kod svih ljudi. A kako zao ~ovek misli, ho}e, govori 

i ~ini zlo, iako je samo Bog @ivot, bi}e pokazano u 

onome {to sledi. (Otkr. Obj. 1134) 

* koje se ra|a i zalazi svakoga dana, prim. prev.) 


63

TRE]E POGLAVLJE 

Boànsko Provi|enje* 

36. Po{to je Boànska Svemo} takva da ~ovek moè 

da misli, ho}e, da govori i deluje samo od @ivota koji je 

Bog, postavlja se pitanje: Za{to onda nije spasen svaki ~ovek? 

Onaj ko iz toga zaklju~uje da je svaki ~ovek spasen, 

a ako nije, da to nije njegova gre{ka, tome (~oveku) 

nisu poznati zakoni Boànskoga Reda koji se odnosi na 

popravak, obnovu (novo ro|enje) i spasenje koje iz toga 

sledi. Zakoni toga reda nazivaju se zakonima Boànskog 

Provi|enja (Promisli), a o ovima prirodni um ne zna ni- 

{ta ukoliko nije prosvetljen. Pa stoga {to ~ovek ne zna 

ni{ta o njima, i stoga {to pravi zaklju~ke o Boànskom Provi|enju 

(Promisli) prema doga|ajima u svetu, i tako pada 

u obmane a posle i u gre{ke iz kojih je te{ko izvu}i se, va- 

`no je da ti zakoni budu poznati. Me|utim, pre nego ih 

izloìmo, treba razumeti da se Boànska Promisao u svemu 

odnosi na ~oveka, do u najmanje sitnice, da joj je svrha 

njegovo ve~no spasenje, po{to je ~ovekovo spasenje 

svrha stvaranja i neba i zemlje. Jer svrha je da se od ljudskog 

roda stvori nebo u kojem }e Bog obitavati kao u svome 

stanu; tako je ~ovekovo spasenje sve u svemu Boànske 

Promisli. No Boànska Promisao postupa tako tajno da je 

~ovek skoro i ne opaà, iako ona deluje u najmanjim sitnicama 

koje se odnose na njega, od detinjstva do starosti, 

a posle i u ve~nosti; svaka sitnica se odnosi na ve~nost.** 

* Izraz PROVI\ENJE se odnosi na Bo`ju regulativnu mo} u svetu 

kao Apsoluta koja jeste PROMISAO Bo`ja u svemu (prim. urednika) 

** Drugim re~ima, Bog na sve gleda s obzirom na ve~nost, to jest sub 

specie aeternitatis, kao {to uostalom i ~ovek treba da gleda, (prim. prev.) 

64 


Stoga {to Boànska Mudrost u sebi nije ni{ta drugo 

nego cilj, Promisao deluje u svemu s ciljem, odnosi se na 

cilj, a taj cilj je da ~ovek postane mudrost i ljubav, pa tako 

i stani{te i slika Boànskog @ivota. Stoga {to prirodni 

um, ako nije prosvetljen, ne moè da shvati za{to Boànska 

Promisao, mada deluje u cilju spasenja u svim sitnicama 

~ovekovog ìvota, ne vodi svakoga u nebo, iako to 

ho}e po svojoj ljubavi; va`no je da se izloè zakoni Boànske 

Promisli; samo tako }e se um, do tada neprosvetljen, 

osloboditi obmana, nadam se, ako to ho}e. (Otkr. Obj. 

1135) 

37. Zakoni reda, nazvani zakonima Boànske Promisli, 

jesu slede}i: 

1) ôvek ose}a, opaà i zna da je ìvot u njemu, tako 

da misli i ho}e, pa stoga i govori i deluje od sebe; ali 

i pored toga treba da prizna i veruje da istina koju misli 

i govori, kao i dobra koja ho}e i koja ~ini, jesu od Boga, 

iako izgleda da su od njega (~oveka). 

2) ôvek treba da postupa u svemu slobodno a po razumu, 

dok u isto vreme treba da priznaje i veruje da je 

sama sloboda koju ima od Boga, i da je to isto slu~aj i s 

razumom, koji se naziva inteligencijom. 

3) To {to ~ovek misli i govori istinu, {to ho}e i {to 

~ini dobro, i to slobodno i po razumu, nije od ~oveka nego 

od Boga; a to {to ~ovek misli i govori obmanu te ho}e 

i ~ini zlo, nije od ~oveka nego od pakla; a sama sloboda, 

kao i sposobnost mi{ljenja, htenja, govora i delanja, same 

po sebi jesu od Boga. 

4) Niko ne treba da prisiljava nikoga ni ~emu jer to 

oduzima slobodu, nego ~ovek treba da sam sebe prisili, 

jer prisiljavati sebe, to je isto tako ~in slobode. 

5) ôvek ne opaà niti ose}a u sebi kako se istina 

i dobro ulivaju u njega od Boga, niti kako zlo i obmana 

uti~u iz pakla, niti kako Boànsko Provi|enje deluje u 

prilog dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~ovek ne bi 

65


delovao slobodno i razumno kao sam od sebe. Dovoljno je 

da zna i priznaje da sve to dolazi od Re~i i od crkvenog 

nauka. 

6) ôvek se ne popravlja spolja{njim nego unutra{njim 

sredstvima; pod spolja{njim sredstvima misli se na 

~uda i vizije, strah i kazne; pod unutra{njim se misli na 

istine i dobra iz Re~i kao i na nauk crkve, a tako isto i 

na to {to ~ovek èli da ga Gospod vodi. Jer ova sredstva 

ulaze unutra{njim putem, pa tako uklanjaju zla i obmane, 

koji tamo obitavaju; a spolja{nja sredstva ulaze spolja i 

ne uklanjaju zla i obmane, nego ih tamo samo jo{ vi{e zatvaraju. 

Pa ipak, on se popravlja i spolja{njim sredstvima 

pod uslovom da se prethodno popravio unutra{njim sredstvima; 

a ~ovek koji se nije popravio, obuzdava se samo 

spolja{njim sredstvima – a to su strah i kazne – da ne govori 

obmane i da ne ~ini zlo. 

7) Bog dopu{ta da ~ovek primi samo onoliko vere 

i onoliko dobra koliko moè da ih se drì do kraja ìvota; 

bolje je da stalno bude zao, nego da postane dobar pa 

da onda opet bude zao, jer bi tako bio obesve}en (profanisan). 

To je glavni razlog {to je zlo dozvoljeno. 

8) Bog neprestano sklanja ~oveka od zla u meri u 

kojoj je ~ovek voljan da to slobodno prihvati. Onoliko koliko 

se ~ovek sklanja od zla, toliko ga Bog vodi u dobro, 

pa tako i u nebo; a onoliko koliko nije voljan da se skloni 

od zla, toliko Bog ne moè da ga vodi u dobro, to jest 

u nebo. Jer onoliko koliko se uklanja od zla, toliko ~ini 

dobro od Gospoda, i to dobro koje zaista jeste dobro; a 

onoliko koliko se ne uklanja od zla, dobro koje ~ini jeste 

od njega samoga, pa prema tome jeste po sebi zlo. 

9) Bog ne u~i ~oveka istinama neposredno niti preko 

an|ela, nego preko Re~i; besedama, ~itanjem, razgovorom 

me|u ljudima, i na taj na~in kroz razmi{ljanje samog 

~oveka; tako se ~ovek prosvetljuje u skladu sa svojim ose- 

}ajem za istinu koja se primenjuje (u ìvotu); jer u suprotnom 

~ovek ne bi postupao od sebe (slobodno). 

66 


10) Kada poloàj i bogatstvo zavedu ~oveka (na krivi 

put), to ~ovek sam sebe vodi svojim promi{ljanjem u 

zlo; jer Boànsko Provi|enje nikada ga ne vodi ka zlu, nego 

samo onome {to sluì ve~nom ìvotu; jer sve delovanje 

Boànskog Provi|enja kod ~oveka stremi onome {to 

je ve~no, jer @ivot je Bog po kojem je ~ovek ôvek, tako 

isto Ve~an. (Otkr. Obj. 1136) 

38. Iz toga je jasno da ~ovek ne moè da ide u nebo 

osim po ovim zakonima, iako je u Njemu (Bogu) Bo- 

ànska Ljubav po kojoj On ho}e, Boànska Mudrost po 

kojoj zna sve, i Boànska Mo} – koja je svemo} – po kojoj 

On moè da uradi ono {to ho}e. Jer gornji zakoni Bo- 

ànskog Provi|enja jesu zakoni reda, koji se odnose na 

popravak i preporod, to jest na ~ovekovo spasenje; Gospod 

ne moè da deluje protivno ovim zakonima, jer bi 

to zna~ilo delovati suprotno Njegovoj vlastitoj mudrosti, 

pa tako suprotno Sebi. 

Prvi zakon, da ~ovek ose}a, opaà i zna kako je ìvot 

u njemu samome, ali treba da prizna kako dobra i istine, 

{to se odnose na ljubav i veru, koje on misli, ho}e, 

govori i ~ini, da to nije od njega, nego od Gospoda, ovaj 

(zakon) podrazumeva drugi (zakon), a to je da ~ovek ima 

slobodu i da mu se ~ini kako ona pripada njemu, ali treba 

da priznaje kako to nije tako, nego je to od Gospoda 

u njemu (~oveku). Ovaj zakon sledi iz prethodnog, jer sloboda 

~ini jedno sa ìvotom; jer bez slobode ~ovek ne bi 

ose}ao da je ìv i da je ìvot u njemu, budu}i da je sloboda 

u tome da se moè misliti, hteti, govoriti i postupati od 

sebe, to jest kao od sebe (po{to je to privid dat od Gospoda 

da bi se ~ovek ose}ao sre}nim, prim prev). A ovo 

se uglavnom odnosi na mo} volje; jer ~ovek kaè: u stanju 

sam da uradim ono {to ho}u, a tako isto imam volju 

da uradim ne{to, a to zna~i slobodan sam (imam slobodu). 

Dakle, ko ne moè slobodno da misli da li je ne{to 

dobro ili zlo, ili ko ne moè da misli da je ne{to istinito 

67


a drugo da je obmana? ôveku je zajedno sa ìvotom darovana 

sloboda koja mu se nikada ne oduzima; jer u meri 

u kojoj bi mu se oduzimala ili umanjila, u toj meri ~ovek 

ne bi ose}ao da je ìv, ve} da neko drugi ìvi u njemu. U 

tom slu~aju izgubilo bi se ose}anje zadovoljstva {to je ìv, 

te bi na kraju postao rob. 

Samo iskustvo potvr|uje da ~ovek ne moè druga- 

~ije da misli nego da je ìvot u njemu samome. Jer ko 

ne opaà i ne ose}a da kad misli, misli od sebe*, da kada 

ho}e ne{to, to ho}e od sebe, da kada govori i deluje, govori 

i deluje od sebe? Ali to je od Boànskog Provi|enja 

da on tako misli i ose}a, jer bez toga ne bi mogao ni da 

prima i usvaja niti da ne{to ostvaruje, pa tako ne bi bio prijemnik 

i delatnik ìvota od Gospoda (po Gospodu). Bio 

bi kao automat ili kao slika (kip) koja nema razum i volju, 

stoje}i uspravno s obe{enimi rukama i ~ekaju}i da ne- 

{to na njega deluje (influx), a to ne bi nikada dolazilo; 

jer ako ~ovek ne bi primao ni usvajao ìvot, taj bi ìvot 

samo prolazio kroz njega; tako bi ~ovek, umesto da je ìv, 

bio kao mrtav, a od razumne du{e postao bi nerazuman, 

divlja ìvotinja ili marva. Jer bi u tom slu~aju bio li{en svakog 

zadovoljstva koje ima svako ko prima, usvaja i stvara 

kao da to sve dolazi od njega samoga; naime, zadovoljstvo 

i ìvot ~ine jedinstvo, jer ako oduzmete ìvotu svako 

zadovoljstvo, ~ovek se hladi i umire. 

Da to nije po Boànskom Provi|enju, da ~ovek treba 

da ose}a kao da je ìvot u njemu, ni{ta ne bi moglo 

da postane njegovo – ni dobro ni istina, pa tako ni ljubav 

ni vera. A da se ~oveku ne daje sve to, ne bi Gospod zapovedio 

u Re~i da ~ovek treba da ~ini dobro i da ne ~ini 

zlo, i da }e, ako ~ini dobro, zasluìti nebo, a ako ~ini zlo, 

zasluìti pakao; u stvari, ne bi bilo ni neba ni pakla, jer 

bez takvog ose}anja ~ovek ne bi bio ~ovek, pa prema tome 

ni stani{te Gospodovo. Jer Gospod èli da Ga ~ovek 

* To jest misli on a ne neko drugi, (prim. prev.) 

68 


voli, i to kao od samoga sebe; tako Gospod obitava u ~oveku 

u onome {to je Njegovo (Gospodovo) vlastito, koje 

je On dao ~oveku, sa ciljem da Ga ~ovek voli za uzvrat. 

Jer Boànska ljubav i jeste u tome {to ona èli da sve {to 

je njeno da ~oveku, a to nije mogu}e osim kada ~ovek 

ose}a kao svoje ono {to prima. Kada to ne bi bilo po Bo- 

ànskom zakonu, da ~ovek ose}a kako je ìvot u njemu, 

on ne bi imao neki cilj koji bi ostvarivao; a on ima takav 

cilj ako mu izgleda kao da je taj cilj u njemu. A cilj 

kojem on teì jeste njegova ljubav (ono {to on voli, prim 

prev), a to je zadovoljstvo njegove ljubavi ili ìvota. A 

kada ~ovek priznaje da je sve {to pripada njegovom ìvotu 

u stvari Gospodovo, tada Gospod daje zadovoljstvo i 

blaènstvo Svoje ljubavi (na ~oveka) onoliko koliko to 

~ovek priznaje i koliko primenjuje (te istine) u svom ìvotu. 

Tako, dokle ~ovek priznaju}i i veruju}i po ljubavi 

pripisuje Gospodu sve {to ima, Gospod sa Svoje strane 

pripisuje ~oveku sve dobro koje ovaj ~ini, a to je popra- 

}eno zadovoljstvom i blaènstvom. Pored toga, Gospod 

dopu{ta ~oveku da jo{ dublje iznutra ose}a i opaà to dobro 

u sebi kao da je ôvekovo, i da to ose}a utoliko ja~e, 

ukoliko ose}a srcem ono {to priznaje verom. Tako je opa- 

ànje uzajamno; jer Gospod voli da je u ~oveku, kao {to 

~ovek voli da je u Gospodu i da je Gospod u njemu. Tako 

se jedinstvo izme|u Gospoda i ~oveka ostvaruje kroz 

ljubav. (Otkr. Obj. 1138) 

39. Razlog {to ~ovek ose}a i opaà kao da je ìvot 

u njemu jeste taj {to je Gospodov @ivot u njemu (~oveku) 

kao {to su svetlost i toplota sunca u nekom predmetu. 

Ta svetlost i ta toplota ne pripadaju predmetu, ve} suncu 

koje je na njemu (predmetu), jer oni odlaze sa suncem; 

a kada su na predmetu, izgleda kao da potpuno pripadaju 

tome predmetu, jer se ~ini da i boja predmeta dolazi 

od svetlosti, a biljni ìvot kao da je od toplote. A ovo je 

jo{ vi{e slu~aj sa Suncem duhovnog sveta, koje je Gospod 

69


i ~ija svetlost jeste svetlost ìvota, i ~ija je toplina toplina 

ìvota, jer to Sunce od kojega to proisti~e jeste Boànska 

Ljubav Gospodova, dok je ôvek samo predmet te ljubavi. 

Ta svetlost i ta toplina nikada se ne oduzimaju ~oveku 

i uvek izgleda kao da mu potpuno pripadaju; od te 

svetlosti ~ovek ima mo} razuma, a od te topline ima mo} 

volje. Iz toga {to su svetlost i toplina po izgledu u prijemniku, 

iako nisu njegovi, i {to mu se nikada ne oduzimaju, 

kao i iz toga {to ovi (svetlost i toplina) uti~u na 

ono {to je duboko i udaljeno od njegovog razuma i volje, 

nu`no izgleda kao da su ovi u njega usa|eni, kao {to izgleda 

i da sve {to ovi ostvaruju, zapravo ostvaruje ~ovek. 

Stoga izgleda ~oveku da misli od sebe i da ho}e od sebe, 

iako to nije tako; jer misao i volja ne mogu da se sjedine 

sa zemaljskim predmetom kao da mu pripadaju, isto 

kao {to ni svetlost Sunca ne moè da se sjedini sa zemaljskim 

predmetom i da postane materijalna (stvarna) kao i 

taj predmet; a to se odnosi i na toplinu. A svetlost i toplota 

@ivota deluju i ispunjavaju prijemnika (ìvota) upravo 

onako kako on priznaje da oni (svetlost i toplota @ivota) 

nisu njegovi nego Gospodovi; a ~ovek priznaje upravo 

onako kako voli i drì se zapovesti. (Otkr. Obj. 1139) 

40. „Tre}i zakon Boànskog Provi|enja je da misliti 

i govoriti istinu, te hteti i tvoriti dobro slobodno i razumno, 

nije od ~oveka nego od Gospoda; a misliti i govoriti 

obmanu, te hteti i tvoriti zlo slobodno, nije od ~oveka (iz 

~oveka) nego od pakla (iz pakla); ali sama sloboda te sposobnost 

mi{ljenja, volje, govora i delanja jesu od Gospoda.“ 

Da sve dobro koje je u sebi dobro i sva istina koja 

je u sebi istina, nisu od ~oveka nego od Gospoda, moè 

se shvatiti po tome {to je svetlost koja poti~e od Gospoda 

kao Sunca Boànska Istina Njegove Boànske Mudrosti, 

i po tome {to je toplina koja poti~e od Gospoda kao 

Sunca Boànsko Dobro Njegove Boànske Ljubavi; a kako 

je ~ovek samo prijemnik ovih, to sledi da ni{ta od dobra 

70 


ljubavi ili od istine vere nije od ~oveka nego od Gospoda. 

A sve zlo i sve obmane jesu od pakla a ne od ôveka. 

Me|utim, tvrdnja da zlo i obmana ne dolaze od ~oveka 

nego od pakla, nikada nije postala ~lanom vere, kao {to 

je to bio slu~aj sa tvrdnjom da dobro i istina nisu od ~oveka; 

zaista, to je samo privid da zlo i obmana dolaze od 

~oveka, i ako se to veruje, to je obmana. To se ne moè 

shvatiti sve dok se ne zna {ta je priroda pakla, te kako on 

ulazi influksom zla i obmane u ~oveka, isto kao {to s druge 

strane Gospod ulazi influksom s dobrom i istinom. Stoga 

}emo prvo pokazati od ~ega se sastoji pakao, {ta su 

mu priroda i poreklo; te kako ulazi influksom i deluje protivu 

dobra, i kako je ~ovek, koji je izme|u neba i pakla, 

samo prijemnik obeju strana. (Otkr. Obj. 1141, 9) 

41. Stoga }emo prvo pokazati od kojih je (duhova) 

pakao sastavljen. Pakao je sastavljen od onih duhova koji 

su, dok su bili na svetu, odricali da Bog postoji a priznavali 

samo prirodu, koji su ìvelii suprotno Boànskom Redu, 

i koji su volelii zlo i obmanu, iako to svojim pona{anjem 

u svetu nisu uvek pokazivali. Ovi su bili bezumni u odnosu 

na istine (vere), ili su ih pak odricali ili prezirali, ako 

ne ustima, a ono u srcu; svi takvi, koji su ìveli od po- 

~etka sveta, sa~injavaju pakao. Svi takvi nazivaju se ili |avolima 

ili satanama; |avolima oni u kojima prevladava 

ljubav prema sebi, a satanama oni u kojima prevladava 

ljubav prema svetu. Pakao u kojem su |avoli naziva se u 

Re~i \avolom, a pakao u kojem su satane naziva se Satanom. 

Gospod povezuje |avole da bi bili kao jedan (pakao), 

a to isto radi i sa satanama. Zbog toga se ta dva pakla 

nazivaju \avolom i Satanom u jednini. Pakao se ne sastoji 

od duhova koji su takvi postali odjednom, niti se pak nebo 

sastoji od an|ela koji su takvi stvoreni odjednom; nego 

se pakao sastoji od ljudi koji su ro|eni na svetu i po sebi 

postali |avoli ili satane, a nebo se sastoji na sli~an na~in 

od ljudi koji su ro|eni na svetu i koje je Gospod na~inio 

71


an|elima. Svi su ljudi u dubini svog uma duhovi, ali obu- 

~eni u zemaljsko telo koje je podlo`no kontroli misli duha 

i odlukama koje su odre|ene ose}anjima; jer um, koji 

je duh, deluje, dok telo, koje je materija, trpi to delovanje. 

Svaki duh, po{to odloì materijalno telo, jeste ~ovek sli- 

~an onome kakav je bio dok je bio na svetu. Eto kako je 

sastavljen pakao. (Otkr. Obj. 1142) 

42. Pakao u kojem su |avoli jeste ljubav prema sebi, 

a pakao u kojem su satane jeste ljubav prema svetu. 

Razlog {to je |avolski pakao ljubav prema sebi jeste to 

{to je takva ljubav suprotna nebeskoj ljubavi, a to je ljubav 

prema Gospodu; a razlog {to je satanski pakao ljubav 

prema sebi jeste to {to je takva ljubav suprotna duhovnoj 

ljubavi, a to je ljubav prema bli`njemu. 

Sada, po{to su dve ljubavi pakla suprotstavljene dvema 

ljubavima neba, pakao i nebo stoje nasuprot jedno drugome. 

Jer svi oni koji su u nebu okrenuti su Gospodu, a 

svi oni koji su u paklu okrenuti su sebi i svetu. Svi u nebesima 

vole Gospoda i bli`njega, dok oni u paklu vole 

sebe i svet a mrze Gospoda i bli`njega. Svi oni koji su u 

nebesima misle istinu i èle dobro jer su njihove misli i 

volja od Gospoda, dok oni koji su u paklu misle na obmanu 

i èle zlo jer njihove misli i èlje dolaze od njih 

samih. Iz tog razloga svi oni koji ìve u paklu vide se 

okrenuti na suprotnu stranu od Gospoda, a isto tako vide 

se okrenuti naopako, to jest s nogama uvis a glavama nadole; 

ovako izgledaju stoga {to vole ono {to je protivno 

ljubavi u nebesima*. 

Po{to je pakao ljubav prema sebi, to je pakao i plamen; 

jer svaka ljubav se pokazuje kao plamen, i tako pakao 

duhovnom svetu iz daljine izgleda kao vatra, a u stvari 

to nije vatra nego ljubav prema sebi. Iz tog razloga pa- 

* Ovako oni izgledaju onima koji im nisu sli~ni po duhovnim osobinama, 

(prim. prev.) 

72 

kao se vidi kao da je u plamenu, to jest kao vatra usred 

dima koja kao da izbija iz neke pe}i ili poàra; stoga ponekad 

i |avoli izgledaju kao zapaljeno ugljevlje. Toplota 

koja dolazi od te vatre nalik je zadahu ne~istote, a to je 

poùda, dok je svetlost koja dolazi od te vatre samo privid 

svetlosti njihovih zami{ljanja (fantazija) i potvrde tih 

zami{ljanja zlim delima. Me|utim, to nije svetlost, jer bilo 

koja svetlost dolazila iz neba, ona njima postaje mrkli 

mrak, a kada do njih dopre toplota neba, ona se za njih 

pretvara u hladno}u. Pa ipak, oni vide u svojoj sopstvenoj 

svetlosti i ìve u sopstvenoj toploti; no njihov vid je 

kao vid sova, no}nih ptica ili slepih mi{eva, ~ije su o~i 

zatamnjene svetlo{}u neba, i oni ìve u stuporu (kao obamrli). 

Njima je glavno na~elo to {to imaju sposobnost misli 

i volje, govora i delovanja, pa tako vide, ~uju, ku{aju, 

miri{u i ose}aju (dodir). Ali to je samo ona sposobnost {to 

dolazi od @ivota, koji je Bog i koji deluje na njih spolja, 

prema redu, i neprestano ih podsti~e na red. I ba{ zbog te 

sposobnosti oni i dalje neprekidno ìve. Ovo njihovo mrtvo 

na~elo dolazi od zala i obmana, koji poti~u od njihove 

ljubavi za zlo; otuda njihov ìvot, s obzirom na ono 

{to vole ({to je njihova ljubav), nije ìvot nego smrt; stoga 

se u Re~i pakao naziva smrt, a oni koji ìve u njemu 

nazivaju se mrtvima. (Otkr. Obj. 1143) 

43. Rekli smo da ljubav prema sebi i prema svetu ~ini 

pakao; sada }emo pokazati poreklo ovih ljubavi. ôvek 

je stvoren da voli sebe, svoga bli`njega i nebo, a tako 

isto i Gospoda. Iz tog razloga kad se rodi, on prvo voli sebe 

i svet*; posle, kada poraste u mudrosti, on voli bli`njeg 

i nebo, a kada jo{ vi{e poraste u mudrosti, on voli Gospoda. 

A kada do|e do toga, on je u Boànskom Redu i tada 

ga Gospod vodi, dok se njemu ~ini da on sam sebe vodi. Ali 

ako ne postane mudar, on se zaustavlja na prvom stepenu, 

* Misli se na materijalni svet, (prim. prev.) 


73


a to je da voli sebe i svet; a ako i voli bli`njega, nebo i 

Gospoda, to je radi sebe, to jest da bi tako izgledao u o~ima 

sveta. Ako je ba{ bez ikakve mudrosti, tada voli samo 

sebe a svet i bli`njega radi sebe; a kada je re~ o nebu i 

Gospodu, on ih omalovaàva, ili ih osporava, ili ih mrzi, 

ako ne u re~ima a ono u srcu. To su izvori iz kojih izbijaju 

ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, te je tako jasno 

{ta je poreklo pakla. Kada postane pakao, ~ovek je tada 

kao pose~eno stablo ili kao drvo ~iji su plodovi {kodljivi; 

on je tada kao peskovito tlo gde seme ne moè da pusti 

korenje, ili kao zemlji{te na kojem rastu o{tro trnje ili kopriva 

koja pe~e. Kada ~ovek postane pakao, unutarnji ili 

vi{i delovi njegovog uma su zatvoreni, dok su spolja{nji 

ili niì otvoreni; a kako ljubav prema sebi okre}e svaku 

misao i èlju prema sebi i uvla~i ih u telo, tako izokre}e 

i savija spolja{nje delove uma koji su, kako je re~eno, otvoreni: 

iz tog razloga ovi (delovi uma) se naginju, kre}u i 

spu{taju nadole, to jest u pakao. 

Upravo zbog toga {to je ~ovek jo{ uvek slobodan da 

misli, ho}e, govori i deluje – a to je sposobnost koja mu 

se nikada ne oduzima jer je ro|en kao ~ovek – a u isto 

vreme je u izokrenutom stanju, te tako ne prima dobro 

ili istinu iz neba nego samo zlo i obmanu iz pakla, on tako 

sam sebi stvara svetlost potvr|uju}i zlo obmanama a 

obmane zlom, da bi se isticao nad ostalima. On zami{lja 

da je ta svetlost razum, dok je to u stvari paklena svetlost 

ispunjena ludim varkama, koje ~ine da mu izgleda kao 

da sanja, gde ne{to {to je stvarno izgleda kao nestvarno, 

i obrnuto. No ovo }e biti bolje pokazano ako se uporedi 

~ovek-an|eo sa ~ovekom-|avolom. (Otkr. Obj. 1144) 

44. Na svetu ima ljudi-an|ela i ljudi-|avola; nebo 

se stvara od ljudi-an|ela a pakao od ljudi-|avola. Kod ~oveka-an|ela 

svi stepeni ìvota su otvoreni sve do Gospoda; 

a kod ljudi-|avola samo je najniì otvoren, dok su vi{i 

zatvoreni. Gospod vodi ~oveka-an|ela iznutra i spolja; za 

74 


razliku od njega, ~ovek-|avo vodi sam sebe iznutra a Gospod 

ga vodi samo spolja. ôvek-an|eo vo|en je Gospodom 

prema redu, to jest iznutra prema redu, a spolja k 

tome redu; a ~oveka-|avola Gospod vodi spolja k redu, 

dok on sam sebe vodi protivno redu iznutra. ôveka-an- 

|ela Gospod neprekidno odvaja od zla i vodi dobru; a ~oveka-|avola 

Gospod neprestano odvaja od zla, samo {to 

ga u tom slu~aju odvaja od ve}eg zla i vodi k manjem, 

jer se takav ne moè voditi dobru. Gospod neprestano 

odvaja ~oveka-an|ela od pakla, i u isto vreme vodi ga sve 

dublje u (unutra{njost) nebesa; sli~no, Gospod neprestano 

odvaja ~oveka-|avola od pakla, ali samo od dubljega k 

manje dubokom paklu, jer takav ~ovek ne moè da se 

uvede u nebo. Po{to ga vodi Gospod, njega isto tako 

vode gra|anski, moralni i duhovni zakoni, zato {to su oni 

Boànskog porekla; me|utim, ~oveka-|avola vode isti zakoni, 

ali zato {to on u njima vidi svoj vlastiti interes. ôvek-an|eo 

po Gospodu voli dobra crkve, koja su ujedno 

i dobra neba, jer su to prava dobra; sli~no, on voli istine 

jer su one prave istine; me|utim, on voli telesna i svetska 

dobra jer su ona korisna i prijatna; isto tako, on voli 

istine razli~itih nauka; njemu izgleda da ih on voli od sebe, 

a u stvari voli ih od Gospoda*. A ~ovek-|avo tako isto 

voli telesna i svetska dobra jer su korisna i prijatna, a isto 

tako moè da voli istine i svetska znanja; i dok on misli 

da ih voli od sebe, on ih voli u stvaru od pakla. ôvekan|eo 

je slobodan i od srca uìva kada ~ini dobro od 

dobra**, a isto tako ose}a kada ne ~ini zlo; a ~ovek-|avo 

je slobodan i od srca uìva kada ~ini dobro ~ije je poreklo 

zlo, a tako isto kada ~ini zlo. ôvek-an|eo i ~ovek- 

|avo su sli~ni spolja, ali sasvim razli~iti iznutra; tako, 

kada se spolja{nje odloì kod smrti, razlika me|u njima 

* Re~eno slobodnije, on zami{lja da voli ta znanja, a ne zna da ih Gospod 

vodi kroz njega, (prim. prev.) 

** Pravo dobro, to jest ono dobro ~iji su motiv Gospod i bli`nji, (prim. 

prev.) 

75


postaje jasna; jedan je no{en k nebu, a drugi k paklu. (Otkr. 

Obj. 1145) 

45. Da je ôvek samo prijemnik (sasud) dobra i istine 

iz Gospoda, a zla i obmane iz pakla, treba pokazati 

pore|enjem, zatim potvrditi to zakonima reda i uticajem (influx), 

a najposle podràti iskustvom da bismo to pokazali 

tim pore|enjima: Telesna ~ula su samo prijemnici kao 

od samih sebe. ûlo vida, a to je oko, vidi predmete izvan 

sebe kao od sebe u uskom dodiru s njima, iako to 

~ine svetlosni zraci koji na krilima etra prenose svoje oblike 

i boje oku; ovi oblici, koje opaà unutra{nji vid, koji 

nazivamao razumom, ispituju se u oku i tako razlikuju 

po svojim osobinama. Na sli~an na~in ~ulo sluha opaà 

zvuke – bilo da su to re~i bilo muzi~ki tonovi – kao da 

su negde spolja, iako ih ~uje i razaznaje u uhu. Isto tako 

~ulo mirisa opaà u nosu ono {to dolazi spolja, ponekad 

iz velike daljine. Tako|e i ~ulo ukusa reaguje na hranu 

koja spolja ulazi i kre}e se po jeziku. ûlo dodira ne opa- 

à ni{ta ukoliko ne do|e do dodira. Ovih pet telesnih ~ula, 

zbog uticaja (influx) iznutra, reaguju na podsticaje koji 

dolaze spolja; unutra{nji uticaj je iz duhovnog sveta a spolja{nji 

iz prirodnog sveta. 

Svi zakoni, koji su upisani u sve stvari koje postoje, 

me|usobno se slaù, a to su slede}i: 

1) Da ni{ta ne postoji, traje ili deluje od sebe, ve} od 

ne~ega drugoga; iz toga sledi da sve {to postoji, traje i 

{to trpi delovanje, poti~e od Prvog (uzroka), koji ne poti- 

~e od ne~ega nego je sam u Sebi ìva sila koja je @ivot. 

2) Da ni{ta ne moè da trpi pritisak i da se pokre}e 

ukoliko se ne nalazi izme|u dve sile, od kojih jedna deluje 

a druga reaguje*, odnosno ukoliko jedna ne deluje 

iznutra a druga spolja. 

3) Kako su ove dve sile dok miruju u ravnoteì, to 

sledi da se ni na {ta ne moè delovati niti se moè pokre- 

* Odgovara na to delovanje, (prim. prev.) 

76 


nuti ukoliko nije u ravnoteì; a kada se na to deluje, tada 

vi{e nije u ravnoteì; dalje, sve na {ta se deluje i {to se 

pokre}e, u isto vreme nastoji da se vrati u ravnoteù. 

