ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Zakonodavna politika Vlade Republike Srbije (2004–2011) u službi revizije prošlosti... ističe da rehabilitacija dvojice žandarma „nije nikakvo prevrednovanje istorije: Nema govora o revizionizmu. Događaji se sada, naprosto, objašnjavaju onako kako su se stvarno dogodili.“ 29 Cvetković napominje kako je „ubistvo dvojice nedužnih žandarma“, ne predstavlja početak borbe protiv okupatora, već „početak građanskog rata.“ Cvetković dodaje kako je predstavljanje Žikice Jovanovića Španca kao narodnog heroja, tokom socijalističkog razdoblja, „bilo ideološki obojeno“. 30 Dakle, dvojica revizionističkih istoričara sugerišu kako je Nikolićevo stručno veštačenje u postupku rehabilitacije dvojice žandarma, „nov pogled koji nije ideološki obojen“, i „demistifikacija“ navodnog „herojskog čina“: događaj u Beloj Crkvi je „naprosto“ objašnjen onako kako se zaista odigrao. Pokušaćemo da dokažemo da ovi zaključci nisu utemeljeni u istorijskoj realnosti. Sud i veštak (Kosta Nikolić) tvrdnjom da su dvojica žandarma „lišeni života kao žrtve progona i nasilja od strane pripadnika partizanskog pokreta“ zastupaju neprihvatljivu tezu da su sve žrtve u ratu jednake, jer ih izjednačava činjenica smrti. Dvojica pripadnika kvislinškog aparata koji je bio nosilac „progona i nasilja“ nikako ne mogu biti proglašavani za „žrtve progona i nasilja“. Iako su svedočenja preživelih svedoka istorijskog događaja 7. jula 1941. jasna u pogledu vinovnika oružanog sukoba u Beloj Crkvi (neposredni učesnici i očevici događaja slažu se da su žandarmi prvi zapucali na Žikicu Jovanovića i njegovog saborca, nakon što su se partizani vratili u selo želeći da spreče žandarme da isleđuju i eventualno naude učesnicima nedozvoljenog skupa), reinterpretatori ovog istorijskog događaja prenebregavaju istorijski kontekst (okupacija zemlje, uloga predratne žandarmerije u novonastalim okolnostima) i neposredan događaj (prvenstvo dvojice žandarma u izazivanju oružanog sukoba). Vredi napomenuti da su veštak (istoričar Kosta Nikolić) i članovi sudskog veća (troje sudija Okružnog suda u Šapcu na čelu sa predsedavajućim sudijom Gojkom Lazarovom) u postupku rehabilitacije Lončara i Brakovića, tendenciozno tumačili dostupne istorijske izvore koji govore o događaju u Beloj Crkvi i ignorisali pojedina svedočenja učesnika i očevidaca koja se ne uklapaju u njihovu tezu. 29 И. Мићевић, „Жикица Јовановић Шпанац започео је грађански, а не рат против окупатора. И херој и терориста“, Вечерње новости, LVI, Београд, 10.1.2009, стр. 11. 30 И. Мићевић, „Жикица поново херој“, Вечерње новости, LVIII, Београд, 4.7.2011, стр. 9. 95
Milan Radanović U autorskom tekstu u jednom beogradskom nedeljniku, nedugo nakon sudske rehabilitacije dvojice žandarma, Kosta Nikolić je obrazložio odluku šabačkog Okružnog suda o rehabilitaciji: „Komunisti nisu pucali u ’sluge okupatora’, već u državu kao instituciju. (...) Slavljenje ubistva Lončara i Brakovića, ostavilo je dugotrajne negativne posledice i sprečilo proces nacionalnog pomirenja i prevladavanja još uvek svežih ideoloških podela. Njihova rehabilitacija predstavlja značajan doprinos suočavanju srpskog društva s njegovim totalitarnim nasleđem koje je i dalje snažna brana punoj modernizaciji i demokratizaciji Srbije.