ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Zakonodavna politika Vlade Republike Srbije (2004–2011) u službi revizije prošlosti... lica koja su tokom Drugog svetskog rata učestvovala u kolaboraciji sa fašističkim okupatorom, a koja su likvidirana od strane partizana ili su lišena slobode i sudski procesuirana od strane socijalističkih vlasti ili su figurirali kao negativne istorijske ličnosti. Predlagači zakona nisu ponudili merila pomoću kojih bi sud mogao utvrditi da li je neko lice lišeno slobode i osuđeno „iz ideoloških ili političkih razloga“, ili zbog nekog krivičnog dela, koje podrazumeva i komandnu odgovornost zbog zločina podređenih formacija. Javnost je upoznata sa zahtevima za rehabilitaciju najistaknutijih protagonista srpskog kvislinštva i kolaboracionizma: Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i Dragoljuba Mihailovića. „Ovaj zakon krši jedno od osnovnih načela krivično-pravne rehabilitacije, koje podrazumeva da rehabilitacija zavisi od težine izvršenog krivičnog dela. Očigledno, zakon je smišljen radi toga da se izvrši rehabilitacija onih koji su osuđeni za teška krivična dela, uključujući i zločin protiv čovečnosti.“ 19 Sem toga, Zakon o rehabilitaciji predstavlja neposredno kršenje obavezujućih normi međunarodnog krivičnog prava o kažnjavanju ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti (zbog čega je 1946. sudski procesuiran vođa ravnogorskog pokreta Draža Mihailović), kao i kršenje samog Krivičnog zakonika Srbije. Krivično-pravna rehabilitacija već je regulisana Krivičnim zakonikom Republike Srbije. „Zakonska definicija rehabilitacije iz člana 97. Krivičnog zakonika glasi: ’Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim.’ Zbog čega je onda bilo potrebno donositi ovaj zakon, kad je rehabilitacija moguća po krivičnom zakoniku? Zbog toga što se po Krivičnom zakoniku omogućava rehabilitacija samo licima osuđenim na kaznu zatvora do pet godina.“ Dakle, lica koja su osuđivana za neposredno izvršenje zločina protiv čovečnosti ili zbog komandne odgovornosti za zločine koje je počinila vojska kojom su komandovali (kakav je slučaj sa Dragoljubom Mihailovićem), ne podležu rehabilitaciji na osnovu Krivičnog zakonika. Isto tako, krivično-pravna rehabilitacija moguća je i na osnovu Zakonika o krivičnom postupku, odnosno primenom instituta ponavljanja krivičnog postupka. Krivični postupak, na osnovu ovog zakonika, moguće je ponoviti, ukoliko je presuda zasnovana na 19 Aleksandar Sekulović, „Pravni aspekti eventualne rehabilitacije Draže Mihailovića“, Istina. List Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi, III, 8, Beograd, avgust 2009, str. 21–22. 89
Milan Radanović ’lažnom iskazu svedoka, ako je do presude došlo usled krivičnog dela sudije, ako se pronađu nove činjenice i novi dokazi koje mogu dovesti do oslobađanja lica koje je bilo osuđeno’. Autori Zakona o rehabilitaciji bili su svesni da se pripadnici četničkog pokreta ne mogu rehabilitovati ni primenom instituta ponavljanja postupka jer nije bilo nikakvih lažnih isprava i izjava, nije bilo krivičnih dela sudija, nema nikakvih novih dokaza i činjenica koji bi te procese doveli u pitanje. Jednom rečju, činjenično i pravno stanje je i danas isto onakvo kakvo je bilo u vreme suđenja Draži Mihailoviću i drugim pripadnicima četničkog pokreta.