4) Da su sve delatnosti promene stanja i izmene oblika, 

i da poslednje slede one prve. 

Pod stanjem u ~oveku mislimo na njegovu ljubav*, 

a pod promenama stanja misli se na ose}anja ljubavi; pod 

oblikom u ~oveku misli se na njegovu inteligenciju, a 

pod promenama oblika misli se na njegove misli; potonje 

poti~u od prva{njih. (Otkr. Obj. 1146) 

46. Me|utim, o ovome predmetu mora se govoriti i 

iz iskustva. An|eli vi{ih nebesa jasno ose}aju i opaàju 

da njihova dobra i istine poti~u od Gospoda, i da u njima 

samima nema nikakvog dobra ili istine. Kada se dovedu 

u stanje svoga ja (proprium), {to se doga|a ponekad, oni 

isto tako jasno ose}aju i opaàju da zlo i obmana, koji 

pripadaju njihovom ja (ego, proprium), poti~u iz pakla. 

Neki an|eli najniìh nebesa, po{to nisu uvi|ali da zlo i 

obmana poti~u od pakla, jer su se na svetu utvrdili u 

uverenju da su ro|eni u zlu koje su jo{ i potvrdili ìvotom, 

bili su provedeni kroz paklena dru{tva, gde su u 

svakom od njih mislili upravo onako kao i |avoli (toga 

dru{tva), i to u svakom dru{tvu druga~ije; naime, tada su 

mislili protivno dobru i istini. Bilo im je re~eno da poku{aju 

da misle kako to nije tako, no oni reko{e da nisu 

u stanju to da urade, tako su na kraju shvatili da zlo i 

obmana poti~u iz pakla. Sli~an je slu~aj s mnogima koji 

uporno tvrde da ìvot poti~e od njih samih. Ponekad se 

doga|a da se dru{tva s kojima su povezani odvoje od njih, 

a kada se to desi, nisu u stanju da misle, èle, govore ili 

deluju, nego su kao novoro|en~ad. A ~im se ponovo poveù 

sa svojim dru{tvima, oni oìve; jer svak, bilo da je 

~ovek bilo duh ili an|eo, u svojim ose}anjima i mislima 

* Na ono {to je sredi{te ili predmet njegove ljubavi, (prim. prev.) 

77


vo|en je dru{tvima deluju}i u saglasju s njima*. Stoga se 

svak poznaje po dru{tvima u kojima je prisutan na unutra{nji 

na~in. Iz toga se vidi da je njihov ìvot onakav kakav 

uti~e u njih spolja. 

Kada je o meni re~, mogu da posvedo~im da ve} 

petnaest godina jasno opaàm da nijedna moja misao ili 

èlja nisu od mene samoga, a tako isto nijedno zlo ili 

obmana** nisu potekle niotkud drugo nego iz paklenih 

dru{tava, a sve dobro i istina da su od Gospoda. Kada 

su neki duhovi to videli, rekli su da ja nisam ìv. Bilo 

mi je dopu{teno da im kaèm da sam ja vi{e ìv nego 

oni, jer opaàm uticaj (influx) dobra i istine od Gospoda, 

te na taj na~in opaàm rasvetljenje (duhovno), da mi je 

od Gospoda dato da opaàm kako sva zla (dela) i sve 

obmane (misli) ulaze iz pakla, i to ne samo da im je tamo 

poreklo, nego i od kojih*** dolaze. Bilo mi je dozvoljeno 

da razgovaram s tim duhovima, da ih karam i da ih 

odbacim zajedno s njihovim zalima i obmanama, i da ih 

se tako oslobodim. Dalje, bilo mi je dopu{teno da sada znam 

da sam ìv, a to ranije nisam znao. Zbog svega toga ja 

sam potpuno ube|en da zlo i obmana dolaze iz pakla, i da 

dobro i istina, zajedno sa sposobno{}u da se opaàju, dolaze 

od Gospoda; {tavi{e, da ja to opaàm i da sam slobodan 

kao od samog sebe. Da sva zla i obmane dolaze iz 

pakla, bilo mi je dopu{teno da vidim vlastitim o~ima. Iznad 

pakla, naizgled, vide se plamenovi i dim; plamenovi su zla 

a dim su obmane; i oni neprestano izlaze odatle, a duhovi 

koji obitavaju izme|u neba i pakla trpe taj uticaj shodno 

svojim ìvotima**** . 

* S dru{tvima koja su nama nevidljiva dok smo na svetu, (prim. 

prev.) 

** U mojoj svesti, (prim. prev.) 

*** \avola ili zlih duhova, (prim. prev.) 

**** Duh ili ~ovek su kao sasud koji prima uticaj sa suprotnih strana 

jer ima slobodnu volju, i on je odgovoren za svoje izbore, te tako postaje 

zao ili dobar duh odnosno |avo ili an|eo, (prim. prev.) 

78 

Ukratko }emo re}i kako zlo i obmana uti~u iz pakla, 

iako postoji samo jedna sila koja deluje a koja je @ivot 

odnosno Bog; i ovo mi je otkriveno. Naime, bila je izgovorena 

glasno istina iz Re~i u nebu, koja zatim kao da je 

letela do pakla prolaze}i kroz njegove nivoe sve do najnièg. 

Dalje je pokazano kako je ova istina postupno pretvorena 

u obmanu, i to u takvu da je bila suprotna istini, 

a to je bilo u najnièm paklu. Razlog {to se tako promenila 

jeste to {to se sve prima prema stanju i obliku; tako 

je ova istina, po{to je ulazila u izokrenute oblike kakvi 

su u paklu*, bila postepeno izokrenuta i promenjena u 

obmanu suprotnu istini. Po tome je jasno kakav je pakao 

od najvi{eg do najnièg nivoa; isto tako je iz ovoga jasno 

da postoji samo jedna deluju}a sila, i da je to @ivot koji 

je Gospod. (Otkr. Obj. 1147) 

47. No i pored toga ~oveku se pripisuje krivica, a 

to sledi iz svega {to je re~eno o @ivotu koji je Bog, a koji 

postoji u ~oveku od Boga, i od zakona koji su navedeni, 

a to su istine. Razlog {to se zlo pripisuje ~oveku (da 

je on odgovoran za zlo) jeste taj {to je ~oveku data sila 

da neprestano ose}a i opaà kao da je ona u njemu; i po- 

{to je u tome stanju, on je slobodan, te ima mo} da postupa 

kao od samog sebe. Ova sposobnost i ova sloboda 

nikada mu se ne oduzimaju zato {to je ro|en kao ~ovek i 

{to }e ìveti zauvek. I po{to se nalazi izme|u neba i pakla, 

Gospod mu daje da zna kako je dobro od Njega a 

zlo od |avola; i dalje, (daje mu) da kroz istine crkve razlikuje 

dobro od zla. Kada zna sve ovo i kada ga Gospod 

~ini sposobnim da misli i ho}e dobro, kao i to da govori 

i ~ini dobro kao od sebe, i to neprestano zbog uticaja 

(influx), tada je kriv ako to sve ne primi. 

Obmana, kojom se ~ovek vara, dolazi otuda {to ne 

zna da su njegova sloboda i sposobnost da deluje kao od 

* Ti oblici su |avoli ili satane, (prim. prev.) 


79


sebe posledica toga {to ìvot od Gospoda uti~e u njegov 

unutra{nji (um), zato {to je ro|en kao ~ovek, i da ovaj 

uticaj ìvota od Gospoda nikada ne prestaje. Me|utim, 

ìvotni uticaj od Gospoda u oblike ili prijemnike, koji nisu 

ono najdublje (gde nikada ne prestaje), a to su razum 

i volja, taj uticaj nije uvek isti, zavisno od toga kako (~ovek) 

prima dobro i istinu, tako da moè i da se umanji, ~ak 

i oduzme kada prima zlo i obmanu. Jednom re~i, ìvot koji 

~oveka ~ini ~ovekom, i po ~emu se razlikuje od ìvotinja, 

ìvot koji je (stalan) u njegovim najvi{im (delovima 

uma) i koji dejstvuje u niìm (delovima uma), kao i ìvot 

od kojega ima slobodu da misli, ho}e, govori i deluje, sve 

se to uliva od Gospoda u njega; ali ~ovekovi razum i volja, 

koji iz toga proisti~u, to jest iz toga ìvota, menjaju 

se i variraju prema tome kako ih ~ovek prima. 

ôvek ìvi u sredini izme|u neba i pakla. Uìvanje 

koje dolazi od ljubavi prema zlu i obmani uliva se kroz 

influks iz pakla, a uìvanje koje poti~e od ljubavi prema 

dobru i istini uliva se kroz inluks od Gospoda, koji ~oveka 

neprestano drì u stanju da ose}a ìvot kao da on dolazi 

od njega samoga (od ~oveka); tako isto, zbog svega ovoga 

~ovek se odràva u slobodi da bira jedno ili drugo, i da prima 

jedno ili drugo. Onoliko koliko se, dakle, odlu~uje za zlo 

i obmanu, toliko se pomera iz te sredine prema paklu; a onoliko 

koliko bira dobro i istinu, toliko se podiè k nebu. 

Ve} po svom stvaranju ~ovek je u stanju da zna kako 

je zlo iz pakla i kako je dobro od Gospoda, i da to opa- 

à u sebi kao da je to od njega samoga; i kada to zna, on 

odbacuje zlo prema paklu i prima dobro, uz priznavanje 

da je ono od Gospoda. Kada tako odbacuje jedno a prima 

drugo, on tada ne usvaja zlo niti sebi pripisuje zaslugu za 

dobro. Znam da ovo mnogi ne razumeju, ili ne èle da 

razumeju. Neka se takvi ovako mole: 

„Da bi Gospod bio s njima neprestano, da im poka- 

è Svoje lice, da ih u~i, prosvetljuje i vodi, jer sami 

80 


od sebe ne mogu da urade ni{ta dobro, te da im podari 

ìvot, da |avo ne moè da ih zavede i ulije zlo 

u njihova srca, jer oni znaju, ako ih On ne vodi, tada 

}e ih |avo voditi i uvoditi u svakojaka zla, kao 

{to su mr`nja, osveta, lukavstvo i prevara, kao {to to 

radi zmija kada uliva svoj otrov, jer je |avo uvek blizu, 

podsti~u}i i optuùju}i, i kad god na|e srce koje 

se okrenulo od Tebe, o Boè, on ulazi i stanuje u njemu, 

i vu~e du{u k paklu. O Gospode, oslobodi nas!“ 

Ove re~i se slaù sa onim {to je prethodno re~eno, jer 

pakao je |avo; a isto tako je pokazano da ~oveka vode ili 

Gospod ili pakao, te da je on u sredini. (Otkr. Obj. 1148) 

48. êtvrti zakon Boànskog Provi|enja jeste da niko 

ne treba nikoga da prisiljava na bilo {ta, jer svaka prinuda 

oduzima slobodu: ali ~ovek treba da sam sebe prisiljava; 

takvo prisiljavanje je iz slobode. ôvekova sloboda 

pripada njegovoj volji, iz volje ona postoji u razumnim 

mislima, a od misli se pokazuje u govoru i pokretima tela. 

Jer ~ovek kaè, kad god ne{to ho}e slobodno: „Re{io 

sam da mislim to, da govorim to i da uradim to“. Od 

slobode volje on ima i mo} da misli, govori i deluje, jer 

mu volja daje tu snagu, jer je slobodna. Po{to sloboda pripada 

~ovekovoj volji, to ona pripada i njegovoj ljubavi, 

jer ni{ta drugo u ~oveku ne sa~injava slobodu osim ljubavi 

koja pripada njegovoj volji. Razlog je to {to je ljubav 

~ovekov ìvot, jer ~ovek je onakav kakva je njegova ljubav, 

pa prema tome ono {to poti~e od njegove ljubavi i 

njegove volje, to isto poti~e i iz njegovog ìvota. Otuda je 

o~igledno da sloboda pripada ~ovekovoj volji, njegovoj 

ljubavi i njegovom ìvotu, pa shodno tome ~ini jedinstvo s 

njegovim ja (proprium), to jest s njegovom prirodom i karakterom. 

Sada, po{to Gospod èli da ~ovek usvoji sve {to od 

Njega dolazi kao da je to od njega samoga (~oveka) – jer 

81


bez toga ne bi bilo uzajamnog povezivanja – stoga je zakon 

Boànskog Provi|enja da ~ovekovi razum i volja ne 

treba nikada da budu pod prisilom drugoga ~oveka. Jer 

ko nema mo} da misli i ho}e zlo ili dobro, (da misli) protivu 

zakona ili prema zakonu, da se protivi kralju ili ne, 

da misli protivno Bogu ili u poslu{nosti Bogu? Ali nije 

mu dozvoljeno da govori i ~ini sve {to misli i {to ho}e: 

iz straha koji ga prinu|ava spolja ali ne i iznutra. Razlog 

je to {to spolja{nje (~ovekovo) treba da se popravi pomo- 

}u unutarnjeg (~ovekovog); jer unutarnje ulazi kroz uticaj 

(influx) u spolja{nje, a ne spolja{nje u unutarnje. Unutarnje 

pripada ~ovekovom duhu, a spolja{nje njegovom telu; 

i stoga {to ~ovekov duh treba da se popravi (reformi{e), 

on ne sme da se prisiljava. Ima strahova koji prisiljavaju 

unutarnje odnosno ~ovekov duh, ali to se uliva iz duhovnog 

sveta, a odnosi se na paklene kazne i na gubljenje Bo- 

`je milosti. No strah od paklenih kazni je spolja{nji strah 

koji postoji u mislima i u volji, dok je strah od gubljenja 

Bo`je milosti unutarnji strah koji postoji u njima (u mislima 

i u volji); upravo se ovaj sveti strah pridruùje i 

dodaje ljubavi, a vremenom se s njom sjedinjuje. To je kao 

kada ~ovek voli nekoga, pa se pla{i da ga ne povredi iz 

ljubavi prema njemu. (Otkr. Obj. 1150) 

49. Postoji paklena sloboda, a postoji i nebeska sloboda. 

Paklena sloboda je ona u kojoj su ~oveka njegovi 

roditelji rodili, a nebeska je ona u koju ga vodi Gospod 

kroz preporod. Od paklene slobode ~ovek dobija volju da 

~ini zlo, da voli zlo i da vodi zao ìvot; a od nebeske 

slobode prima volju da ~ini dobro, da voli dobro i da ìvi 

dobrim ìvotom; jer kako je ve} re~eno, volja, ljubav i 

ìvot ~ine u ~oveku jedno sa slobodom. Ove dve vrste slobode 

suprotne su jedna drugoj, ali se ova suprotnost ne 

opaà osim kada je ~ovek u jednoj a ne u drugoj. Me- 

|utim, da bi ôvek iz paklene pre{ao u nebesku slobodu, 

on mora da sam sebe prisili. A prisiliti sebe, to zna~i 

82 


odupreti se zlu i boriti se protivu njega kao od sebe, no 

uz to moliti se Gospodu da pomogne; na taj na~in ~ovek 

se bori iz slobode – koja je unutar njega od Gospoda – 

protivu slobode koja je spolja iz pakla u njemu. Njemu izgleda, 

dok se bori, da se ne bori iz slobode, nego da je 

to neko primoravanje, jer je to protivno onoj slobodi koja 

je u njemu od ro|enja; pa ipak, to je sloboda, jer se ina- 

~e ne bi borio kao od samoga sebe. No unutarnja sloboda 

iz koje se bori, iako izgleda kao da je primoravanje, 

kasnije se ose}a kao sloboda, jer tada postaje nalik spontanoj, 

to jest nalik uro|enoj. Uporedimo to sa ~ovekom koji 

primorava svoju ruku da pi{e, da radi, da svira na muzi~kom 

instrumentu ili da se ma~uje, pa izgleda kao da ruke 

to rade same od sebe; i tada je ~ovek u dobru, jer se uklonio 

od zla i jer ga vodi Gospod. 

Kada je prisiljen da se usprotivi paklenoj slobodi, ~ovek 

tada vidi i opaà kao da je takva sloboda sluènje i 

da je nebeska sloboda sama sloboda (prava sloboda), jer 

je od Gospoda. A to je ovako: {to se ~ovek vi{e primorava 

da se odupre zlu, to se paklena dru{tva – s kojima je 

delovao u saglasnosti do tada – sve vi{e udaljavaju, i njega 

Gospod uvodi u nebeska dru{tva ne bi li delovao u saglasju 

s njima. S druge strane, ako nije primoravan da se 

odupre zalima, ~ovek ostaje u njima. Da je tako, bilo mi 

je iskustvom pokazano u duhovnom svetu; kao i to (bilo mi 

je pokazano) da zlo ne odstupa ako neko biva prisiljen 

da se odupre zlu kaznama i strahom (od kazni). (Otkr. Obj. 

1151) 

50. Kao {to je ve} re~eno, zakon Boànskog Provi- 

|enja jeste da ~ovek treba sam sebe da primora, a to zna- 

~i, treba da se prisili da ne ~ini zlo, a ne da se prisili da 

~ini dobro; dozvoljeno je prisiliti se ne ~initi zlo, ali nije 

dozvoljeno prisiljavati se ~initi dobro, ako se ho}e da to 

bude dobro po sebi (pravo, istinsko dobro). Jer ako se prisili 

na dobro, a nije se prisilio da se odupre zlu, tada ne 

83


~ini dobro od Gospoda nego od sebe, jer se prisilio sebe 

radi, ili sveta radi, ili nagrade radi, ili iz straha; ovakvo 

dobro nije po sebi dobro, jer su mu svrha sam on, ili svet, 

ili nagrada, pa prema tome ne Gospod; nije ne{to dobro 

ako je u~injeno iz straha, nego ako je iz ljubavi. Na primer, 

ako bi ~ovek prisilio sebe da ~ini dobro bli`njem, 

da daje siromahu, da dariva crkvu, da pravedno sudi, da 

na taj na~in postupa po istini i po milosr|u, a da prethodno 

nije prestao da ~ini zlo i da se nije odstranio od zla, to 

bi bio samo prividno lek (paliativ) kojim bi se bolest ili 

~ir le~ili samo spolja; ili bi to bilo kao kada bi preljubnik 

bio prisiljen da se pona{a ~edno, ohol ~ovek da se pona{a 

kao ponizan, a ne~astan kao iskren, i to samo spolja{njim 

delima. Naime, kada biva prisiljen da odustane od zla, 

~ovek tada ~isti svoje unutarnje (bi}e), a kada to radi, tada 

on to radi slobodno, to jest ne prisiljava se; koliko se 

~ovek prisiljava da se uzdrì od zla, toliko ulazi u nebesku 

slobodu, a od ove slobode dolazi svako dobro koje 

je dobro po sebi; dakle, on se ne prisiljava*. Samo izgleda 

da postoji bliska veza izme|u prisiljavanja da se uzdrì 

od zla i prisiljavanja na dobro, ali u stvari nema takve 

veze. 

Iz iskustva znam da su mnogi prisiljavali sebe da ~ine 

dobro, ali nisu odustajali od zla; no kada su ispitani, 

otkrilo se da je zlo bilo unutar dobra koje su ~inili; takvo 

dobro moglo se uporediti sa idolima ili s kipovima od gline 

ili od zemljane pra{ine. I re~eno mi je da ovakvi (ljudi) 

veruju da se Bog moè pridobiti hvalama i ponudama, 

iako to poti~e iz ne~istog srca. Pa ipak (treba re}i) da se 

~ovek moè pred svetom prisiliti na dobro, iako se (u isto 

vreme) ne prisiljava da odustane od zla, jer je on zbog 

toga nagra|en u svetu; jer se u svetu gleda na ono {to je 

spolja, a vrlo retko na ono {to je unutra; ali pred Bogom 

nije tako. (Otkr. Obj. 1152) 

* Da ~ini dobro, (prim. prev.) 

84 


51. Peti zakon Boànskog Provi|enja jeste „da ~ovek 

ne treba da oseti i da opaà kako dobro i istina od Gospoda 

ulaze (u njega) kroz uticaj (influx), a kako zlo i obmana 

ulaze od pakla; niti da vidi kako Boànsko Provi|enje 

deluje u korist dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~ovek 

ne bi delovao kao od sebe iz slobode a po razumu. Dovoljno 

je da to zna i priznaje iz Re~i i iz u~enja crkve.“ 

Ovo je ozna~eno u Gospodovoj Re~i kod Jovana: 

Vetar duva gde ho}e, i {um njegov ~uje{, ali ti ne 

zna{ od kuda on dolazi, ni kuda ide. Tako je svaki 

koji je ro|en od duha. 

i ove Markove re~i tako|e: 

Carstvo Bo`je je kao ~ovek koji baci seme u zemlju 

pa ode i spava no} i dan; a seme raste a da on i 

ne zna kako; jer zemlja ra|a plod od sebe, prvo stabljuku, 

pa onda ~auru i na kraju pun klas; a kada 

je plod sazreo, on ga stavi pod srp, jer je ètva 

stigla (Jovan, 4:26-29). 

Razlog zbog kojega ~ovek ne opaà delovanje Boànskog 

Provi|enja u sebi jeste u tome {to bi mu to oduzelo 

slobodu, pa stoga i mo} da misli kao od sebe samoga, a s 

tim bi nestalo i uìvanje njegovog ìvota, te bi bio kao automat, 

bez sposobnosti da odgovara, a bez toga nema spajanja; 

bio bi rob a slobodan ~ovek. 

Razlog {to Boànsko Provi|enja deluje tako tajno da 

se skoro ni{ta ne prime}uje, iako deluje u najmanjim sitnicama 

~ovekove misli i volje stalno vode}i ga k ve~nom 

ìvotu, jeste taj {to Gospod neprekidno èli da Svoju Ljubav 

prenese na njega, a tako|e i Mudrost, i da tako od 

njega napravi Svoju sliku. Dakle, Gospod deluje prvo na 

~ovekovu ljubav, pa iz nje i na njegov razum, a ne od razuma 

na ljubav. Ljubav sa svim njenim ose}anjima, koja 

su mnogostruka i nebrojana, ~ovek ne opaà osim u najop{tijim 

crtama, tako da se skoro ni{ta ne prime}uje; no 

85


i pored toga, ~ovek je vo|en iz jednog u drugo ose}anje 

svoje ljubavi prema redu u kojem su ona povezana, tako 

da moè da se popravi i spase; to nije shvatljivo ni ~oveku 

ni an|elima. Ako bi ~ovek znao bilo {ta o ovom tajanstvenom 

delovanju, ni{ta ga ne bi spre~avalo da sebe vodi 

od neba prema paklu, dok ga Gospod stalno vodi od pakla 

prema nebu; jer ~ovek sam po sebi neprestao deluje 

protivno redu, dok Gospod uvek deluje prema redu. Jer 

po nasle|u od roditelja ~ovek voli sebe i svet, pa mu se 

stoga ~ini da su ove ljubavi dobre; a te ljubavi treba da 

se odstrane. To Gospod izvodi na bezbroj na~ina, koji li- 

~e na lavirint ~ak i an|elima tre}eg neba. 

Iz ovih razmatranja vidi se da ~oveku ne bi bilo ni 

od kakve koristi da to sve moè da opaà i ose}a, nego bi 

mu naprotiv {kodilo, pa bi ga i uni{tilo zauvek. Dovoljno 

je {to je upoznat sa istinama, a to zna~i s prirodom dobra 

i zla, te priznaje Gospoda i Njegovu Boànsku upravu u 

svemu; tada onoliko koliko zna istine i preko njih vidi 

{ta je dobro a {ta zlo, toliko i tvori istine kao od sebe, toliko 

ga Gospod kroz ljubav uvodi u mudrost i u ljubav od 

mudrosti, spajaju}i mudrost s ljubavlju i ~ine}i od njih jedinstvo, 

jer su one jedno u Njemu (Gospodu). Putevi kojima 

Gospod vodi ~oveka mogu da se uporede sa sudovima 

kojima krv te~e i kruì; tako isto s vlaknima i njihovim 

delovima u ~ovekovoj utrobi; kao i u mozgu kroz koje animalni 

duh te~e i odràva ìvot. ôvek nije svestan kako 

se sve ovo uliva kroz uticaj (influx) i kako to te~e kroz njega; 

a i pored toga ìvi, pod uslovom da to zna i da radi 

ono {to je za njegovu dobrobit. A putevi kojima ga Gospod 

vodi mnogo su sloèniji, kako oni kojima ga vodi 

kroz paklena dru{tva i udaljava od njih, tako i oni kojima 

ga vodi kroz nebeska dru{tva i unutar njih. To je smisao 

ovih re~i: 

Vetar duva gde ho}e, a ti ne zna{ odakle dolazi i kuda 

ide (Jovan, gl. 3); 

86 


kao i ono o semenu koje ni~e i raste, a ~ovek ne 

zna kako (Marko, 4:27). Od kakve je va`nosti ~oveku da 

zna kako seme raste ako zna kako se zemlja ore i okopava, 

kako se seje seme i kada je ètva da ànje i da blagosilja 

Boga? (Otkr. Obj. 1153) 

52. Delovanje Boànskog Provi|enja, iako ~ovek nije 

njega svestan, moè da se predstavi na ova dva na~ina: 

ono je kao ba{tovan koji sakuplja semenje biljaka, plodove 

vo}aka i cvetove svakojake vrste, pa onda nabavi lopate, 

grabulje i ostale alatke da bi pripremio tlo. Posle toga 

dovede vrt do stanja da se moè obraditi kopaju}i, dele}i 

leje, stavljaju}i u njih semenke i ravnaju}i zemlju. To je, da 

kaèmo, rad samog ba{tovana, ali Gospod je taj koji ~ini 

da semenke pu{taju koren, da ni~u iz zemlja, da listaju i 

cvetaju, kao i da na kraju donose novo seme koje je ba{tovanu 

na korist. To je isto kao kad ~ovek zida ku}u. On nabavlja 

potreban materijal, kao {to su drvo, grede, kamen, kre~ 

i ostalo. A Gospod bez ~ovekovog znanja gradi ku}u od temelja 

do krova onako kako ~oveku odgovara*. Iz ovoga se 

vidi da ~ovek, ako ne pribavi sve {to je potrebno za vrt 

i za ku}u, ne}e imati plodove vrta niti mesto gde }e obitavati. 

Tako je i sa (~ovekovim) popravkom**. Ono {to ~ovek 

treba da pribavi jeste poznavanje istine i dobra iz Govora, 

iz u~enja crkve, iz sveta i iz svog vlastitog nastojanja, 

a Gospod radi ostalo bez ~ovekovog znanja. Me|utim, treba 

imati na umu da sve {to je potrebno da bi se zasejao vrt 

ili se sazidala ku}a jesu, kao {to rekosmo, poznavanje istine 

i dobra, a to je samo neophodan materijal koji nema ìvota 

sve dokle ga ~ovek ne upotrebi. A kada se sve to uradi, 

tada Gospod ulazi, daje ìvot, te gradi odnosno obnavlja. 

Vrt ili ku}a, to je ~ovekov razum; jer u njemu obitava mudrost 

koja sve to dobija od ljubavi. (Otkr. Obj. 1154) 

* ôvek je nabavlja~ materijala, a Gospod je graditelj, (prim. prev.) 

** Ili preporodom, (prim. prev.) 

87


53. [esti zakon Boànskog Provi|enja je „da se ~ovek 

ne obnavlja (prepora|a) spoljnim nego unutarnjim sredstvima; 

pod spoljnim se misli na ~uda i vizije, strah i kazne; 

pod unutarnjim se misli na istine i dobra iz Re~i i iz u~enja 

crkve, kao i ugledanjem na Gospoda; jer ovo ulazi unutra- 

{njim putem, te isteruje zla i obman, koji tamo obitavaju; 

dok spoljna sredstva ulaze spolja{njim putem, a ona ne izgone 

zla i obmane, nego ih jo{ vi{e zatvaraju. Pa ipak, ~ovek 

se popravlja i spoljnim sredstvima, pod uslovom da 

se prethodno popravio unutarnjim (sredstvima)“. 

To sledi iz onoga {to je gore re~eno, a to je da se ~ovek 

popravlja posredstvom slobode, a nikako bez nje, i 

dalje, da je prisiliti sebe ~in slobode, ali da to nije ako ~oveka 

neko drugi prisiljava. ôvek je pod prinudom kada 

mu se pokazuju ~uda i vizije i kada mu se preti kaznama; 

~udima i vizijama spoljnog ôvekovog duha, a to su mi- 

{ljenje i volja; prinu|ava se, a zastra{ivanjem i kaznama 

(prisiljava se) spolja{nje njegovog tela, a to su njegov govor 

i dela. Ovo poslednje i moè da se prisiljava jer ôvek 

jo{ uvek moè da misli i ho}e slobodno. Ali spolja{nje 

njegovog duha, a to su mi{ljenje i volja, ne smeju se prisiljavati, 

jer u tome slu~aju njegova unutarnja sloboda, 

pomo}u koje se on popravlja, i{~ezava. Kada bi se ~ovek 

mogao popraviti ~udima i vizijama, svi bi se ljudi na svetu 

popravili. Stoga je sveti zakon Boànskog Provi|enja 

da se unutarnja sloboda ne sme povrediti; jer kroz nju Gospod 

ulazi u ~oveka, ~ak i u paklu kada je ~ovek tamo, pa 

ga i tamo pomo}u nje (unutarnjom slobodom) vodi; i ako 

je ~ovek voljan da Ga sledi, On ga izvodi iz pakla i uvodi 

u nebo, i tamo ga sve vi{e pribliàva Sebi. Na ovaj 

na~in se ôvek izvodi iz paklene slobode, koja je po sebi 

ropstvo jer je od pakla, i vodi u nebesku slobodu koja je 

sloboda po sebi; a to ide postupno do najvi{eg stanja jer 

ono poti~e od Gospoda, ~ija je volja da se ~ovek ni na koji 

na~in ne primorava. Ovo je staza po kojoj ide ~ovekov 

popravak, a ~uda i vizije zatvorili bi tu stazu. 

88 

Sloboda ~ovekovog duha nikada se ne naru{ava iz 

razloga {to se zla, kako nasledna tako i ste~ena, moraju 

ukloniti kada ~ovek sam sebe na to prisili, kao {to je ve} 

re~eno. Ova zla se uklanjaju kada ga Gospod nadahne 

ose}ajem za istinu, od kojeg dobija inteligenciju, i ose- 

}ajem za dobro, od kojega (dobija) ljubav; jer onoliko 

koliko ima tih ose}aja, toliko se primorava da se odupre 

zalima i obmanama. Ovaj put preporoda zatvara se ~udima 

i vizijama, jer ovi prisiljavaju verovanje, i to tako kao 

da misao bacaju u tamnicu. Kada mu se oduzme sloboda, 

on tada vi{e nema na~ina da unutarnjim putem odstrani zlo; 

jer se svako zlo uklanja samo unutarnjim putem. Tako zlo 

ostaje zatvoreno, te po svojoj paklenoj slobodi neprekidno 

deluje protivno istinama i dobrima, koja mu se name- 

}u ~udima i vizijama, te na kraju izgone istine i dobra; 

tada ~ovek ~uda naziva prirodnim delovanjem, a vizije 

(naziva) ludim privi|enjima izobli~ene ma{te, a istine i 

dobra obmanama i besmislicama. To je posledica koju zla 

ostavljaju na spolja{nje* kada ih to spolja{nje zatvara. 

No i pored toga, ~ak i kada misli povr{no, ~ovek moè 

lako da uvidi da ~uda i vizije, iako primoravaju, ipak ne 

oduzimaju slobodu misli; ali ~injenica je da oni oduzimaju 

slobodu kod onih koji se nisu popravili, a ne kod 

onih koji su se popravili, jer su kod prvih (zla) zatvorena, 

dok to nije slu~aj s drugima. (Otkr. Obj. 1155) 

54. Svi oni koji prièljkuju ~uda i vizije sli~ni su 

sinovima Izrailjevim, koji su izdali Jehovu posle samo 

mesec dana i poklonili se zlatnom teletu, iako su pre toga 

videli toliko ~uda u Egiptu, na Crvenom moru i na Sinajskoj 

gori (Izlazak, gl. 32). Tako|e su i kao bogata{ u paklu, 

koji je rekao Abrahamu da bi se njegova bra}a pokajala 

kada bi se neko njima iz mrtvih vratio, na {ta mu je Abraham 

odgovorio: Imaju Mojsija i proroke, neka njih slu{aju; 

* ôvekovo bi}e, (prim. prev.) 


