ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
opšti antitotalitari<strong>za</strong>m tobože autentični. Kako je poka<strong>za</strong>no, dodatna<br />
relativi<strong>za</strong>cija antifašizma postiže se uključivanjem kvislinških i nacionalnih<br />
grupa u antifašističke. Treba li uopšte pominjati da to ima važne<br />
veze s tim što se patrioti<strong>za</strong>m centrira oko nacionalizma, a izdaja oko<br />
internacionalizma.<br />
Zato treba biti načisto s tim da su i domaće promene u viđenju<br />
fašizma tesno ve<strong>za</strong>ne sa opštim promenama u viđenju socijalizma. Sve<br />
do 19. veka socijali<strong>za</strong>m je bio utopija, mesto mu je bilo u budućnosti.<br />
Danas je socijali<strong>za</strong>m smešten u prošlost, kao totalitarna iluzija. Još<br />
više od toga danas se socijali<strong>za</strong>m (ili emotivno rečeno komuni<strong>za</strong>m)<br />
službeno tumači kao upad u normalni tok razvoja Istočne Evrope, kao<br />
novi bauk. Pre 1917. debata oko socijalizma i komunizma bila je teorijska.<br />
Nakon 1917. <strong>za</strong> vreme postojanja realnog socijalizma dotadašnja<br />
debata o komunizmu premestila se iz teorijske u realpolitičko polje.<br />
Teme su bile: komunistička ortodoksija, renegati, antikomunisti i disidenti.<br />
Bilo je to doba kada su ne samo marksistički, nego i mnogi<br />
drugi intelektualci držali da se kapitali<strong>za</strong>m i demokratija isključuju.<br />
Volfgang Fric Haug je, slično Sartru, pisao 1974: „Ko ne želi da napada<br />
antikomuni<strong>za</strong>m, gubi antifaši<strong>za</strong>m“. 24 Sa slomom evropskog socijalizma<br />
diskusija se ponovo pomerila iz realpolitičkog u teorijsko polje.<br />
Socijali<strong>za</strong>m je danas korisna mračna prošlost koja traži nove žrtve i<br />
dželate.<br />
Na sličan način razvijala se i debata oko fašizma. Između dva<br />
svetska rata bila je uglavnom realpolitička, antifašistička i samo delom<br />
antitotalitarna. Krajem 1930-ih Maks Horkhajmer je načelo kritičke<br />
teorije iska<strong>za</strong>o rečima: „Ko neće da govori o kapitalizmu, trebalo bi da<br />
ćuti o fašizmu“. Tokom hladnog rata na Zapadu je antifaši<strong>za</strong>m lako<br />
preusmeren u antitotalitari<strong>za</strong>m. Između ovih protivstavova postoji<br />
ne samo niz manje ili više značajnih razlika, nego oštra načelna suprotnost.<br />
Važna napetost između antitotalitarizma i antifašizma bila<br />
je ona između anti-antifašizma i anti-antikomunizma. U nemačkom<br />
Marxismusstreit 1986. Ernst Nolte je pokušao da negira Horkhajmera u<br />
parafrazi „Ko želi da govori o fašizmu, ne sme da ćuti o boljševizmu“.<br />
Krajem 20. veka smer debate o antifašizmu opet se menja. Normalizovanje<br />
nacionalizma u Istočnoj Evropi u osnovi menja odnos prema<br />
fašizmu i antifašizmu. Antifaši<strong>za</strong>m nije više nužan normalizovanom<br />
nacionalizmu kao ključni <strong>ideološki</strong> sadržaj, kao što je na primer bio<br />
komunistima na vlasti. Ali ipak, pošto pokušavaju da ga svojataju, nacionaliste<br />
treba opomenuti: „Ko neće da govori o nacionalizmu trebalo<br />
24 U. Ackermann, ibidem.<br />
Anti-antifaši<strong>za</strong>m<br />
67
Change language