ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Ovo implicira da Romi moraju da odbace svoje strahove kako bi promenili situaciju u društvu, koja je u stvari izazvana večitim anticiganizmom šireg društva. Ako ovo izokrenemo, dolazimo do naopakog zaključka da je anticiganizam rezultat (lošeg) stava i ponašanja Roma. neprestana aktuelnost anticiganizma Gotovo svuda u Evropi u toku je alarmantan porast broja nasilnih napada na Rome i druge ljude, za koje se smatra da pristaju anticiganističkim stereotipima. Ovi napadi samo su vrh ledenog brega, zato što mržnja i diskriminacija postoje mnogo pre nego što ljudi budu ubijeni. Ovde ćemo se zadržati na svega nekoliko primera. U maju 2009. godine, javila se velika kontroverza u Berlinu, po pitanju četrdesetak Roma iz Rumunije. Gradske vlasti su im ponudile novac da odu i predložile da ih smeste u Ausreislager, vrstu kaznenog centra za ljude koji čekaju na deportaciju. Očigledno, ovakav tretman zanemaruje činjenicu da je Rumunija sada država članica Evropske unije i da će svi njeni građani vremenom uživati ista prava na slobodu kretanja, kao i građani drugih država članica i povlači pitanje da li bi se prema neromskim Rumunima postupalo na isti način. Medijska diskusija o ovom incidentu bila je prošarana rasističkim prizvukom. 54 26. decembra 2009. godine, kuća jedne porodice Sinta je zapaljena u Klingenhajnu, u Saksoniji. Policija nije otkrila nikakve naznake rasističkog napada, uprkos činjenici da je porodica dugo vremena bila izložena pretnjama i otvorenim napadima. 55 Ako bacimo pogled van Nemačke, osam Roma je ubijeno u Mađarskoj u periodu 2008–2009. godine, nakon napada na njihove kuće, podmetanja požara i pucnjava. 56 Samo u 2009. godini, Romi su napadani u Češkoj, Slovačkoj, Severnoj Irskoj, Rumuniji, Austriji i Italiji. Iste godine, u toku predizbornih kampanja u Švajcarskoj i Češkoj, desničarske partije su otvoreno koristile anticiganističke stereotipe u svojim kampanjama. Jedan incident u Italiji, gde su se nasilnička dela protiv romskih zajednica i iseljavanja sa mesta prebivališta odigrala u nekoliko gra- 54 Videti End (2010b). 55 Videti End (2010a). 56 Videti Majer/Odenal (2010). Romi kao žrtve genocida: Politika sećanja u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1945. 211
Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Herold, Bremen dova 2009. godine, zahteva detaljniju analizu. U Albi Adriatici, malom gradiću u regiji Abruco, rulja je nagrnula u romski kraj u novembru te godine i napala kuće i vozila. Nakon što se situacija primirila, činovnik za bezbednost gradske uprave, opravdavao je nasilje: Romsko društvo živi ispod granice osnovnog skupa normi. [...] Ovakva situacija izaziva osećaj nelagodnosti u zajednici, koja nije ksenofobična, već vredna i radna. 57 Ponovo se pozivalo na navodnu urođenu i prirodnu slabost njihovog karaktera i nesposobnost Roma da se povinuju društvenim normama i vrednostima. Ovo pokazuje koliko je anticiganizam i danas zarazan i opasan po život. Svaka diskusija o politici sećanja mora biti povezana sa ovom stalnom aktuelnošću anticiganizma. Tek tada komemoracija može doprineti, kao što bi i trebalo, društvenom priznanju Roma u današnjem svetu. 57 „Rissa ad Alba Adriatica: 37enne picchiato a morte Fermati tre nomadi“, Il Giornale, 11. novembra 2009. godine. 212
- Page 161 and 162: Vladimir Marković nemačke okupaci
- Page 163 and 164: Vladimir Marković slobodu. Savreme
- Page 165 and 166: Vladimir Marković literAtUrA: Bego
- Page 167 and 168: Vladimir Marković Petranović, Bra
- Page 169 and 170: 168
- Page 171 and 172: Dr Olivera Milosavljević „istori
- Page 173 and 174: 172
- Page 175 and 176: Kolektivna egzaltacija: Miting naci
- Page 177 and 178: Mr Mihael Antolović bez presedana
- Page 179 and 180: Mr Mihael Antolović zapadnonemačk
- Page 181 and 182: Mr Mihael Antolović sloboda. Pri t
- Page 183 and 184: Mr Mihael Antolović jalizam drugih
- Page 185 and 186: Mr Mihael Antolović torije svodeć
- Page 187 and 188: Mr Mihael Antolović motiva u moder
- Page 189 and 190: Mr Mihael Antolović nemačka krupn
- Page 191 and 192: Mr Mihael Antolović ideologija i n
- Page 193 and 194: 192
- Page 195 and 196: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 197 and 198: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 199 and 200: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 201 and 202: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 203 and 204: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 205 and 206: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 207 and 208: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 209 and 210: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 211: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 215 and 216: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 217 and 218: 216
- Page 219: 218 ureDniCi: Petar Atanacković (1
Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Herold, Bremen<br />
dova 2009. godine, <strong>za</strong>hteva detaljniju analizu. U Albi Adriatici, malom<br />
gradiću u regiji Abruco, rulja je nagrnula u romski kraj u novembru te<br />
godine i napala kuće i vozila. Nakon što se situacija primirila, činovnik<br />
<strong>za</strong> bezbednost gradske uprave, opravdavao je nasilje:<br />
Romsko društvo živi ispod granice osnovnog skupa normi. [...]<br />
Ovakva situacija i<strong>za</strong>ziva osećaj nelagodnosti u <strong>za</strong>jednici, koja nije<br />
ksenofobična, već vredna i radna. 57<br />
Ponovo se pozivalo na navodnu urođenu i prirodnu slabost njihovog<br />
karaktera i nesposobnost Roma da se povinuju društvenim normama<br />
i vrednostima. Ovo pokazuje koliko je anticigani<strong>za</strong>m i danas <strong>za</strong>ra<strong>za</strong>n<br />
i opasan po život. Svaka diskusija o politici sećanja mora biti pove<strong>za</strong>na<br />
sa ovom stalnom aktuelnošću anticiganizma. Tek tada komemoracija<br />
može doprineti, kao što bi i trebalo, društvenom priznanju Roma<br />
u današnjem svetu.<br />
57 „Rissa ad Alba Adriatica: 37enne picchiato a morte Fermati tre nomadi“, Il Giornale, 11.<br />
novembra 2009. godine.<br />
212
Change language