89


ako ne poslu{aju Mojsija i proroke, ne}e se uveriti ni da 

neko iz mrtvih ustane (Luka, 22:29, 30, 31). Oni su kao 

Toma, koji je rekao da ne}e verovati dok ne vidi; a kome 

je Gospod rekao: Blago onima koji veruju a da ne vide 

(Jovan, 20:29). Oni koji veruju a ne vide jesu oni koji 

ne èle znakove nego istine iz Re~i, a to je od Mojsija 

i proroka, te im veruju. Ovi poslednji su unutarnji ljudi 

i postaju duhovni, dok su prethodni spoljni i ostaju ~ulni, 

a kada i vide ~uda, veruju samo zbog njih; sli~ni su lepoj 

èni koja iznutra pati od smrtonosne bolesti od koje uskoro 

umire. Oni su i kao jabuke na kojima je lepa kora, ali 

su iznutra trule; ili kao orasi u kojima se kriju crvi. Pored 

toga, svakome je znano da se niko ne moè prisiliti 

da voli Boga niti da u Njega veruje zbog ~uda i vizija, jer 

ga oni prisiljavaju. Jer kako }e onaj {to ne veruje, uprkos 

tolikim ~udima koja su zabeleèna u Re~i, verovati zbog 

~uda koja se ne pominju u Re~i? (Otkr. Obj. 1156) 

55. Sedmi zakon Boànskog Provi|enja je da Gospod 

„~oveku dozvoljava da u|e u istine vere i dobra ljubavi 

samo ako u njima moè da ostane do kraja svog ìvota; 

jer je bolje da je neprestano zao, nego da prvo bude dobar 

a posle zao, jer bi u tome slu~aju izvr{io profanaciju 

(svetogr|e); zbog toga se zlo i dozvoljava.“ 

Gospod moè dati ose}aj za istinu, kao i veru koja 

odatle poti~e (iz ose}aja), svakome ~oveku zdravog razuma, 

na taj na~in {to ga odvaja od zlih ljubavi koja pripadaju 

njegovom ja (ego ili proprium); jer koliko se ~ovek 

odvra}a od ovih, toliko razume istine i ho}e dobro. Video 

sam same |avole koji su bili dovedeni u takvo stanje 

da su govorili istine iz razuma i vere, i koji su ~inili dobro 

iz svojih volje i ljubavi. Oni su bili dovedeni u to 

stanje zato {to su poricali da mogu da razumeju istine i 

~ine dobro; me|utim, ~im vi{e nisu bili odvojeni od svojih 

vlastitih ljubavi, oni su se vratili poùdama svojih ljubavi, 

i tada su, umesto ljubavi da ~ine dobro, èleli da 

90 


~ine zlo. Ovo sam video ~esto i mnogo slu~ajeva; stoga 

je o~igledno da se svak moè popraviti, i da popraviti se 

zna~i odvojiti se od zlih ljubavi. A kako se odvaja, bilo je 

ve} pokazano. 

Razlog {to je tako od Gospoda jeste to {to su oni koji 

su uvedeni u ose}aj za istinu i u veru poteklu iz nje, i 

u ose}aje za dobro i ljubav, ako ne ostanu u tome ose- 

}aju do kraja ìvota nego se vrate (zlim) ljubavima od 

kojih su bili odustali, tada krivi za profanisanje svetinja 

(svetogr|e). Ima vi{e vrsta profanacije, a ova je najgora, 

jer je sudbina takvih posle smrti stra{na. Oni nisu u paklu 

nego ispod, gde postoje bez misli ili volje za bilo {ta; 

samo govore i kre}u se. Vide ono {to ne postoji, a ne 

vide ono {to postoji. Kre}u se kao da ne{to rade, a u stvari 

ne rade ni{ta. To ({to oni rade) su bolesne varke izokrenute 

ma{te. Pa stoga {to ne misle i nemaju nikakvu volju, 

oni vi{e nisu ljudi; jer je osobenost ~oveka da misli i da 

ima volju. Stoga se za njih ne kaè oni u mu{kom ili u ènskom 

rodu, nego se koristi srednji rod, te stvari i to. Kada 

se vide u svetlosti neba, izgledaju kao kosturi pokriveni 

crnkastom koòm. Takvo je stanje onih koji su se jednom 

popravili, ali nisu takvi i ostali. 

Bi}e re~eno za{to je njihovo stanje tako stra{no. Kroz 

popravak se uspostavlja veza izme|u njih i neba, veza 

kroz koju se primaju dobra i istine; kroz ove se otvaraju 

unutra{nji delovi uma, dok se zla potiskuju na stranu. 

Ako ostanu ovakvi do smrti, oni su sre}ni, a ako ne, onda 

su nesre}ni; jer se zla koja su bila odstranjena vra}aju 

i me{aju sa istinama i dobrima; na taj na~in se u njima 

nebo i pakao tako pome{aju da se vi{e ne mogu odvojiti. 

Jer sve {to ostavi otisak na ~ovekov um kroz ljubav, 

nikada se ne moè iskoreniti; na taj na~in ceo um je uni- 

{ten zato {to se dobra ne mogu odvojiti od zala niti istine 

od obmana. Stoga oni nemaju ni misao ni volju; oni su 

kao kora iz koje je izva|eno seme, ili kao kost i koà bez 

mesa, a to je sve {to je ostalo od ~oveka. Neka se razume 

91


da nema opasnosti pre}i iz zla u dobro, nego je opasno pre}i 

iz dobra u zlo. (Otkr. Obj. 1158) 

56. Nije ista sudbina onih koji su neprekidno u zlu, 

jer su takvi u paklu na osnovu ljubavi svog ìvota* . Tamo 

oni misle, pa stoga i govore, iako govore obmane: oni 

imaju volju, pa stoga i deluj, iako su njihova dela zla. Oni 

izgledaju jedni drugima kao ljudi, iako su u svetlu neba 

~udovi{nog oblika. Iz toga se vidi za{to se po zakonu Bo- 

ànskog Provi|enja ~ovek uvodi u istine vere i dobra ljubavi 

samo onoliko koliko moè da se odvoji od zala i da 

bude postojan u dobrima ljubavi sve do kraja ìvota, i da je 

bolje da ostane uvek zao nego da prvo bude dobar pa opet 

zao, jer bi na taj na~in bio profanisan**. Zbog svega toga 

Gospod skriva delovanje Njegovog Provi|enja i to tako da 

~ovek jedva zna bilo {to o Provi|enju. On ~oveku dopu{ta 

da pripisuje obi~ne doga|aje ljudskoj pameti, kao i prirodnim 

uslovima, pa i samoj prirodi, radije nego da kroz vidljive i 

jasne znake Boànske Promisli i Prisustva ovaj nerazumno 

upadne usred svetih stvari, u kojima ne bi ostao. Gospod dopu{ta 

ovakve stvari u skladu sa ostalim zakonima Njegovog 

Provi|enja; naime, da ~ovek treba da uìva slobodu i 

da u svim poslovima postupa po razumu, a na taj na~in postupa 

od sebe. Jer bolje je da delovanje Boànskog Provi|enja 

pripisuje ljudskoj pameti i sre}i, nego da ih prvo 

prizna (kao delo Provi|enja), a da u isto vreme ìvi kao 

|avo. Iz toga je jasno da zakoni dopu{tanja, koji su brojni, 

proizlaze iz zakona Provi|enja. (Otkr. Obj. 1159) 

57. Na takvu vrstu profanacije (obesve}enja) odnose 

se ove re~i kod Mateje: 

Kad iza|e iz ~oveka, ne~isti duh luta pustim mestima, 

traè}i ali ne nalaze}i po~inka; tada re~e: Vrati}u 

* Prema tome koje i kakvo zlo su voleli, (prim. prev.) 

** Jer bi obesvetio ono {to je sveto, (prim. prev.) 

92 

se u ku}u iz koje sam iza{ao; pa kad se vrati, na|e 

je praznu, pometenu i opremljenu; tada ode i dovede 

sedam duhova gorih od sebe, te u{av{i ostado{e 

tu; te potonje be{e gore od prva{njeg tome ~oveku. 

(Mateja, 21:43, 44, 45) 

U ovom odlomku opisuje se ~ovekovo obra}enje kada 

su iz njega iza{li ne~isti duhovi; a tako isto i njegovo 

vra}anje zlu, i profanacija kada se ne~astivom pridru- 

ìlo sedam jo{ gorih duhova. A na to se misli u slede}im 

re~ima kod Jovana: Isus re~e ~oveku koji bi izle~en kod 

izvora Vitezde: 

Gle, ti ozdravi, pa ne gre{i vi{e da ti ne bi bilo gore. 

(Jovan, 5:14) 

A u ovim re~ima kod istog jevan|eliste: 


Oslepio je njihove o~i i otvrdnuo njihova srca, da ne 

bi videli ni ~uli niti razumeli srcem, te da se ne bi 

povratili i da ih ne bi izle~io. (12:40). 

Da se ne bi povratili i izle~ili, zna~i da ne treba da 

budu obesve}eni (profanisani). A tako bi bilo s Jevrejima 

(Mateja, 12:45), stoga im je bilo zabranjeno da jedu salo i 

krv (Levitska?, 3:17, 23, 25), gde se misli na profanisanje 

svetinja, jer su oni bili takvi. Svojim Boànskim Provi|enjem 

Gospod ~uva ~oveka od svake vrste profanacije. 

Zbog toga On odvaja u ~ovekovom umu ono {to je sveto 

od onoga {to nije, spremaju}i ono {to je sveto u unutra- 

{nje delove uma te ih podiù}i k Sebi, a ono {to nije sveto 

postavlja u spolja{nje delove njegovog uma, okre}u}i 

to prema svetu; na taj na~in sveto moè da se odvoji od 

nesvetog, te se ~ovek moè spasti. A to se ne moè desiti 

dok su dobra i zla izme{ana. Da oni koji ostaju u veri i 

ljubavi do smrti dobijaju krunu ìvota, Gospod u~i u Otkrivenju 

(Jovanovom), 2:10. (Otkr. Obj. 1160) 

93


58. Osmi zakon Boànskog Provi|enja je „da Gospod 

neprekidno odvaja ~oveka od zla onoliko koliko 

~ovek to slobodno ho}e; da ga moè odvojiti onoliko koliko 

je voljan; da ga onoliko koliko se moè odvojiti od 

zla, Gospod toliko vodi dobru, a to je k nebu; ali onoliko 

koliko se ne moè odvojiti od zla, toliko ga Gospod 

ne moè povesti dobru, to jest k nebu. Jer onoliko koliko 

se udaljava od zla, toliko ~ini dobro od Gospoda, dobro 

koje je to po sebi; a onoliko koliko se ne moè odvojiti, 

toliko ~ini dobro od sebe, a to dobro je iznutra zlo.“ 

U pogledu govora i pokreta tela ~ovek je u prirodnom 

svetu, ali je u pogledu misli i ose}aja volje on u 

duhovnom svetu. Pod duhovnim svetom misli se kako na 

nebo tako i na pakao; oba izdeljena po najsavr{enijem redu 

u bezbrojna dru{tva, a sve prema razlikama u ose}anjima 

i mislima koje poti~u iz njih. ôvek je posred ovih 

dru{tava, tako povezan (s njima) da bez njih nema mo} 

ni da misli ni da ho}e, osim kada je s njima povezan; a 

povezanost je takva da bi on, kada bi se od njih odvojio 

ili oni od njega, pao kao mrtav, pri tom bi u njemu ostalo 

ìvota samo u najve}im dubinama, po ~emu bi se razlikovao 

od zveri i po ~emu bi ìveo ve~no. ôvek ne zna 

da je u pogledu svog ìvota u takvom nerazdvojivom jedinstvu, 

a razlog {to to ne zna jeste to {to on ne razgovara 

s duhovima*. Me|utim, on treba da zna da ima vezu 

s njima i, eto, sada je to otkriveno. A to je potrebno 

re}i ne bi li se ovaj zakon Boànskog Provi|enja mogao 

razumeti. (Otkr. Obj. 1162) 

59. Po svom ro|enju ~ovek je posred paklenih dru- 

{tava, a u njih ulazi upravo onako kako se razvijaju r|ava 

ose}anja njegove volje. A ova poti~u iz ljubavi prema 

sebi i iz ljubavi prema svetu; razlog je to {to ove ljubavi 

okre}u sve mo}i uma nadole i napolje, a to je prema paklu 

* Ne razgovara otvoreno jer bi mu to oduzelo slobodu odlu~ivanja, 

(prim. prev.) 

94 


koji je ispod njih i izvan njih, pa ih tako okre}u od Gospoda, 

a tako i od neba. Tako isto i unutra{nji delovi ljudskog 

uma kao i sve ~ovekovog duha moè da se okrene 

nadole ili nagore; oni se okre}u nadole kada ~ovek voli 

sebe iznad svega, a nagore kada voli Gospoda vi{e nego 

i{ta drugo. To je stvarno okretanje; ~ovek od sebe okre}e 

ih nadole, dok ih Gospod od sebe okre}e nagore. Tome 

je uzrok vladaju}a (dominantna) ljubav. Oni se pona{aju 

na taj na~in samo kada misli koje poti~u iz ose}anja deluju 

na unutra{nji ~ovekov um. ôveku je to nepoznato, 

ali on to treba da zna da bi znao i kako ga Gospod udaljava 

od pakla i vodi k nebu. (Otkr. Obj. 1163) 

60. Ali da bi Gospod izveo ~oveka iz pakla i uveo 

ga u nebo, nu`no je da se on odupre paklu, to jest zlu 

kao od samoga sebe. Ako se ne odupire kao od sebe, on 

ostaje u paklu i pakao ostaje u njemu, tako da se ne odvajaju 

ni kroz ve~nost. I ovo proizlazi iz zakona Boànskog 

Provi|enja koji su ve} obja{njeni. Iskustvo }e nas nau~iti 

istome. Jer zla se uklanjaju kaznama, isku{enjima i odvratno{}u 

koja poti~e iz toga, ili ose}ajima za istinu i dobro. 

Zla se uklanjaju kaznama kod onih koji se ne popravljaju 

(preobra}aju), isku{enjima i odvratnos}u (ga|enjem) koje 

iz toga proisti~e kod onih koji se popravljaju (preobra}aju), 

a ose}ajima za istinu i dobro kod onih koji se 

prepora|aju (ra|aju duhovno). Iskustvo izgleda ovako*: kada 

se nepopravljeni ~ovek podvrgava kaznama, a to je slu- 

~aj u paklu, on se ka`njava sve dok se ne vidi da vi{e 

ne èli zlo sam od sebe, a to je kada sam sebe prisili da 

ne ~ini zlo; tako on od sebe odstranjuje zla. Ako kazne 

ne uti~u i na namere i volju, on ostaje u svom zlu. A to 

zna~i da zlo ni tada nije potpuno uklonjeno jer on nije prinudio 

samoga sebe, tako da ono (zlo) ostaje unutra i vra- 

}a se ~im nestane straha. Kod onih koji se popravljaju 

* Pod iskustvom autor misli na ono {to mu je pokazano u duhovnom 

svetu da bi o tome svedi~io, (prim. prev.) 

95


zla se otklanjaju kroz isku{enja, a to nisu kazne nego 

borbe. Ovde on nije prinu|en da odustane od zala, nego 

se sam na to prinudi i moli se Gospodu, te je tako oslobo|en 

zala kojima se odupirao. Oni se tada ne odupiru 

zlu iz straha od kazne, nego zato {to ose}aju odvratnost 

prema zlu, a ta odvratnost vremenom postaje otpor. Ali 

kod onoga koji se ra|a ponovo (koji se ra|a duhovno) 

nema isku{enja ili borbi, po{to ose}aji za istinu i dobro 

prave razdaljinu izme|u njih, jer su ovi potpuno odvojeni 

od pakla odakle zla dolaze, i jer su pripojeni Gospodu 

(spojeni s njim). 

Biti odvojen i uklonjen od zala nije ni{ta drugo nego 

biti odvojen i uklonjen od paklenih dru{tava. Gospod 

je u stanju da odvoji i ukloni od paklenih dru{tava odnosno 

od zala sve ljude, ma koliko da ih ima, i da ih prevede 

u nebeska dru{tva, a to zna~i u dobra, ali to moè 

da traje samo nekoliko sati, posle ~ega se zla vra}aju. Video 

sam nekoliko puta kako se to odvija i kako zli ljudi 

nastavljaju da budu zli kao {to su i pre bili. Nema nijednog 

primera u celokupnom duhovnom svetu da se neko 

odvojio od zala osim kroz borbu i kroz odupiranje kao 

od samoga sebe, niti da se to dogodilo osim po Gospodu*. 

(Otkr. Obj. 1164) 

61. Iskustvo svedo~i isto. Svi oni koji dolaze sa zemlje 

u duhovni svet razaznaju se po tome da li se odupiru 

zlu od sebe, ili ne od sebe. Oni koji se odupiru (od 

sebe) jesu spaseni, a ostali nisu. Razlog je to {to niko ne 

moè sam od sebe da se odupre zlu nego samo od Gospoda, 

jer se Gospod opire zlu u ~oveku, ali to ~ini tako 

da ovome izgleda kao da to radi od sebe. Tako, svi oni 

koji priznaju Gospoda ispovedaju da su svako dobro i istina 

od Njega a ni{ta od ~oveka, oni na taj na~in imaju 

mo} da se odupru zlu od Gospoda; svi se oni odupiru zlu 

* Po sili od Gospoda, (prim. prev.) 

96 


kao od sebe. Ali oni koji to ne priznaju na svetu, ne 

mogu da se odupru zlu kao od sebe samih, jer su u zlu 

i jer uìvaju u njemu od svoje ljubavi* ; a odupirati se 

uìvanju svoje ljubavi zna~ilo bi odupirati se samima sebi, 

svojoj prirodi i svom vlastitom ìvotu. Izvedena je 

proba da bi se videlo da li se oni mogu odupreti zlu kad 

su suo~eni s mogu}im kaznama u paklu, i to tako da su 

se te kazne videle i osetile, ali je sve bilo uzalud. Otvrdnuv{i 

u srcima, rekli su: Nek bude {ta bude, samo da i 

dalje uìvamo i veselimo se u srcima dok smo ovde. Mi 

znamo {ta je sada; a {ta je u budu}nosti, o tome ne mislimo. 

Ne}emo patiti vi{e nego mnogi drugi. Ali kada su posle 

izvesnog vremena ba~eni u pakao, tamo su prestali da 

~ine zlo zbog kazni koje su trpeli.**. Me|utim, kazne ne 

oduzimaju volju, nameru i misao o zlu; ve} samo spre~avaju 

delo***. Iz svega toga se vidi da otpor zlu ne poti~e 

od ~oveka, nego od Gospoda kod onih koji Ga priznaju; 

a On ~ini da njima izgleda kao da to dolazi od njih samih. 

(Otkr. Obj. 1165) 

62. Razlog {to se sam Gospod odupire zlu u ~oveku 

i to ne radi kroz an|ele neba, jeste to {to je otpor zlu u 

~oveku delo Boànske Svemo}i, Boànskog Sveznanja i 

Boànskog Provi|enja. To je delo Boànske Svemo}i zato 

{to odupreti se jednom zlu, zna~i odupreti se svim zalima, 

a to zna~i i svakom paklu. Jer je svako zlo povezano 

s bezbroj drugih zala, koja se slaù kao i stepeni pakla. Jer 

* Zbog toga {to to vole odnosno {to je to njihova ljubav, (prim. prev.) 

** Ovde pisac kao da protivure~i sam sebi jer, po njemu, niko nikada 

nije ba~en u pakao, nego sam od sebe ide tamo. Treba se setiti da 

oni koji vide, taj doga|aj doìvljavaju kao bacanje ili padanje, {to je 

samo privid. Ovde on govori o eksperimentu koji je pred njegovim o~ima 

izveden u svetu duhova, da se pokaè kako duhovi kojima vlada njihov 

proprijum a ne Gospod ne vide istinu, i kako se odupiru zlu samo 

zbog straha od kazne kada su ba~eni u pakao, gde bi oni ina~e i{li sami 

od sebe, (prim. prev.) 

*** Deluju samo na spolja{njeg ~oveka, (prim. prev.) 

97


kao {to svi stepeni pakla ~ine jedinstvo, tako ga ~ine i 

zla, pa tako samo Gospod moè da se odupre paklu koji 

je tako povezan. To je delo Boànskog Sveznanja zato 

{to samo Gospod zna kakav je ~ovek*, kakva su njegova 

zla i kako su ona povezana s ostalim zalima, kao i to 

kakvim redom treba da se otklanjaju da bi se ~ovek izle- 

~io iznutra i iz korena. To je delo Boànskog Provi|enja 

da se ne bi dogodilo bilo {ta protivno zakonima reda, i 

da bi sve vodilo ~ovekovoj sre}i u ve~nosti; jer se Bo- 

ànsko Provi|enje, Boànsko Sveznanje, kao i Boànska 

Svemo} odnose na ono {to je ve~no. 

Iz toga je jasno da nijedan an|eo ne moè da se odupre 

zalima u ~oveku, nego samo Gospod. Ovo Gospod 

izvodi kako neposredno od Sebe tako i posredno kroz nebo; 

ali tako da nijedan an|eo o tome ne zna ni{ta. Jer 

sva nebesa zajedno jesu Gospod, jer su ona Njegovo Bo- 

ànsko Proisti~u}e, pa prema tome kada On deluje kroz 

nebo, On deluje od sebe; kaè se da je to posredno zato 

{to Boànsko Delovanje proti~e kroz nebesa, a pri tome 

ne uzima ni{ta kod an|ela od onoga {to je njihovo vlastito 

(proprium), a ono {to od njih uzima, to pripada Njemu. 

A to izgleda kao kada ~ovek napravi jedan pokret 

(tela); da bi izveo taj pokret, on mora da pokrene bezbroj 

tkiva koja vr{e pokret i koja su razbacana po celom telu, 

a pri tome nijedno tkivo ne zna ni{ta o tome. Tako je i 

s an|elima u Boànskom telu koje se naziva nebom. (Otkr. 

Obj. 1166) 

63. Zakon Boànskog Provi|enja, po kojem ~ovek 

~ini dobro od Gospoda onoliko koliko se udaljava od zla, 

i ~ini dobro od sebe onoliko koliko se ne udaljava od 

zla, moè se objasniti pomo}u Deset zapovesti. Uze}emo 

kao primer zapovest protivu kra|e. Oni koji se od sebe odupiru 

strasti kra|e, to jest odupiru èlji da sti~u neiskreno 

* Svaki pojedini ~ovek, (prim. prev.) 

98 


i nepravedno dobitak (materijalni), govore}i u srcu da to 

ne treba da rade jer je protivno Boànskom zakonu, a to 

zna~i Bogu, i da je to pakleno, posle kra}e borbe udalje se 

od zla i tada ih Gospod vodi u dobra koja se nazivaju iskrenost 

i pravednost. Tada po~nu da misle o tim dobrima, 

a kada vide njihove osobine, vide iskrenost od iskrenosti 

i pravednost od pravednosti; a kada kasnije izbegavaju i 

odstranjuju zlo ove strasti, tada vole ta dobra i ~ine ih iz 

ljubavi, a to zna~i bez ikakve prisile. Ova dobra jesu od 

Gospoda, jer su sama u sebi dobra. 

Ali nije tako ako pohlepa za sticanjem dobitka neiskreno 

i nepravedno ostane u ~oveku; jer u tom slu~aju on 

ne moè da radi ono {to je iskreno iz iskrenosti niti ono 

{to je pravedno iz pravednosti, dakle, ne od Gospoda nego 

od sebe. Jer tada on sve radi da bi drugi verovali da je 

iskren i pravedan, i to su njegovi ciljevi koji su u tome da 

stekne ve}u dobit i ~ast. Ovi ciljevi su u dobrima (koje 

~ini), a od ciljeva zavisi kakvo je delo (iznutra). Ovakvo 

dobro sadrì iznutra zlo, jer njegova (unutra{nja) vrednost 

proizlazi od pretpostavljenih ciljeva, koji su u tome da 

stekne dobit neiskreno i nepravedno. Svako moè da vidi 

kako ovakva dobra ne mogu da postanu dobra po sebi sve 

dok zlo nije uklonjeno (iz njih). Sli~an je slu~aj i sa ostalim 

zapovestima iz Deset tablica. (Otkr. Obj. 1167) 

64. ôvek se odvaja od zala onoliko koliko se odvaja 

od pakla, jer su zla i pakao jedno; a koliko se odvaja 

od ovih, toliko se uvodi u dobra i toliko se povezuje s nebom, 

jer su dobra i nebo jedno. On tada postaje drugi ~ovek, 

njegova sloboda, koja je pre bila sloboda da misli i 

ho}e zlo, postaje sloboda da misli i ho}e dobro, a to je 

po sebi i u su{tini sloboda. Kada je u ovoj slobodi, ~ovek 

tek tada saznaje {ta je sloboda a ne pre toga, jer je pre mislio 

da je sloboda da se ~ini dobro u stvari ropstvo, dok 

sada iz slobode koja dolazi od dobra on ose}a da je sloboda 

da se ~ini zlo u stvari ropstvo, jer je to njen istinski 

99


karakter. Dobra koja je pre ~inio nisu mogla da budu stvarna 

dobra, jer ih je ~inio iz ljubavi prema sebi i prema 

svetu; a (stvarna) dobra se ~ine samo iz ljubavi (prema dobru). 

Prema tome, dobro je onakvo kakva je i ljubav*; ako 

je ljubav zla, iako se ose}a kao zadovoljstvo, ona je i pored 

toga zlo. A dobro koje posle ~ini jeste dobro u stvarnosti**, 

jer ono dolazi od Gospoda, kao {to je re~eno, 

ono dolazi od samoga Dobra (Dobra po sebi). Pre nego se 

poveè s nebom, ~ovekov um je okrenut unatrag, jer on 

tada jo{ nije izveden iz pakla. Ali kada samo prolazi kroz 

popravak (reformaciju), tada gleda od istine ka dobru, sleva 

nadesno, {to je protivno redu (levo predstavlja istinu 

a desno predstavlja dobro, prim prev); ali kada se pripoji 

nebu, tada je (njegov um) okrenut napred, i tada je 

podignut ka Gospodu, i gleda zdesna nalevo, a to je od 

dobra ka istini, {to je prema redu.*** Eto tako se vr{i ~ovekovo 

okretanje.**** Sli~an slu~aj je s razumom i s voljom. 

Jer je razum prijemnik istine a volja je prijemnik 

dobra. Pre nego je ~ovek izveden iz pakla, njegov razum 

i volja ne deluju kao jedno, jer tada ~ovek razumom vidi 

i priznaje mnogo toga s ~im se ne slaè njegova volja, jer 

to nije predmet njegove ljubavi. Ali kada je pripojen nebu, 

tada njegovi razum i volja deluju kao jedno, jer tada 

razum vodi volju. Kada do|e do okretanja, tada on voli 

* Prema tome dobru, (prim. prev.) 

** Duhovnoj, (prim. prev.) 

*** Postoje dva perioda u preobrazbi ~oveka od prirodnog u duhovnog: 

prvi je popravak ili reformacija, kada od istine gleda na dobra, to 

jest tada se pokorava istini i tada se uklanjaju spoljna zla iz poslu{nosti 

prema istini; a drugi period je preporod ili regeneracija, kada iz ljubavi 

prema istini i dobru ~ovek ~ini dobro i tada gleda od dobra ka istinama, 

(prim. prev.) 

**** Ovo se vidi iz Duhovnog sveta, naime, ~ovek gledan odozgo na svetu 

vidi se u kojem pravcu gleda, to jest da li na njega uti~u pakao ili nebo. 

Sli~no tome, ~ovek se vidi kao da je potonuo ili se izdigao iznad tla, 

prema tome da li je vi{e u paklu ili u nebu. Naime, dobri duhovi tako mogu 

da vide ljude na zemlji, (prim. prev.) 

100 


ono {to ho}e, a ono {to ho}e iz ljubavi, to i misli. Naime, 

~ovek se odvaja od zala tako {to se opire i bori protiv 

zala kao od sebe, a u isto vreme uvodi se u ljubav 

prema istini i dobru, te on tada sve {to ho}e i ~ini, to i 

misli i govori. (Otkr. Obj. 1168) 

65. U ~oveku su dve sposobnosti potrebne za ìvot: 

jedna se zove razum a druga volja. Te dve sposobnosti 

sasvim se razlikuju, ali su bile stvorene da budu jedno, a 

kada ~ine jedinstvo, tada se zovu um; one su, me|utim, 

samo u po~etku odvojene, a kasnije su ujedinjene. One se 

razlikuju kao svetlost i toplota; jer razum dolazi od svetlosti 

neba koja je u su{tini Boànska Istina ili Boànska 

Mudrost. Dok je na svetu, ~ovekov razum vidi od ove svetlosti*; 

njegovo razumevanje, mi{ljenje i zaklju~ivanje dolaze 

od nje. ôvek ni{ta ne zna o ovoj svetlosti i njenom 

poreklu. Sada, po{to razum vidi od svetlosti neba, to je 

jasno da je on predmet i prijemnik ove svetlosti kao i 

mudrosti koja od nje dolazi. A po{to volja voli od toplote 

neba, to je jasno da je ona predmet i prijemnik dobra odnosno 

ljubavi. Iz svega ovoga vidi se da se ove dve ìvotne 

sposobnosti kod ~oveka razlikuju kao svetlost i toplota, 

istina i dobro, mudrost i ljubav. 

Moè jasno da se vidi kako su ove dve sposobnosti 

u ~oveku u po~etku odvojene, tako da ~ovek moè da 

razume istinu, a od istine i dobro, te da ga potvr|uje i 

da ga ~ini bez obzira na to da li ga ho}e ili ne. Jer on razume 

{ta je istina, a iz toga i {ta je dobro, kada je ~uje ili 

~ita; a onaj koji savr{eno razume, taj moè i da besedi i 

da pi{e. Me|utim, kada je sam sa sobom i kada misli iz 

svoga duha, on tada moè da vidi da ne}e istinu i da upravo 

èli da postupa protivno njoj; i da to i radi kad se ne 

pla{i (posledica). Takav je karakter onih koji govore razumno, 

a ìve suprotno tome. Na to se misli kada se kaè 

* Ne bi mogao da misli ili da ne{to razume da nema nebeske svetlosti 

koja se uliva u dubinu njegovog razuma, (prim. prev.) 

101


da ~ovek vidi jedan zakon u svom duhu a drugi u svojim 

udovima, jer duh je razumevanje, a udovi su volja. 

Ovo neslaganje prime}uje onaj koji èli da se popravi, a 

mnogo manje onaj koji to ne èli. To je razlog {to se 

kod ~oveka razum ne razara, a to nije slu~aj s voljom. 

Jer razum je kao svetlo na svetu gde ~ovek moè da vidi 

podjednako jasno i zimi i leti; volju moèmo uporediti s 

toplotom na svetu koja moè da bude sa svetlo{}u ili bez 

nje; jer ona (toplota) ne postoji zimi a postoji leti. Ali 

volja moè da sru{i razum kao {to odsustvo toplote dovodi 

do uni{tenja semenskih klica u zemlji. 

Volja razara razum kod onih koji su u zalima ìvota 

kada volja i razum deluju slo`no, ali ne i u drugim slu- 

~ajevima. Oni deluju slo`no kada ~ovek misli sam iz svoje 

vlastite ljubavi, ali tako ne deluju kada je on u dru{tvu 

s drugima; jer u tom slu~aju on prikriva i tako odstranjuje 

ljubav svoje vlastite volje, a kada se odstrani, razum 

se uzdiè u vi{u svetlost.* Slede}e iskustvo to }e potvrditi. 

U vi{e prilika video sam duhove kako razgovaraju me- 

|usobno, a i sa mnom, tako mudro da ni an|eo ne bi tako 

mogao da govori, pa sam iz toga pretpostavljao da }e 

oni za kratko vreme da se podignu u nebo; me|utim, 

posle kra}eg vremena video sam ih sa zlo~estima u paklu. 

To me je iznenadilo, ali mi je tada bilo dozvoljeno 

da ih ~ujem kako govore sasvim druga~ije, ne u prilog istina 

kao pre nego protivu njih, a razlog je bio to {to su 

tada bili u ljubavi svoje stvarne volje i razuma, {to ranije 

nije bio slu~aj. Isto tako bilo mi je dozvoljeno da vidim 

kako se ~ovekovo ja (proprium) razlikuje od onoga 

{to nije ja (non proprium), jer se to vidi u svetlosti neba. 

Ja (proprium) obitava u unutra{njim delovima (uma), a 

ne-ja (non proprium) u spolja{njim, i tako ovo poslednje 

zakriljuje i sakriva ono prvo, pa se tako ne vidi dok se 

* Zato je od duhovne koristi biti u dru{tvu pobo`nih ljudi koji se otklanjaju 

od zla i tako se ~uvaju da se ne poveù za stalno sa zlom odnosno 

s paklom, (prim. prev.) 

102 


veo ne odmakne, {to je slu~aj sa svim (ljudima) posle smrti. 

Isto tako sam video kako su se neki zapanjili kada su 

to ~uli i videli, ali to su oni koji sude o ~oveku prema njegovim 

razgovorima i pisanju, ne uzimaju}i u obzir njegova 

dela koja dolaze od njegove stvarne volje. Iz toga se 

vidi da su ove dve ìvotne sposobnosti kod ~oveka u po- 

~etku odeljene. 