“ 31 To što je kvislinška tvorevina u Srbiji obuhvatala deo nekadašnje teritorije Kraljevine Jugoslavije i što je deo međuratne vladajuće strukture prihvatio saradnju sa nemačkim okupatorom, ne znači da su oni bili nosilac narodnog suvereniteta niti da je kvislinška tvorevina u Srbiji bila legitimna sledbenica prethodne države. Predsednici seoskih opština i sreski načelnici bili su na udaru ustanika ukoliko bi svojom delatnošću pružali podršku kvislinškim vlastima. Nadalje, kazujući o samom događaju koji se odigrao 7. jula 1941. u Beloj Crkvi, Nikolić ističe: „Lončar i Braković su posegli za oružjem, ali nisu stigli da ga upotrebe. Jovanović je, iz neposredne blizine, iz pištolja (nosio je dva pištolja na bokovima, kao i svi komesari iz Španskog građanskog rata) ubio Lončara i Brakovića. Lončara je jedan metak pogodio u fišekliju usled čega je eksplodirala municija.“ 32 U stručnoj analizi istorijskog događaja u Beloj Crkvi, namenjenoj veštačenju u procesu rehabilitacije dvojice žandarma, Kosta Nikolić, na osnovu korišćenih istorijskih izvora, piše o ubistvu dvojice žandarma: „Nakon kratkog vremena od odlaska, pojavila se patrola u sastavu žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara i žandarmerijskog kaplara Milenka Brakovića. O njihovom nailasku naoružanu grupu obavestio je student Vladan Bojanić, koji ih je sustigao, i dok su žandarmi razgovarali sa predsednikom opštine, u selo su se vratili Žikica Jovanović Španac i Cvetin Soldatović. Jedni druge pozvali su da polože oružje, a zatim je Žikica Jovanović Španac iz pištolja pucao u pravcu Bogdana Lončara koga je pogodio u stomak, a Cvetin Soldatović je iz puške pucao u pravcu Milenka Brakovića koga je odmah usmrtio.“ 33 31 Коста Николић, „Шта се заиста догодило 7. јула 1941. у Белој Цркви. Улога сеоског вашара у српској историји“, НИН, 3028, Београд, 8.1.2009, стр. 34. 32 Исто, стр. 35. 33 Ljiljana Milenković, „Priča o 7. julu. Bratoubilački ustanički pucanj“, Akter. Magazin savremene Srbije, 41, Beograd, 12.7.2010, str. 23. 96
- Page 46 and 47: Mr Milivoj Bešlin UDK: 930(497.11)
- Page 48 and 49: O međuratnom izazovu intelektualci
- Page 50 and 51: O međuratnom izazovu intelektualci
- Page 52: O međuratnom izazovu intelektualci
- Page 55 and 56: “Čuvanje biološke supstance nar
- Page 57 and 58: Dr Todor Kuljić antifašistička k
- Page 59 and 60: Dr Todor Kuljić Antifašizam se ne
- Page 61 and 62: Dr Todor Kuljić ipak je tek nakon
- Page 63 and 64: Dr Todor Kuljić Dosledni univerzal
- Page 65 and 66: Dr Todor Kuljić Osovina zaustavlje
- Page 67 and 68: Dr Todor Kuljić tekućem žargonu.
- Page 69 and 70: Dr Todor Kuljić bi da ćuti o anti
- Page 72 and 73: Srđan Milošević UDK: 930:329.146
- Page 74 and 75: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 76 and 77: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 78 and 79: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 80: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 83 and 84: Milan Radanović je oličavala Komu
- Page 85 and 86: Milan Radanović koja je nemoguća
- Page 87 and 88: Milan Radanović svojinskog poretka
- Page 89 and 90: Milan Radanović ovome: da li bi po
- Page 91 and 92: Milan Radanović ’lažnom iskazu
- Page 93 and 94: Milan Radanović pripadnici okupaci
- Page 95: Milan Radanović padali izvršioci
- Page 99 and 100: Milan Radanović Prema svedočenju
- Page 101 and 102: Milan Radanović su postali zaroblj
- Page 103 and 104: Milan Radanović pokreta 2004. zako
- Page 105 and 106: Milan Radanović da je Srpska pravo
- Page 107 and 108: Milan Radanović posleratnoj jugosl
- Page 109 and 110: Milan Radanović Куљић, Тод
- Page 111 and 112: Milan Radanović „Закон о
- Page 113 and 114: 112
- Page 115 and 116: Rehabilitovani saveznik Rajha: Knez
- Page 117 and 118: Dr Olivera Milosavljević koji niko
- Page 119 and 120: Dr Olivera Milosavljević rave kola
- Page 121 and 122: 120
- Page 123 and 124: Dr Ranko Končar okupatoru i jugosl
