ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja

Ko će se suprotstaviti novom fašizmu?
konzervativno-nacionalističku i profašističku, jer su se bitno razlikovale,
prva i poslednja su čak bile dijametralno suprotne, i jer je svaka
od njih imala određene karakteristike u oceni fašizma, predviđanjima
budućnosti i posebno u izboru strane u budućem sukobu. Ilustracije
radi, ranih tridesetih godina, dok su konzervativni pisci u beogradskoj
javnosti Hitlera nazivali „gospodinom Hitlerom“, a zadivljeni
desničari „mesijom“, levičari su ga u svojim ilegalnim novinama zvali
„krvavim psom“ i „krvolokom“.
Zaključci do kojih sam došla, sa aspekta vladajuće ideologije, nisu
danas popularni:
– nije popularno reći da su savremenici imali punu svest o implikacijama
fašističke ideologije i prakse, jer to onda povlači zaključak
da nije postojao faktor nepoznavanja stvarnog stanja, i delanja samo u
funkciji nužnosti preživljavanja,
– nije popularno reći da je bilo struja koje su bile oduševljene Hitlerom
i pojedinaca koji su već 1933. bili fascinirani, na primer, njegovim
Zakonom o sterilizaciji koji je tada obnarodovan, jer to onda povlači
zaključak da ovakva morbidna ideja u delu danas glorifikovanog
građanstva uopšte nije bila neprivlačna.
– nije popularno reći da je najeksplicitnije negativan stav o fašizmu
i antifašizam najspremniji na borbu, dolazio od tadašnje levice, jer
to onda navodi na zaključak da narodnooslobodilačka borba pod
vođstvom komunista i njihova pobeda u ratu, nije uopšte bila slučajna
niti rezultat „zavere“ Čerčila i Staljina, već očekivana završnica zbivanja
iz prethodnih godina.
Ali bez obzira na njihovu nepopularnost i nesaglasnost sa
današnjim ideološkim zahtevima, to jesu zaključci ovih knjiga jer
one nisu pisane sa ciljem da opravdaju sadašnjost i pruže legitimitet
vladajućoj ideologiji i onim selektivno izabranim delovima prošlosti
na koje želi da se nadoveže (na šta se ponekad svodi današnje pisanje o
prošlosti), već naprotiv, pisane su sa ciljem da sa pozicija znanja i javno
iskazanih uverenja ljudi iz tridesetih godina objasne i njihova kasnija
postupanja u Drugom svetskom ratu.
Nikakva čežnja da se u britanskim, američkim, nemačkim ili
našim arhivima otkrije neki sudbonosni dokumenat koji će „promeniti“
istoriju i potvrditi da je sve bilo drugačije, tu stvarnost ne može
37