Sada }e se ne{to re}i o njihovom jedinstvu. One (sposobnosti) 

se sjedinjuju kod onih koji se popravljaju, a to 

je kada se to jedinstvo ostvaruje kroz borbu protivu zala 

volje; jer kada se ova odstrane, volja za dobro deluje u 

jedinstvu s razumevanjem istine. Iz toga sledi: kakva je 

volja, takvo je i razumevanje; ili, {to je isto, kakva je 

ljubav, takva je i mudrost. Razlog {to je ono poslednje isto 

kao i ono prvo jeste to {to je ljubav koja pripada volji 

bi}e (esse) ~ovekovog ìvota, dok je mudrost koja pripada 

~ovekovom ìvotu njena manifestacija (existere). Dakle, 

ljubav koja pripada volji oblikuje se u razumu, a oblik 

onoga {to prima naziva se mudrost; kako imaju isto bi}e 

(esenciju), to je jasno da je mudrost forma (manifestacija) 

ljubavi ili oblikovana ljubav. Kada se ove dve sposobnosti 

ujedine kroz obnovu (duhovnu), ljubav volje raste svakoga 

dana kroz duhovnu hranu koja je razumevanje*; jer 

u razumu postoji privla~nost prema istini i dobru, {to je 

kao apetit koji traì i èli hranu.** 

Iz svega {to je izloèno vidi se da volja prvo treba 

da bude popravljena (reformisana), i koliko se vi{e popravlja, 

toliko bolje vidi i raste u mudrosti; jer razum moè 

da se razru{i ali ne i volja, kao {to je re~eno. Me|utim, 

volja i razum ~ine jedno i kod onih koji se ne popravljaju 

ili koji su zli, ako ne dok su na svetu, a to svakako 

* Istine i dobra, (prim. prev.) 

** To je unutarnje zna~enje Gospodovih re~i apostolima: Vi ste so zemlje 

(Mateja, 5:13), kako autor pi{e u Nebeskim Tajnama (br. 9325), 

gde so odgovara te`nji istine da se spoji s dobrom, i èlji dobra da mu 

se otkrije vi{a istina, (prim. prev.) 

103


posle smrti; zato {to posle smrti ~oveku nije dozvoljeno 

da misli osim od ljubavi njegove volje, jer se svi dovode 

u ovakvo stanje; i kada se to desi, tada zla ljubav njegove 

volje dobija oblik u razumu, a taj oblik je ludilo (duhovno), 

jer je to forma zla od obmane.* (Otkr. Obj. 1170) 

66. Na to }emo dodati i ova opaànja: 

1) Pre reformacije (popravka) svetlo razuma je kao 

svetlost meseca, ve} prema tome kakvo je poznavanje istine 

i dobra, a posle reformacije (popravka) ono je kao svetlost 

sunca, prema tome kako ~ovek pretvara u dela znanja 

istine i dobra u svom ìvotu. 

2) Razlog {to nije dozvoljeno da se razum razru{i jeste 

to {to ~ovek mora i dalje da bude u stanju da razume 

istine i da pomo}u njih vidi zla svoje volje; i kada ih vidi, 

da je u stanju da im se odupre kao od sebe i da se tako 

popravi.** 

3) Pa ipak, ~ovek se ne popravlja snagom svog razuma, 

nego snagom razumnog priznavanja istine koja ~ini 

da vidi zla; jer Gospodovo Boànsko Provi|enje deluje na 

ljubav ~ovekove volje, a iz ove ljubavi (deluje) na razum, 

a tek onda iz razuma na ljubav njegove volje. 

4) Ve} prema tome kakva je, ljubav njegove volje 

daje inteligenciju***; prirodna ljubav, ~ije je poreklo duhovno, 

daje inteligenciju u gra|anskim i moralnim stvarima; 

dok duhovna ljubav u prirodnoj ljubavi daje inteligenciju 

u duhovnim stvarima. Me|utim, ~isto prirodna ljubav, kao 

i lukavstvo koje je prati, ne daju inteligenciju u duhovnim 

* Prema autoru, nema efikasnog pokajanja posle smrti, to jest ~ovek 

ostaje kakav je bio na svetu, iako se ponekad pona{a druga~ije iz straha 

od kazne, (prim. prev.) 

** ôvek ne gubi razum sve dok ima nade da mu razum sluì da 

shvati istinu i da ne ~ini zlo; ali kada nema vi{e te nade, onda ga gubi, 

a to je kada nastanjuje paklene dubine gde jedva da i postoji, a izgleda 

kao kostur posut crnom bojom, pa tako nema ni misli ni èlja, {to 

je pomenuto u prethodnom tekstu, (prim. prev.) 

*** Vi{i oblik razuma, (prim. prev.) 

104 

stvarima, nego mo} da (~ovek) potvr|uje sve {to mu prija, 

tako da posle ovakve potvrde ~ovek postane nadmen*, 

pa mu se ~ini da je obmana istina, a da je zlo dobro. Pa 

ipak, ova ljubav ne oduzima sposobnost da se istine vide 

u njihovom vlastitom svetlu; samo se oduzima za ono vreme 

kada se ta ljubav (ka zlu) upra`njava, {to zna~i kada 

postoji a ne kada je nema. 

5) Kada se ~ovek popravi i kada mudrost njegovog 

razuma postane deo ljubavi njegove volje, to jest kada 

mudrost postane ljubav ka istini i dobru, tada je ~ovek sli- 

~an vrtu u prole}e, kada se toplota sjedini sa svetlo{}u te 

daje ìvot klicama. Duhovne klice su dela mudrosti (koja 

poti~e od ljubavi), tako da u svakoj klici kao da postoji 

du{a te ljubavi, a klica kao da je obu~ena u mudrost. Volja 

je prema tome kao otac, a razum je kao majka. 

6) Takav je tada ~ovekov ìvot, ne samo ìvot njegovog 

uma (animus), nego i ìvot njegovog tela, jer ìvot uma 

deluje jednoglasno sa ìvotom tela po saobraznostima (korespondencijama). 

Jer ìvot volje ili ljubav saobrazna je 

ìvotu srca, dok je ìvot razuma ili mudrosti saobrazan 

delovanju plu}a; to su dva izvora ìvota tela. Ovo nije poznato; 

a to je uzrok {to zao ~ovek ne moè ìveti u nebu 

niti dobar u paklu. Svako od njih postaje kao mrtav ako 

nije me|u onima ~iji ìvot volje i razuma ~ine jedinstvo 

(s njegovim ìvotom); samo me|u sli~nima njegovo srce 

kuca a plu}a di{u slobodno. (Otkr. Obj. 1171) 

67. Deveti zakon Boànskog Provi|enja je u tome 

da Gospod „ne nau~ava istine neposredno Sam ili preko 

an|ela, nego preko Re~i, kroz besede, ~itanje, razgovore, te 

kroz razmi{ljanje svakog ponaosob; i da se ~ovek tada prosvetljuje 

prema tome kakvo je njegovo ose}anje prema istini, 

koje se temelji na primeni (tih istina u ìvotu); bez toga, 

on ne bi delovao kao od sebe.“ 

* Zami{lja se sna`nim, (prim. prev) 


105


Ovo sledi iz zakona Boànskog Provi|enja koji su ve} 

navedeni, a to je da ~ovek mora da bude slobodan i da 

postupa po svom razumu; da mora da misli kao od sebe, 

te da postupa po svojoj volji slobodno; i dalje, da se ne 

povodi za ~udima ili vizijama da bi verovao ili ne{to radio. 

Ovi zakoni se ne mogu promeniti jer su to zakoni Bo- 

ànske Mudrosti, a u isto vreme i Boànske Ljubavi; ovi 

zakoni bili bi poreme}eni ako bi ~ovek u~io (istine i dobra) 

neposredno kroz uticaj (influx) ili govor; (ali kada se 

radi o ~ovekovom unutarnjem umu) Gospod uti~e (neposredno) 

u ~ovekovo unutarnje bi}e (interiora), pa tek onda 

u njegovo spolja{nje bi}e (exteriora); isto tako, u ose}aj 

njegove volje, a preko njega i u misli njegovog razuma, 

a ne obrnuto, to jest kroz misli razuma u ose}aj volje. Uticanjem 

u unutarnje ~ovekovog uma, a kroz to u njegovo 

spolja{nje, pu{taju se koreni a od korena rast, po{to 

su koreni unutra{nje a rast (biljke) spolja{nje. Opet, uticaj 

u ose}aj volje, a kroz ovaj u misli razuma, daje ìvot 

du{i a onda i svemu ostalom; jer je ose}aj volje kao du{a 

iz koje se oblikuju misli razuma. Takav je uticaj iz unutarnjeg 

u spolja{nje, uticaj koji je stvaran. 

ôvek ni{ta ne zna o ovom uticaju u njegovo unutarnje 

bi}e, niti bilo {ta zna o onome {to ulazi u ose}aj njegove 

volje; on veruje da uticaj ulazi u njegov spolja{nji 

um, kao i u misli njegovog intelekta; ali ako bi bilo tako, 

ne bi se moglo stvoriti ne{to {to ima koren i du{u. Svako 

moè videti da bi to bilo protivno Boànskom Redu, pa 

bi sledstveno tome bilo razgra|ivanje a ne gra|enje. Iz toga 

se jasno moè videti istina o ovom zakonu Boànskog 

Provi|enja. (Otkr. Obj. 1173) 

68. Me|utim, samo se iz duhovnog sveta moè saznati 

kako Gospod ulazi uticajem i kako se sledstveno tome 

~ovek vodi. U tome svetu je ~ovek svojim duhom, a 

to zna~i svojim ose}anjima i mislima; jer misli i ose}anja 

sa~injavaju duh ~oveka. To je (njegov duh) koji misli, a 

106 


ne telo. ôvekova ose}anja, od kojih poti~u njegove misli, 

prostiru se u dru{tva duhovnog sveta u svim pravcima, 

u ve}i ili manji broj dru{tava, ve} prema ja~ini i osobinama 

njegovih ose}anja. ôvek je svojim duhom povezan 

s tim dru{tvima kao konopcima koji ograni~avaju prostor 

u kojem on hoda*. I kako se menjaju njegova ose}anja, 

tako on prelazi iz jednog u drugo dru{tvo, i u kojem god 

da je dru{tvu, iz toga dru{tva se kao iz sredi{ta {ire njegova 

ose}anja i misli u druga dru{tva, to jest u njihove 

obode. Ta dru{tva su u stalnoj vezi sa ose}anjem u sredi{tu, 

te ~ovek misli i govori iz tog ose}anja. 

ôvek sti~e za sebe ovu sferu – a to je sfera njegovih 

ose}anja i misli – dok je na svetu; ako je ona zla (sfera), 

on je u paklu, ako je dobra, on je u nebu. On toga 

nije svestan, jer ne zna da sve to postoji. Kroz ova dru{tva 

~ovek se kre}e svojim umom slobodno, iako je vezan (kao 

konopcima), a u stvari Gospod ga vodi na svakom koraku. 

Me|utim, tako je ure|eno da ~ovek misli da je potpuno 

slobodan; dozvoljeno je da on bude ube|en da je 

tako, jer je to po Boànskoj Providnosti da se ~ovek vodi 

tamo kuda ga vode njegova ose}anja. Ako je njegovo ose- 

}anje zlo, on je vo|en kroz paklena dru{tva, a ako uz to 

ne gleda na Gospoda, on se uvodi u njih dublje, iako ga 

Gospod vodi kao rukom, tako da mu popu{ta ili ga zaustavlja 

koliko je ~ovek voljan da ga sledi (Gospoda). S druge 

strane, ako gleda na Gospoda**, on postupno izlazi iz 

tih (paklenih) dru{tava, sve prema njihovom redu i povezanosti; 

a ovaj red i ove povezanosti (paklenih dru{tava) 

poznati su samo Gospodu. Na taj na~in ~ovek se izvodi 

korak po korak iz pakla nagore prema nebu, pa i u nebo. 

Ovo Gospod izvodi bez ~ovekovog znanja, jer ako 

bi ovaj bio toga svestan, poremetio bi taj proces i postao 

sam sebi vo|a. ôveku je dovoljno da nau~i istine iz Re~i, 

* Gde se kre}e njegov duh, (prim. prev.) 

** Ako veruje u Gospoda i ako o~ekuje od njega pomo}, (prim. prev.) 

107


i da preko istina upozna dobra, a opet preko istina i dobara 

da sazna {ta su zla i obmane, te na taj na~in istine 

deluju na njega, pa tako zla i neistine vi{e nemaju uticaja 

na njega. Dozvoljava mu se da zna {ta su zla i obmane 

pre nego sazna {ta su istine i dobra, ali ne moè 

da ih vidi i opaà; samo se na taj na~in ~ovek vodi iz 

jednog u drugo ose}anje u slobodi i kao od sebe. Ako priznaje 

Boànsko Provi|enje u svemu, on je vo|en u skladu 

sa svojim ose}ajem za istinu i dobro, ali ako ne priznaje 

Boànsko Provi|enje Gospodovo, on se vodi u skladu 

sa svojim ose}ajem za zlo i obmanu, po dozvoli*. Samo 

na taj na~in prima inteligenciju koja odgovara ose}anju, 

i to je prima onoliko koliko se iz istina bori protivu zala 

kao od sebe. Nu`no je da se ovo otkrije jer se ne zna da 

Boànsko Provi|enje neprestano deluje, kako u najsitnijim 

tako i u najkrupnijim stvarima ~ovekovog ìvota. (Otkr. 

Obj. 1174) 

69. Posle navedenoga bi}e obja{njena priroda ose- 

}anja, a zatim i za{to Gospod vodi ~oveka pomo}u ose}anja 

a ne pomo}u misli, pa }e na kraju biti pokazano za{to 

se ~ovek ne moè spasti ni na koji drugi na~in. 

1) [ta je priroda ose}anja? Ose}anje je sli~no ljubavi, 

s tom razlikom {to je ljubav kao izvor, a ose}anja su 

kao potoci koji iz njega isti~u; pa su tako ona nastavak 

(ljubavi). Ljubav je kao izvor u ~ovekovoj volji; njegova 

ose}anja, koja su kao potoci, ulivaju se neprekidno u njegov 

razum, i tu uz pomo} svetlosti iz istina grade misli, 

upravo onako kako toplota u vrtu prouzrokuje rast semenki 

uz pomo} sun~evih zraka. Po svom poreklu ljubav je 

toplota neba, a istine su sun~evi zraci, dok su misli rast biljaka, 

gde su toplota i svetlost sjedinjene. Iz ovakvog jedinstva 

poti~u sva dru{tva neba, koja su nebrojena i koja 

su u su{tini ose}anja; ona su iz topline, koja je ljubav, i 

* Od Gospoda, (prim. prev.) 

108 


iz mudrosti, koja je svetlost {to isti~e iz Gospoda kao 

sunce*. Iz tog razloga dru{tva ose}aja za dobro i istinu 

stoje u srazmeri s toplinom sjedinjenom sa svetlo{}u, i sa 

svetlo{}u sjedinjenom s toplinom. To je poreklo misli svih 

onih koji nastanjuju nebo. Iz ovoga je jasno da dru{tva 

nisu misli nego ose}anja, pa je jasno i da, kad kaèmo 

kako ~oveka vode dru{tva, to zna~i da ga vode ose}anja, 

a kada ga vode ose}anja, da ga u stvari vode dru{tva, pa 

}emo ubudu}e umesto dru{tva koristiti izraz ose}anja. 

2) Sada }emo pokazati za{to Gospod vodi ~oveka preko 

njegovih ose}anja, a ne preko njegovih misli. Kada Gospod 

vodi ~oveka kroz njegova ose}anja, On moè da ga 

vodi po zakonima Njegovog Boànskog Provi|enja, a to 

ne moè ako ga vodi preko njegovih misli. Ose}anja ~ovek 

ne opaà, ali misli ~ovek opaà. Dalje, ose}anja uzrokuju 

misli, a misli ne uzrokuju ose}anja; ~ini se kao da 

misli imaju tu mo}, ali to je obmana. A po{to ose}anja 

stvaraju misli, ona stvaraju i sve {to pripada ~oveku, jer 

ona sa~injavaju njegov ìvot. Ovo je poznatu u svetu. Jer 

ako odràvate ~oveka u njegovom ose}anju, on vam se 

pokorava i moète ga voditi kuda god ho}ete, i tada jedan 

razlog deluje kao i hiljadu (razloga); ali ako ga ne 

odràvate u njegovom ose}anju, razlozi ne vrede ni{ta**; 

jer u tom slu~aju ose}anje koje se ne slaè s razlozima, 

te razloge izvr}e, odbacuje ili ru{i. Sli~no bi bilo kada bi 

Gospod vodio ~oveka pomo}u njegovih misli neposredno, 

a ne preko ose}anja. Tako|e, kada ga Gospod vodi preko 

ose}anja, ~oveku se ~ini da je slobodan u mislima, te da 

govori i postupa slobodno. Stoga Gospod ne pou~ava ~oveka 

neposredno, nego za to koristi sredstva, a to su Re~, 

u~enja i besede iz Re~i, zatim razgovorima i druènjem 

s drugim (ljudima); jer tada ~ovek misli slobodno kao od 

sebe. 

* U nebu se Gospod vidi kao sunce koje neprestano sija, (prim. prev.) 

** Ose}anja su ja~a od razuma, (prim. prev.) 

109


3) Iz onoga {to smo rekli o zakonima Boànskog Provi|enja, 

kao i iz toga {to misli ne stvaraju ose}anja, 

postaje jasno da se ~ovek ne moè spasti ni na koji drugi 

na~in. Jer i kada bi znao sve {to je u Re~i, ceo nauk, pa 

i tajne mudrosti koje su poznate samo an|elima, a da i pored 

toga ose}a poùde za zlom, Gospod ga ne bi mogao 

izvesti iz pakla. Stoga je o~igledno da bi, kada bi ~ovek 

bio vo|en uticajem u njegove misli, to bilo isto kao kada 

bismo bacali seme na drum, ili u vodu, ili na sneg, ili u 

vatru. (Otkr. Obj. 1175) 

70. Me|utim, upravo zbog toga {to Boànsko Provi- 

|enje deluje na ose}anja koja pripadaju ~ovekovoj ljubavi 

i volji, i {to ga vodi preko njegovih vlastitih ose}anja iz 

jednog u drugo, ve} prema njihovoj bliskosti, pri tome po- 

{tuju}i ~ovekovu slobodu tako da to ~ovek i ne opaà, mnogi 

ljudi odri~u Provi|enje i utvr|uju se u tome (odricanju). 

Na to ih navode mnoge stvari u svetu; kao na primer ve- 

{tine i podvale koje pomaù zlim ljudima da uspevaju; 

da bezbo`ni ljudi odnose pobedu; da postoji pakao, da su 

ljudi slepi za duhovne stvari, i da postoje tolika krivoverja 

zbog toga, koja kao da izviru iz jedne glave te se {ire po 

skup{tinama i po narodima i postaju trajna – kao {to su 

papstvo, luteranstvo, kalvinizam, melanktonizam, arijanstvo, 

socinijanstvo, kvekerizam, entuzijanizam (pantekostalci), pa 

~ak i judaizam; a ovde spadaju i naturalizam i ateizam. 

Izvan Evrope kroz nekoliko kraljevstava preovla|uju muhamedanstvo 

i paganstvo, gde ima raznih vrsta bogo- 

{tovlja, a u nekim slu~ajevima njega i nema. Svi oni koji 

o ovome ne misle iz Boànske Istine, kaù u svom srcu 

da Boànsko Provi|enje ne postoji, ili kao da ga nema. 

Kada se i jednima i drugima kaè da Boànsko Provi|enje 

deluje u svim najmanjim i najve}im ljudskim poslovima, 

oni se ne osvr}u na to ili mu ne pridaju nikakvu 

va`nost. Takvi kao da sve to bacaju iza sebe i idu dalje 

(svojim putem), pa i kada okrenu lice da vide ima li ne~ega, 

110 


ako ne{to i vide, oni samo kaù: „Tako se govori“. A poneki 

potvr|uju (da postoji Provi|enje), ali samo usnama 

ali ne i srcem. 

Sada, po{to je va`no da znanje zameni slepilo, to 

jest da se gust mrak prouzrokovan neznanjem rastera, dozvoljeno 

nam je da vidimo: 

1) Da Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego posredstvom 

onoga {to ~ovek moè da ~uje i vidi. 

2) Da i pored toga Gospod ~ini mogu}im ~ovekove 

popravak i spasenje preko onoga {to ~ovek usvaja iz svoje 

religije. 

3) Da se Gospod stara o tome da se ljudi iz svakog 

naroda mogu spasti. (Otkr. Obj. 1176) 

71. Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego preko 

onoga {to je dostupno ~oveku, a to je preko sluha i preko 

vida. Ovo sledi iz onoga {to je prethodno re~eno. Tome 

treba dodati da ne postoji neposredno otkrivenje, osim 

onoga koje je dato u Re~i, kod proroka i jevan|elista, i 

u istorijskim delovima Re~i*. Njena priroda (priroda Re- 

~i) je takva da svaki ~ovek iz nje moè da u~i, ve} prema 

ose}anjima svoje ljubavi i mislima koje proisti~u iz tog 

ose}anja. Oni koji nisu u dobru ìvota mogu da nau~e 

vrlo malo; ali oni koji jesu** mogu da nau~e mnogo, jer 

primaju prosvetljenje od Gospoda. 

A priroda prosvetljenja je ova: Svetlost spojena s toplinom 

ulazi kroz nebo od Gospoda. Ova toplina, koja je 

Boànska Ljubav, uti~e na volju iz koje poti~e ~ovekov 

ose}aj prema dobru. Ova svetlost, koja je Boànska Mudrost, 

uti~e na razum iz kojega poti~u istinite misli. Ova 

dva izvora – volja i razum – uti~u na sve {to pripada ~oveku, 

ali se prosvetljenje daje samo za one predmete koji 

se razmatraju. Ono (prosvetljenje) daje Gospod kroz Re~, 

* Pisaca Jevan|elja, (prim. prev.) 

** U dobru ìvota, to jest koji su dobri ljudi, (prim. prev.) 

111


u kojoj sve ono {to ima duhovno poreklo stoji u vezi s 

nebom*; Gospod ulazi influksom kroz nebo i prosvetljava 

ono {to je predmet ~ovekovog razmatranja. Uticaj je 

neprekidan i sveop{ti, prostiru}i se kod ~oveka u najmanjim 

pojedinostima (njegovog ìvota). To je sli~no toploti 

i svetlosti sunca na svetu, koje uti~e na sve {to {to raste 

na svetu, zajedno i pojedina~no, i ~ini da sve raste ve} prema 

tome kakvo je seme i kako ga zemlja prima. A kakva 

li su tek toplina i svetlost Boànskog Sunca iz kojega sve 

ìvi! 

Biti prosvetljen kroz nebo iz Gospoda isto je {to i 

biti prosvetljen od Duha Svetoga; jer Sveti Duh je Boànsko 

koje proisti~e iz Gospoda kao Sunca, od kojega je i 

nebo. Iz ovoga je jasno da Gospod nau~ava ~oveka crkve 

preko Re~i, a u skladu s ljubavlju njegove volje koju 

ovaj sti~e preko svog ìvota, i kroz razumevanje koje prima 

iz svoje ljubavi preko poznavanja (scientia) vere; isto 

tako je jasno da se ono (prosvetljenje) ne moè dati nikojim 

drugim putem, jer je takav Boànski red uticaja (influksa). 

To je razlog {to je hri{}anska religija izdeljena 

na crkve i na jeresi unutar njih, uop{te i pojedina~no. S 

druge strane, oni koji su van granica hri{}anskog sveta i 

kojima nije dostupna Re~, tako|e se nau~avaju na sli~an 

na~in; jer se i oni u~e preko svoje religije koja je njima 

umesto Re~i i koja je donekle izvedena iz nje. 

Religija muhamedanaca je u pone~emu izvedena iz 

Re~i, kako Starog tako i Novog Zaveta. Kada je re~ o ostalima, 

njihova religija je izvedena iz drevne Re~i koja se 

zatim izgubila. Kod nekih religijsko verovanje poti~e iz 

drevne crkve, koja je posedovala tu drevnu Re~, a prostirala 

se preko ve}eg dela azijskog kontinenta i bila podeljena 

me|u mnogim narodima, koji su vremenom postali 

idolopoklonici. Takve Gospod nau~ava kroz njihovu religiju 

na sli~an na~in kao {to nau~ava hri{}ane preko Re~i. 

* Kroz saobraznosti ili korespondencije, prim. prev.) 

112 


To Gospod izvodi preko neba, kao {to je ve} re~eno, i 

tim putem On pokre}e njihovu volju i razum. Ali prosvetljenje 

koje oni primaju nije isto kao ono koje se prima 

kroz Re~. Kod prvih je to nalik ve~eri, kada mesec sija s 

manje ili vi{e sjaja, a kod drugih je nalik suncu koje sija 

od jutra do podneva. Stoga Gospodova crkva, koja se prostire 

po celom svetu, li~i na sun~evu svetlost – koja je 

Boànska Mudrost – od podneva do ve~eri i sve do no}i; 

kao i na sun~evu toplotu – koja je Boànska Ljubav – 

cele godine, od prole}a do jeseni, pa sve do zime. (Otkr. 

Obj. 1177) 

72. (2) Gospod se postarao da se ~ovek moè popraviti 

i spasti preko onoga {to usvaja iz svoje religije 

kao izvora. 

Po celom svetu, gde god postoji neka religija, nju ~ine 

dve stvari: da postoje Bog i ~ovek, i da postoji veza me- 

|u njima. Postoje i dve stvari koje ~ine vezu, a to su dobro 

iz ljubavi i istina iz vere, tako da se prvo daje neposredno, 

a drugo posredno od Gospoda. Pomo}u dobra iz ljubavi 

Gospod vodi ~oveka, a u isto vreme ~ovek je vo|en 

istinama vere.* Ovo se slaè s onim {to je do sada re~eno. 

ôveku istina vere izgleda kao da mu pripada jer je 

sti~e kao od sebe. Tako se Bog povezuje s ~ovekom preko 

dobra ljubavi, dok se ~ovek povezuje s Bogom preko 

istine vere. I po{to je ta veza takva, Gospod se poredi s 

mladoènjom i muèm, a crkva s nevestom i ènom. Gospod 

uti~e u ~oveka neprekidno preko uticaja (influksa) s 

punim dobrom ljubavi, a preko istine vere u onoj meri u 

kojoj ~ovek ima vere, a to se menja. Ova potpunost (uticaja) 

moè da postoji u zemljama gde je Re~ poznata, ali 

ne i u onima gde Re~ nije poznata; me|utim, to se razlikuje 

od jednog do drugog slu~aja, ve} prema poznavanju 

vere i ìvota prema veri. Zbog toga ta potpunost moè da 

* Preko znanja koje sti~e iz Re~i posredstvom roditelja, staratelja i u~itelja 

vere, sve{tenika, (prim. prev.) 

113


bude ve}a u zemljama gde je Re~ nepoznata, nego u onima 

koje imaju Re~. 

O tome kako se de{ava povezivanje Boga s ~ovekom 

i ~oveka s Bogom, u~i se iz dveju tablica napisanih 

Bo`jom rukom, nazvanim Tablicama sporazuma, svedo- 

~anstva i zakona. U jednoj Tablici je Bog, a u drugoj je 

~ovek. Ovakve tablice postoje kod svih naroda koji imaju 

neku religiju. Iz prve Tablice znaju da Boga treba priznavati, 

da ga treba voleti i klanjati Mu se. Iz druge Tablice 

znaju da je kra|a zabranjena, kako otvorena tako i podmuklim 

i tajnim na~inom; da se ne sme vr{iti preljuba niti 

ubijati, bilo nasiljem bilo mr`njom; da se ne sme la`no 

svedo~iti, pred sudom ili pred svetom; i jo{, da ~ovek ne 

sme da ùdi za ovim zalima*. Iz svoje Tablice ~ovek zna 

kojih zala treba da se kloni, a onoliko koliko ih se kloni 

i onoliko koliko ih poznaje i odbacuje kao od sebe**, toliko 

Bog vezuje ~oveka za Sebe, pa ga tako osposobljava 

da radi i ono {to Njegova Tablica nalaè, a to je da voli 

Boga i da mu se klanja. Tako|e, daje mu mo} da ne èli 

zlo, a isto tako daje mu sposobnost da upozna istine. Na 

taj na~in se te dve Tablice povezuju u ~oveku, tako da 

je Bo`ja Tablica postavljena iznad ~ove~je, i stavljene su 

u kov~eg kao jedna, a iznad njih je sedi{te milosti, koje 

je Gospod, a iznad sedi{ta milosti su dva Heruvima, koja 

su Re~ i koja su iz Re~i, u kojima Gospod razgovara s 

~ovekom kao {to je razgovarao s Mojsijem i Aronom izme- 

|u Heruvima. 

Po{to se povezivanje Gospoda s ~ovekom de{ava na 

taj na~in, to je o~ito da je spasen svako ko je s tim upoznat 

i koji ìvi po gra|anskom, moralnom i Boànskom 

zakonu; {to zna~i svako u svojoj religiji, bilo da je hri{- 

}anin ili muhamedanac, bilo neznaboàc. [tavi{e, ~ovek koji 

utelovljuje ova na~ela u svom ìvotu iz religijske namere, 

* Koja su zabranjena, (prim. prev.) 

** Bez prinude, (prim prev.) 

114 

iako na svetu nije znao za Gospoda ili za Re~, ipak je u 

pogledu duha u tom stanju da èli da postane mudar. Tako 

njega posle smrti pou~avaju an|eli i on priznaje Gospoda; 

isto tako on prima istine i postaje an|eo. Svi takvi 

sli~ni su ~oveku koji je umro kao dete, jer njega Gospod 

vodi a vaspitavaju ga an|eli. Dakle, svi koji ne znaju ni 

za kakvo religijsko bogo{tovlje, a u takvom su neznanju 

jer ìve u takvoj zemlji, isto se pou~avaju kao mala deca, 

pa se spasavaju preko gra|anskog i moralnog zakona* 

Video sam takve osobe koje u po~etku nisu imale izgled 

~oveka (odraslog); ali sam ih posle video kao ljude i ~uo 

kako govore prema zapovestima iz Dekaloga**. Za an- 

|ele je ovo pou~avanje najve}a radost. Iz toga je jasno da 

Gospod nalazi na~ina da se moè spasti svaki ~ovek. (Otkr. 

Obj. 1170) 

73. (3) Gospod se stara da u svakom narodu postoji 

neki na~in da se ~ovek spase. 

Iz onoga {to je ve} re~eno vidi se da se ~ovek moè 

spasti bez obzira na to kojoj religiji pripada. Jer zna {ta 

su zla, a iz toga zna {ta su obmane i da ih se treba kloniti, 

a kada ih se kloni, upoznaje se s dobrima koja treba ~initi 

i sa istinama u koje treba verovati. Pre nego {to po~ne 

da se kloni zala i pre nego {to prestane da veruje u obmane, 

dobra koja ~ini nisu dobra u sebi***, jer nisu iz Gospoda 

nego iz ~oveka. Razlog {to to nisu dobra u sebi je 

to {to jo{ nisu oìvela u ~oveku. ôvek koji je upoznat sa 

svim dobrima i istinama {to se mogu znati, ne zna ni{ta 

(na duhovni na~in) ako se ne kloni zala; jer njegova zla 

kao da ih upijaju i izbacuju, te on postaje lud, ne na svetu, 

nego posle (smrti). 

* Po kojem ìve, (prim. prev.). 

** Tablica deset zapovesti Bo`jih, (prim. prev.) 

*** Prava ili istinita dobra, (prim. prev.) 


115


Dakle, po{to je svak po svojoj religiji upoznat s tim 

{ta su zla i obmane kojih se treba kloniti, i po{to tako 

upoznaje dobra koja treba ~initi i istine koje treba verovati, 

to je jasno da se Gospod stara da u svakom narodu 

koji ima neku religiju postoji i na~in da se ~ovek spase. 

To postoji u potpunosti kod hri{}ana; tako isto postoji, 

iako ne potpuno, kod muhamedanaca i neznaboàca; sve 

drugo {to ih razlikuje jeste stvar ceremonije*, pa nema 

zna~aja, ili je re~ o dobrima koja se mogu ~initi ali ne moraju, 

ili je pak re~ o istinama koje se mogu verovati ali 

ne moraju, te se i pored toga ~ovek spasava. 

ôvek vidi svojstva dobra i istine tek onda kada ukloni 

zlo**: hri{}ani (vide) iz Re~i, muhamedanci iz Kurana, 

a neznabo{ci iz svoje religije. Hri{}ani vide iz Re~i 

da je Bog jedan; da je Gospod Spasitelj sveta; da su svako 

dobro i istina, kada su to stvarno i po sebi, iz Boga 

a ni{ta iz ~oveka; da postoje Kr{tenje i Sveta ve~era; da 

ima neba i pakla; da postoji ìvot posle smrti, te da onaj 

koji ~ini dobro ulazi u nebo, a onaj koji ~ini zlo ide u 

pakao. Ovo on (~ovek) veruje iz istine i ~ini sve to iz dobra, 

ako nije u zlu. Moè da izostavi sve ostalo {to se ne 

slaè s Dekalogom (Deset zapovesti). Muhamedanci vide 

iz Kurana da je Bog jedan; da je dobro iz Boga; da je 

Gospod Sin Bo`ji,*** da je sve dobro iz Boga, da postoje 

nebo i pakao; da postoji ìvot posle smrti, i da se zla nazna~ena 

u Deset zapovesti moraju odbacivati. Ako postupa 

po slovu i veruje ono {to smo naveli, i on je spasen. 

Neznaboàc vidi iz svoje religije da postoji Bog i da mu 

se treba klanjati i voleti ga, i da je dobro iz Njega, da postoje 

nebo i pakao; da postoji ìvot posle smrti; i da se treba 

kloniti zala koja su pomenuta u Deset zapovesti.**** 

* Rituala, (prim. prev.) 