“ 20 Tvorcima Zakona o rehabilitaciji bila je prevashodno na umu politička rehabilitacija pripadnika srpskog kvislinškog i rojalističkog korpusa iz perioda Drugog svetskog rata, iako su očigledna nastojanja revizionističkih subjekata da istaknu važnost formalne krivičnopravne rehabilitacije, odnosno pravosnažne forme. Zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića podnet je neposredno nakon usvajanja Zakona o rehabilitaciji, tokom 2006, od strane Asocijacije za negovanje tradicija ravnogorskog pokreta (26. septembra 2009. zahtev za Mihailovićevu rehabilitaciju podnosi Srpska liberalna stranka). Postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića pokrenut je pred Okružnim sudom u Beogradu, januara 2007, nakon čega je usledila pauza do drugog ročišta održanog 16. septembra 2010. na Vrhovnom sudu Republike Srbije. Postupak je još u toku. Na ročištu postupka za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića, održanom 9. aprila 2008, izvršeno je spajanje dva predmeta (po kojima do tad nije postupano) a kojima je pokrenut postupak za rehabilitaciju. Podnosilac jednog zahteva bio je Vojislav Mihailović, unuk generala Mihailovića. Podnosioci drugog zahteva bili su: Srpska liberalna stranka, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, koje predstavlja unuk Milana Nedića, Aleksandar Nedić, NIP „Pogledi“ iz Kragujevca koje predstavlja istorijski publicista Miloslav Samardžić i, kao pojedinci, poznati pravnici i nacional-šovinisti, Kosta Čavoški i Smilja Avramov. Predlog za rehabilitaciju Milana Nedića uputili su 3. jula 2008. Okružnom sudu u Beogradu Srpska liberalna stranka, Udruženje književnika Srbije, Udruženje Srpski sabor „Dveri“, Udruženje Srba iz Hrvatske (sekretar ovog udruženja, Simo Budimir, figurirao je kao član 20 Isto, str. 21. 90
- Page 40: Ko će se suprotstaviti novom faši
- Page 43 and 44: Dr Ranko Končar da treba prihvatit
- Page 46 and 47: Mr Milivoj Bešlin UDK: 930(497.11)
- Page 48 and 49: O međuratnom izazovu intelektualci
- Page 50 and 51: O međuratnom izazovu intelektualci
- Page 52: O međuratnom izazovu intelektualci
- Page 55 and 56: “Čuvanje biološke supstance nar
- Page 57 and 58: Dr Todor Kuljić antifašistička k
- Page 59 and 60: Dr Todor Kuljić Antifašizam se ne
- Page 61 and 62: Dr Todor Kuljić ipak je tek nakon
- Page 63 and 64: Dr Todor Kuljić Dosledni univerzal
- Page 65 and 66: Dr Todor Kuljić Osovina zaustavlje
- Page 67 and 68: Dr Todor Kuljić tekućem žargonu.
- Page 69 and 70: Dr Todor Kuljić bi da ćuti o anti
- Page 72 and 73: Srđan Milošević UDK: 930:329.146
- Page 74 and 75: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 76 and 77: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 78 and 79: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 80: O antikomunizmu kao izvoru legitima
- Page 83 and 84: Milan Radanović je oličavala Komu
- Page 85 and 86: Milan Radanović koja je nemoguća
- Page 87 and 88: Milan Radanović svojinskog poretka
- Page 89: Milan Radanović ovome: da li bi po
- Page 93 and 94: Milan Radanović pripadnici okupaci
- Page 95 and 96: Milan Radanović padali izvršioci
- Page 97 and 98: Milan Radanović U autorskom tekstu
- Page 99 and 100: Milan Radanović Prema svedočenju
- Page 101 and 102: Milan Radanović su postali zaroblj
- Page 103 and 104: Milan Radanović pokreta 2004. zako
- Page 105 and 106: Milan Radanović da je Srpska pravo
- Page 107 and 108: Milan Radanović posleratnoj jugosl
- Page 109 and 110: Milan Radanović Куљић, Тод
- Page 111 and 112: Milan Radanović „Закон о
- Page 113 and 114: 112
- Page 115 and 116: Rehabilitovani saveznik Rajha: Knez
- Page 117 and 118: Dr Olivera Milosavljević koji niko
- Page 119 and 120: Dr Olivera Milosavljević rave kola
- Page 121 and 122: 120
- Page 123 and 124: Dr Ranko Končar okupatoru i jugosl
- Page 125 and 126: Dr Ranko Končar misa nikada ne nap
- Page 127 and 128: Dr Ranko Končar rat, od sukoba par
