ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
nije napuštao, opozicija ga je 1990-ih smatrala beskorisnim utrkujući<br />
se u anti-antifašizmu, a današnji vladajući režim ga ne smatra važnim<br />
sadržajem.<br />
Neće se pogrešiti ako se <strong>za</strong>ključi da mnogo dublje nego što je<br />
površni posmatrač kadar da uoči deluje planski <strong>za</strong>borav antifašizma.<br />
Treba bez okolišenja postaviti pitanje da li je etnocentrični antifaši<strong>za</strong>m<br />
moguć? Teško, jer dosledni antifaši<strong>za</strong>m brani jednakost svega što<br />
nosi ljudski lik. Četničko etničko čišćenje i nedićevsko-ljotićevski<br />
antisemiti<strong>za</strong>m jesu s druge strane antifašističke barikade. Već samim<br />
tim je etnocentrični antifaši<strong>za</strong>m sporan. Ali kako onda objasniti<br />
antifašiziranje šovinizma? Najopštije govoreći nova nada traži novu<br />
prošlost, a etnička država traži nacionalni antifaši<strong>za</strong>m koji je u Evropi<br />
priznato rodoljublje. Utoliko nije nimalo čudno što je realni jugoslovenski<br />
antifaši<strong>za</strong>m uspešno razbijen na manje ili više iskonstruisanu<br />
hrvatsku, slovenačku, srpsku i sličnu verziju i što je bratstvo i jedinstvo<br />
(ideja Francuske revolucije) postalo sinonim izdaje. U tom duhu<br />
Ustav Republike Hrvatske čak u članu 141. izričito <strong>za</strong>branjuje „obnavljanje<br />
jugoslavenskoga državnog <strong>za</strong>jedništva, odnosno neke balkanske<br />
državne sveze u bilo kojem obliku“ i tretira ga kao kažnjivo delo. 23<br />
Lako je uvideti da je u tom sklopu kroatizirani antifaši<strong>za</strong>m u stvari antijugoslovenski<br />
„argument“. Srbizirani antifaši<strong>za</strong>m, pak, kako izgleda,<br />
više je antikomunistički „argument“.<br />
Slabljenje levice<br />
U celini uzev uzroke slabljenja antifašizma treba tražiti u<br />
višeslojnom procesu ne uvek vidljivih krupnih promena epohalne<br />
svesti s kraja 20. veka: a) opšti <strong>za</strong>okret epohalne svesti udesno, normali<strong>za</strong>cija<br />
kapitalizma, restauracija religije i konzervativizma i demoni<strong>za</strong>cija<br />
socijalizma; b) ovi opšti činioci na Balkanu prelamali su se kroz<br />
lokalne okolnosti međunacionalnog sukobljavanja i građanskog rata.<br />
Teško je poreći da u Istočnoj Evropi antikomuni<strong>za</strong>m ima već skoro dvodecenijski<br />
kontinuitet što je inače retkost kod političkih strasti visokog<br />
intenziteta. Nove nacionalne homogeni<strong>za</strong>cije tražile su novu idejnu organi<strong>za</strong>ciju<br />
političke mržnje. Različito opredeljene nacionaliste i ostale<br />
„komunističke žrtve“ uspešnije ujedinjuje antiboljševi<strong>za</strong>m i prohodni<br />
antitotalitari<strong>za</strong>m nego antifaši<strong>za</strong>m. Naročito je štetno što su u nauci<br />
mnoga sitna plodna neslaganja iščezla <strong>za</strong>rad jačanja antitotalitarnih ili<br />
nacionalnih strasti. Tome se ne treba mnogo čuditi budući da su nacionalni<br />
interes i antitotalitari<strong>za</strong>m aksiomi koji obezbeđuju prohodnost u<br />
23 Ustav Republike Hrvatske.<br />
Anti-antifaši<strong>za</strong>m<br />
65
Change language