ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Masovna demagogija ili diktatura finansijskog kapitala?... *** Suočavanje sa razmerama totalnog ratnog poraza u „nultom času nemačke istorije“ nužno je podrazumevalo utvrđivanje temeljnih principa koji bi poslužili kao ideje-vodilje u ponovnoj izgradnji nemačkog društva oslobođenog stega nacističke diktature. Odatle su nakon 1945. u podeljenoj Nemačkoj obnovljeni uticajni ideološki sistemi karakteristični za politički život iz vremena Vajmarske republike koji su predstavljali polazište za procenjivanje nacizma i njegove zaostavštine. Na sličan način, sledeći podelu zemlje na dve političke i ideološke sfere uticaja koja je od 1949. uslovila uspostavljanje dveju međusobno konfrontiranih nemačkih država, posleratna nemačka istoriografija ideološki se podelila na marksističku istoriografiju u Istočnoj Nemačkoj i, uslovno rečeno, tradicionalnu liberalno-konzervativnu istoriografiju u Zapadnoj Nemačkoj. Pišući nakon Aušvica, nemački istoričari nisu mogli (a istoričari marksističkog usmerenja nisu ni hteli) da nastave sa apologijom nacionalne države, koja je predstavljala izrazitu odliku nemačke istoriografije od sredine 19. veka, budući da je iskustvo totalnog rata pokazalo da svemoć nacionalne države vodi destrukciji temeljnih humanističkih vrednosti, na čijem unapređenju je nacionalna država zasnivala svoje etičko utemeljenje. U skladu sa vladajućim ideološkim obrascima, istoričari u Zapadnoj Nemačkoj izlaz iz krize nastale razornom snagom države kao modernog Levijatana tražili su u formiranju jedne vrste ujedinjene federalne Evrope zasnovane na tradiciji zapadnog hrišćanstva dok su istoričari u DR Nemačkoj nade polagali u zajednicu socijalističkih država povezanih principima proleterskog internacionalizma i (narodne) demokratije. U takvim okolnostima, ne iznenađuje činjenica da su odnos prema nacizmu i njegova interpretacija u dvema nemačkim državama nastalim na ruševinama Trećeg rajha, bili tesno povezani sa izgradnjom njihovog novog političkog i nacionalnog identiteta. 29 Dok su vladajuća München 1974, 121–137, posebno 130–131. Gerhard Lozek, „Die deutsche Geschichte 1917/18 bis 1945 in der Forschung der DDR (1945 bis Ende der sechziger Jahre)“, in: Ernst Schulin, Elisabeth Müller-Luckner (hrsg.), Deutsche Geschichtswissenschaft nach dem Zweiten Weltkrieg (1945–1965), München 1989, 199–211. Uporedi sa: Werner Berthold, „Zur Geschichte der Geschichtswissenschaft der DDR. Vorgeschichte, Konfrontationen und Kooperationen“, in: Ernst Schulin, Elisabeth Müller-Luckner (hrsg.), nav. delo, 39–51. Mary Fulbrook, „Dividing the Past, defining the present. Historians and national identity in the two Germanies”, in: Stefan Berger, Mark Donovan, Kevin Passmore (ed.), Writing National Histories. Western Europe since 1800, London, New York 1999, 217–229 29 Mary Fulbrook, „Dividing the Past, defining the present. Historians and national identity in the two Germanies”, in: Stefan Berger, Mark Donovan, Kevin Passmore (ed.), Writing National Histories. Western Europe since 1800, London, New York 1999, 217–229. 189
Mr Mihael Antolović ideologija i njoj saobražena istoriografija u DR Nemačkoj razvijale mit o navodnom postojanju snažnog i dobro organizovanog otpora nemačkog radništva nacističkoj diktaturi, predvođenog Komunističkom partijom, istovremeno su u SR Nemačkoj prenaglašavani značaj i razmere opozicionog pokreta sačinjenog od visokih oficira, državnih službenika i sveštenih lica, čiji je najupečatljiviji izraz bila neuspela antihitlerovska zavera grofa Štaufenberga od 20. jula 1944. godine. U prilog suda da značenje prošlosti nikada nije u potpunosti određeno isključivo dostignućima profesionalne naučne istoriografije već je ono, naročito u vremenima društvenih kriza, uvek i rezultat vannaučno postavljenih ciljeva, svedoči i činjenica da su nakon propasti Trećeg