** Iz svog ìvota, (prim. prev.) 

*** Ovde je autor pogre{io: oni veruju da je On Sin Marijin i prorok, 

a ne Sin Bo`ji, (prim. prev.) 

**** I tzv. neznabo{ci veruju u Boga, ali ne na isti na~i kao oni koji 

116 


Ako on postupa tako*, i ako u to veruje, on je spasen. 

A po{to ve}ina neznaboàca zami{lja Boga kao ôveka, 

a Gospod je Bogo-ôvek, to oni posle smrti, pou~eni od 

an|ela, priznaju Gospoda**, te posle od Njega primaju 

istine koje su im do tada bile nepoznate. To {to nemaju 

Kr{tenje ni Svetu ve~eru, nije osnova za osudu, jer su 

ovi namenjeni onima {to poseduju Re~ iz koje se zna za 

Gospoda; jer su ova dva (sakramenta) simboli Njegove 

crkve, te su i svedo~anstvo i potvrda da }e oni koji veruju 

i ìve po Gospodnjim zapovestima biti spaseni. (Otkr. 

Obj. 1180) 

74. Sada }emo ne{to re}i o duhovima koji govore s 

~ovekom. Mnogi veruju da Gospod moè da nau~ava preko 

duhova koji bi razgovarali s ljudima. No oni koji to 

veruju i koji to èle, ne znaju da na taj na~in dovode u 

opasnost svoje du{e. U pogledu svoga duha, sve dok je na 

svetu, ~ovek je me|u duhovima, a da duhovi ne znaju da 

su kod ~oveka niti je on svestan da je s njima. Razlog je 

to {to su oni neposredno vezani kroz ose}anja svoje volje, 

a posredno kroz misli svog razuma. Jer ~ovek misli prirodno, 

a duhovi misle duhovno; a prirodna i duhovna misao 

jesu jedno samo po saobraznosti (korespondenciji); to je 

ono {to spre~ava ljude i duhove da ne{to znaju jedni o drugima. 

Ali ~im po~nu da govore s ~ovekom, duhovi izlaze 

iz svog duhovnog stanja i ulaze u ~ovekovo prirodno stanje, 

i po{to postaju svesni da su kod ~oveka, povezuju se 

s mislima njegovog ose}anja, te iz tih misli govore s njim. 

Oni mogu u}i samo u njegovo prirodno stanje, jer sli~no 

ose}anje, zajedno s mislima koje su iz njega, dovodi do povezivanja 

u svim slu~ajevima, a razli~ita ose}anja uzrokuju 

odvajanje. 

imaju Re~ ili Otkrivenje, koje je pisano i koje se moè ~itati i razumeti, 

(prim. prev.) 

* Kako mu nalaè njegova religija, (prim. prev.) 

** Za Boga, (prim. prev.) 

117


Zbog toga, kada govori s ~ovekom, duh ima ista na- 

~ela kao i ~ovek s kojim razgovara, bilo da su (na~ela) istinita 

ili la`na; i dalje, on pokre}e ta na~ela, pa spajaju}i ih 

sa svojima, jo{ ih i poja~ava. Iz toga je jasno da se samo 

duhovi sli~ni ~oveku povezuju s ~ovekom, to jest deluju 

na njega; a njihovo delovanje slaè se s govorom. Stoga 

samo zanesenja~ki duhovi govore sa zanesenjacima; duhovi 

kvekeri samo s kvekerima, a moravijanci s moravijancima. 

A takav slu~aj je i s arijancima, socinijancima i 

ostalim jereticima. Svi duhovi koji govore s ~ovekom jednom 

su i sami bili ljudi na svetu, i tada su bili sli~noga 

karaktera. Da je tako, bilo mi je dato da iskusim vi{e puta. 

I sme{no je to {to kad ~ovek misli da Sveti Duh razgovara 

s njim ili da na njega deluje, onaj duh koji s njim 

razgovara isto veruje da je i sam Sveti Duh. To se redovno 

de{ava s duhovima zanesenjacima. 

Iz ovoga je o~ito kakvoj je opasnosti izloèn ~ovek 

kada razgovara s duhovima, ili kada otvoreno ose}a njihovo 

delovanje. ôvek ne poznaje svoje ose}anje, da li 

je dobro ili lo{e, niti zna s kojim drugim ose}anjima je 

povezano, pa ako je ponosan na svoju inteligenciju, duh 

povla|uje svaku misao koja dolazi od toga ose}anja. Isti 

je slu~aj kada je ~ovek vatreno pristrasan nekim na~elima, 

{to se de{ava kada ono {to veruje ne poti~e iz ~istih 

ose}anja. Jer kada duh sli~nih ose}anja povla|uje ~ovekovim 

mislima ili na~elima, tada jedan vodi drugoga kao {to 

slep vodi slepoga, sve dok zajedno na padnu u jamu.* 

Takvi su bili pitonisti u stara vremena, kao i magovi 

u Egiptu i Vavilonu; njih su (ljudi) nazivali mudrima zato 

{to su razgovarali s duhovima i {to su na sebi ose}ali 

njihovo delovanje. I tako se klanjanje Bogu pretvorilo u 

klanjanje demonima, pa je tako crkva nestala. Stoga je 

uz pretnju smrtnom kaznom Izraelcima bilo zabranjeno 

da ovako razgovaraju (s duhovima). (Otkr. Obj. 1182) 

* Iz ovakvih odlomala vidi se da Svedenborg nije odobravao nekromantiju 

odnosno spiritizam, (prim. prev.) 

118 

75. Druga~ije je s onima koje vodi Gospod; a On 

vodi one koji vole i ho}e istine od Njega. Ovi primaju 

prosvetljenje dok ~itaju Re~, jer je Gospod u Njoj i govori 

sa svakim prema njegovim sposobnostima. Ako ovi i 

~uju govor duhova, njih taj govor ne vodi, nego su vo|eni 

po provi|enju tako da su svoji*. Jer, kao {to je re~eno, 

svakog ~oveka Gospod vodi preko njegovih ose}anja, 

iz kojih on misli slobodno kao od samog sebe. Kada ne 

bi bilo tako, ~ovek se ne bi mogao obnoviti niti bi mogao 

da primi prosvetljenje. Me|utim, ljudi primaju prosvetljenje 

na razne na~ine, ve} prema prirodi svojih ose- 

}anja i inteligencije koja ishodi iz njih. Oni koji duhovno 

ose}aju istinu, uzdiù se u svetlo neba toliko da opaàju** 

to prosvetljenje. Meni je bilo dato da opaàm to prosvetljenje, 

pa da po njemu razlikujem ono koje dolazi od 

Gospoda od onoga koje dolazi od an|ela; ono {to je od 

Gospoda, bilo je napisano, ono od an|ela nije bilo napisano 

(Quod a Domino, hoc scriptum est, et qood ab angelis 

non scriptum). [tavi{e, meni je bilo dozvoljeno da 

govorim s an|elima kao ~ovek s ~ovekom, kao i da vidim 

stvari koje su u nebesima i one koje su u paklu. Razlog 

je to {to se pribliàva kraj sada{nje crkve i {to po~inje 

nova koja }e biti Novi Jerusalim. Nu`no je da se o ovoj 

crkvi objavi da Gospod upravlja svemirom, kako nebom 

tako i svetom; da postoje nebo i pakao i kakva je njihova 

priroda; da ljudi ìve kao ljudi posle smrti, u nebu oni 

koje je Gospod vodio, a u paklu oni koji su sami sebe 

vodili, da je Re~ (Bo`ja) Samo Boànsko Gospodovo na 

zemlji; da je Poslednji Sud zavr{en da ljudi ne bi stalno 

o~ekivali da se odigra na zemlji, kao i mnogo toga {to je 

povezano sa svetlo{}u, koja se sada pokazuje posle tame 

(duhovne). (Otkr. Obj. 1183) 

* Da su slobodni, (prim. prev.) 

** ûlno, (prim. prev.) 


119


76. Deseti zakon Boànskog Provi|enja je da kada 

poloàj (dru{tveni) i bogatstvo vode krivim putem, tada 

~ovek sam sebe vodi svojom pame}u k njima (ka dru- 

{tvenim poloàjima i bogatstvu), jer njega Boànsko Provi|enje 

vodi ne na krivi put, nego k onome {to sluì njegovom 

ve~nom ìvotu. Naime, Boànska Promisao gleda na 

ono {to je ve~no, jer @ivot koji je Bog, a od kojega je 

~ovek, jeste Ve~an. 

Na ~ovekov um (animus) najvi{e uti~u dve stvari: poloàj 

(u dru{tvu) i bogatstvo. Prvome je poreklo u ljubavi 

prema slavi i po~astima, a drugome u ljubavi prema novcu 

i posedima. Oni tako uti~u na um, jer pripadaju prirodnom 

~oveku*, pa stoga ljudi koji su samo prirodni misle 

da su oni stvarni blagoslovi koji dolaze od Boga, iako u 

stvari oni mogu da budu prokletstva, {to se vidi iz toga 

{to mogu da ih poseduju kako dobri tako i lo{i ljudi. Video 

sam ljude koji su bili na visokim poloàjima i bogati 

(na svetu), i u nebu i u paklu. Dakle, ako poloàj i bogatstvo 

ne vode na lo{ put, tada dolaze od Boga, ali kada 

vode na lo{ put, tada su iz pakla. 

Razlog {to ~ovek na svetu ne razaznaje da li oni (tzv. 

Blagoslovi) dolaze od Boga ili od pakla jeste u tome {to 

to ne moè da vidi ~ovek ~iji je prirodni ~ovek odvojen 

od duhovnog ~oveka (u njemu samom); njih moè da razlikuje 

duhovni ~ovek koji je u prirodnom ~oveku, ali te- 

{ko, zato {to je prirodni ~ovek vaspitan od detinjstva da 

se pona{a kao da je duhovan. Stoga on ne samo {to tvrdi 

nego i ube|uje sebe da veruje kako usluge koje ~ini crkvi, 

svojoj zemlji, dru{tvu i sugra|anima, dakle bli`njemu, 

~ini radi njih samih, iako ih verovatno ~ini sebe i sveta 

radi. ôvek je u ovom stanju slepila ako nije odbacio zla 

iz svoga ìvota kroz borbu protivu njih; jer sve dok su tu, 

on ne moè ni{ta da vidi iz Duhovnog u svom Prirodnom 

(~oveku). On je kao ~ovek koji sanja da je budan, ili kao 

* Za razliku od duhovnog ~oveka, (prim. prev.) 

120 


no}na ptica koja tamu vidi kao da je svetlost. Takav je 

prirodni ~ovek kad su vrata zatvorena za nebesku svetlost, 

a ona je duhovno na~elo koje prosvetljava prirodnog 

~oveka. Stoga je od velikog zna~aja da (~ovek) zna da li 

su poloàj i bogatstvo ciljevi ili sredstva – jer ako su ciljevi, 

onda su prokletstva, ali ako su sredstva, onda su blagoslovi; 

stoga }emo prvo govori o ciljevima i sredstvima. 

(Otkr. Obj. 1185) 

77. Cilj, srednji uzroci i efekti mogu se nazvati i na- 

~elni (po~etni) cilj, posredni ciljevi i krajnji cilj. Oni se 

nazivaju ciljevima jer na~elni ili po~etni cilj, koji je sve 

u njima – kako esse (esencija) tako i du{a – sve njih ostvaruje.* 

Po~etni cilj je ljubav ~ovekove volje, a me|uciljevi 

su podre|enje ljubavi, dok je krajnji cilj ljubav volje, koja 

postoji kao neka slika. Po{to je na~elni cilj ljubav volje, 

to sledi da su posredni ciljevi, kao pot~injene ljubavi, 

predvi|eni, pripremljeni kroz razum, i da je poslednji cilj u 

stvari svrha ili korist (usus). Sve ovo je trebalo navesti da 

bi se shvatilo kako po~asti i bogatstvo mogu da budu blagoslovi, 

ali i prokletstva. (Otkr. Obj. 1186) 

78. Po{to cilj, koji je ljubav ~ovekove volje, sebi kroz 

razum privla~i sredstva koja vode kona~nom cilju, i po- 

{to sve vodi nekoj svrsi (usus), to sledi da cilj voli sredstva 

koja vode nekoj koristi, a ako to ne vodi toj svrsi, 

tada ona odbacuje ta sredstva, i privla~i ili pribavlja druga. 

Iz ovoga je jasno kakav je ~ovek ako su njegovi po- 

~etni ili na~elni ciljevi poloàj u dru{tvu i bogatstvo; i 

ako on smatra da sve ostalo treba da se pot~ini glavnom 

cilju koji je svrha ili korist njemu samome. Uzmimo kao 

primer sve{tenika kome je glavni cilj ljubav prema novcu 

ili prema posedima. Za njega su slu`ba (Bogu), Re~, njegova 

u~enost i besede zasnovane na toj u~enosti, kao i 

* Naime, prvobitni cilj ili svrha glavni su pokreta~i ili uzroci da se 

ne{to ostvari, (prim. prev.) 

121


pouka koju daje ~lanovima crkve i njihove obnova i spasenje, 

samo sredstva*. Ova sredstva on ceni prema vrednosti 

cilja koji ostvaruje, ali ih ne voli – iako kod nekih 

izgleda kao da ih voli – a bogatstvo je predmet njegove 

ljubavi, i ovaj cilj je sadràn u svim sredstvima kojima 

se sluì. Zaista, on kaè da mu je èlja da ~lanovi crkve 

prime pouku, te da se poprave i spasu; ali po{to to kaè 

dok mu je na umu bogatstvo kao svrha ili cilj, to ona (ova 

sredstva) nisu deo njegove ljubavi; ona mu sluè da preko 

njih stekne ugled i dobit. Sli~an je slu~aj sve{tenika 

kome je cilj da se istakne (me|u drugima). Neka se dobit 

i po~asti odvoje od onoga ~ime se on sluì da ih postigne, 

tada }ete videti (kakav je on). 

Sasvim je drugi slu~aj ako su pouka, popravak i spasenje 

glavni (na~elni) cilj, a poloàj (u dru{tvu) i bogatstvo 

sredstva; jer tada je karakter sve{tenika sasvim druga~iji. 

U prvom slu~aju je duhovan, dok je u drugom prirodan**. 

Kod sve{tenika koji je duhovan – bogatstvo i poloàj su 

blagoslovi, dok su kod onoga koji je prirodan – prokletstva. 

Da je tako, dokazano mi je iskustveno u duhovnom 

svetu. Video sam mnoge koji su mi rekli da su nau~avali, 

pisali i vodili druge ka (duhovnom) preporodu, ali kada 

se pokazalo {ta je bio cilj ili ljubav njihove volje, bilo 

je jasno da su u svemu postupali radi sebe i sveta, a nikako 

radi Boga i bli`njega, i da su, uistinu, kleli Boga i vre- 

|ali bli`njega. Na takve se misli kod Mateje (7:22, 23) 

i kod Luke (13:26, 27). (Otkr. Obj. 1187) 

79. Uzmimo kao primer kralja, princa, upravitelja ili 

slu`benika, ~iji je glavni cilj ljubav za vladanjem, a ono 

{to rade jesu sredstva. Slu`be koje oni obavljaju nisu radi 

dobrobiti kraljevstva, zajednice, zemlje, dru{tva ili sugra- 

|ana, nego radi uìvanja u vladanju, a to zna~i radi sebe. Te 

slu`be nisu to same po sebi, nego sluè njihovom ponosu, 

* Preko kojih dolazi do novca i poseda, (prim. prev.) 

** Duhovan zna~i preporo|en, a prirodan nepreporo|en, (prim. prev.) 

122 


a oni ih obavljaju da bi sami sebe istakli, ne {to ih vole; 

oni te slu`be uzdiù (pred drugima), dok se u sebi njima 

podsmevaju kao {to neki gospodari rade sa svojom poslugom. 

Takve osobe video sam posle njihove smrti i bio iznena|en.* 

Video sam ih kao |avole u plamenu**; jer 

kada je ljubav ka vladanju glavni cilj, tada je to paklena 

vatra. Ali zato sam video i druge, kod kojih ljubav 

ka vladanju nije bila glavni cilj, nego ljubav prema Bogu 

i bli`njemu, a to je ljubav prema slu`bama***; ovi su 

bili an|eli kojima je bilo dato da upravljaju u nebesima. 

Iz svega ovoga vidi se da poloàj moè da bude kako 

blagoslov tako i prokletstvo; kada je blagoslov, tada je 

od Gospoda, a kada je prokletstvo, tada je od |avola. Priroda 

ljubavi za vladanjem, kada je glavni cilj, predstavljena 

je u Re~i o Vavilonu, gde se kaè da je njegov presto 

u nebu iznad Gospoda i da traì svu vlast za sebe. Stoga je 

on (Vavilon) uklonio klanjanje Bogu kako se ono propisuje 

u Re~i, a uveo klanjanje demonima, klanjaju}i se ìvim 

i mrtvim ljudima, grobovima, kao i le{evima i kostima. 

To je kraljevstvo predstavljeno Luciferom kod Isaije (14:4- 

24); takvi koji su vr{ili vlast iz te ljubavi predstavljeni su 

Luciferom, ali ne i ostali. (Otkr. Obj. 1188) 

80. Po{to ljubav ka vladanju i ljubav prema bogatstvu 

preovla|uju u hri{}anskom svetu, i po{to su te ljubavi 

danas tako sna`no ukorenjene da ih je te{ko prepoznati, 

od velike je va`nosti da se zna {ta je njihova priroda. One 

zavode svakog ~oveka koji se ne kloni zala kao grehova; 

jer onaj koji se ne kloni zala, taj se ne pla{i Boga i stoga 

ostaje prirodan. I po{to ljubav ka vladanju i novcu pripada 

prirodnom ~oveku, on nije u stanju da na unutarnji na~in 

* Ovde autor misli na osobe koje je poznavao u prirodnom svetu i 

koje je posle video u duhovnom svetu, (prim. prev.) 

** Plamen se zaista vidi, ali nije stvaran jer je on samo prezentacija 

ljubavi prema samom sebi, (prim. prev.) 

*** Radi njih samih, (prim. prev.) 

123


uo~i ove ljubavi u sebi. Ako se ne popravi, on ih i ne 

vidi, a moè se popraviti samo kroz borbu protivu zala. 

Veruje se da se ~ovek popravlja verom; ali vera u Boga 

ne postoji kod ~oveka pre nego {to on povede borbu protivu 

zala. A kada se ~ovek popravi na ovaj na~in, tada 

svetlost ulazi i uti~e od Gospoda kroz nebo, daju}i mu 

ose}anje i sposobnost da vidi kakva je priroda ovih ljubavi 

odnosno da li one vladaju njime ili su mu pot~injene, 

to jest da li su na prvom ili na drugom mestu, jer su one 

kao stopala. Ako vladaju i ako su na prvom mestu, one 

tada zavode (na krivi put) i postaju prokletstva, ali ako 

su pot~injene i ako su na drugom mestu, tada ne zavode 

i postaju blagoslovi. 

Sve~ano izjavljujem da su iznutra |avoli svi oni kod 

kojih ljubav prema vladanju zauzima prvo mesto. Ova 

ljubav se prepoznaje po tome {to pruà uìvanje koje 

prevazilazi svako drugo u ~ovekovom ìvotu. Ona kao da 

neprestano izdi{e iz pakla, a ta isparenja izgledaju kao 

vatra iz velike pe}i i uspaljuju srca onih ljudi koje Gospod 

ne {titi. A Gospod {titi sve one koji se poprave. No 

i pored toga, Gospod vodi i one druge, ali u paklu, iako 

to radi preko spoljnih stega, kao {to su strah od kazne ili 

strah od gubitka ugleda, ~asti ili dobitka i zadovoljstava koja 

pruàju, tako isto i nagradama. On ne moè da ih izvede 

iz pakla, jer ljubav ka vladanju ne prihvata unutarnje 

(duhovne) stege, a to su strah od Boga i ose}aj za dobro 

i istinu, pomo}u kojih Gospod vodi u nebo i u nebu sve one 

koji idu za Njim. (Otkr. Obj. 1189) 

81. Sada }emo re}i pone{to o tome kako Boànska 

Promisao ne vodi nikada ~oveka krivim putem, ve} ga vodi 

uvek na na~in koji njemu sluì u odnosu na ve~ni ìvot; 

jer se i to odnosi na poloàj i bogatstvo. Da je tako, jasno 

je iz onoga {to sam video u nebesima. Nebesa su izdeljena 

u dru{tva, a u svakom ima (ljudi duhova) koji su 

zauzimali poloàje i bili bogati (na svetu); prvi su u takvoj 

124 


slavi, a drugi u takvom bogatstvu, da se nikakva slava i bogatstvo 

na svetu ne mogu s tim uporediti. Prvi su mudri, 

a drugi obiluju znanjima; prvi vode (druge) mudro{}u, a 

drugi prevazilaze ostale znanjima (scientia). Poloàj i bogatstvo 

mogu se ste}i bilo da je ~ovek mudar bilo da nije. 

Onaj koji ima mudrost voli je radi koristi (bli`njemu). 

Voleti mudrost zna~i voleti znanja (cognitiones) o dobrom 

i istinitom radi koristi koje ona ~ine (bli`njemu). Kada 

se ta korist voli vi{e od sebe samoga i sveta, i kada se 

znanja o istini i dobru sti~u da bi bila korisna drugima, 

tada su te koristi (slu`be) na prvom, a poloàj i bogatstvo 

na drugome mestu. To je slu~aj sa svima onima koji su 

u nebesima; oni od mudrosti gledaju na poloàje, a od znanja 

na bogatstvo, kao {to ~ovek gleda na svoju ode}u. (Otkr. 

Obj. 1190) 

82. Opisa}emo i slavu i bogatstvo an|ela u nebu. U 

nebu postoje upravlja~i vi{ega i nièga ranga, koje Gospod 

raspore|uje i postavlja u skladu s njihovom mudro{}u i 

inteligencijom. Najvi{i me|u njima, a to je onaj koji se 

isti~e mudro{}u, obitava u sredini, u palati s kojom se ni- 

{ta na svetu ne moè porediti. Njena arhitektura je tako zadivljuju}a 

da uistinu mogu re}i kako se ne moè opisati 

prirodnim jezikom, ~ak ni njen stoti deo, jer je to Umetnost 

sama. 

Unutar palate nalaze se stanovi i odaje, a u njima name{taj 

i ukrasi koji sjaje kao zlato i drago kamenje, u oblicima 

koje nijedan umetnik na svetu ne moè opona{ati 

ni slikom ni skulpturom. I ono {to je za~u|uju}e, svaka 

pojedina~na stvar do u tan~ine je prilago|ena nekoj svrsi 

(usus). Svako ko u|e, vidi svrhu kojoj su te stvari namenjene, 

i kao da to opaà (~ulno) kroz njihove oblike. Niko 

ko je mudar a ulazi (u tu palatu), ne gleda te oblike, ve} 

upravlja svoju misao na svrhu (kojima te forme sluè), 

jer one ~ine da takav uìva u svojoj mudrosti. Oko palate 

su portici, rajski vrtovi i manje palate, od kojih je svaka 

125


za sebe stani{te nebeskog uìvanja i koje imaju svoje oblike 

lepote. Pored tih i ostalih izvanrednih stvari, tu su i stra- 

àri u ode}i koja sija. Upravlja~i pot~injeni glavnom vladaru 

uìvaju u sli~nom sjaju, prema stepenu svoje mudrosti. A 

njihova mudrost meri se stepenom njihove ljubavi prema 

slu`bama koje vr{e. To nije slu~aj samo sa onima koji imaju 

vlast, nego i sa svima koji tu obitavaju i koji vole slu- 

`bu, a vr{e je tako {to se bave raznim zanimanjima. 

Me|utim, samo mali broj stvari mogu}e je opisati, 

ali je bezbroj onih koje se ne mogu opisati. Ove poslednje 

su duhovne po svojem poreklu i ne ulaze u ideju prirodnog 

~oveka, pa se kao takve ne mogu opisati re~ima, 

jedino moè da se kaè kako tu mudrost gradi svoj stan 

i prilago|ava ga sebi, tako {to sve ono {to je sakriveno u 

znanjima kao da dolazi da joj pomogne i da prima njene 

naloge. Sve ovo je re~eno da bi se znalo kako se sve u 

nebesima odnosi na poloàj i bogatstvo; poloàj na mudrost 

a bogatstvo na znanja; i da je to ono k ~emu ~oveka 

Gospod vodi kroz Boànsku Promisao. (Otkr. Obj. 1191) 

83. Sada }e se re}i ne{to o slu`bama (usus) kroz koje 

ljudi i an|eli postaju mudri. Voleti slu`be jeste isto {to 

i voleti bli`njega, po{to slu`be u duhovnom smislu ozna- 

~avaju bli`njega. Ovo se vidi iz toga {to svaki ~ovek voli 

drugoga (~oveka), ne radi njegovog lica ili osobe, nego radi 

onoga {to taj ho}e i {to razume, jer on voli onoga koji 

voli dobro i koji shvata dobro, a ne voli onoga koji ne èli 

dobro i koji ne shvata dobro. I stoga {to se neko voli 

zbog tih osobina, sledi da nije svaki ~ovek ~ovek, u stvari 

bli`nji, i da to nije njegova duhovna priroda. Stavite pred 

sebe deset ljudi ne bi li me|u njima izabrali jednog da radi 

s vama u kancelariji ili u nekoj trgovini; ne}ete li prvo 

ispitati i odabrati onoga koji je najbliì onom ~emu treba 

da sluì? Tako bi taj bio va{ bli`nji, kojega biste pretpostavili 

ostalima i kojega biste voleli. Ili, ako se pribliìte desetini 

devojaka da biste jednu odabrali za svoju suprugu, 

126 


zar ne biste ispitali osobine svih pa, ako dadu pristanak, 

verili onu koju zavolite? Tako bi ona bila va{ bli`nji 

me|u svima ostalima. Ako biste rekli: „Svi ljudi su moji bli- 

`nji i treba da se vole bez obzira na razlike me|u njima“, 

u tom slu~aju trebalo bi voleti |avola kao {to se voli an- 

|eo u ljudskom obliku ili javnu ènsku kao devicu. 

Razlog {to se neko voli nije samo to {to svakog ~oveka 

treba ceniti i voleti, niti je to zbog njegove volje i 

razuma, ve} je i radi slu`be (usus) koju vr{i odnosno koju 

bi mogao vr{iti. Vredan ~ovek je onaj koji obavlja neku 

slu`bu, a onaj koji ne obavlja nikakvu slu`bu kao da 

i nije ~ovek. Ovakvog ôveka zajednica podnosi dok je 

na svetu gde ìvi od svoga ega (proprium), ali kada posle 

smrti postane duh, dospeva u pustinju. ôvek je, dakle, 

onakav kakva je njegova slu`ba (usus). A slu`be su 

mnogostruke, bilo da su nebeske bilo da su paklene. Nebeske 

slu`be su one koje su korisne crkvi, otad`bini, dru- 

{tvu i sugra|anima, i koje oni (ljudi ili duhovi) vr{e manje 

ili vi{e, bliè ili dalje od svrhe kojoj sluè. Nasuprot ovima, 

paklene slu`be su one u kojima ~ovek sluì samo sebi (ego 

ili proprium) i onima koji su s njim povezani; a kada takvi 

i sluè crkvi, svojoj zemlji, dru{tvu ili sugra|anima, to nije 

radi svrhe, ve} radi njih samih. Me|utim, (prirodna) svrha 

svakoga ~oveka treba da bude da sebi i onima koji od 

njega zavise pribavi sve {to je potrebno za ìvot. 

Kada ~ovek voli slu`be koje obavlja na prvome mestu, 

a svet i sebe na drugome, tada je prvo njegovo duhovno, 

a drugo njegovo prirodno na~elo (princip); u ovom 

slu~aju duhovno vlada, a prirodno sluì. Iz toga se jasno 

vidi {ta je duhovno a {ta prirodno. Na to se odnose Gospodove 

re~i kod Mateje: 

I{tite prvo carstvo nebesko i njegovu pravdu, a sve drugo 

}e vam se dodati. (Mateja, 6:33) 

Carstvo nebesko su Gospod i Njegovas crkva, a pravda 

je duhovno, moralno i gra|ansko dobro; kao i svako dobro 

127


koje se tvori iz ljubavi prema tim slu`bama. Razlog {to }e 

sve ostalo biti dodato jeste to {to Gospod od Koga je svako 

dobro, kada je slu`ba na prvome mestu, udeljuje sve 

ono {to vodi ve~nom ìvotu i sre}i jer, kao {to je prime}eno, 

sve ono {to se odnosi na Gospodovo Boànsko Provi- 

|enje, odnosi se i na ono {to je ve~no. To {to }e se dodati, 

odnosi se na hranu i ode}u, jer hrana zna~i sve ono {to je 

unutra{nje, koje hrani du{u, dok ode}a zna~i sve ono {to 

je spolja{nje, koje sluì unutra{njem kao {to telo sluì du- 

{i. Sve unutra{nje odnosi se na ljubav i mudrost, a sve spolja{nje 

na bogatstvo i poloàj (u dru{tvu). Iz ovoga se vidi 

{to zna~i voleti slu`bu radi slu`be i iz kojih slu`bi poti~e 

~ovekova mudrost – ona mudrost iz koje i prema kojoj svako 

ima poloàj i bogatstvo u nebu. (Otkr. Obj. 1193) 

84. Po{to je ôvek stvoren da bi bio koristan (da 

obavlja slu`bu, usus), a to je da voli bli`njega, stoga svi 

oni koji dolaze u nebo, ma koliko da ih ima, moraju da 

budu korisni (da obavljaju slu`bu). Prema slu`bi i prema 

ljubavi za slu`bu svi stanovnici neba primaju uìtak i bla- 

ènstvo, tako da nebeska radost dolazi samo iz toga izvora. 

Mnogo se vara svako ko misli da se takva radost moè 

uìvati u besposlici; ni u paklu se ne trpe uzaludni duhovi, 

jer tamo postoje radionice, i sudije koje nalaù tamo- 

{njim stanovnicima {ta da rade svakog dana. Oni koji ne 

rade to {to im je naloèno, ne primaju ni hranu ni ode}u, 

ve} stoje gladni i nagi, pa su tako prinu|eni da rade. Razlika 

je u tome {to se u paklu slu`ba vr{i iz straha, a u 

nebu iz ljubavi; ne strah, ve} ljubav donosi radost. 

Pa ipak, dozvoljeno je da se rad (zanimanja) ponekad 

zamene zabavama u dru{tvu ostalih, jer su i te zabave 

od neke koristi. Bilo mi je dopu{teno da vidim mnogo 

toga u nebu i na svetu, kao i u ljudskom telu, te da razmi{ljam 

o slu`bama, pa mi je bilo otkriveno da sve u njima 

sluì ne~emu; a ako ne{to vi{e ne sluì ni~emu, to se 

odbacuje i osu|uje. (Otkr. Obj. 1194) 

128 

ÊTVRTO POGLAVLJE 


85. Re}i }emo ne{to ovde o ìvotu ìvotinja, a posle 

toga i o du{i biljaka. Ceo svet sa svim u njemu, u op{tem 

i u posebnom, postoji i odràva se po Gospodu, Tvorcu 

svemira. Postoje dva sunca, jedno je Sunce duhovnog sveta, 

a drugo je sunce prirodnog sveta. Sunce duhovnog 

sveta je Gospodova Boànska Ljubav; sunce prirodnog 

sveta je ~ista vatra. Od Sunca koje je Boànska Ljubav 

po~eo je rad na stvaranju, a pomo}u sunca koje je vatra, 

on je zavr{en.* Sve ono {to proisti~e od Sunca, koje je 

Boànska Ljubav, naziva se duhovnim, a sve ono {to poti~e 

od sunca, koje je vatra, naziva se prirodnim. Ono {to 

je duhovno poti~e iz samog sebe, a ono {to je prirodno 

nema ìvota od sebe; i zbog toga sve u svemiru postoji i 

odràva se iz ova dva izvora, a iz toga sledi da Duhovno 

i Prirodno postoje u svemu {to je stvoreno u ovom svetu, 

gde je Duhovno kao du{a a Prirodno kao telo; ili Duhovno 

(postoji) kao unutra{nje, a Prirodno kao spolja{nje; ili 

Duhovno kao uzrok a Prirodno kao posledica. 

Svaki mudar ~ovek svestan je da se ove dve stvari 

ne mogu odvojiti; jer ako odvojite uzrok od posledice, posledica 

nestaje; ako odvojite unutra{nje od spolja{njeg, ovo 

poslednje nestaje, isto kao kada se du{a odvoji od tela. Do 

sada nije bilo poznato da takva povezanost postoji u svim 

pa i u najsitnijim delovima prirode; a to je bilo zbog neznanja 

o duhovnom svetu, o Suncu u tome svetu, o toploti 

* Iz ovoga bi se reklo da je prvo stvoren Duhovni svet, pa tek onda 

prirodni, u kojem kao da duhovni po~iva, (prim. prev.) 

129


i svetlosti (u tome svetu), a i zbog ludila ~ulnih ljudi koji 

sve pripisuju prirodi a retko {ta Bogu, iako nema ni~ega 

u prirodi u ~emu ne postoji i Duhovno. Postojanje toga 

(Duhovnog) u svemu {to postoji u tri prirodna carstva bi- 

}e dokazano na slede}im stranicama, kao i njegove osobine. 