- Page 125 and 126: Dr Ranko Končar misa nikada ne nap
- Page 127 and 128: Dr Ranko Končar rat, od sukoba par
- Page 129 and 130: Dr Ranko Končar tacijama, ali se
- Page 131 and 132: Dr Ranko Končar godina XX veka. U
- Page 133 and 134: Dr Ranko Končar prilike da među p
- Page 135 and 136: Dr Ranko Končar likovanjima. Kako
- Page 137 and 138: Dr Ranko Končar Izvori i literatur
- Page 139 and 140: 138
- Page 141 and 142: Vladimir Marković plugu“ (Blake,
- Page 143 and 144: Vladimir Marković „Fašističko-
- Page 145 and 146: Vladimir Marković antifašističko
Zakonodavna politika Vlade Republike Srbije (2004–2011) u službi revizije prošlosti...<br />
ističe da rehabilitacija dvojice žandarma „nije nikakvo prevrednovanje<br />
istorije: Nema govora o revizionizmu. Događaji se sada, naprosto,<br />
objašnjavaju onako kako su se stvarno dogodili.“ 29 Cvetković napominje<br />
kako je „ubistvo dvojice nedužnih žandarma“, ne predstavlja početak<br />
borbe protiv okupatora, već „početak građanskog rata.“ Cvetković<br />
dodaje kako je predstavljanje Žikice Jovanovića Španca kao narodnog<br />
heroja, tokom socijalističkog razdoblja, „bilo <strong>ideološki</strong> obojeno“. 30<br />
Dakle, dvojica revizionističkih istoričara sugerišu kako je<br />
Nikolićevo stručno veštačenje u postupku rehabilitacije dvojice<br />
žandarma, „nov pogled koji nije <strong>ideološki</strong> obojen“, i „demistifikacija“<br />
navodnog „herojskog čina“: događaj u Beloj Crkvi je „naprosto“<br />
objašnjen onako kako se <strong>za</strong>ista odigrao. Pokušaćemo da dokažemo da<br />
ovi <strong>za</strong>ključci nisu utemeljeni u istorijskoj realnosti.<br />
Sud i veštak (Kosta Nikolić) tvrdnjom da su dvojica žandarma<br />
„lišeni života kao žrtve progona i nasilja od strane pripadnika parti<strong>za</strong>nskog<br />
pokreta“ <strong>za</strong>stupaju neprihvatljivu tezu da su sve žrtve u<br />
ratu jednake, jer ih izjednačava činjenica smrti. Dvojica pripadnika<br />
kvislinškog aparata koji je bio nosilac „progona i nasilja“ nikako ne<br />
mogu biti proglašavani <strong>za</strong> „žrtve progona i nasilja“.<br />
Iako su svedočenja preživelih svedoka istorijskog događaja 7.<br />
jula 1941. jasna u pogledu vinovnika oružanog sukoba u Beloj Crkvi<br />
(neposredni učesnici i očevici događaja slažu se da su žandarmi prvi<br />
<strong>za</strong>pucali na Žikicu Jovanovića i njegovog saborca, nakon što su se parti<strong>za</strong>ni<br />
vratili u selo želeći da spreče žandarme da isleđuju i eventualno<br />
naude učesnicima nedozvoljenog skupa), reinterpretatori ovog istorijskog<br />
događaja prenebregavaju istorijski kontekst (okupacija zemlje,<br />
uloga predratne žandarmerije u novonastalim okolnostima) i neposredan<br />
događaj (prvenstvo dvojice žandarma u i<strong>za</strong>zivanju oružanog sukoba).<br />
Vredi napomenuti da su veštak (istoričar Kosta Nikolić) i<br />
članovi sudskog veća (troje sudija Okružnog suda u Šapcu na čelu<br />
sa predsedavajućim sudijom Gojkom La<strong>za</strong>rovom) u postupku rehabilitacije<br />
Lončara i Brakovića, tendenciozno tumačili dostupne istorijske<br />
izvore koji govore o događaju u Beloj Crkvi i ignorisali pojedina<br />
svedočenja učesnika i očevidaca koja se ne uklapaju u njihovu tezu.<br />
29 И. Мићевић, „Жикица Јовановић Шпанац започео је грађански, а не рат против окупатора.<br />
И херој и терориста“, Вечерње новости, LVI, Београд, 10.1.2009, стр. 11.<br />
30 И. Мићевић, „Жикица поново херој“, Вечерње новости, LVIII, Београд, 4.7.2011, стр. 9.<br />
95
Change language