rajha postajale dve Nemačke koje su baštinile zajedničku prošlost, ali su, istovremeno, imale dijametralno različitu sadašnjost. Podeljena sadašnjost sa Berlinskim zidom kao najizrazitijim simbolom hladnoratovskih konfrontacija, nužno je vodila različitim istorijskim intepretacijama. Budući da je odnos prema prošlosti predstavljao jedan od najvažnijih temelja sopstvene legitimacije u obe nemačke države, odbacivanje nacizma i naglašavanje elemenata otpora nacističkoj diktaturi predstavljali su gradivne elemente njihovog postnacističkog identiteta Uprkos ideološke isključivosti, obema nemačkim državama bilo je zajedničko i nastojanje da sebe predstave kao sledbenike onih snaga „zdrave Nemačke“ koje su pružale otpor nacističkoj vladavini. 30 Pri tome, za razliku od istočnonemačke istoriografije koja tokom svog postojanja nije dovodila u pitanje „antifašističku borbu nemačkih radnika“, ideološka pomeranja u SR Nemačkoj koja su nastupila tokom 60-ih godina imala su za posledicu i revizionizam unutar nemačke istorijske nauke. Dok je „izgradnja antifašističkog odbrambenog zida“ u Berlinu 1961. osnažila za nekoliko narednih decenija podele između dveju nemačkih država, suđenje Adolfu Ajhmanu u Izraelu, te pojava knjige Frica Fišera Posezanje za svetskom moći iste godine, posredno su uticali na postepenu promenu interpretacije nacizma ne samo u javnosti Zapadne Nemačke već i u zapadnonemačkoj istoriografiji. Koincidirajući sa zahtevima generacije stasale nakon Drugog svetskog rata za radikalnim suočavanjem sa nacističkom prošlošću, „Fišerova kontroverza“ podstakla je proces sveobuhvatnog propitivanja dominantne istoricističke paradigme u zapadnonemačkoj istoriografiji 30 Peter Steinbach, „Postdiktatorische Geschichtspolitik. Nationalsozialismus im deutschen Geschichtsbild nach 1945“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit. Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999, 17– 40. Edgar Wolfrum, „Geschichtspolitik in der Bundesrepublik Deutschland 1949-1989. Phasen und Kontroversen“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit. Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999, 55–81. 190
- Page 139 and 140: 138
- Page 141 and 142: Vladimir Marković plugu“ (Blake,
- Page 143 and 144: Vladimir Marković „Fašističko-
- Page 145 and 146: Vladimir Marković antifašističko
- Page 147 and 148: Vladimir Marković razmišljalo o p
- Page 149 and 150: Vladimir Marković 148 građanske d
- Page 151 and 152: Vladimir Marković pohađao veliki
- Page 153 and 154: Vladimir Marković jih pogleda: že
- Page 155 and 156: Vladimir Marković nizacija u služ
- Page 157 and 158: Vladimir Marković imenom „Užič
- Page 159 and 160: Vladimir Marković U toku razvijanj
- Page 161 and 162: Vladimir Marković nemačke okupaci
- Page 163 and 164: Vladimir Marković slobodu. Savreme
- Page 165 and 166: Vladimir Marković literAtUrA: Bego
- Page 167 and 168: Vladimir Marković Petranović, Bra
- Page 169 and 170: 168
- Page 171 and 172: Dr Olivera Milosavljević „istori
- Page 173 and 174: 172
- Page 175 and 176: Kolektivna egzaltacija: Miting naci
- Page 177 and 178: Mr Mihael Antolović bez presedana
- Page 179 and 180: Mr Mihael Antolović zapadnonemačk
- Page 181 and 182: Mr Mihael Antolović sloboda. Pri t
- Page 183 and 184: Mr Mihael Antolović jalizam drugih
- Page 185 and 186: Mr Mihael Antolović torije svodeć
- Page 187 and 188: Mr Mihael Antolović motiva u moder
- Page 189: Mr Mihael Antolović nemačka krupn
- Page 193 and 194: 192
- Page 195 and 196: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 197 and 198: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 199 and 200: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 201 and 202: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 203 and 204: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 205 and 206: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 207 and 208: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 209 and 210: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 211 and 212: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 213 and 214: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 215 and 216: Yvonne Robel, Hamburg i Kathrin Her
