ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Dr Todor Kuljić<br />
ipak je tek nakon rušenja Miloševića službeno intronizovan. Dakle, dok<br />
u službenom hrvatskom poretku sećanja od 2001. teče blaga korekcija<br />
šovinističkog tuđmanizma (Ivo Sanader i Vladimir Šeks u Jasenovcu<br />
marta 2004. saobražavaju se evropskom službenom antifašizmu i <strong>za</strong>štiti<br />
manjina), u Srbiji u isto vreme počinje službena klerikali<strong>za</strong>cija i <strong>za</strong>okret<br />
ka anti-antifašizmu. Premda je reč o suštinski srodnim nacionalističkim<br />
procesima u Srbiji i Hrvatskoj, njihov tok nije bio paralelan. Ne samo<br />
što se radi o različitim procenama koristi antifašizma u približavanju<br />
Evropi i o sračunatom distanciranju od politike Miloševića i Tuđmana,<br />
nego je posredi različit kontekst anti-antifaši<strong>za</strong>cije. U Hrvatskoj su<br />
spomen-sobe Domovinskog rata <strong>za</strong>menile muzeje revolucije, u Srbiji<br />
nema harizme branitelja niti kulti<strong>za</strong>cije sukoba iz 1990-ih. Izgleda da se<br />
parti<strong>za</strong>nska spomen-obeležja podjednako ruše ili ne održavaju svuda,<br />
a aktivno katoličenje i pravoslavi<strong>za</strong>cija u obema sredinama nameću<br />
klerikalni ton anti-antifaši<strong>za</strong>ciji.<br />
Nije se samo Balkan saobražavao Evropi, nego je zbog zbivanja na Balkanu<br />
u istom periodu antifaši<strong>za</strong>m u Evropi na novi način instrumentalizovan.<br />
Urlike Akerman je poka<strong>za</strong>la na koji način je sećanje na naci<strong>za</strong>m pravdalo<br />
različite politike prema NATO intervenciji u SRJ. 11 Većina nemačke<br />
levoliberalne inteligencije je 1999. ustala protiv pridruživanja Nemačke<br />
bombardovanju Jugoslavije sa sloganom „Nikada ponovo rat”, <strong>za</strong> razliku<br />
od većine njihovih francuskih kolega koji su podržali intervenciju sa<br />
obrazloženjem „Nikada ponovo Aušvic“. U Nemačkoj je bilo teže uklopiti<br />
NATO agresiju u Aušvic zbog saglasnosti o besprimernosti nacističkih<br />
zločina, koja je mukotrpno ostvarena u Historikerstreit 1985/86. Tek je<br />
etiketiranje Miloševića kao „fašiste“ 1999. pružilo bivšim pacifistima<br />
u Šrederovoj vladi opravdanje da se saglase sa nemačkom podrškom<br />
NATO intervenciji, koju je Habermas odmah opravdao kao humanu. 12<br />
U ideologi<strong>za</strong>ciji NATO agresije holokaust je poslužio kao argument, a<br />
ne kao sećanje. U isto vreme kada je Habermas nazvao NATO napad na<br />
Srbiju „humanom intervencijom“ i pozvao se na iskustva holokausta, istu<br />
metaforu koristio je i Bil Klinton pravdajući „hirurški precizne udare“.<br />
Na neki način se holokaust ustoličio kao beskonkurentska metafora zla,<br />
ali i kao moralna lekcija, praktično upozorenje i opomena. Još više od<br />
toga, krajem 20. veka argument holokaust postao je aprioran, ne treba ga<br />
objašnjavati, jer je postao razumljiv i familijaran. Antifaši<strong>za</strong>m je skraćen<br />
i sveden na artefakt holokaust, tj. pojam lišen konkretnog sadržaja, ali sa<br />
snažnom moralnom notom.<br />
11 Ackermann, Urlike, Antitotalitäre Traditionen im Kulturvergleich – Ein deutsch-französischer<br />
Intellektuellenstreit, Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades (Dr. Rer. soc.) des Fachbereichs<br />
Gesellschaftswissenschaften der Justus Liebig-Universität Giessen, 1999.<br />
12 Habermas, Jirgen, Bestijalnost i humanost, Beograd, 1999, str. 68.<br />
60
Change language