(Otkr. Obj. 1196) 

86. Gledaju}i na sve subjekte i objekte u tri prirodna 

carstva, koja obuhvataju sve u svetu, mogu se rasvetliti 

i potvrditi slede}e ta~ke – a to je da je Duhovno sjedinjeno 

sa svim {to je Prirodno u svemu {to postoji na svetu, 

kao {to je du{a sjedinjena s telom u svim njegovim delovima, 

ili kao {to uzrok postoji u svakoj posledici. Da 

takvo jedinstvo duhovnog i prirodnog postoji u svim subjektima 

i objektima ìvotinjskog carstva zajedno i pojedina~no, 

vidi se iz izvanrednih ~injenica koje su opazili u~eni 

ljudi i (u~ena) dru{tva, a {to su oni izneli ne bi li to 

ispitali svi oni koji vole da prona|u uzroke (stvari koje 

postoje). 

Mnogima je poznato da ìvotinje svih vrsta, kako velike 

tako i male, kako one koje hodaju tako i one koje puze 

po zemlji, lete vazduhom ili plivaju u vodi, po uro|enom 

nagonu koji se naziva instinktom znaju kako da se mno- 

è, kako se odgajaju i hrane mladi po ro|enju i koja im 

hrana odgovara. Tako isto oni znaju svoju hranu po njenom 

izgledu, mirisu i ukusu, kao i to gde je treba traìti 

i prikupiti. Dalje, znaju svoja stani{ta i mesta gde prebivaju, 

gde se njihovu parovi mogu na}i po njihovim glasovima 

i po razlikama u tonovima, kao i {ta èle. Znanje 

o svemu tome je po svojoj prirodi duhovno, kao i ose}anje 

iz kojega to znanje poti~e. Njihovo pokrivalo je od prirode, 

kao {to je od prirode i njihovo razmnoàvanje. 

[tavi{e, ìvotinje su sli~ne ljudima po organima, udovima 

i utrobi u telu, kao {to su sli~ne i njihove slu`be (funkcija, 

usus). Imaju o~i i vid kao ~ovek; u{i i sluh; nozdrve 

i njuh; usta, jezik i ukus; kao i ~ulo dodira sa svim varija- 

130 


cijama. A kada je re~ o unutra{njim delovima tela, one (kao 

i ~ovek) imaju utrobu, dva mozga, srce i plu}a, èludac, 

jetru, pankreas, ù~, creva, kao i organe koji proizvode 

krv i koji ~iste sistem, i organe po kojima se razlikuju i 

ra|aju. Isto tako sli~ne su ~oveku po ìvcima, krvnim sudovima, 

mi{i}ima, koì, hrskavici i kostima; a sli~nost je 

takva da je u tim stvarima ~ovek ìvotinja. U Nebeskim tajnama 

bilo je pokazano da sve ove stvari kod ~oveka imaju 

svoje saobraznosti (korespondencije) sa dru{tvima u nebu; 

a tako je i sa ìvotinjama. Iz ove saobraznosti vidi se da 

Duhovno deluje na Prirodno, i to tako da je prvo uzrok a 

drugo posledica. Me|utim, ovo su samo op{ti znaci i oni 

svedo~e o povezivanju koje postoji u tome carstvu. (Otkr. 

Obj. 1197) 

87. Posebne oznake koje svedo~e o sli~nostima brojne 

su i izvanredne, a kod nekih vrsta ìvotinja jesu takve 

da ~ulni ~ovek, ~ije su misli povezane s materijalnim stvarima, 

izjedna~ava mo}i koje imaju ìvotinje sa ~ove~jim 

mo}ima. Na osnovu te zablude on zaklju~uje da je stanje 

njihovog ìvota (~oveka i ìvotinje) sli~no posle smrti, 

navode}i da, ako on ìvi posle smrti, onda ìve i one, ili 

ako one umiru, tada i on umire. Znakovi koji svedo~e u 

korist verovanja ~ulnog ~oveka jesu to {to kod nekih ìvotinja 

postoje sli~ni oprez i lukavstvo, sli~na bra~na ljubav, 

sli~no prijateljstvo, ponekad ~ak i sli~ne ispravnost 

i dobronamernost, jednom re~ju, imaju moralnu prirodu 

nalik na ~ovekovu. Na primer, prema uro|enom svojstvu 

i mentalnoj sposobnosti psi znaju da verno straàre. Psi 

znaju {ta gospodar ho}e i po najmanjem znaku kojim se 

izraàva ose}anje; mogu da ga prona|u po mirisu stopala 

ili ode}e; znaju da se orijenti{u u oblasti u kojoj ìve i brzo 

na|u put svojoj ku}i, ~ak i tamo gde nema staza i kroz 

gustu {umu. Iz svega toga ~ulni ~ovek zaklju~uje da pas 

ima sli~no znanje, kao i inteligenciju i mudrost. A ovome 

se ne treba ~uditi ako se zna da on sve takve sposobnosti 

131


koje ima pas pripisuje prirodi. Druga~ije je s duhovnim 

~ovekom; on vidi da u svemu ima ne{to duhovno {to sve 

vodi, i da je to sjedinjeno s prirodnim. 

Posebni znaci opaàju se kod ptica. One znaju kako 

da sagrade gnezdo, kako da nose jaja i sede na njima, kako 

da izlegu mlade i da ih, iz ljubavi koja postoji izme|u 

roditelja i potomstva, greju ispod krila i hrane iz svojih kljunova, 

sve dok ne odrastu i ne steknu krila, i dok ne steknu 

ista znanja kao i roditelji, tako da mogu da se brinu 

o sebi, a to je sve posledica duhovne stvari koja je u njihovoj 

du{i. A posebni znaci vide se u sadràju jaja, u kojima 

postoje za~eci nove ptice, okruèni svim onim {to sluì 

oblikovanju fetusa, po~ev od glave pa do svih delova tela. 

Moè li sve to da bude od prirode? Jer ovde nije re~ 

samo o mnoènju nego i o stvaranju, a priroda ne stvara. [ta 

priroda ima zajedni~ko sa ìvotom, osim to {to se ìvot 

obla~i u prirodu, te se pojavljuje i ima oblik ìvotinje? 

Me|u posebnim znakovima su larve (iz kojih se legu 

leptiri). Kada one po~nu da se menjaju, okruè se kao 

nekakvom matericom, kao da }e se ponovo roditi. Tako 

se pretvaraju u nimfe i krisalide, i posle odre|enog vremena 

izlegu se lepi leptiri i polete u vazduh kao u svoje 

nebo, gde se mu`jaci i ènke igraju kao ven~ani supruzi. 

Oni se hrane miri{ljavim cve}em i polaù jaja{ca brinu}i 

se da ostave potomstvo. Duhovan ~ovek u ovome vidi sli~nost 

sa ~ovekovim preporodom. A to i jeste predstava njegovog 

uskrsnu}a, a to zna~i ne~eg duhovnog. 

Jo{ upe~atljiviji znaci vidljivi su kod p~ela, koje imaju 

oblik upravljanja sli~an ljudskom. One sebi grade }elije 

od voska po umetni~kim pravilima u pravilnim nizovima, 

s pogodnim prolazima kroz koje izlaze i ulaze; pa ih tada 

ispunjavaju medom koji sakupljaju s cve}a. One postavljaju 

nad sobom kraljicu, iz koje kao iz zajedni~kog roditelja 

poti~e njihova budu}a rasa. Ona boravi iznad svog 

naroda, okruèna staàrima, a ovi je slede kada treba da 

postane majka, od }elije do }elije, dok polaè jaja{ca u 

132 


svaku od njih. Ona to ponavlja bez prestanka sve dok se 

ne isprazni, a onda se vra}a ku}i, da bi ponovila isti proces 

iznova. Njeni straàri, koji nemaju druge du`nosti nego 

da njoj sluè, osim mo`da da je nadahnjuju ljubavnom 

èljom, tada postaju beskorisni, pa da ne bi u{li (u 

ko{nicu) i potro{ili plod rada drugih, bivaju izba~eni i li- 

{eni krila. Na taj na~in zajednica se osloba|a svojih beskorisnih 

~lanova. Posle, kada poraste nov nara{taj, njime 

kao da upravlja op{ti glas koji se ~uje nalik na brujanje, 

da odu i na|u skloni{te i hranu za sebe. One (nove p~ele) 

odlaze i okupljene kao roj ustanovljuju isti poredak u svom 

novom prebivali{tu. 

Ove i sli~ne pojedinosti koje su istraìva}i objavili, 

ne razlikuju se mnogo od kraljevstava i republika koje se 

zasnivaju na ljudskim inteligenciji i mudrosti, a prema zakonima 

pravde i rasu|ivanja. P~ele, isto kao i ljudi, kad 

osete da se priblàva zima, pripreme zalihe, da ne bi uginule 

(od gladi). Ko }e pore}i da to ima duhovno poreklo? 

Meni su sve te pojave ubedljiv dokaz da postoji duhovni 

uticaj (influx) iz duhovnog u prirodni svet; a za~u|en sam 

kada vidim kako se sve te pojave smatraju delovanjem 

same prirode, kao {to misle neki ljudi koji su ispunjeni 

svojom vlastitom inteligencijom. (Otkr. Obj. 1198) 

88. Niko ne razume prirodu ìvota zemaljskih zveri, 

nebeskih ptica i morskih riba ako ne zna kakva je njihova 

du{a (animus). Da svaka ìvotinja ima du{u, poznata 

je ~injenica. Jer ìvotinje ìve, a ìvot je du{a; stoga se one 

u Re~i nazivaju ìvim du{ama. Da je ova du{a u svom 

poslednjem obliku, koji je telesan i koji se vidi kao telesan 

(oblik), a da je ta du{a ìvotinja, najbolje se vidi u duhovnom 

svetu. Jer u duhovnom svetu, ba{ kao i u prironom, 

vide se zveri, ptice i ribe svih vrsta, i to takvog oblika da 

se ne razlikuju od onih na zemlji. Ali razlika je u tome 

{to one (ìvotinje) u duhovnom svetu prividno postoje iz 

ose}anja an|ela i ljudi, te su one samo prividi ose}anja. 

133


Iz tog razloga one nestanu kada duh ili an|eo ode, ili kada 

prestane to ose}anje. Stoga je jasno da njihova du{a nije 

ni{ta drugo (nego to ose}anje), pa prema tome ima onoliko 

vrsta i klasa ìvotinja koliko ima vrsta i klasa ose}anja.* 

U onome {to sledi vide}e se da ose}anja koja se u 

duhovnom svetu pokazuju kao ìvotinje, nisu unutra{nja 

duhovna ose}anja ve} spolja{nja duhovna ose}anja, koja 

se nazivaju prirodnim; dalje, da svaku dlaku ili vlakno vune 

na nekoj ìvotinji, ili pero na ptici, ili peraje i krlju{t 

na ribi oblikuje njihova du{a, a to zna~i da nije od Duhovnog 

pokrivenog prirodnim. No sada }emo re}i ne{to o 

ìvotinjama koje se pojavljuju u nebu i paklu, kao i u svetu 

duhova koji je izme|u neba i pakla. (Otkr. Obj. 1199) 

89. Po{to su celo nebo, ceo pakao i ceo svet duhova 

podeljeni u dru{tva prema klasama i vrstama ose}anja, 

i po{to su ìvotinje predstave tih ose}anja, stoga se jedna 

klasa sa svojim vrstama ìvotinja pojavljuje u jednom dru- 

{tvu, a druga u drugom. U nebeskim dru{tvima pojavljuju 

se blage i ~iste ìvotinje; u paklenim dru{tvima divlje 

i ne~iste zveri, a u svetu duhova ìvotinje izme{anih vrsta. 

êsto sam ih video i tada sam znao kakvi an|eli i duhovi 

tu obitavaju; kakvi su (an|eli i duhovi) zna se po 

onome {to se pojavljuje pored i oko njih, to jest njihova 

ose}anja se prepoznaju kako po predmetima tako i po 

ìvotinjama. U nebesima se vide jaganjci, ovce i koze, 

potpuno sli~ni onima na svetu; zatim gugutke, golubovi, 

rajske price i mnoge druge ptice lepih oblika i boja; ribe 

u vodi, samo {to su ove u niìm delovima neba. S druge 

strane, u paklu se vide psi, lisice, vuci, tigrovi, svinje, mi- 

{evi i mnoge druge divlje i ne~iste zveri, pored mnogih 

vrsta zmija otrovnica, pa onda vrane, sove i no}ne ptice. 

A u svetu duhove vide se kamile, slonovi, konji, magarci, 

volovi, jeleni, lavovi, leopardi, medvedi, a i orlovi, ki- 

* Autor govori o ìvotinjskoj du{i kao o potpuno zavisnoj od ~ovekove 

du{e, (prim. prev.) 

134 

tovi, svrake, paunovi i jarebice. A video sam i sastavljene 

(kombinovane) ìvotinje, kao one koje su videli proroci 

i koje su opisane u Re~i, kao i u Otkrivenju (Jovanovom, 

13:2) i drugde. 

Kako postoji tolika sli~nost izme|u ìvotinja koje se 

pojavljuju u tome svetu i onih u ovome svetu da se uop- 

{te ne razlikuju; i po{to ove postoje kao predstave ose- 

}anja an|ela u nebu i poùda duhova u paklu, iz toga sledi 

da su prirodna ose}anja i poùde njihova du{a (du{a ìvotinja), 

i da su ìvotinje u stvari saobraznosti (korespondencije) 

tih ose}anja. Na ovome mestu ne}emo obja{njavati 

koje ose}anje ili koja poùda oblikuju du{u ove ili one 

ìvotinje, da li zemaljske zveri ili dnevne ili no}ne ptice, 

ribe koje ìve u bistroj ili mutnoj vodi. @ivotinje se ~esto 

pominju u Re~i i imaju zna~enja koja se slaù s njihovim 

du{ama (animus). [ta predstavljaju ovce, koze, jarci, jaganjci, 

golubice, volovi, kamile, konji, magarci, jeleni, kao 

i ptice, obja{njeno je u Nebeskim Tajnama (br. 1200). 

90. Po{to smo izneli prethodno, sada }emo objasniti 

{ta je du{a (animus) ìvotinja. Gledano po sebi, du{a ìvotinja 

je duhovne prirode; jer ose}anje bilo koje vrste, dobre 

ili zle, jeste duhovno jer poti~e od neke ljubavi i dolazi od 

svetlosti i toplote koje proisti~u od Gospoda kao Sunca; a 

sve {to proisti~e od toga – jeste duhovno. Da su lo{a ose}anja, 

nazvana poùdama (pohotama), duhovnog porekla, 

jasno je iz onoga {to je prethodno re~eno o zlim ljubavima 

i bezumnim poùdama paklenih i zlih duhova. Divlje 

zveri ~ije du{e predstavljaju sli~na zla ose}anja, kakvi su 

mi{evi, zmije otrovnice, krokodili, gu{teri i njima sli~ne vrste, 

kao i {kodljivi insekti, nisu bile stvorene u po~etku, ve} 

imaju poreklo u paklu, u mo~varama, zaga|enim i smrdljivim 

vodama, kao i na mestima gde se nalaze izmet i mokra}na 

isparenja*, koja su povezana s paklenim dru{tvima. 

* Na ovom svetu, (prim. prev.) 


135


Bilo mi je dozvoljeno da sam iskusim kako takav odnos 

postoji. Tako isto u svemu {to je duhovno postoji pokretljiva 

sila koja se ose}a gde god se u prirodi nalaze 

takva isparenja, a postoji tako isto i sila razmnoàvanja, 

koja stvara ne samo organe za kretanje ve} i organe za 

razmnoàvanje kroz utrobu (uterus) i jaja.* Dakle, u po- 

~etku su stvorene samo korisne i ~iste ìvotinje ~ije su 

du{e (animus) dobra ose}anja. Me|utim, treba dodati da 

du{e ìvotinja nisu duhovne u istom stepenu kao ljudske 

du{e, ali su duhovne u nièm stepenu; jer postoje stepeni 

u duhovnim stvarima. I o ose}anjima nièg stepena, iako 

su duhovna, treba govoriti kao o prirodnim, jer su sli~na 

ose}anjima prirodnog ~oveka. U ~oveku postoje tri stepena 

prirodnih ose}anja, a tako isto i u ìvotinjama. U 

najnièm stepenu su insekti raznih vrsta; u vi{em stepenu 

su ptice, a u najvi{em su zemaljske ìvotinje, koje su bile 

stvorene u po~etku. (Otkr. Obj. 1201) 

91. Razlika izme|u ljudi i ìvotinja nalik je onoj izme|u 

budnog stanja i sna, ili izme|u svetlosti i senke. ôvek 

je duhovan ali u isto vreme i prirodan. ôvek ima 

volju i razum, gde je volja prijemnik toplote iz neba, a 

razum prijemnik nebeske svetlosti, koja je mudrost. S druge 

strane, ìvotinja nema ni volju ni razum, ve} umesto 

volje (ima) ose}anje, a umesto razuma znanje (scientia). 

Kod ~oveka volja i razum deluju kao jedno, ali mogu i 

da ne deluju kao jedno; jer ~ovek moè da iz razuma misli 

ne{to {to nije iz njegove volje, to jest on moè da 

misli ono {to ne}e**; kao i obratno, on moè da ho}e ne- 

{to ~emu se njegove misli protive. A kod ìvotinje ose- 

}anje i znanje ~ine jedno i ne mogu se odvojiti, jer je 

* Ovde autorova misao nije sasvim jasna: da li samo ho}e da kaè 

kako ne~ista mesta na zemlji korespondiraju lo{im ose}anjima i 

poùdi, ili èli da kaè kako mesta gde se skuplja ne~isto}a (ljudskog 

porekla) na zemlji privla~e paklene duhove, (prim. prev.) 

** [to se protivi njegovoj volji, (prim. prev.) 

136 

kod nje znanje ograni~eno ose}anjem, a ose}anje se uvek 

povodi za znanjem*. Ali nije tako sa ~ovekom. Njegove 

dve ìvotne sposobnosti, razum i volja, mogu se odvojiti, 

kao {to je ve} prime}eno; dakle, ~ovek moè da razru- 

{i red svoga ìvota tako {to moè da misli protivno onome 

{to ho}e, i da ho}e ono ~emu se protivi njegov razum, 

te ga u tome slu~aju razara. Stoga je ro|en u potpunom 

neznanju, tako da se on preko znanja uvodi u red kroz 

razumevanje (razum). Red u kojem je ~ovek bio stvoren 

bio je da voli Boga iznad svega a bli`njega kao samog 

sebe, ali stanje u koje je sebe doveo po{to je sru{io taj red, 

jeste da sebe voli iznad svega a svet kao samoga sebe. 

Ali po{to ~ovek ima duhovni um koji je iznad prirodnog 

(uma), on ima mo} da razmatra ono {to se odnosi na 

nebo i na crkvu, kao i ono {to se odnosi na moral i na 

zakone, i kako se ovi odnose na istine i dobra, koji se 

nazivaju duhovnim, moralnim i gra|anskim – pored prirodnih 

znanja (scientiarum) – ali i na suprotno kao {to su 

laì i zla, stoga ~ovek ima mo} ne samo da misli analiti~ki 

i da zaklju~uje ve} i da prima uticaj (influx) od Gospoda 

kroz nebo, te da tako postane pametan i mudar. 

Nijedna ìvotinja nema ovakvu mo} zato {to njeno znanje, 

koje ne dolazi od razuma, jeste znanje koje pripada 

njenom ose}anju – koje je njena du{a. Ovo znanje koje 

pripada ose}anju postoji u svemu {to je duhovno, jer Duhovno 

koje proisti~e od Gospoda kao Sunca jeste svetlost 

sjedinjena s toplotom, ili mudrost sjedinjena s ljubavlju. 

A znanje (scientia) pripada mudrosti, dok ose}anje pripada 

ljubavi, ali ono (postoji) i u stepenu koji se naziva prirodnim. 

Po{to ~ovek ima i duhovni i prirodni um, s tim {to 

je prvi iznad drugoga, i po{to je u ~ovekovoj prirodi da 

moè da razmatra i voli istine i dobra u svakom stepenu, 

bilo u vezi s prirodnim umom bilo odvojeno od njega, 

* Misli se na nagonsko znanje, (prim. prev.) 


137


to sledi da je ~ovekovo unutarnje (bi}e), koje je pripojeno 

i jednom i drugom umu, u stanju da se uzdigne ka 

Gospodu po Gospodu, i da se poveè s Njim; iz tog razloga 

~ovek ve~no ìvi. Ovo nije slu~aj sa ìvotinjom; ona 

nema duhovni um ve} samo prirodni, pa se stoga njeno 

unutra{nje (bi}e) ne moè uzdi}i ka Gospodiu i vezati se 

za Njega, pa stoga ìvotinja ne ìvi posle smrti. Istina, 

ìvotinju vodi jedna vrsta duhovnog uticaja koji se uliva 

u njenu du{u, ali se njen duhovni deo ne moè uzdignuti; 

taj deo samo moè da se spu{ta nadole. Stoga ovaj duhovni 

deo moè da gleda samo na ono {to se odnosi na 

ose}anja, a ova se odnose samo na ishranu, stani{te i razmnoàvanje, 

te ih moè prepoznati pogledom, mirisom i 

ukusom, koji su povezani sa ~ulima. 

Kako ~ovek, zato {to ima duhovni um, moè da misli 

razumno, to on ima i sposobnost govora; jer govor pripada 

misli koja poti~e iz razuma, i moè da vidi istinu 

u duhovnom svetlu; a ìvotinja ne moè da razumno misli, 

ve} samo moè da poznaje prema ose}anju, te moè 

samo da odaje zvuke koji se razlikuju prema njenim potrebama. 

(Otkr. Obj. 1202) 

92. Sada }emo ne{to re}i o biljnom carstvu, a to 

zna~i o biljnoj du{i, po{to se u svetu ne zna da je i ova 

du{a duhovna. Pod biljnom du{om misli se na napor (energiju) 

kojim se iz semena stvara biljka, kroza sve postupne 

faze, sve do novih semenki, te se tako mnoè kroz 

godine u beskona~nost. îni se kao da u svakoj biljci postoji 

ideja Beskrajnog i Ve~nog; po{to se jedno seme mo- 

è umnoìti kroz godine sve dok ne napuni celu zemlju, 

sve iz semena u seme u beskrajnom nizu. Jer ova sila, 

po kojoj (biljka) raste od korena preko izdanka, stabljike, 

zatim preko grana, li{}a, cveta i plodova sve dok ne do|e 

do novog semena, (ova sila) nije prirodna ve} duhovna. 

Ova duhovna sila na sli~an na~in se pokazuje i u ìvotinjskom 

carstvu. Tako biljke postaju od semena; u njima 

138 

je nagon da se razmnoàvaju; da daju stabljiku kao svoje 

dete, stablo kao telo, grane kao ruke, vrh kao glavu, koru 

kao koù, a li{}e kao plu}a; da odrastaju tokom godina; 

da cvetaju kao devojke pre udaje, te da se posle njihove 

utrobe i jaja {ire donose}i plod kao potomstvo; da je u 

ovome plodu opet seme iz kojega se kao i u ìvotinjskom 

carstvu semenke {ire u vrste i porodice. Ove i sli~ne pojedinosti, 

koje su posmatrali botani~ari i primetili sli~nost 

izme|u ta dva carstva, pokazuju da ova stvarala~ka sila 

nije iz prirodnog nego iz duhovnog sveta. Iz onoga {to 

sledi vide}e se da je ìva sila kao po~etni uzrok duhovna, 

i da je mrtva sila kao instrument prirodna. (Otkr. Obj. 

1203) 

93. Na~in na koji se duhovno uliva u biljke i deluje 

na njih, a koji se pokazuje kao napor ili delovanje, ne 

moè se shvatiti ako se ne objasne ovi stavovi: 

1) Sve u prirodi postoji i odràva se iz Duhovnog i 

pomo}u njega. 

2) Sama po sebi priroda je mrtva, po{to je bila stvorena 

u takvom redu da se u nju Duhovno obla~i kao u 

oblike, koji sluè nekoj svrsi i gde se ona (svrha) zavr{ava. 

3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pripada ìvotinjama 

i prirodna koja pripada biljkama. 

4) Postoje tri sile u svemu {to je duhovno: aktivna (deluju}a), 

kreativna (stvarala~ka), i formativna (oblikuju}a). 

5) Biljke i ìvotinje – kako one koje se pojavljuju 

u nebu, tako i one na svetu – postoje od Duhovnog i pomo}u 

tih (duhovnih) sila. 

6) Oba (carstva), i ìvotinje i biljke, imaju isto 

poreklo, pa prema tome i istu du{u; razlika je u oblicima 

u kojima se prima uticaj*. 

7) Poreklo je u svrsi (usus). 

* Iz Duhovog sveta, (prim. prev.) 


139


Samo ako se ovi stavovi razjasne, mogu se shvatiti uzroci 

ovih divnih pojava u biljnom carstvu. (Otkr. Obj. 1204) 

94. 1) Sve u prirodi postoji iz Duhovnog (sveta) i 

pomo}u njega. 

Ovome je razlog to {to ni{ta ne moè da postoji ako 

nije iz ne~ega {to mu prethodi, pa tako na kraju (postoji) 

od Njega koji jeste i postoji u Njemu; a On je Bog. 

Prema tome, Bog se zove Esse (Bi}e) i Existere (Postojanje): 

Jah od Esse, a Jehova od Esse i Existere, u Njemu. 

Razlog {to ni{ta u prirodi ne moè postojati a da nije iz 

Duhovnog (sveta) jeste u tome {to ni{ta ne moè postojati 

ako nema du{u, jer sve {to je su{tina naziva se du- 

{om. Jer ono {to u sebi nema su{tinu, to ne postoji, to je 

ni{ta, jer nema esse (bi}e) iz kojega izvodi svoje postojanje; 

takav je slu~aj s prirodom; njena su{tina, od koje 

postoji, jeste Duhovna, jer ona u sebi ima Boànsko Esse, 

kao i Boànsku Silu – aktivnu, kreativnu i formativnu – 

kao {to }e se videti u onome {to sledi. Ova su{tina moè 

se nazvati i du{om, jer sve {to je duhovno, to ìvi; a kada 

ono {to ìvi deluje na ono {to ne ìvi – kao {to je to 

u slu~aju kada deluje na prirodno – tada ili ìvi od sebe 

ili samo ima izgled ìvota; prvo je slu~aj sa ìvotinjama 

a drugo s biljkama. Razlog {to sve u prirodi postoji od 

Duhovnog (sveta ili principa) jeste to {to nema posledice 

bez uzroka. Sve {to postoji u obliku posledice, poti~e iz 

uzroka, po{to se odvaja sve ono {to ne poti~e iz nekoga 

uzroka. A to je slu~aj s prirodom; sve pojedina~no i posebno 

{to pripada prirodi jesu posledice uzroka, koji mogu 

biti prvi ili unutarnji i vi{i uzrok, a koji proisti~u neposredno 

od Boga. Jer po{to postoji duhovni svet, koji je prvi, 

unutarnji i vi{i od prirodnog sveta, stoga je uzrok sve ono 

{to pripada prethodnom, a sve {to pripada poslednjem jeste 

posledica. Nastanak jednog iz drugog jeste razvoj u prirodnom 

svetu, ali je to iz uzroka koji postoje u duhovnom 

svetu; jer gde je uzrok jedne posledice, tamo treba na}i 

140 

i uzrok ostalih posledica. Jer svaka posledica postaje uzrokuju}a 

posledica* sve do poslednje, gde uzro~na sila 

prestaje. Ali to neprekidno deluje iz Duhovnog sveta jer 

jedino u njemu postoji ova sila; iz tog razloga sve u prirodi 

dolazi iz Duhovnog i pomo}u njega. 

U prirodi postoje dva posredna (srednja) uzroka koji 

~ine posledicu, bilo da se radi o stvaranju bilo o oblikovanju. 

Ova dva posredna uzroka jesu svetlost i toplota; 

svetlost oblikuje supstanciju, a toplota podsti~e delovanje 

(akciju), gde snaga u oba slu~aja dolazi od sunca. Prisustvo 

sunca koje se vidi kao svetlost deluje na sve sile ili 

supstance svih pojedina~nih stvari, i to prema obliku u kojem 

postoje od stvaranja – a to je uobli~avanje (modifikacija). 

S druge strane, prisustvo sunca koje se opaà kao 

toplota {iri svaku pojedina~nu stvar, stvaraju}i i aktivnu 

i pasivnu silu, i to prema obliku, izazivaju}i posledicu koju 

ona nosi u sebi od stvaranja. Ovaj napor (energija), koji 

kao toplota postaje sila i koji deluje i u najsitnijim oblicima 

u prirodi, dolazi iz Duhovnog (sveta) deluju}i u njima 

i na njih (oblike). (Otkr. Obj. 1206) 

95. 2) Sama po sebi priroda je mrtva, jer je bila stvorena 

u takvom redu da se u nju obla~i Duhovno (Duhovni 

svet) kao u oblike, koji sluè nekoj svrsi i gde se 

(svrha) zavr{ava (u prirodi). 

Priroda i ìvot su dve razli~ite stvari; prirodi ìvot 

daje sunce u svetu, dok ìvot ima svoj po~etak u Suncu 

neba. Sunce u svetu je ~ista vatra, dok je Sunce neba ~ista 

ljubav; ono {to proisti~e iz prvog naziva se priroda, 

a ono od drugog ìvot. Ono {to proizlazi iz ~iste vatre 

jeste mrtvo, a ono {to proizlazi iz ~iste ljubavi jeste ìvo; 

tako je jasno da je priroda po sebi mrtva. Da priroda slu- 

ì kao pokriva~ Duhovnom, vidi se po du{ama ìvotinja, 

jer su one duhovna ose}anja obu~ena u materiju u svetu; 

* Posledica kao uzrok, causa efficientis, (prim. prev.) 


141


dobro je poznato da su njihova tela kao i tela ljudi materijalna, 

kao i da je svemu {to postoji u prirodi, bilo da 

je u atmosferi i vodi bilo na zemlji, u svim pojedinostima, 

uzrok Duhovan. Posledice deluju kao jedno sa uzrocima, 

u potpunoj slozi, a prema aksiomu da nema posledice 

bez uzroka. Ali je razlika u tome {to je uzrok ìva sila, 

jer je on duhovan, dok je posledica mrtva, jer je prirodna. 

Zbog toga se kaè da je priroda stvorena da bude 

ogrta~ (odelo) za Duhovno u oblicima koji sluè toj svrsi. 

Da je priroda stvorena da bi se Duhovno u njoj zavr- 

{avalo, to sledi iz onoga {to je ve} re~eno, a to je da su 

predmeti u duhovnom svetu uzroci, dok su predmeti u 

prirodnom svetu posledice, a posledice su granice. Gde 

postoje po~etne, tu postoje i poslednje stvari, a u poslednjim 

se sve zavr{ava zajedno, tako da sa onim {to je poslednje 

delo stvaranja dostiè savr{enstvo. Sunce ovoga 

sveta bilo je stvoreno s tim ciljem, a kroz sunce i priroda, 

i na kraju zemaljska kugla, da bi na njoj postojale 

materijalne stvari u kojima se sve zavr{ava i na ~emu 

sve po~iva. Drugi ciljevi su da se delo stvaranja tu u~vrsti 

i da tu traje – a taj rezultat postiè se kroz pokolenja 

ljudi i ìvotinja, i kroz neprekidno razmnoàvanje biljaka; 

da se sve svari kroz njih vra}aju Prvom Izvoru – 

a to se postiè preko ~oveka. Da ono {to je posredno postoji 

u poslednjem, jasno je po aksiomu da nema ni~ega 

u posledici {to nije bilo u uzroku, a to vaì za sve uzroke 

i posledice, od Prvog do poslednje. (Otkr. Obj. 1207) 

96. 3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pripada 

ìvotinjama i prirodna koja pripada biljkama. 

Prema ovome stavu sledi to da sve stvari u prirodi, 

osim sunca, meseca i atmosfere, oblikuju (formiraju) tri carstva: 

ìvotinjsko, biljno i mineralno; i da je mineralno carstvo 

samo skladi{te, u kojem su sadràne i iz kojega se 

uzimaju supstance {to sa~injavaju oblike ìvotinjskog i biljnog 

carstva. Oblici ìvotinjskog carstva, koji se nazivaju 

142 


ìvotinjama, slaù se s tokom duhovnih supstanci i sila. 

