ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja

Ko će se suprotstaviti novom fašizmu?
videti šta su savremenici uopšte znali o fašizmu, da li su znali da je rat
neminovan, ko će ga i kada izazvati. Nisam pošla sa definisanim odgovorima
na ova pitanja, već sam naprotiv krenula samo sa pitanjima
i očekivala sam da iz svega što je objavljivano javno dobijem odgovor.
Dakle, trebalo je naći način da se utvrdi koja su saznanja savremenici
uopšte imali i dokle je njihova postupanja određivala neka nepoznata
sudbinska sila (kako se danas često misli), a odakle je bila u pitanju
svesna radnja i njihov izbor.
Pokazalo se, kada je reč o ratnoj i predratnoj prošlosti, da nam
savremenici i njihovi današnji interpretatori daju dijametralno različite
odgovore. Interpretatori će tridesete godine videti kao normalno,
prirodno stanje iz želje da ih, preskakanjem i brisanjem komunističkog
perioda, proglase za prošlost sa kojom treba uspostaviti kontinuitet.
Ako, međutim, poslušamo savremenike iz 1933. koji su tada živeli,
čućemo da su tridesete godine bile Titanik za koji se očekivalo da
svakog trenutka udari u ledeni breg, da su bile „nesrećno doba“, da su
bile „bedna sadašnjica“ koja se mora promeniti, da je Evropa „ozbiljno
bolesna“, da je u njoj „moralno zagađena atmosfera“, da sedi na
buretu baruta, da se nalazi „u predvečerju novog klanja“, da te godine
predstavljaju „nesvareno varvarstvo“ koje vodi u haos.
Slično je i sa slikom Drugog svetskog rata koji se danas interpretira
na bazi pretpostavki da je nešto trebalo ili nije trebalo uraditi,
da nije trebalo ući u rat, da je trebalo sarađivati sa Hitlerom jer je on
nešto obećao... Ako poslušamo, međutim, savremenike, čućemo kako
tvrde da je dogovor sa Hitlerom nemoguć, da je manir njegove politike
kršenje svega što, kako su u ironiji govorili, „svečano“ obeća,
pa je posle plebiscita u Saru 1935. „svečano“ obećao da je završeno
sa pomeranjem nemačkih granica, da je posle anšlusa Austrije 1938.
„svečano“ izjavio da više nema teritorijalnih aspiracija u Evropi, da je
posle cepanja Čehoslovačke šest meseci kasnije, „svečano“ izjavio da
više nema teritorijalnih zahteva u Evropi...
Kolaboracija se danas pravda sa argumentom da savremenici nisu
imali, niti su mogli imati punu svest ni saznanja o tome šta fašizam
jeste i čemu teži, nisu mogli znati za koncentracione logore i masovna
ubijanja, sa tezom da je rasizam bio opšte mesto i da su tada svi mislili
u rasističkim kategorijama, pa da se pozivanje na rasu ne može nazvati
rasizmom.
Pregledajući dnevno, gotovo sve novine, časopise i knjige koje su
izašle u Beogradu u periodu od 1933. do 1941. došla sam do nekoliko
35