- Page 217 and 218: 216
- Page 219: 218 ureDniCi: Petar Atanacković (1
Mr Mihael Antolović<br />
ideologija i njoj saobražena istoriografija u DR Nemačkoj razvijale mit o<br />
navodnom postojanju snažnog i dobro organizovanog otpora nemačkog<br />
radništva nacističkoj diktaturi, predvođenog Komunističkom partijom,<br />
istovremeno su u SR Nemačkoj prenaglašavani značaj i razmere opozicionog<br />
pokreta sačinjenog od visokih oficira, državnih službenika i<br />
sveštenih lica, čiji je najupečatljiviji izraz bila neuspela antihitlerovska<br />
<strong>za</strong>vera grofa Štaufenberga od 20. jula 1944. godine.<br />
U prilog suda da značenje prošlosti nikada nije u potpunosti<br />
određeno isključivo dostignućima profesionalne naučne istoriografije<br />
već je ono, naročito u vremenima društvenih kri<strong>za</strong>, uvek i rezultat<br />
vannaučno postavljenih ciljeva, svedoči i činjenica da su nakon propasti<br />
Trećeg rajha postajale dve Nemačke koje su baštinile <strong>za</strong>jedničku<br />
prošlost, ali su, istovremeno, imale dijametralno različitu sadašnjost.<br />
Podeljena sadašnjost sa Berlinskim zidom kao najizrazitijim simbolom<br />
hladnoratovskih konfrontacija, nužno je vodila različitim istorijskim<br />
intepretacijama. Budući da je odnos prema prošlosti predstavljao jedan<br />
od najvažnijih temelja sopstvene legitimacije u obe nemačke države,<br />
odbacivanje nacizma i naglašavanje elemenata otpora nacističkoj<br />
diktaturi predstavljali su gradivne elemente njihovog postnacističkog<br />
identiteta Uprkos ideološke isključivosti, obema nemačkim državama<br />
bilo je <strong>za</strong>jedničko i nastojanje da sebe predstave kao sledbenike onih<br />
snaga „zdrave Nemačke“ koje su pružale otpor nacističkoj vladavini. 30<br />
Pri tome, <strong>za</strong> razliku od istočnonemačke istoriografije koja tokom svog<br />
postojanja nije dovodila u pitanje „antifašističku borbu nemačkih<br />
radnika“, ideološka pomeranja u SR Nemačkoj koja su nastupila tokom<br />
60-ih godina imala su <strong>za</strong> posledicu i revizioni<strong>za</strong>m unutar nemačke<br />
istorijske nauke. Dok je „izgradnja antifašističkog odbrambenog zida“<br />
u Berlinu 1961. osnažila <strong>za</strong> nekoliko narednih decenija podele između<br />
dveju nemačkih država, suđenje Adolfu Ajhmanu u Izraelu, te pojava<br />
knjige Frica Fišera Pose<strong>za</strong>nje <strong>za</strong> svetskom moći iste godine, posredno<br />
su uticali na postepenu promenu interpretacije nacizma ne samo u<br />
javnosti Zapadne Nemačke već i u <strong>za</strong>padnonemačkoj istoriografiji.<br />
Koincidirajući sa <strong>za</strong>htevima generacije stasale nakon Drugog svetskog<br />
rata <strong>za</strong> radikalnim suočavanjem sa nacističkom prošlošću, „Fišerova<br />
kontrover<strong>za</strong>“ podstakla je proces sveobuhvatnog propitivanja<br />
dominantne istoricističke paradigme u <strong>za</strong>padnonemačkoj istoriografiji<br />
30 Peter Steinbach, „Postdiktatorische Geschichtspolitik. Nationalsozialismus im deutschen<br />
Geschichtsbild nach 1945“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit.<br />
Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999, 17–<br />
40. Edgar Wolfrum, „Geschichtspolitik in der Bundesrepublik Deutschland 1949-1989. Phasen und<br />
Kontroversen“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit. Geschichtsbilder,<br />
Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999, 55–81.<br />
190
Change language