A ovaj tok (fluxus), po naporu koji je usa|en u oblike, te- 

ì k ljudskom obliku u svim njegovim delovima, od glave 

do stopala; stoga taj napor teì da proizvede organe dodira 

i pokreta, kao i organe za ishranu i razmnoàvanje. To je 

razlog {to celo nebo ima ljudski oblik, kao ({to ga imaju) 

i an|eli i duhovi (u nebu), kao i svi ljudi na svetu; i dalje, 

da sve zveri, ptice i ribe teè tome (obliku), jer i one imaju 

sli~ne organe. Ova ìvotinjska forma izvodi taj napor da 

proizvodi takve posledice iz Prvog (uzroka), po kojem sve 

postoji, a koji je Bog, jer je On ôvek. Taj napor i ta te- 

`nja ne mogu da postoje ni iz kojeg drugog izvora; jer to 

postoji u najve}im i u najmanjim stvarima, kako prvim tako 

i poslednjim, u duhovnom svetu, a iz toga i u prirodnom; 

ali u razli~itom stepenu savr{enstva. Drugi oblik, prirodni, 

kojem pripadaju sve biljke, poti~e iz nagona i toka prirodnih 

sila, a to su atmosfere koje se zovu eteri. U ovima nagon, 

shodno uticaju duhovnih sila, ide ka ìvotinjskom obliku 

i, shodno neprekidnom delovanju na prirodne sile koje 

su eteri, ide k materijalnim zemaljskim supstancijama od 

kojih su sa~injene biljke. Da je poreklo (prirodnog oblika) 

ovakvo, jasno je iz onoga {to je re~eno, a to je da kod biljaka 

postoji o~ita sli~nost sa ìvotinjskim oblikom. Iz mnogih 

~injenica jasno se pokazuje da se sve stvari u prirodi 

udruùju ne bi li ostvarile taj oblik, i da je to usa|eno u 

etere iz Duhovnog sveta. Na primer, pomenimo vegetaciju 

na povr{ini cele zemlje; posle vegetacije minerale u sli~nim 

oblicima u rudnicima i u svim (zemaljskim) otvorima, 

kao i biljnu supstanciju koja li~i na kre~ u koralima na dnu 

mora, kao i oblike sne`nih pahuljica, koji kao da opona{aju 

pahuljice iz biljnog ìvota. (Otkr. Obj. 1208) 

97. 4) Postoje tri forme u svemu {to je duhovno: aktivna 

(deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativna (oblikuju}a). 

Postojanje aktivne sile je jasno, jer duhovno proisti- 

~e iz prvog izvora svih sila, a to je Sunce u nebu koje je 

143


Gospodova Boànska Ljubav; a po{to je ljubav bitni agens 

@ive sile, to i ìvot proisti~e iz nje. 

Kreativna (stvarala~ka) sila je ta koja stvara uzroke 

i posledice od po~etka do kraja, sve od Prvog (uzroka), 

preko posrednih, do poslednjih. Prvi (uzrok) je samo Sunce 

u nebu, koje je Gospod, posredni (uzroci) su duhovne 

stvari, posle toga prirodne stvari, a onda zemaljske stvari 

od kojih po~inje novi proces. Sila stvaranja prostire se 

na sli~an na~in da bi se proces neprestano odvijao, a bez 

nje bi prestao. Jer Prvo uvek gleda na ono {to je poslednje 

kao na cilj; jer ako Prvo ne bi iz sebe pripremalo 

poslednje, preko posrednih (uzroka), a prema redu koji 

postoji od stvaranja, sve bi nestalo. Taj proces mnoènja 

(reprodukcije), uglavnom kod ìvotinja i biljaka, jeste nastavak 

stvaranja. Ni{ta se ne menja time {to se to nastavlja 

preko semena; i tu deluje ista kreativna sila. 

Formativna (oblikuju}a) sila je poslednja sila u poslednjim 

(stvarima); jer je to sila koja stvara ìvotinje i 

biljke iz poslednjih supstanci u prirodi, sakupljenih u zemlji. 

Sile u prirodi koje poti~u iz ovoga izvora, a to je sunce 

na svetu, nisu ìve nego mrtve. One se malo razlikuju od 

sila toplote u ljudima i ìvotinjama, koja (toplota) odràva 

telo u takvom stanju da volja kroz ose}anja i razum kroz 

misli, koje su duhovne, mogu u}i kroz uticaj (influx) i dovesti 

do procesa razmnoàvanja. One su sli~ne sili svetlosti 

u oku, koje ~ini da um, koji je duhovan, vidi kroz svoj organ; 

jer nije da svetlost na svetu vidi, nego je to um (koji 

vidi) pomo}u svetlosti iz neba. Isto je i s biljkama. Vara 

se onaj koji veruje da se delovanje toplote i svetlosti 

ne zavr{ava otvaranjem i pripremanjem prirode da primi 

uticaj iz duhovnog sveta. (Otkr. Obj. 1209) 

98. 5) Biljke i ìvotinje, kako one koje se pojavljuju 

u nebu, tako i one u svetu, postoje od Duhovnog (sveta), 

a pomo}u ovih (duhovnih) sila. 

144 

Razlog {to ovi oblici (biljke i ìvotinje) postoje i u 

nebu jeste u tome {to su usa|eni u Duhovni (svet), kako 

u najve}e i najmanje, tako i u po~etne i zavr{ne (stvari); a 

stoga i u sve ono {to je duhovno i u nebu i u svetu, pri ~emu 

su po~eci u nebu a zavr{eci u svetu. Jer postoje stupnjevi 

duhovnih stvari, a svaki stupanj se razlikuje od ostalih, 

gde je prvi vi{i ili savr{eniji od slede}eg ili nièg. Ovo se vidi 

po svetlosti i toploti u nebesima, i po mudrosti an|ela 

koja od ovih dolazi*. Svetlost u najvi{em ili tre}em nebu, 

budu}i kao plamen, hiljadu puta je blistavija od podnevne 

svetlosti na svetu. U srednjem ili drugom nebu svetlost je 

manje blistava, ali je jo{ uvek sto puta blistavija od podnevne 

na svetu. U poslednjem ili prvom nebu svetlost je 

sli~na podnevnoj na svetu. Tako isto postoje stepeni toplote, 

koja je u nebu ljubav, a prema kojoj an|eli imaju mudrost, 

inteligenciju i znanje. Sve {to je duhovno pripada 

svetlosti i toploti, koje proisti~u od Gospoda kao Sunca. A od 

ovih (svetlosti i toplote) proisti~u mudrost i inteligencija. 

Postoje i mnogi stepeni duhovnih stvari ispod nebesa, to jest 

u prirodi, koji su niì. To se vidi po ~ovekovom prirodnom 

umu, a tako isto i po njegovima razumu i ~ulima. Razumni 

(racionalni) ljudi su u prvom, ~ulni (puteni) u poslednjem, a 

neki u srednjem stepenu. Pored toga, svaka misao i svako 

ose}anje prirodnog uma jesu duhovnog (karaktera). Ova tri 

oblika: aktivni, kreativni i formiraju}i, usa|eni su u Duhovno, 

u svaki njegov stepen, s tim {to se razlikuju po 

savr{enosti. Me|utim, po{to ne postoji ni{ta {to se ne zavr- 

{ava u svom poslednjem, gde se zavr{ava i zaustavlja, tako 

i Duhovno**; a njegovo poslednje su zemlje i vode na 

svetu. Iz tog poslednjeg Duhovno stvara biljke svih vrsta, 

od drveta do vlati trave. U njima ono (Duhovno) ostaje 

pokazuju}i se po nekoj sli~nosti sa ìvim bi}ima, o ~emu 

je ve} bilo govora. (Otkr. Obj. 1210) 

* Od svetlosti i toplote neba, (prim. prev.) 

** Ima svoje poslednje, (prim. prev.) 


145


99. A sada }emo ne{to re}i o biljkama u nebu, po{to 

je o ìvotinjama ve} bilo re~i. U nebesima, kao i na 

zemlji, postoje biljke svih vrsta. Ima ~ak i onih koje ne 

postoje na zemlji; jer postoje sloène forme vrsta i podvrsta, 

s bezbroj razli~itosti. Ovo svojstvo dolazi im iz njihovog 

izvora, o kojem }e biti govora malo niè. Klase i 

vrste biljaka u nebesima razlikuju se isto kao klase i vrste 

ìvotinja (u nebesima), o ~emu je ve} bilo govora. 

One se tamo pokazuju, ve} prema stupnju svetlosti 

i toplote, kao rajski vrtovi, {umarci, polja i doline, a u njima 

su rastinje, livade i cvetne leje. U najvi{em ili tre}em 

nebu (pojavljuju se) {umarci s drve}em od ~ijih plodova 

se prave ulja; postoje leje cve}a ~iji se miomiris {iri okolo, 

a semenke su ukusne, miri{u i lu~e mirisna ulja; kao 

i livade koje imaju sli~an miomiris. U srednjem ili drugom 

nebu, isto tako, pokazuju se {umarci drve}a iz ~ijih 

plodova isti~e vino; i leje cve}a koje odaje miomiris i ~ije 

seme ima izvanredan ukus; a tako|e i livade koje su 

isto takve. U najnièm ili tre}em nebu pokazuju se stvari 

kao i u najvi{em i u srednjem nebu, samo s manje prijatnosti 

i ~ari. A u najvi{em ili tre}em nebu ima plodova 

i semenki od ~istoga zlata; u srednjem nebu su iste stvari, 

samo od srebra; a u najnièm od bakra; a ima i cve}a 

od dragoga kamenja i kristala. Sve to ni~e iz tla koje se 

tamo nalazi. I tamo kao i kod nas postoje zemlje*, samo {to 

se tamo ni{ta ne stvara od semena koje se seje, ve} od 

semena koje je stvoreno i gde je stvaranje samo od sebe**, 

i koje nekada traje duè a nekada kra}e***; jer one 

poti~u iz svetlosti i toplote Sunca neba, koje je Gospod, 

bez pomo}i svetlosti i sunca na svetu. Materijalne stvari 

na zemlji su utvr|ene, a razvoj (biljaka) je neprekidan, ali 

materije ili supstance na zemljama koje su u nebesima 

* U geografskom smislu, (prim. prev.) 

** Spontano, po{to ono odslikava stanja du{a koje obitavaju u tim 

nebesima, (prim. prev.) 

*** U zavisnosti od promena stanja du{a, to jest an|ela, (prim. prev.) 

146 


nisu utvr|ene niti je razvoj stalan. Sve je tamo duhovno 

iako ima prirodan izgled, a sasvim je druga~ije u zemljama 

gde vlada sunce na{ega sveta. 

Sve ovo smo dodali da bismo potvrdili kako u svemu 

{to je duhovno, bilo u nebu bilo na svetu, postoje tri 

sile: aktivna (deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativna 

(oblikuju}a), koje teè onome {to je poslednje, gde se 

zavr{avaju i gde traju; i to ne samo u prvim ve} u i poslednjim 

(stvarima). Iz ovoga razloga i postoje zemlje u 

nebesima, gde su one u stvari te sile u njihovim poslednjim 

(stvarima).* Razlika je u tome {to su zemlje tamo 

duhovne po poreklu, dok su ovde prirodne, pri ~emu je 

stvaranje na na{im zemljama iz Duhovnog (sveta) preko 

prirode kao posrednika. (Otkr. Obj. 1211) 

100. 6) I ìvotinje i biljke imaju isto poreklo, a otuda 

i istu du{u; razlika je samo u formi u kojoj se prima 

uticaj**. 

Ve} je pokazano da je poreklo ìvotinja duhovno ose- 

}anje, koje pripada ~oveku u njegovom prirodnom (umu). 

A jasno je i to da i biljke imaju poreklo u istim ose}anjima, 

osobito biljke u nebesima; naime, da se one tamo 

pojavljuju u skladu s ose}anjima an|ela, i da ih one predstavljaju 

(ta ose}anja); i to tako da ih an|eli posmatraju 

i u~e iz njih, kao iz svojih slika, o svojim ose}anjima; i da 

to isto postiù posmatraju}i njihove promene (na biljkama); 

samo {to to rade kada su izvan svojih dru{tava. Jedina 

razlika je u tome {to se ìvotinje pojavljuju kao saobraznosti 

emocija (an|ela) u njihovom srednjem (stepenu), dok 

se biljke pojavljuju kao saobraznosti u njihovom poslednjem 

* Ovde se pod zemljama misli pre svega na zemlju kao plodno tlo na 

kojem raste bilje i na kojem ìve ljudi-duhovi, ali se ne isklju~uju ni 

zemlje kao geografski pojmovi, jer u duhovnom svetu postoje replike 

svega {to je na svetu. Autor je u objavljenim delima, na primer, pominjao 

{etnju po Stokholmu i Londonu u duhovnom svetu, prim. prev.) 

** Iz Duhovnog sveta, (prim. prev.) 

147


(stepenu). Jer je Duhovno, od kojega poti~u, ìvo u njegovom 

srednjem (stepenu), ali nije ìvo u poslednjem stepenu, 

gde samo ima sli~nost sa ìvotom zadràvaju}i (od 

ìvota) jedino to da reprodukuju sebi sli~ne (biljke). Sli- 

~an je slu~aj i s ljudskim telom; ~ije je poslednje ìvo, iako 

mu je poreklo Duhovno, a ~ine ga samo hrskavica, kosti, 

zubi i nokti, {to dolazi od du{e koja se u njima zavr{ava. 

Na prvi pogled ne pokazuje se da biljna du{a ima isto 

poreklo kao i du{a zemaljskih zveri, nebeskih ptica i morskih 

riba, i da kao posledica toga jedni ìve (ìvotinje) a 

drugi ne (biljke). Da je tako, vidi se iz toga {to se i ìvotinje 

i biljke javljaju i u nebesima i u paklu. U nebesima 

se pojavljuju lepe ìvotinje i biljke; a u paklu {kodljive 

ìvotinje i biljke. Po izgledu (svojstvima) ìvotinja i biljaka 

poznaju se i an|eli i duhovi; po{to postoji savr{eno 

slaganje njihovih ose}anja i izgleda (ìvotinja i biljaka); 

slaganje je takvo da se jedna ìvotinja moè pretvoriti u 

biljku, a isto tako biljka u ìvotinju. An|eli u nebu prepoznaju 

stepen ose}anja koji je predstavljen jednima i 

drugima. Ja sam i ~uo i video da je to tako. Bilo mi je dozvoljeno 

da poznam prirodu saobraznosti (korespondencije) 

izme|u ìvotinja i biljaka, s jedne strane, i dru{tava 

u nebu i paklu, s druge strane; jer dru{tva i ose}anja u 

duhovnom svetu ~ine jedinstvo. To je razlog {to se u Re- 

~i toliko puta pominju vrtovi, {umarci, {ume i drve}e, kao 

i razne biljke; i da oni ozna~avaju duhovne predmete u 

vezi s njihovim poreklom, i da se svi odnose na ose}anja. 

Razlika izme|u biljaka u duhovnom svetu i onih u 

prirodnom svetu jeste samo u tome {to se u prvom (duhovnom) 

– kako seme tako i rast – pojavljuju u jednom 

trenutku, a u skladu s ose}anjima an|ela i duhova koji 

su tamo; dok se u drugom (prirodnom) seme sadi i raste 

ponovo svake godine. Pored toga, postoje dva svojstva 

prirode, a to su vreme i njegovo proticanje, i prostor i 

njegovo {irenje, koji ne postoje kao ne{to posebno u duhovnom 

svetu; oni (vreme i prostor) su stanja ìvota kod 

148 


onih koji su tamo. Stoga na tome zemlji{tu, ~ije je poreklo 

duhovno, biljke ni~u u trenutku, a isto tako i nestanu 

u trenutku. Me|utim, ovo se doga|a samo kad se an|eli 

povuku, ali ako ostanu, i biljke ostaju. Takva je razlika 

izme|u biljaka u duhovnom i prirodnom svetu. (Otkr. Obj. 

1212) 

101. Ovome je uzrok svrha. Razlog je u tome {to 

se ose}anja odnose na svrhu (usus); po{to je svrha ta koja 

pokre}e ose}anje. Jer ~ovek ne moè da ose}a ako 

ne{to ne deluje na njega. A to ne{to je svrha. Sada, po{to 

svako ose}anje podrazumeva svrhu, a biljna du{a je ose- 

}anje koje je po svom poreklu duhovno, kao {to je re~eno, 

to je i biljna du{a svrha. Stoga je svrha usa|ena u svaku 

biljku, i to duhovna svrha u duhovnom svetu, a prirodna 

svrha u prirodnom svetu; duhovna svrha su razna stanja 

uma, a prirodna (svrha) su razna stanja tela. Poznato je 

da duhovi (u Duhovnom svetu ili animi) ìvnu, da se ose- 

}aju osveènima i oja~anima, a isto tako da se uspavljuju, 

ose}aju tu`nima i kao bez snage, pod uticajem mirisa 

i ukusa biljaka; poznato je i to da se iz biljaka prave lekovi 

ili otrovi. Osveàvanje uma je njihova spolja{nja 

svrha u nebesima; a unutra{nja (svrha) je u tome {to one 

predstavljaju Boànske stvari u njima (nebesima), kao i 

to {to uzdiù um. Jer mudriji an|eli u njima vide osobine 

svojih ose}anja u nizovima; raznovrsnost cve}a i njegov 

raspored, promene boja cve}a i njegov miris ~ine da se 

ispolje njihova ose}anja kao i sve ono {to leì prikriveno 

u njima. Jer svako prirodno ose}anje, koje je u osnovi 

duhovno, jeste onakvo kakvo je unutra{nje ose}anje, koje 

je povezano s inteligencijom i ljubavlju. A ovima je opet 

poreklo u ljubavi prema svrsi. Jednom re~ju, nijedna druga 

biljka ne cveta u nebesima osim one koja ima svrhu, 

jer je du{a biljke svrha (kojoj sluì). I po{to je svrha du- 

{a biljke, na onim mestima u duhovnom svetu, koja se 

nazivaju pustinjama i gde obitavaju oni koji su na svetu 

149


odbacivali milosr|e, a to je su{tinska svrha, stoga se ne 

pojavljuju ni trava ni bilje, ve} se pojavljuju samo {ljunak 

i pesak. Po svrhama koje cvetaju u nebesima misli 

se na sve dobro koje aktivno deluje, a ovo proisti~e od 

Gospoda kroz ljubav prema Njemu i prema bli`njemu. Svaka 

biljka tu predstavlja oblik svrhe; i sve ono {to se u 

njoj pokazuje, od prvog do poslednjeg, od poslednjeg do 

prvog, od semena do cveta i od cveta do semena, sve to 

predstavlja razvoj i {irenje ose}anja i njegove svrhe, od 

jednog do drugog kraja. Poznavaoci botanike, hemije, medicine 

i farmacije upoznaju se posle smrti s duhovnim 

svrhama biljaka u duhovnom svetu; oni neguju to (znanje) 

koje im pri~injava veliko zadovoljstvo. S njima sam 

razgovarao i od njih ~uo divne stvari.* (Otkr. Obj. 1214) 

102. Iz svega onoga {to je do sada pokazano o ìvotu 

koji proizlazi od Gospoda, kao i o postojanju svega 

u svemiru iz toga, svaki ~ovek koji je mudar u srcu moè 

videti da priroda ni{ta ne stvara sama od sebe, ve} je samo 

sredstvo (instrumentalni uzrok) koje sluì Duhovnom 

(stvaranju), a ono proizlazi iz Sunca u nebu, koje je 

Gospod, kao {to posredni uzrok sluì prvom uzroku, ili 

kao {to mrtva sila sluì ìvoj sili. Iz ovoga se vidi koliko 

se varaju oni ljudi koji ra|anje ìvotinja i rast biljaka pripisuju 

prirodi; to je kao kada bi velika (umetni~ka) dela 

pripisivali alatki a ne umetniku, ili kao kada bi se klanjali 

klesanom liku umesto Bogu. To je izvor nebrojenih zabluda 

u duhovnim, moralnim i gra|anskim stvarima; jer 

zabluda je izvrnuti red; to je kao sud oka a ne uma, zaklju~ak 

izveden iz privida a ne iz su{tine stvari. Razmi- 

{ljati iz zabluda o svetu i onome {to ima na svetu stoga 

je kao kada bismo smatrali da je tama svetlost; ili da je 

* Svedenborg je na svetu prijateljevao s Lineom, koji je prvi klasifikovao 

sve poznate biljke. Ali sigurno nije razgovarao s Lineom u Duhovnom 

svetu, nego s nekim drugim botani~arem, jer je ovaj umro 1778, 

a to je {est godina posle Svedenborga, (prim. prev.) 

150 


ìvo ono {to je mrtvo, ili da telo uti~e u du{u, a ne obrnuto. 

A ve~na je istina da je uticaj (influx) duhovan, a 

ne fizi~ki; to jest da uti~e iz du{e, koja je duhovna, u telo, 

koje je prirodno, iz duhovnog sveta u prirodni; i dalje, 

da je to Boànski (red) od Njega; i da, po{to je On sve 

stvorio sluè}i se onim {to proisti~e iz Njega, On i odr- 

àva sve stvari; i na kraju, da je odràvanje neprekidno 

stvaranje, po{to je odràvanje neprekidno postojanje. (Otkr. 

Obj. 1215) 

103. Govorili smo o Beskona~nosti i o Ve~nosti, a tako 

isto i o Provi|enju i Svemo}i, koji pripadaju Gospodu; 

sada treba da govorimo o Sveprisustvu i Sveznanju, koji 

tako|e pripadaju Njemu. U svim religijama priznaje se da 

je Bog sveprisutan i sveznaju}i. To je razlog {to Mu se 

ljudi mole da ih usli{i, da ih pogleda i da im se smiluje. 

To oni ne bi ~inili kada ne bi verovali u Njegove sveprisustvo 

i sveznanje. Ovo verovanje dolazi od uticaja iz neba 

kod onih koji su religiozni; jer kod religija se ne postavlja 

pitanje da li se veruje ili ne. Ali po{to se u sada{nje 

vreme, osobito u hri{}anskom svetu, broj prirodnih ljudi, 

koji ne priznaju Boga i koji ne veruju ako ne vide, uve- 

}ao – a kada i izjavljuju da veruju, to je iz neke du`nosti, 

slepog neznanja ili licemerja – stoga, da bi oni poverovali, 

dozvoljeno je da se o predmetima koji se odnose na 

Boga govori iz duhovne svetlosti, i da razum moè da vidi 

iz toga izvora. Jer svakom ~oveku, ~ak i kada je potpuno 

prirodan i ~ulan, data je sposobnost da uzdigne svoj 

razum u svetlost neba, i da tako uo~i i shvati duhovne pa 

i Boànske stvari. Me|utim, njegov razum je sposoban za 

to samo kada on o tome slu{a, ili kada ~ita o tome, ili kada 

se toga se}a, ili kada o tome govori; jer on nije u stanju 

da to radi onda kada misli na unutarnji na~in od sebe. 

Razlog je to {to je njegov razum, dok slu{a ili ~ita, odvojen 

od njegovih ose}anja, i kada je ovako odvojen, on je 

u svetlosti neba; ali kada misli u sebi od sebe, tada je 

151


njegov razum spojen s ose}ajem njegove volje, koji ga 

ispunjava i zadràva, tako da on (njegov razum) ne moè 

da pobegne.* Pa ipak, stvar stoji tako da razum moè da 

pobegne od ose}anja, ako taj ~ovek ima i ose}aj za istinu 

i ako se nije utvrdio u obmanama.** Me|utim, to se postiè 

s mukom kada nema ose}aja za istinu, jer su takvi 

odbacili Boànske stvari, ili su se utvrdili u obmanama. Kod 

ovih kao da postoji tamna prepreka izme|u duhovne i prirodne 

svetlosti; pa ipak, kod nekih je ona providna. Po{to 

svaki ~ovek, ~ak i onaj koji je telesno ~ulan, moè da razume 

ono {to se odnosi na Boga kada slu{a ili ~ita, i da 

to pamti, da o tome govori, da u~i (druge), te da o tome 

pi{e, va`no je da se delo (knjiga) o Boànskim atributima 

nastavi kao {to je zapo~eto. Tako }emo sada govoriti 

o Boànskom Sveprisustvu i Boànskom Sveznanju, kako 

ni ~isto prirodan ~ovek, koji misli da za to nema nikakvu 

mo}, ne bi sumnjao u postojanje Boànskih stvari. (Otkr. 

Obj. 1216) 

* Ovde se misli na ose}aje sebi~nog i nepreporo|enog ~oveka, ~iji razum 

kao da je zarobljen njegovim negativnim ose}anjima, (prim. prev.) 

** To je slu~aj s onima koji ~ine zlo veruju}i u obmane, pa im zlo 

postane druga priroda, (prim. prev.) 

152 

PETO POGLAVLJE 

Svemo} i Sveznanje 

104. Kako Gospod moè da bude prisutan kod svih 

koji su u nebu i na celoj zemlji, i da zna sve, do najsitnijih 

stvari, u vezi s njima, i u sada{njosti i u budu}nosti, 

moè se shvatiti samo ako se razume slede}e: 

1) Da u prirodnom svetu postoje prostor i vreme, ali 

su oni u duhovnom svetu samo prividi. 

2) Da bi ljudi shvatili Gospodovu svemo} i sveznanje 

o svemu sada{njem i budu}em, treba ukloniti iz misli 

prostor i vreme. 

3) Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji sa~injavaju 

crkvu jesu kao jedan ôvek, a Gospod je ìvot toga 

ôveka. 

4) Stoga, kako postoji ìvot u svim, pa i u najmanjim, 

delovima ôveka, i kako taj ìvot poznaje celovito stanje, 

tako je Gospod (prisutan) u svim pojedina~nim i najsitnijim 

(stvarima), i an|ela u nebu, i ljudi u crkvi. 

5) Kroz intelektualnu sposobnost ~ovekovu, kao i 

kroz ono {to je protivno, Gospod je prisutan kod svih 

onih koji su izvan neba i crkve, kao i kod onih koji su u 

paklu ili }e i}i u pakao, i poznaje celo njihovo stanje. 

6) Ako se Gospodovi svemo} i sveznanje ovako shvate, 

razum nam moè pomo}i da vidimo kako je On Sve 

i svemu {to je u nebu i crkvi, i kako smo mi u Njemu, i 

On u nama. 

7) Gospodovi svemo} i sveznanje mogu se shvatiti i 

iz toga kako je stvoren svemir; jer je bio tako stvoren da je 

On i u prvim kao i u poslednjim (stvarima), u sredi{tu 

kao i na obodu, a sve ono u ~emu je On, ima neku svrhu. 

153


8) Po{to Boànska Ljubav i Boànska Mudrost pripadaju 

Gospodu, to i Boànska Sveprisutnost i Boànsko 

Sveznanje tako isto pripadaju Njemu; prvo proizlazi uglavnom 

iz Boànske Ljubavi, a drugo uglavnom iz Boànske 

Mudrosti. (Otkr. Obj. 1217) 

105. U prirodnom svetu postoje prostor i vreme, dok 

su oni u duhovnom svetu samo prividi. 

Ovome je razlog to {to sve {to se pojavljuje u duhovnom 

svetu nastaje neposredno od Sunca neba koje je 

Gospodova Boànska Ljubav; dok sve ono {to se pojavljuje 

u prirodnom svetu postoji iz istog izvora, samo pomo}u 

sunca ovoga sveta, koje je ~ista vatra. îsta ljubav, 

od koje nastaju sve stvari neposredno od Gospoda, jeste 

nematerijalna; dok je vatra, kroz koju sve postoji posredno 

u prirodnom svetu, materijalna. Iz toga razloga sve ono 

{to postoji u duhovnom svetu jeste duhovno po svom poreklu; 

a sve ono {to postoji u prirodnom svetu jeste po 

svom poreklu materijalno. Materijalne stvari su po sebi 

utvr|ene, odre|ene i merljive. Utvr|ene su jer, ma kako 

da se ~ovekova stanja menjaju, one (materijalne stvari) i 

dalje traju, kao zemlje, planine i mora. Odre|ene su jer se 

neprekidno ponavljaju, kao vremenski periodi, rast biljaka 

i razmnoàvanje ìvotinja. One su merljive jer se svaka 

stvar moè izmeriti, kao prostor koji se meri miljama, 

a ove opet stopama ili jardima; a vreme danima, sedmicama, 

mesecima i godinama. A u duhovnom svetu sve 

stvari kao da su utvr|ene, odre|ene i merljive, ali to nisu 

u stvarnosti; one nastaju i traju shodno stanjima an|ela, 

tako da ~ine jedinstvo s njihovim stanjima; tako se one 

menjaju kao {to se i ta stanja menjaju. Me|utim, ovako 

je uglavnom u svetu duhova, u koji ~ovek dolazi odmah 

posle smrti; ali to nije slu~aj u nebu ili paklu. Razlog {to 

se to tamo de{ava jeste to {to svaki ~ovek (u tome svetu) 

prolazi kroz promene dok se priprema za nebo ili za pakao. 

Samo, duhovi ne razmi{ljaju o ovim stanjima i promenama, 

154 


jer su duhovni pa stoga imaju i duhovne ideje, a to zna~i 

da sve predmete zajedno opaàju kao jedinstvo; a razlog 

je i to {to su odvojeni od prirode, iako vide kao {to su 

videli na svetu: i zemlju, i planine, i doline, vode, vrtove i 

{ume, biljke, palate i ku}e, ode}u u koju se obla~e, i hranu 

kojom se hrane, a pored toga i ìvotinje, kao i ljude 

kakvi su i sami. Oni sve to vide u jasnijoj svetlosti nego 

{to su videli na svetu, tako da ih doti~u sa instan~anijim 

~ulom dodira. Odatle ~ovek posle smrti nije svestan da je 

odloìo svoju materijalnu ode}u i da je pre{ao iz sveta 

svog tela u svet svoga duha.* Slu{ao sam mnoge (u duhovnom 

svetu) kako govore da nisu mrtvi, niti da razumeju 

kako je bilo koji deo njihovog tela mogao biti ba~en 

u grob; a to je zato {to su svi predmeti u duhovnom svetu 

sli~ni (onima u prirodnom svetu). Oni nisu svesni da 

to {to vide nije materijalno nego supstancijalno i da je duhovnog 

porekla, i da su i oni sami stvarni, jer su istoga 

porekla kao i stvari u prirodnom svetu. Jedina razlika je 

u tome {to im je bila data dodatna ode}a (pokriva~), da 

tako kaèmo, od sunca na svetu, i da su stoga bili materijalni, 

utvr|eni, odre|eni i merljivi. Mogu da tvrdim da su 

stvari u duhovnom svetu stvarnije nego one u prirodnom 

svetu, jer ono {to je dodato duhovnom, to je mrtvo i nije 

uzrok stvarnosti, nego je samo umanjuje. Da je re~ o umanjenju, 

vidi se kada se uporedi stanje an|ela u nebu sa stanjem 

onih koji ìve u svetu. (Otkr. Obj. 1218) 

106. Po{to u nebesima postoje stvari sli~ne onima u 

na{em svetu, to postoje i prostor i vreme, osim {to je tamo 

prostor, kao {to su zemlje i sve u njima, samo pojava, 

jer se pojavljuje u skladu sa stanjima an|ela; to se odnosi 

na njihovu veli~inu i na rastojanja koja su u skladu sa 

sli~nostima i razli~itostima tih stanja. Pod stanjima se misli 

na stanja ljubavi i mudrosti, ili na stanja ose}anja i 

* Gete je rekao da se slaè sa Svedenborgom u tome da je ìvot posle 

smrti eksteriorizacija ~ovekovog umnog ìvota, (prim. prev.) 

155


stanja misli koja poti~u iz tih ose}anja, a ona su mnogostruka 

i razli~ita; prema njima su i razdaljine od jednog 

do drugog an|eoskog dru{tva u nebesima, razdaljine izme|u 

neba i pakla, kao i izme|u dru{tava u njima. Bilo mi 

je dopu{teno da vidim kako sli~nosti stanja prouzrokuju 

spajanje i smanjuju razdaljinu ili prostor; i kako razlike 

prouzrokuju odvajanje i dovode do pove}avanja razdaljina 

i {irenja prostora. Oni koji su tamo, iako su udaljeni 

milju jedan od drugoga, mogu u trenutku da se na|u zajedno 

kada ih na to pokrene ljubav; i obratno, oni koji razgovaraju, 

mogu da se u trenu udalje ako se javi ose}anje 

mr`nje. Da su prostori u duhovnom svetu samo prividni, 

pokazano mi je time {to su oko mene bile mnoge osobe 

iz udaljenih zemalja, kao i iz raznih kraljevstava u Evropi, 

pa i iz Afrike i Indije, ali i stanovnici drugih planeta. 

I pored svih razlika, prostori u nebesima izgledaju isto 

kao i na na{oj zemljinoj kugli. Ali po{to je njihovo poreklo 

duhovno, a ne u isto vreme i prirodno, te se pokazuju 

u skladu sa stanjima an|ela, stoga an|eli nemaju ideje 

o prostoru nego samo o svojim stanjima. Jer kada su stanja 

promenljiva, javlja se ideja o njihovom duhovnom poreklu, 

to jest da je to prema sli~nosti i razli~itosti ose}anja 

i misli koje poti~u od tih ose}anja. Sli~an je slu~aj i s vremenskim 

periodima; jer je prostor sli~an vremenu; promene 

u prostoru pra}ene su promenama u vremenu. Razlog 

{to su ovo samo prividi stanja jeste to {to Sunce neba, 

koje je Gospod, nije uzro~nik promena prostora i vremena 

kao {to je to sunce na svetu; stoga je u nebesima neprekidno 

svetlo, kao neprekidno prole}e; stoga vreme nije 

utvr|eno i postavljeno ni merljivo. Po{to se vremenski periodi 

slaù s trajanjem ose}anja i misli an|ela – jer su oni 

kratki i skra}eni kada je neko ose}anje zadovoljeno, a dugi 

i produèni kada je obrnut slu~aj – stoga an|eli nemaju 

ideje o vremenu prema prividima, nego ideju o stanjima 

koja dolaze od onoga {to je uzrok prividu. Iz ovoga je jasno 

da an|eli u nebu nemaju ideju o prostoru i vremenu, 

156 

po{to je njihova ideja duhovna jer je ideja o stanju. Ali 

ideja stanja, kao i ideja privida prostora i vremena, postoji 

samo u poslednjim i od poslednjih (stvari) prilikom 

stvaranja (u duhovnom svetu), a to su zemlje (terrae) u 

kojima obitavaju an|eli. U njima* su prividi prostora i vremena, 

a ne u samim duhovnim stvarima iz kojih su stvorene 

poslednje stvari. Druga~ije je u prirodnom svetu, gde 

su prostor i vreme utvr|eni, odre|eni i merljivi, pa kao takvi 

ulaze u ljudske misli ograni~avaju}i ih i time uzrokuju}i 

razliku izme|u tih misli i duhovnih misli an|ela. To 

je glavni razlog {to ~ovek s te{ko}om shvata Boànsku 

Sveprisutnost i Boànsku Svemo}; ~ak i kada ima volju 

da ih shvati, on lako pada u zabludu da je Bog ne{to najunutarnjije 

u prirodi, pa je na taj na~in sveprisutan i svemo}an. 

