ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja

Dr Olivera Milosavljević
nedvosmislenih zaključaka:
– da su obavešteni savremenici znali o fašizmu možda i više nego
što mi danas znamo,
– da nije postojala nijedna strana ove ideologije ni njene prakse
koja nije bila poznata savremenicima u Beogradu,
– da su već 1933. znali da se stvaraju koncentracioni logori, da su
znali kako izgledaju i kakva im je namena,
– da su sve znali o rasnoj teoriji, o antisemitizmu i o progonu
Jevreja, i to mnogo pre početka Drugog svetskog rata,
– da su sve znali o imperijalističkim planovima fašizma i o njegovom
militarizmu,
– da su verovali da je novi rat neminovan, samo su grešili u proceni
koje će godine izbiti, da li će to biti 1936, 1938. ili 1939,
– da su beogradske novine odmah posle Minhenskog sporazuma
pisale da će sledeća Hitlerova žrtva biti Poljska jer je to pravac kojim se
ide ka Ukrajini i napadu na SSSR.
36
Pokazalo se nedvosmisleno jasno i sledeće:
– da nisu svi mislili u rasističkim kategorijama, naprotiv, da koliko
je bilo rasista u zemlji toliko je bilo i žestokih kritičara rasizma koji
su protivnike obeležavali kao Hitlerove sledbenike,
– da nisu svi koji su bili protivnici fašizma bili spremni i da se
bore protiv njega, naprotiv, da su neki od tih deklarativnih antifašista
smatrali da treba čekati da se stvari same od sebe vrate u „normalno“
stanje, dok su drugi bili spremni da sa zadovoljstvom posmatraju veliki
okršaj komunizma i fašizma, priželjkujući uništenje komunizma
koje će doći od fašizma...
Analiza mišljenja i pisanja savremenika svedoči i da odnos prema
ideologiji i praksi fašizma nije uopšte bio jednosmeran, odnosno, da
je u velikoj meri zavisio od ideoloških opredeljenja autora koji su o
njemu pisali. Zato sam njihove stavove podelila u nekoliko ideoloških
struja – na levičarsko-komunističku struju, liberalno-demokratsku,