- Page 129 and 130: Dr Ranko Končar tacijama, ali se
- Page 131 and 132: Dr Ranko Končar godina XX veka. U
- Page 133 and 134: Dr Ranko Končar prilike da među p
- Page 135 and 136: Dr Ranko Končar likovanjima. Kako
- Page 137 and 138: Dr Ranko Končar Izvori i literatur
- Page 139 and 140: 138
Zakonodavna politika Vlade Republike Srbije (2004–2011) u službi revizije prošlosti...<br />
lica koja su tokom Drugog svetskog rata učestvovala u kolaboraciji sa<br />
fašističkim okupatorom, a koja su likvidirana od strane parti<strong>za</strong>na ili su<br />
lišena slobode i sudski procesuirana od strane socijalističkih vlasti ili<br />
su figurirali kao negativne istorijske ličnosti. Predlagači <strong>za</strong>kona nisu<br />
ponudili merila pomoću kojih bi sud mogao utvrditi da li je neko lice<br />
lišeno slobode i osuđeno „iz <strong>ideološki</strong>h ili političkih razloga“, ili zbog<br />
nekog krivičnog dela, koje podrazumeva i komandnu odgovornost<br />
zbog zločina podređenih formacija.<br />
Javnost je upoznata sa <strong>za</strong>htevima <strong>za</strong> rehabilitaciju najistaknutijih<br />
protagonista srpskog kvislinštva i kolaboracionizma: Milana Nedića,<br />
Dimitrija Ljotića i Dragoljuba Mihailovića.<br />
„Ovaj <strong>za</strong>kon krši jedno od osnovnih načela krivično-pravne rehabilitacije,<br />
koje podrazumeva da rehabilitacija <strong>za</strong>visi od težine izvršenog<br />
krivičnog dela. Očigledno, <strong>za</strong>kon je smišljen radi toga da se izvrši rehabilitacija<br />
onih koji su osuđeni <strong>za</strong> teška krivična dela, uključujući i<br />
zločin protiv čovečnosti.“ 19<br />
Sem toga, Zakon o rehabilitaciji predstavlja neposredno kršenje<br />
obavezujućih normi međunarodnog krivičnog prava o kažnjavanju<br />
ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti (zbog čega je 1946. sudski procesuiran<br />
vođa ravnogorskog pokreta Draža Mihailović), kao i kršenje<br />
samog Krivičnog <strong>za</strong>konika Srbije.<br />
Krivično-pravna rehabilitacija već je regulisana Krivičnim <strong>za</strong>konikom<br />
Republike Srbije. „Zakonska definicija rehabilitacije iz člana 97.<br />
Krivičnog <strong>za</strong>konika glasi: ’Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju<br />
sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim.’ Zbog<br />
čega je onda bilo potrebno donositi ovaj <strong>za</strong>kon, kad je rehabilitacija<br />
moguća po krivičnom <strong>za</strong>koniku? Zbog toga što se po Krivičnom <strong>za</strong>koniku<br />
omogućava rehabilitacija samo licima osuđenim na kaznu<br />
<strong>za</strong>tvora do pet godina.“ Dakle, lica koja su osuđivana <strong>za</strong> neposredno<br />
izvršenje zločina protiv čovečnosti ili zbog komandne odgovornosti <strong>za</strong><br />
zločine koje je počinila vojska kojom su komandovali (kakav je slučaj<br />
sa Dragoljubom Mihailovićem), ne podležu rehabilitaciji na osnovu<br />
Krivičnog <strong>za</strong>konika. Isto tako, krivično-pravna rehabilitacija moguća<br />
je i na osnovu Zakonika o krivičnom postupku, odnosno primenom instituta<br />
ponavljanja krivičnog postupka. Krivični postupak, na osnovu<br />
ovog <strong>za</strong>konika, moguće je ponoviti, ukoliko je presuda <strong>za</strong>snovana na<br />
19 Aleksandar Sekulović, „Pravni aspekti eventualne rehabilitacije Draže Mihailovića“, Istina. List<br />
Društva <strong>za</strong> istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi, III, 8, Beograd, avgust 2009, str. 21–22.<br />
89
Change language