(Otkr. Obj. 1210) 

107. Da bi se shvatili Gospodova Boànska Sveprisutnost 

i Njegovo Sveznanje, treba odstraniti kod ljudi 

ideju prostora i vremena. 

Po{to se prostor i vreme te{ko odstranjuju iz misli 

prirodnog ~oveka, bolje je da obi~ni ljudi ne razmi{ljaju 

o Boànskim Sveprisustvu i Svemo}i; njima je dovoljno 

da o tome misle jednostavno, kako im religija nalaè. A 

ako i razmi{ljaju, neka priznaju u svom vlastitom umu da 

oni (Sveprisustvo i Svemo}) postoje, jer pripadaju Bogu, 

po{to je Bog svuda i po{to je beskona~an; a i zato {to Re~ 

tako u~i. A ako i misle o njima od prirode, a to je od prostora 

i vremena u prirodi, neka priznaju u svom umu da 

je njihovo poreklo ~udo. Ali po{to je u na{e vreme naturalizam 

preplavio crkvu, i po{to se moè odagnati samo 

racionalnim argumentima koji }e pomo}i ~oveku ne bi li 

uvideo da je tako, stoga }e ovi Boànski (atributi) biti pokazani 

u njihovom svetlu, i bi}e o~i{}eni od tame kojima 

ih je priroda prekrila. Ovo je mogu}e jer, kao {to je ve} 

* Poslednjim stvarima stvaranja, (prim. prev.) 


157


re~eno, ~ovekov razum moè se uzdignuti u unutra{nju 

svetlost neba, pod uslovom da voli da upozna istine. Ceo 

naturalizam je uzrokovan time {to se o Boànskim stvarima 

misli po onome {to se zna o prirodi (iz osobina prirode), 

da su to materija, prostor i vreme. Um koji se ~vrsto 

drì ovih atributa prirode i koji nije spreman da poveruje 

u bilo {ta {to ne razume, (takav um) zamra~uje svoje 

shvatanje. Pa tako on, iz duboke tame u koju je utonuo, 

pori~e da postoji ne{to kao Boànsko Provi|enje, i tvrdi 

postojano da svemo}, sveprisustvo i sveznanje ne postoje. 

Me|utim, ovi atributi su upravo onakvi kako to religija 

u~i; naime, oni su unutar i iznad prirode, ali se ne mogu 

shvatiti razumom ako se prostor i vreme ne odstrane iz ideja 

i mi{ljenja o tome; jer su ovi atributi materije na neki 

na~in usa|eni u svaku ideju misli. Stoga, ako se ne odstrane, 

ne moè se druga~ije misliti nego da sve postoji samo 

od sebe, da je ìvot sam od sebe, da je u prirodi Bog 

ono {to je u njoj najdublje, a da je sve ostalo ma{tarenje. 

Znam da }e ljudi biti za~u|eni kada ~uju da ne{to moè 

da postoji tamo gde nema vremena i prostora; da Boànsko 

postoji odvojeno od njih; i da duhovna bi}a nisu u 

njima, ve} samo i njihovim prividima – iako su Boànske 

stvari su{tina svega {to je postojalo i {to postoji – i 

da su prirodne stvari kao tela bez du{a, koja postaju le- 

{evi. Svaki ~ovek ~iji je um postao naturalisti~ki ostaje 

takav i posle smrti; on sve predmete koje vidi u duhovnom 

svetu naziva prirodnim, jer li~e na one u prirodnom 

svetu. Me|utim, ovakvi primaju prosvetljenje i pouku an- 

|ela, da ti predmeti nisu prirodni nego da samo tako izgledaju, 

pa na kraju uvide da je tako. Ipak, oni opet padaju 

(u staru obmanu) i klanjaju se prirodi kao {to su to radili 

na svetu, da bi se na kraju odvojili od an|ela i pali u pakao, 

iz kojega se ne mogu nikada izbaviti (in aeternum). 

Razlog je to {to njihove du{e nisu vi{e duhovne nego su 

prirodne kao kod ìvotinja, s tom razlikom {to mogu da 

misle i da govore jer su ro|eni kao ljudi. Kako je u dana- 

158 

{nje vreme pakao vi{e nego ikada pre ispunjen ljudima 

ove vrste, od va`nosti je da se duboka tmina, {to zatvara 

i zaklju~ava ulaz u ~ovekov razum, ukloni uz pomo} razumske 

svetlosti koja dolazi od duhovne (svetlosti). (Otkr. 

Obj. 1220) 

108. Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji su u crkvi, 

jesu kao jedan ôvek, a Gospod je ìvot toga ôveka. 

Dokaz za to moè se na}i u delu Nebo i pakao pod 

ovim brojevima: 

1) Da se celo nebo zajedno odnosi na jednog ôveka 

(59-67); 2) Da se svako dru{tvo u nebu odnosi na 

jednog ôveka (68-72); 3) Da stoga svaki an|eo ima savr{en 

ljudski oblik (73-77); 4) Da se nebo u celini i u delovima 

odnosi na jednog ôveka (78-87); 5) Da postoji 

saobraznost (saglasje ili korespondencija) izme|u svih stvari 

u nebu sa svim (stvarima) kod ôveka (87-102); 6) Da 

se isto to moè re}i i za Gospodovu crkvu na zemlji (57). 

Iz iskustva sam nau~io, a to mi i razum kaè, da je nebo 

kao jedan ôvek. 

Iz iskustva – Bilo mi je dopu{teno da vidim jedno dru- 

{tvo od hiljada an|ela kao ôveka srednjeg rasta; i dru- 

{tva s manje an|ela sli~no tome. Me|utim, ovo nije o~ito 

an|elima u svakom dru{tvu, nego onima koji su izvan 

njega i koji su udaljeni od njega, kao i u vreme kada jedno 

dru{tvo èli da se iz njega odstrane strani*. Kada se 

to dogodi, svi oni koji su sa~injavali ìvot toga dru{tva 

jesu u tome ôveku i u njemu ostaju, a ostali su van toga 

(ôveka); ovi potonji se odstranjuju dok prvi ostaju. 

Sli~an je slu~aj i sa celim nebom u prisustvu Gospoda. 

Iz ovog, i samo ovog, razloga sledi to da su svaki an|eo 

i svaki duh ~ovek, i da imaju oblik sli~an onome koji je 

~ovek imao kada je bio na zemlji. Nisam video, ali sam ~uo, 

da je crkva na zemlji pred Gospodom kao jedan ôvek, 

* An|eli ili duhovi, (prim. prev.) 


159


i da se deli na dru{tva; i da je svako dru{tvo ôvek; i dalje, 

da su svi oni unutar neba, a oni koji su izvan (crkve) 

da su unutar pakla. Razlog je ve} naveden, a to je da je 

svaki ~ovek koji je u crkvi, u isto vreme i an|eo neba, jer 

postaje an|eo posle smrti. [tavi{e, crkva na zemlji, zajedno 

s an|elima neba, oblikuje ne samo ~ovekovo unutarnje 

(bi}e) nego i njegovo spolja{nje (bi}e), a to su hrskavica 

i kosti. Crkva to oblikuje zato {to je ~oveku na zemlji dato 

telo, u kojemu je njegovo unutarnje duhovno (bi}e) odeveno 

u prirodno (telo), a to povezuje nebo sa crkvom, i 

crkvu s nebom. 

Iz razuma – Jedini razlog {to su nebo i crkva ôvek 

u najve}em i u najmanjem, jeste to {to je Bog ôvek, pa 

stoga Boànsko koje iz Njega proisti~e tako isto je ôvek 

u najmanjem i najve}em. Jer, kao {to smo rekli, Boànsko 

nije u prostoru niti se proteè, ve} je uzrok prostora 

i prostiranja u poslednjim stvarima Njegovog stvaranja, i 

to u nebesima samo po izgledu (prividno), a na svetu i 

stvarno. Pa ipak, prostor i prostiranje nisu to pred Bogom, 

jer je Njegovo Boànsko svuda. To se jasno vidi po tome 

{to je celo nebo, zajedno sa crkvom, kao jedan ôvek u 

prisustvu Gospoda. Isti slu~aj je i s dru{tvom od hiljada 

an|ela, iako se njihove nastambe prostiru u prostoru. Iz 

ovoga je o~ito da se celo nebo, kao i celo jedno dru{tvo u 

nebu, mogu videti, kada se to svidi Gospodu, kao jedan ôvek, 

veliki ili mali, dìn ili dete. Ali tako se ne vide an|eli, 

ve} ono {to je u njima od Gospoda; jer su an|eli samo 

prijemnici, dok Boànsko u njima oblikuje njihov an|eoski 

izgled i nebo. I po{to je tako, to je jasno da je Gospod 

ìvot toga ôveka, to jest neba i crkve. (Otkr. Obj. 1222) 

109. Stoga {to postoji ìvot u celini i u svim delovima 

~oveka, to je Gospod u celini i u svim delovima i an- 

|ela neba i ~oveka crkve. 

Razlog {to ìvot postoji i u ~ovekovoj celini i u svim 

njegovim delovima jeste u tome {to razne i razli~ite stvari 

160 


kod njega, kao {to su udovi, organi i utroba, ma koliko da 

su brojni, ~ine takvo jedinstvo da se njemu (~oveku) ~ini 

kako je on prosto a ne mnogostruko bi}e. Da postoji ìvot 

u najmanjim ~ove~jim delovima, jasno je iz onoga 

{to sledi. Iz samog svog ìvota on vidi, ~uje, miri{e i ku- 

{a, a to ne bi bio slu~aj kad organi ovih ~ula ne bi ìveli 

od ìvota njegove du{e. Cela povr{ina njegovog tela ose- 

}a dodir. Sve mi{i}e (damare) ispod koè kontroli{e ìvot 

njegovih volje i razuma, i pokre}e kako ho}e; i ne samo 

{to se tako kre}e njegovo celo telo, nego i jezik, usne, lice 

i glava. Ni jedno ni drugo ne pot~injava se telu, ve} 

ìvotu koji dolazi od volje i razuma, a to se odnosi i na 

ìvot u njegovim udovima. Isti slu~aj je i sa svim tkivima 

u telu; svako tkivo vr{i svoj zadatak deluju}i u poslu{nosti, 

po zakonima reda koji su upisani na njima. U 

stvari, ìvot je taj koji, mada je ôvek nesvestan toga, 

pokre}e ovo delovanje, kroz pokrete u svakom delu srca 

i plu}a; kao i pomo}u oseta u raznim delovima (tela), od 

malog mozga (cerebelluma). Razlog {to postoji ìvot i u 

celini i u delovima ~oveka jeste to {to je on ìvi oblik, o 

kojem je bilo govora, sam oblik ìvota. Jer ìvot iz svog 

prvobitnog izvora, koji je Sunce neba ili Gospod, jeste u 

neprekidnom naporu da oblikuje sliku i priliku sebe, a to 

zna~i ~oveka, a od ~oveka i an|ela. Dakle, od poslednjih 

stvari koje stvara, on (ìvot) dodaje sebi supstance pogodne 

po obliku, po kojima ~ovek postoji, i u kojima moè 

da ìvi. Stoga je jasno da ìvot postoji u celini i u svim 

delovima ~oveka; i da svaki deo u kojem nema ìvota 

odmah umire, i biva odba~en. Po{to tako i ljudi i an|eli 

nisu ìvot, ve} prijemnici ìvota od Gospoda, i po{to je 

celo nebo u celini i delovima pred Gospodom, zajedno 

sa crkvom, kao jedan ôvek, to je o~igledno da je Gospod 

@ivot toga ôveka, to jest neba i crkve, a tako isto da je 

On sveprisutan i svemo}an u svemu {to postoji kod an|ela 

neba i ljudi crkve. Po{to je celo nebo zajedno sa crkvom 

pred Gospodom kao jedan ôvek, veliki ili mali, kako On 

161


ho}e, to je o~ito da ìvot ili Duhovno koje proisti~e od 

Gospoda, nije u prostoru niti kod an|ela, pa prema tome 

prostor i vreme treba ukloniti iz ideja, ne bi li se Gospodovi 

sveprisustvo i svemo} mogli shvatiti. (Otkr. Obj. 1223) 

110. 5) Da je Gospod preko sposobnosti mi{ljenja 

prisutan kod svakog ~oveka, ali i preko onoga {to je tome 

suprotno i kod onih koji su izvan neba i crkve, kao i 

kod onih koji su u paklu ili }e i}i tamo, i da zna njihovo 

celokupno stanje. 

Svaki ~ovek ima tri stupnja ìvota; najniì je zajedni~ki 

sa ìvotinjama; to nije slu~aj sa ostala dva stepena 

u ~oveku; oni su zatvoreni kod zlih, a otvoreni kod dobrih*. 

Me|utim, oni nisu zatvoreni za svetlost iz neba, a 

to je mudrost koja proisti~e od Gospoda kao Sunca; ali 

su zatvoreni za toplotu (iz neba), a to je ljubav koja proisti~e 

iz istoga izvora. Iz tog razloga svi ljudi, i oni zli, 

imaju sposobnost razumevanja, ali ne i sposobnost htenja 

iz nebeske ljubavi; jer volja je prijemnik toplote, to jest 

ljubavi; a razum je prijemnik svetlosti, a to je mudrost 

od ovog Sunca. Razlog {to svaki ~ovek nije razuman i 

mudar jeste u tome {to neki ljudi svojim ìvotom zatvaraju 

prijemnik ove ljubavi; a kada je ovaj zatvoren, ~ovek 

ne}e da razume ni{ta osim onoga {to voli; jer on to 

ho}e i voli kao predmet svojih misli, a stoga i svoga razuma. 

Po{to svi ljudi, ~ak i zli, imaju sposobnost razumevanja, 

a ona dolazi zbog uticaja svetlosti od Sunca neba 

koje je Gospod, to je jasno da je Gospod prisutan i kod 

onih koji su izvan neba i crkve, i koji su ili u paklu ili 

}e i}i tamo. Po toj sposobnosti ~ovek moè da misli i da 

razume razne stvari; ìvotinje to ne mogu; i zbog ove sposobnosti 

~ovek uvek ìvi. Drugi dokaz Gospodovog Sveprisustva 

u paklu jeste u tome {to se ceo pakao, isto kao 

i celo nebo, pokazuje pred Gospodom kao jedan ôvek; 

* Ljudi ili duhova, (prim. prev.) 

162 


samo {to je to u ovom slu~aju ôvek-|avo ili ûdovi{te 

(monstrum). Kod ovoga je sve suprotno onome {to je u 

Boànskom ôveku-an|elu, pa se iz toga moè (po suprotnosti) 

znati {ta je u prethodnom; a to je da se iz neba 

moè znati {ta ima u paklu.* Jer od dobra se zna zlo**, 

a od istine obmana; tako svaka osobenost potonjeg (se 

poznaje) iz osobenosti prethodnog. Postoje tri neba i tri 

pakla; i onako kako je prvo izdeljeno u dru{tva, tako je 

i drugo. Svako dru{tvo u paklu je saobrazno, po suprotnosti, 

jednom dru{tvu u nebu, onako kako se saobra- 

àvaju (korespondiraju) lo{a i dobra ose}anja. Stoga, kao 

{to je svako dru{tvo u nebu, kako je re~eno, pred Gospodom 

kao jedan ôvek-an|eo po sli~nosti ose}anja, tako 

isto je i svako dru{tvo u paklu pred Gospodom kao jedan 

ôvek-|avo po sli~nosti ose}anja. Bilo mi je dopu{teno da 

to vidim. Ova poslednja (paklena) dru{tva imaju izgled ôveka, 

ali ~udovi{nog oblika. Video sam tri vrste: vatrene, 

crne i blede; svi imaju izobli~ene crte (lica), hrapav glas, 

spoljni*** govor i odgovaraju}e pona{anje. Svi su pohotni 

i ne~edni; uìvanja njihove volje su zla, a uìvanja njihovog 

razuma su obmane. (Otkr. Obj. 1224) 

111. 6) Iz ovako shva}enog Gospodovog sveprisustva 

i sveznanja moè se videti kako je On Sve i u svemu 

neba i crkve, i da smo mi u Njemu i On u nama. 

Pod svim {to pripada nebu i crkvi misli se na Bo- 

ànsku Istinu i na Boànsko Dobro; prvo je iz svetlosti 

Sunca neba, koja je mudrost; drugo je iz njegove toplote, 

koja je ljubav. U meri u kojoj su an|eli prijemnici (sasudi) 

ovih****, u toj meri su i nebo u op{tem, kao i nebesa 

* Ako je u nebu svetlost, u paklu je mrak; ako je u nebu toplo, u 

paklu je hladno; ako u nebu svi vole sve, u paklu svi mrze sve itd, 

(prim. prev.) 

** U psihologiji se govori o asocijacijama po suprotnosti, (prim. prev.) 

*** Nemisaon ili povr{an, (prim. prev.) 

**** Istine i dobra, (prim. prev.) 

163


u posebnom (obliku); a u meri u kojoj su ljudi prijemnici 

(sasudi) ovih, u toj meri su crkva uop{te i crkve pojedina~no. 

Nijedan an|eo ne poseduje ni{ta od onoga {to 

oblikuje nebo u njemu, a tako isto nijedan ~ovek ne poseduje 

bilo {ta {to oblikuje crkvu u njemu, osim {to mu 

pripada Boànsko Proizlaze}e iz Gospoda*. Jer dobro je 

poznato da su sve istine vere i sva dobra ljubavi od Gospoda, 

i da ni{ta od toga ne pripada ~oveku. Iz ovoga je 

o~ito da je Gospod Sve i u svemu neba i crkve. Gospod 

u~i kod Jovana da smo mi u Njemu i On u nama; Isus 

re~e: 

Ko jede Moje telo i pije Moju krv, u Meni prebiva, 

i Ja u njemu. (6:56) 

Opet: 

U taj dan }ete znati da ste u Meni, i ja u Vama. 

(14:20, 21) 

I na drugom mestu se kaè: 

Jer u njemu ìvimo, i kre}emo se, i jesmo. (Dela 

apostolska, 17:28) 

Svi an|eli neba i svi ljudi crkve jesu u Gospodu i 

Gospod u njima kada su u onom Nebeskom ôveku, o 

kome je bilo govora**. An|eli i ljudi su u Gospodu, jer 

su prijemnici (sasudi) ìvota od Njega, pa su tako u Njegovom 

Boànskom; i Gospod je u njima, jer je On ìvot 

u prijemnicima (sasudima). Iz ovoga je o~ito da oni koji 

su u prirodnoj ideji, o Gospodu i o Njegovom Sveprisustvu 

misle kao o nekom mentalnom pojmu, iako je ono 

stvarno kao {to je stvarno prisustvo Svetoga Duha, koje 

je proisti~u}e Boànsko. (Otkr. Obj. 1225) 

* A to je nazvano Duhom Svetim u Novom Zavetu, (prim. prev.) 

** U Velikom ôveku, Homo Maximus ili Makrokozmos, prim. prev.) 

164 


112. 7) Gospodovo sveprisustvo i sveznanje mogu se 

razumeti ako se razmi{lja o stvaranju svemira; jer ga je 

On tako stvorio da On bude u prvim i poslednjim (stvarima), 

u sredi{tu kao i na obodu, i da sve {to je stvorio 

bude ne~emu korisno. 

Ova istina je o~ita kada se razmatra stvaranje svemira, 

~ovekovog ìvota i su{tina korisnih slu`bi (usus). 

a) Kada se razmatra stvaranje svemira... Ovo se ne 

moè videti nigde bolje nego po oblicima u nebesima, gde 

je stvaranje neprekidno i trenutno. Jer u duhovnom svetu 

zemlja se pojavljuje u trenutku, i na njoj rajski vrtovi u 

kojima ima drve}a s plodovima, raznog rastinja, cve}a i 

bilja svih vrsta. Kada ih posmatra, mudar ~ovek u njima 

vidi saobraznosti (korespondencije) onih korisnih slu`bi 

gde su an|eli, kojima su ove (stvari) date kao nagrada. 

An|elima se poklanjaju ku}e, bogato name{tene i ukra{ene, 

kao i ode}a, pa onda i ukusna hrana, sve prema (njihovim) 

korisnim slu`bama. Pored toga, oni vode me|usobno 

prijatne razgovore, koji su korisni jer sluè razonodi. Sve 

te stvari daju im se bez novca ili cene, a zbog slu`bi koje 

vr{e. Jednom re~ju, nebo je puno korisnih slu`bi, pa se 

moè nazvati i carstvom korisnih slu`bi. Ali s druge strane, 

oni koji ne vr{e korisne slu`be, izgone se u pakao, gde ih 

sudije primoravaju da rade razne poslove. Ako odbiju, ne 

dobijaju hranu ni ode}u, a ni postelju, nego samo pod, pa 

im se njihovi drugari smeju i vre|aju ih kao {to to gospodari 

rade s robovima. Sudija ponekad dozvoljava da 

budu robovi svojim drugarima; a ako ostale odgovaraju 

od posla, bivaju strogo ka`njeni. Prema njima se postupa 

na oba na~ina sve dok ne popuste. A one koji ne popuste, 

bacaju u pustare, gde im se daje malo hleba svakoga 

dana, i vode da piju, i gde provode vreme usamljeni u 

kolibama i pe}inama. Po{to ne rade ni{ta korisno, zemlji- 

{te je neplodno, a na poljima se retko vidi trava. U ovakvim 

pustarama u paklu video sam mnoge ljude plemenitog 

porekla, koji su na svetu provodili vreme u besposlici, ili 

165


su traìli slu`be i du`nosti koje su vr{ili ne zato {to su 

ih voleli, nego radi po~asti ili dobiti, a to su bile jedine 

slu`be koje su traìli. Slu`be koje vr{e oni u nebesima i 

razni poslovi koje rade oni u paklu, donekle su sli~ni onima 

na svetu. Me|utim, najve}i broj korisnih slu`bi je duhovan 

i ne moè se opisati prirodnim jezikom; o njima 

se ne moè ni misliti* – ~emu sam se ~esto divio; ali 

takva je priroda svega {to je duhovno u mnogo slu~ajeva. 

Stvaranje celog sveta sa zemljama moè se zamisliti kao 

neprekidno i trenutno stvaranje svih stvari u nebesima, gde 

sve ima svoju svrhu. Uzeto uop{te, jedno carstvo je stvoreno 

radi drugoga; mineralno carstvo radi biljnog; biljno 

radi ìvotinjskog, a oba carstva radi ljudskog roda, da bi 

njegovi ~lanovi sluìli Gospodu tako {to su korisni bli- 

`njemu. 

b) Kada se razmatra ~ovekov ìvot... Jer ako se ìvot 

~ovekov posmatra sa stanovi{ta svega {to u njemu 

postoji, da nijedan deo ne postoji a da nije prilago|en 

nekoj svrsi, od najmanjih tkiva i }elija u mozgu, u ~ulnim 

organima, u utrobi, u mi{i}ima i u svemu ostalom, sve 

to postoji radi neke svrhe, uop{te i posebno, ali ne sebe 

radi nego radi celine i radi saradnje svih delova. Tako isto 

ve}i oblici, kao {to su udovi, stomak i creva, ispleteni su 

zajedno i sre|eni po tkivima i }elijama; a sve to dolazi od 

slu`be i radi slu`be, toliko da se sve to moè nazvati slu`bama 

od kojih je sazdan ceo ~ovek, pa je izvor svega 

slu`ba. Da je svaki ~ovek stvoren na sli~an na~in i da je 

ro|en da ne~emu sluì, jasno je kada se vidi da i u njemu 

sve ne~emu sluì i kada se posmatra njegovo stanje 

posle smrti, koje je takvo da se, ako ne vr{i neku slu`bu, 

on smatra beskorisnim i biva ba~en u paklene tamnice ili 

na pusta mesta. ôvekov ìvot jasno pokazuje da je on 

bio stvoren da bi sluìo ne~emu; jer ~ovek koji voli da 

bude koristan sasvim je razli~it od ~oveka koji se odaje 

* Na svetu, (prim. prev.) 

166 


besposli~enju, pod ~ime se misli na dru{tvo, svetkovine 

i zabave. 

@ivot ljubavi prema slu`bi zna~i kako ljubav prema 

javnom dobru, tako i prema bli`njemu. A to je ujedno i 

ljubav prema Gospodu; jer Gospod je koristan ~oveku na 

taj na~in {to su ljudi korisni jedni drugima. Stoga je ìvot 

ljubavi prema slu`bama duhovni Boànski ìvot, a po tome 

Gospod voli svakog ~oveka, a an|eli primaju s rado{}u 

svakoga ko voli da bude koristan*. A ìvot besposli~enja 

je ìvot ljubavi prema sebi i prema svetu; stoga je to ~isto 

prirodan ìvot, koji ne drì ~ovekove misli na okupu, 

nego su one uperene na ni{tavosti, odvra}aju}i ~oveka 

od uìvanja u mudrosti i bacaju}i ga u telesne i svetske uìtke, 

koji su blisko povezani sa zalima**. Stoga se takav 

~ovek posle smrti {alje u pakleno dru{tvo s kojim je bio 

udruèn dok je bio na svetu, a tamo je prinu|en da radi 

zbog gladi i oskudice u hrani. Pod korisnim slu`bama u 

nebesima i na zemlji misli se na pozive***, funkcije (dru- 

{tvene), usluge, kao i na fizi~ki rad, pa prema tome na sve 

ono {to je suprotno besposli~enju i lenjosti. 

c) Kada se posmatra su{tina slu`bi... Su{tina slu`bi 

(usus) je javno dobro, {to za an|ele u naj{irem smislu zna- 

~i dobro ~itavog neba, u uèm smislu dobro dru{tva, a u 

najuèm smislu dobro sugra|ana. Za ljude je su{tina slu- 

`bi u naj{irem smislu kako duhovno tako i gra|ansko dobro 

celog ljudskog roda; u uèm smislu dobro njihove 

zemlje; u posebnom smislu dobro dru{tva; a u pojedina- 

~nom smislu dobro sugra|ana; pa zato {to oblikuje njihovu 

su{tinu, ljubav je njihov ìvot, po{to sve dobro poti~e 

od ljubavi, a u ljubavi je ìvot. Svako je u ovoj ljubavi 

ako uìva u slu`bi u kojoj je radi same slu`be, bilo da 

* Da vr{i dobre slu`be, (prim. prev.) 

** Pod tim se misli na dela koja su protivna Bo`jim zapovestima, 

(prim. prev.) 

*** Da se bude sve{tenik ili lekar ili narodni tribun, (prim. prev.) 

167


je kralj, upravitelj, sve{tenik, slu`benik, general, trgovac 

bilo radnik (teàk). Svako ko nalazi zadovoljstvo u slu- 

ènju svome pozivu radi same slu`be, voli zemlju i svoje 

sugra|ane; ali onaj koji ne uìva u slu`bama radi njih 

samih, ve} ih vr{i radi sebe, ili po~asti ili bogatstva samo, 

taj u srcu ne voli svoju zemlju ili sugra|ane, nego 

samoga sebe i svet. Razlog je to {to Gospod ne moè 

dràti nikoga u ljubavi prema bli`njemu ako taj ne voli 

javno dobro u nekom stepenu; niko nije u ovakvoj ljubavi 

ako ne voli slu`be radi njih samih, a to zna~i (da ih 

voli) od Gospoda. Sada, po{to je sve, zajedno i pojedina- 

~no, bilo stvoreno za neku svrhu, i po{to Gospod od postanja 

gleda na ljudski rod kao na jednog ôveka, gde 

je svaki ~lan odre|en za neku slu`bu, i po{to je Gospod 

ìvot toga ôveka*, kao {to je ve} re~eno, to je jasno da 

je svemir bio tako stvoren da je Gospod u prvim i poslednjim 

stvarima, a tako i u sredi{tu kao i na obodu, to jest 

usred svih stvari; i da je sve ono u ~emu je On – svrha. 

Iz svega navedenoga mogu se shvatiti Gospodovi sveprisustvo 

i sveznanje. (Otkr. Obj. 1226). 

113. 8) Po{to Boànska Ljubav i Boànska Mudrost 

pripadaju Gospodu, to Boànsko Sveprisustvo i Boànsko 

Sveznanje, koji poti~u od njih, pripadaju Njemu; prvo uglavnom 

proisti~e iz Boànske Ljubavi, a drugo uglavnom iz 

Boànske Mudrosti. 

Ljubav i mudrost u Gospodu nisu dve nego jedno; a 

ovo jedno je Boànska Ljubav koja se pred an|elima neba 

pokazuje kao Sunce. Ali ljubav i mudrost, koje proizlaze 

od Gospoda kao Sunca, pokazuju se kao dve odvojene 

stvari; ljubav (se pokazuje) kao toplota, a mudrost kao 

svetlost; ali po{to poti~u od Sunca, obe deluju kao jedno. 

Me|utim, one su odvojene kod an|ela neba i kod ljudi Crkve. 

Neki koji primaju vi{e ljubavi, koja je toplota, nego 

* Homo Maximus, (prim. prev.) 

168 

mudrosti, koja je svetlost, nazivaju se nebeskim an|elima 

i (nebeskim) ljudima; a drugi koji primaju mudrost, koja 

je svetlost, vi{e nego ljubav, koja je toplota, nazivaju se 

duhovnim an|elima i (duhovnim) ljudima. Ovo se moè videti 

jasnije ako se napravi pore|enje sa suncem na svetu, 

u kojemu su vatra i svetlost jedno – a to jedno je vatreno 

svojstvo sunca. 

Iz ovoga poti~u toplota i svetlost, koji se pokazuju 

kao dve posebne stvari, ali koje zbog zajedni~kog porekla 

deluju kao jedna; ovo jedinstvo delovanja je o~igledno 

na zemlji u godi{njim dobima kao {to su prole}e i 

leto. Me|utim, oni postaju dve odvojene stvari ve} prema 

poloàju Zemlje u odnosu na Sunce, a tako isto u zavisnosti 

od upravnog ili isko{enog primanja*. Neka ova 

saobraznost (korespondencija) sluì kao ilustracija. Sli~an 

slu~aj je i sa sveprisustvom i sveznanjem; oni su jedno 

u Gospodu, ali proisti~u iz Njega kao dva razli~ita atributa; 

prvo se odnosi na ljubav, a drugo na mudrost; ili, {to 

je isto, prvo se odnosi na dobro, a drugo na istinu, jer 

sve dobro ima poreklo u ljubavi, a sva istina u mudrosti. 

Razlog {to se Gospodovo sveprisustvo odnosi na ljubav 

i dobro jeste to {to je Gospod prisutan u ~oveku u dobru 

njegove ljubavi; a razlog {to se njegovo sveznanje odnosi 

na mudrost i istinu jeste to {to je Gospod kod ~ovekovog 

dobra sveprisutan u istinama njegovog razuma; a to sveprisustvo 

zove se sveznanje. Isti slu~aj je kod svih ljudi 

uop{te i kod svakog ~oveka pojedina~no. (Otkr. Obj. 1228) 

* Svetlosti i toplote, (prim. prev.) 


169

Bibliografija 

Srpski prevodi Svedenborgovih dela: 

Nebo i Pakao (prevod Risto Rundo) 

Nauk Novog Jerusalima o Gospodu (prevod Risto 

Rundo 

Boànska promisao (prevod Mirjana Papi}) 

Novi Jerusalim i njegovo nebesko u~enje (prevod 

Biljana Batanovi}) 

Bra~na Ljubav (prevod Zdenka Tomi}) 

O Svedenborgu: 

Dòrd` Trobrid` “@ivot Emanuela Svedenborga” (prevod 

Aleksandar Nedeljkovi}) 

Helen Keler “Moja religija” (prevod Risto Rundo) 

swedenborgbg@yahoo.com 

revrundo@yahoo.com 

www.svedenborgbg.rs 

www.thelordsnewchurch.org 

170 

Kontakt adrese 


BOG, PROMISAO, STVARANJE 

Prevod 

Risto Rundo 

Izdava~ 

IP NEVEN 

Za izdava~a 

Miko Jeremijevi} 

Glavni i odgovorni urednik 

Nenad Maksimovi} 

Slog i prelom 

Svetlana Stameni} 

Lektura 

Svetlana Jugovi} 

Korektura 

Filip Maksimovi} 

[tampa 

NEVEN 

Zemun, Gajeva 14 

Tira` 

500 primeraka

Bog, Promisao, Stvaranje

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?